Гага
Professional
Нема нам Јеленебг да нам да мало више обавештења о пуштеној линији у рад.
Pošta Srbije
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
毋不敬，儼若思，安定辭
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 11.03.2014.
- Poruke
- 473
- Pohvaljen
- 232
direktor":3ai8o9a3 je napisao(la):
Није ствар у томе чије коментаре желим да читам, већ тону. Милисавог коментар је очито био не благонаклоне природе - а то му није први пут.
То 'Јапанац' вам није баш фино, а при том и указује на ваше незнање.
Uz duzno postovanje mozda je nase neznanje, ali od vas nije korektno da pored ovakvog "nicka" zamerate ljudima sto vas oslovljavaju sa "kinez" ili "japanac".
Pa sta ocekujete? Mozda "korejanac"?
Meni apsolutno nije jasno znacenje, a takodje kad vam se obracam, zar ocekujete da instaliram kinesku ili neku drugu tastaturu???
Takodje, ne vidim nista prezurativno u oslovljavanju "kinez" ili "japanac".
Kao sto vise puta rekoh, ovde smo valjda da argumentima branimo svoje stavove, trudeci se da ne vredjamo jedni druge, ali i uvazavajuci tudje argumente.
Kao rezultat bi trebali imati kvalitetnu 'online' tribinu posle koje bi svako od nas bio bogatiji informacijama i sa zrelijim i realnijim stavovima.
Ako teme na forumu budemo dozivljavali samo kao prostor gde treba da promovisemo samo sebe i svoje misljenje, bez uvazavanja stavova drugih ucesnika onda smo na losem putu.
Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2
Pa sta ocekujete? Mozda "korejanac"?
Meni apsolutno nije jasno znacenje, a takodje kad vam se obracam, zar ocekujete da instaliram kinesku ili neku drugu tastaturu???
Takodje, ne vidim nista prezurativno u oslovljavanju "kinez" ili "japanac".
Kao sto vise puta rekoh, ovde smo valjda da argumentima branimo svoje stavove, trudeci se da ne vredjamo jedni druge, ali i uvazavajuci tudje argumente.
Kao rezultat bi trebali imati kvalitetnu 'online' tribinu posle koje bi svako od nas bio bogatiji informacijama i sa zrelijim i realnijim stavovima.
Ako teme na forumu budemo dozivljavali samo kao prostor gde treba da promovisemo samo sebe i svoje misljenje, bez uvazavanja stavova drugih ucesnika onda smo na losem putu.
Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2
毋不敬，儼若思，安定辭
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 11.03.2014.
- Poruke
- 473
- Pohvaljen
- 232
laki72":35kzp40p je napisao(la):
Зашто је уопште неопходно ословљавати некога? И зар је тастатура неопходна за копирање? Увредљиво је зато што корејанци, кинези и јапанци нису исти народ. Разликују се, како језички тако и етнички, далеко више од Немаца и Франциза, на пример, а дотичне разлокујете без проблема. То је добекле разумљиво, али не мења чињеницу да је увредљиво. Надимак 'Кинез' је коректан, јер се ради о кинеском цитату, па користите то ако желите.
Слажем се, због чега не видим разлог за коментаре Милисава и сличних, који се најчешће своде на увреде и еквиваленте нечега попут 'зачепи'.
毋不敬，儼若思，安定辭
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 11.03.2014.
- Poruke
- 473
- Pohvaljen
- 232
Па, Милисаве, ако нисте имали намеру да вређате, онда вам је наступ крајње чудан. Можда се ради о разлици у изражавању, али ја сам онај коментар изнад превео као 'зачепи'. Зар то није оно што сте ми рекли? А о вашим порукама из неких других тема да и не прича. Али, добро, окренимо лист.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.110
- Pohvaljen
- 46.006
Ok znaci kinez , ovdje smo navikli da oslovljavamo jedni druge sa nikom ,cak i ljude koje poznajem u stvarnom zivotu a na forumu su cesto oslovljavam nikom ,Ta slova sto si stavio za mene su spanska sela ,takodje za vecinu forumasa , neki su pokusali da prevedu znacenje ali bez uspjeha , vjerovatno ti znas sta znace i zasto si ih izabrao ,takodje na forumu smo svi na ti bez persiranja
Nadam se da se neću morati igrati sa dugmićima :mrgreen:.
