Sada bi ti šalterska radnica i poštar vrlo rado odgovorili da povećanje cene nema nikakve veze sa njihovim platama koje su niže, i to ne malo, od republičkog proseka, a godinama unazad se ne podižu.
Što se tiče poštara, da, ima takvih primera. Čak smo i mi, kao služba, nekoliko puta morali da intervenišemo jer su se pojedinci tako ponašali. Možda nemate lift ili je pokvaren, možda je stariji (je*******iga, treba vući torbu tešku 20 kila peške), a možda je samo neko ko ne kapira šta znači rad. Šta da vam kažem, ima raznih ljudi.
Prvi korak je da popričaš sa njim, ako ga nahvataš. E sad, ako je neki kr****, možda počne čak i gore da se ponaša, ali, u principu, ne bi smeo. Ako to ne pomogne, onda se uputiš pravac u svoju dostavnu poštu i tražiš isključivo upravnika/cu. Možeš prvo da podneseš usmenu žalbu, mada možeš odmah i pismenu. Čak možeš, ako je to problem svima u zgradi, da staviš potpise stanara. Oni po tom dopisu moraju da reaguju. Iskreno, ne znam da li ti tada dobijaš neki broj ili nešto slično kao dokaz da si se žalio. Ima upravnika koji su rigorozni kada su takve stvari u pitanju i odmah čestitaju Novu godinu poštaru, a ima i onih popustljivijih. Čak možeš i da na usb staviš par snimaka iz različitih dana gde se vidi da dalje od prizemlja ne ide i čisto napomeneš ili daš da proveri. Upravnik/ca će verovatno biti u stanju da reši problem, ali ako je neki baš nenormalan, tada se obratiš Radnoj jedinici kojoj tvoja dostavna pošta pripada (imaš onu u Vasinoj, Šumadijskom trgu i Glavnoj u Zemunu), pa čak ponovo podneseš pisanu žalbu. Tada sigurno dobijaš broj pod kojim si se žalio. Ali, uglavnom upravnici uspevaju da reše problem.
Jednostavno, iskoristi svoje pravo da se žališ na uslugu koju dobijaš. Nije to nikakvo cinkarenje, naprosto, imaš problem.
Što se tiče drugog primera, veliko je pitanje sa kim je radnica pričala sa druge strane i šta joj je ova govorila :mrgreen:. Mislim da čak nije pričala ni sa kim iz Pošte, nego iz Poštanske štedionice jer mi za nju samo obavljamo šaltersku delatnost, a potpuno smo različiti privredni subjekti.
Ali oba ova primera koja si naveo su ekstremi. Ko zna koliko puta sam bila u raznim poštama sve ovo vreme i ne mogu da se setim nijednog slučaja baš očigledne bahatosti, neljubaznosti ili neprofesionalnosti (doduše, ne ulazim kada su penzije). Može da se desi da neko nije nasmešen, da se vidi da je nervozan, da možda odgovara na pitanja preko one stvari, ali nisu ljudi roboti. Najgore je raditi sa parama i ljudima, a ovi to rade u kombinaciji. Pa čak su i to retki primeri. Da bi mogli da izdrže sve to, većina njih naprosto nauči da se isključi, moraju da bi sačuvali svoje živce i zdravlje. Ali, naravno, pošto ima različitih ljudi, desi se i neko iskakanje. Mada, ako je za taj konkretan slučaj saznao upravnik, a koji nije baš mekan kao hleb, cenim da je palo ozbiljno ribanje.