Prvi pasus je skroz na mestu, ali sa ovime u drugom ne mogu da se složim nikako.
Prvo, jedno je ako neko kljuka dete lekovima za npr ADHD jer ga mrzi da mu se posveti pa najlakše je dati mu bonu i stondirati ga. A drugo je ako neko dete zaista ima problem sa temperamentom (temperament je ono što se nasleđuje, takoreći genetika, a karakter je ono što se uči i poprima od okoline) ili sa nekim poremećajem ličnosti. A taj poremećaj može da bude svašta. Antisocijalni, granični, psihopatija, psihopatske karakteristike, narcisoidni, i tako dalje...
To ovako zvuči kao neko preterivanje i prenapumpavanje, ali činjenica je da zapravo oko 20% svih ljudi ima ili psihološke probleme ili poremećaje ličnosti. U blažim ili težim oblicima. Samo što široke narodne mase još nisu u stanju to da svare. Tako da kada kažeš ljudima ''20% ljudi ima ili imaće bolesti varenja'' to je sve ok. Ali kad kažeš ''20% ljudi ima ili imaće psihološke ili psihijatrijske probleme'', tu nastaje šok i neverica.
Jednostavno, postoje osobe, i starije i sredovečne i mlađe, kojima su potrebni lekovi da bi funkcionisali. Druga najveća zabluda je da lekovi služe da stondiraju osobu. Služe ako ih daje debil ili lenčuga od doktora. Ako se daju propisno, mogu enormno da pomognu. I treća zabluda među narodom je da su svi oni za doživotnu upotrebu. Nisu. Ako kažemo da čak i jedna šizofrenija, posle dovoljno godina lečenja, počne da se povlači i posle i ne zahteva lekove, jasno je da se i drugi, lakši poremećaji, mogu trajno rešiti i zaustaviti terapije.
Što se igrica tiče, debata o njihovom navodnom uticaju na širenje nasilja je stara nekoliko decenija. I više puta, iznova i iznova, je dokazano da
nema korelacije.
S druge strane, ono što po nekim zapažanjima danas najviše utiče na: agresiju ILI asocijalna ILi antisocijalna ponašanja ILI poremećaje ličnosti kod mladih osoba jesu:
1) Poplave roditelja koji misle da je stvaranje i odgajanje dece isto što i držanje Pomeranca ili tako neke igračke
2) Društvene mreže i sve što ide sa njima
3) Usamljenost u različitim oblicima
4) Generalni globalni trend konzumerizma i anesteziranja, gde je primetno sve manje i manje prosečno angažovanje i interesovanje pojedinca za bilo šta izvan njegovog doma
5) Zloupotreba koncepta ljudskih prava i trivijalizacija kriminala i/ili mentalnih bolesti uz veličanje pogrešnih praksi i ubeđenja pod izgovorom da je to ''sloboda'' i ''unikatnost'' (ono, umesto da se bolidi koji kamenuju trolejbus pošalju u dom ili na lečenje, oni se nazivaju dečicom a NVO i liberali ih vade na slobodu i tapšu po ramenu što su tako ''posebni'' i ''slobodnomisleći'')