U Srbiju su prvo stigle LSM mašine (Letter Sorting Machine) i to u Beograd dve koje imaju po 272 izlaza (stakera) i po jedna za Niš i Novi Sad koje imaju po 136 izlaza. Ove prve su transportovane u pet šlepova, a ove manje u tri. Ipak, rekorder je MMS mašina (Mixed Mail Sorter) za čije prenošenje je bilo potrebno čak 15 šlepera i to ovih:
Za montiranje LSM mašine (radili Japanci) potrebno je od 10-15 dana, a za MMS (radili Italijani) 45.
Dakle, da krenem od pismonosnih mašina (ova slika ih prikazuje u fazi montiranja, čini mi se da sam stavila njihove fotke u nekoj od ranijih poruka).
Ovaj broj izlaza (272, tj. 136) praktično označava broj centara ka kojima će pisma biti slana. To mogu biti pojedine pošte u Beogradu, na primer, ali i jedan grad u Srbiji gde će pored pošte samo za taj grad, biti i za okolne gradiće. Ovo samo dajem primer jer još uvek ne znam kako je to tačno raspoređeno.
Pre nego se pismići ubace u mašinu, potrebno je izabrati jedan od programa. Iskreno rečeno, nisam sigurna šta je to tačno, a i nije toliko bitno. U mašinu mogu da stanu samo četvorugaona pisma i to dužine od 140-250mm, širine od 90-176mm, a odnos ove dve strane mora da se kreće između 1,4:1-2,6:1. Debljina je od 0,15-6 mm, a ne sme da bude tvrđe od dva CD-a. Težina ide od 2-100 g. Mašina može da štancuje oko 40.000 pošiljaka za sat što zavisi od veličine i težine samih pošiljaka.
Sve počinje tako što se pošiljke naguraju u ulazni staker:
Bitno je da pošiljke budu poređane na isti način, tj. da duža strana uvek ide na istu stranu, kao i mesto gde je adresa. U principu, pošta bi tako složena i trebalo da dolazi. Nakon što se pritisne dugme, punjač (feeder) uzima jednu po jednu pošiljku, ali tako da između svake postoji isti razmak. Unutra se prvo ravnaju tako da sve donje ivice budu na određenoj visini. Sledeći korak je da se iskontroliše format pošiljaka i sastoji se od nekoliko detektora:
- detektor metalnih predmeta - pošiljka ne sme da sadrži nijedan metalni predmet (novac, municiju za heftalicu, iglu… ništa)
- detektor krutih predmeta - pošiljke ne smeju biti previše tvrde (već napisah da bi to trebalo da bude do 2 CD-a) jer ne mogu da se dovoljno saviju u mašini.
- detektor za nestandardne veličine i iskošene pošiljke
Ima verovatno još ovih detektora, ali ovi su najbitniji jer se konkretno tiču naših korisnika
One pošiljke koje ne ispunjavaju određene uslove odlaze u staker za odbačene pošiljke odakle se kupe i ručno obrađuju, čime se završava prva faza obrade pošiljaka koja je, praktično, pripremna.
Ono što će biti novost u odnosu na ručno deljenje je činjenica da će svaka pošiljka nakon prolaska kroz mašinu imati odštampan poštanski barkod i id barkoda koji će praktično biti mašinski ispis adrese. Zato je prvi korak u narednoj fazi da se pronađe da li pošiljka ima već odštampan barkod i id barkoda (unapred odštampan na koverti). Ukoliko tako nešto postoji, onda se funkcija štampanja barkodova deaktivira kako ne bi došlo do preklapanja. Nakon toga pošiljka prolazi kroz skeniranje, tzv. OCR, tokom kog se skenira prednji deo gde se nalazi adresa, a onda se ona na neki način u koji se zaista ne razumem, pretvara u mašinski čitljiva slova
. Tako dobijen barkod se odštampa na pošiljci nakon čega ona ide na čitač verifikacionog koda. Ovaj čitač skenira i očitava barkodove koji su sada praktično adresa i šalje ih u odgovarajuće izlazne stakere u skladu sa trenutnim korišćenim modulom.
Eto, sad mi pade na pamet kakvi ti moduli mogu biti. Naime, mi imamo, hajde da kažemo, dva odeljenja koja se bave sortiranjem pisama - jednu koja to radi za Srbiju i drugu koja deli po Beogradu, onako na sitno, po reonima (ljudi bukvalno moraju da poznaju sve beogradske ulice i kome pripadaju, a negde čak i od kog do kog broja u nekim većim ulicama kao što je Bulevar). Pa eto, jedan modul bi mogao da bude “beogradski” gde bi se svih 272 izlaza koristilo samo za Beograd, a drugi modul bi mogao da bude Srbija i njeni centri. Treći, pak, može da bude međunarodni, svetski gradovi. Ovo je moguće jer iz pošta dolaze vreće u kojima se nalaze samo pisma za određeni pravac (pričam o iole većim poštama, ne onim po selima). Tako da je pošiljke koje idu za Beograd, odnosno inostranstvo, lako izdvojiti.
Uglavnom, pošiljke se gomilaju u odgovarajućem izlaznom stakeru i neophodno ih je prazniti kako se ne bi prepunili. Ako dođe do prepunjavanja, onda pošiljke koje idu u taj staker njega zaobilaze i nastavljaju ovaj rolerkoster dok god se taj staker ne oslobodi. Inače, ovo oslobađanje stakera će se verovatno raditi uz pomoć rukavica jer može doći do neželjenih kontakata. Kada se pokupi ta gomila, pritisne se dugmić i mašina odštampa odgovarajuću nalepnicu koja predstavlja poštu dodeljenu tom stakeru, tj. izlazu.
Sigurna sam da o ovome može još da se piše, ali ovo je zaista neka suština. Postoje i dugmići za zaustavljanje, za vanredne okolnosti, mogućnost za daljinski rad itd. Inače, pre nego što se mašina uopšte pusti u rad, potrebno je zaurlati kako bi se oni radoznali odmakli od mašine. Ne znam da li će naši to da rade, ali ne bi bilo loše, je li. Naravno, postojaće i odgovarajući štitnici. Na primer, mašina će se automatski zaustaviti ukoliko se podigne zaštitni poklopac. I to toliko brzo da osoba koja je poklopac podigla ne bi ni stigla da stavi ruku u liniju za transport (ne pitajte me zašto bi neko to uradio).
Inače, barkodovi i id barkodova će se štampati u donjem delu pošiljke na strani gde se ispisuje adresa primaoca.
Neka ovo bude za početak, da poruka ne bi bila previše velika.
U sledećoj ću se pozabaviti malo ovom velikom MMS mašinom, a i nekim stvarima uopšteno.
U Srbiju su prvo stigle LSM mašine (Letter Sorting Machine) i to u Beograd dve koje imaju po 272 izlaza (stakera) i po jedna za Niš i Novi Sad koje imaju po 136 izlaza. Ove prve su transportovane u pet šlepova, a ove manje u tri. Ipak, rekorder je MMS mašina (Mixed Mail Sorter) za čije prenošenje je bilo potrebno čak 15 šlepera i to ovih:
Za montiranje LSM mašine (radili Japanci) potrebno je od 10-15 dana, a za MMS (radili Italijani) 45.
Dakle, da krenem od pismonosnih mašina (ova slika ih prikazuje u fazi montiranja, čini mi se da sam stavila njihove fotke u nekoj od ranijih poruka).
Ovaj broj izlaza (272, tj. 136) praktično označava broj centara ka kojima će pisma biti slana. To mogu biti pojedine pošte u Beogradu, na primer, ali i jedan grad u Srbiji gde će pored pošte samo za taj grad, biti i za okolne gradiće. Ovo samo dajem primer jer još uvek ne znam kako je to tačno raspoređeno.
Pre nego se pismići ubace u mašinu, potrebno je izabrati jedan od programa. Iskreno rečeno, nisam sigurna šta je to tačno, a i nije toliko bitno. U mašinu mogu da stanu samo četvorugaona pisma i to dužine od 140-250mm, širine od 90-176mm, a odnos ove dve strane mora da se kreće između 1,4:1-2,6:1. Debljina je od 0,15-6 mm, a ne sme da bude tvrđe od dva CD-a. Težina ide od 2-100 g. Mašina može da štancuje oko 40.000 pošiljaka za sat što zavisi od veličine i težine samih pošiljaka.
Sve počinje tako što se pošiljke naguraju u ulazni staker:
Bitno je da pošiljke budu poređane na isti način, tj. da duža strana uvek ide na istu stranu, kao i mesto gde je adresa. U principu, pošta bi tako složena i trebalo da dolazi. Nakon što se pritisne dugme, punjač (feeder) uzima jednu po jednu pošiljku, ali tako da između svake postoji isti razmak. Unutra se prvo ravnaju tako da sve donje ivice budu na određenoj visini. Sledeći korak je da se iskontroliše format pošiljaka i sastoji se od nekoliko detektora:
- detektor metalnih predmeta - pošiljka ne sme da sadrži nijedan metalni predmet (novac, municiju za heftalicu, iglu… ništa)
- detektor krutih predmeta - pošiljke ne smeju biti previše tvrde (već napisah da bi to trebalo da bude do 2 CD-a) jer ne mogu da se dovoljno saviju u mašini.
- detektor za nestandardne veličine i iskošene pošiljke
Ima verovatno još ovih detektora, ali ovi su najbitniji jer se konkretno tiču naših korisnika
One pošiljke koje ne ispunjavaju određene uslove odlaze u staker za odbačene pošiljke odakle se kupe i ručno obrađuju, čime se završava prva faza obrade pošiljaka koja je, praktično, pripremna.
Ono što će biti novost u odnosu na ručno deljenje je činjenica da će svaka pošiljka nakon prolaska kroz mašinu imati odštampan poštanski barkod i id barkoda koji će praktično biti mašinski ispis adrese. Zato je prvi korak u narednoj fazi da se pronađe da li pošiljka ima već odštampan barkod i id barkoda (unapred odštampan na koverti). Ukoliko tako nešto postoji, onda se funkcija štampanja barkodova deaktivira kako ne bi došlo do preklapanja. Nakon toga pošiljka prolazi kroz skeniranje, tzv. OCR, tokom kog se skenira prednji deo gde se nalazi adresa, a onda se ona na neki način u koji se zaista ne razumem, pretvara u mašinski čitljiva slova
. Tako dobijen barkod se odštampa na pošiljci nakon čega ona ide na čitač verifikacionog koda. Ovaj čitač skenira i očitava barkodove koji su sada praktično adresa i šalje ih u odgovarajuće izlazne stakere u skladu sa trenutnim korišćenim modulom.Eto, sad mi pade na pamet kakvi ti moduli mogu biti. Naime, mi imamo, hajde da kažemo, dva odeljenja koja se bave sortiranjem pisama - jednu koja to radi za Srbiju i drugu koja deli po Beogradu, onako na sitno, po reonima (ljudi bukvalno moraju da poznaju sve beogradske ulice i kome pripadaju, a negde čak i od kog do kog broja u nekim većim ulicama kao što je Bulevar). Pa eto, jedan modul bi mogao da bude “beogradski” gde bi se svih 272 izlaza koristilo samo za Beograd, a drugi modul bi mogao da bude Srbija i njeni centri. Treći, pak, može da bude međunarodni, svetski gradovi. Ovo je moguće jer iz pošta dolaze vreće u kojima se nalaze samo pisma za određeni pravac (pričam o iole većim poštama, ne onim po selima). Tako da je pošiljke koje idu za Beograd, odnosno inostranstvo, lako izdvojiti.
Uglavnom, pošiljke se gomilaju u odgovarajućem izlaznom stakeru i neophodno ih je prazniti kako se ne bi prepunili. Ako dođe do prepunjavanja, onda pošiljke koje idu u taj staker njega zaobilaze i nastavljaju ovaj rolerkoster dok god se taj staker ne oslobodi. Inače, ovo oslobađanje stakera će se verovatno raditi uz pomoć rukavica jer može doći do neželjenih kontakata. Kada se pokupi ta gomila, pritisne se dugmić i mašina odštampa odgovarajuću nalepnicu koja predstavlja poštu dodeljenu tom stakeru, tj. izlazu.
Sigurna sam da o ovome može još da se piše, ali ovo je zaista neka suština. Postoje i dugmići za zaustavljanje, za vanredne okolnosti, mogućnost za daljinski rad itd. Inače, pre nego što se mašina uopšte pusti u rad, potrebno je zaurlati kako bi se oni radoznali odmakli od mašine. Ne znam da li će naši to da rade, ali ne bi bilo loše, je li. Naravno, postojaće i odgovarajući štitnici. Na primer, mašina će se automatski zaustaviti ukoliko se podigne zaštitni poklopac. I to toliko brzo da osoba koja je poklopac podigla ne bi ni stigla da stavi ruku u liniju za transport (ne pitajte me zašto bi neko to uradio).
Inače, barkodovi i id barkodova će se štampati u donjem delu pošiljke na strani gde se ispisuje adresa primaoca.
Neka ovo bude za početak, da poruka ne bi bila previše velika.
U sledećoj ću se pozabaviti malo ovom velikom MMS mašinom, a i nekim stvarima uopšteno.
Dakle, MMS mašina je jedna grdosija i to žestoka. Tu će se sortirati nestandardna pisma, paketi i Post Express pošiljke.
Osnovna podela je na male pošiljke i pakete. Pod paketima se podrazumevaju one pošiljke čije su dimenzije: D: 140-600 mm, Š: 90-500mm, V: 2-500mm, a sve to sa težinom od 100g do 20 kg. Male pošiljke su dimenzija: D: 140-450mm, Š: 90-350mm, V: 2-100 i težinom od 100 g do 2 kg.
Prva faza je odvajanje pošiljaka koje mogu da se mašinski obrade od onih drugih. Pošiljke koje ne mogu da se obrade su, pored onih koje izlaze iz prethodno navedenih okvira, i pošiljke koje su nestabilne, lomljive i slično. Nakon ove selekcije, sledi druga tokom koje se pošiljke dele na već spomenute dve grupe. Ove manje se šalju na 3 poluautomatske linije, a paketi na liniju, jednu, za pakete. Zašto su ove 3 linije poluautomatske? Zato što ih pune ljudi koji moraju da pritisnu dugme da bi se pošiljka "primila" i to po jedna osoba sa svake strane jedne linije, tako da praktično imamo 6 pozicija za punjenje. Naravno, i pakete moraju da ubacuju ljudi, plus što ih i skeniraju.
Jako je važno ovu podelu uraditi kako treba jer svaka od ove dve linije ima i svoj izlaz. Ove manje pošiljke ih imaju 185 i upadaju pravo u kutije, a paketi 55. Ukoliko bi se paket roknuo na liniju za male pošiljke, postoji i više nego realna mogućnost da bi se taj izlaz zaglavio.
Znam da ovi moji već gunđaju na ovoliko predsortiranje, ali tako im je kako im je. Bar će im uslovi rada biti daleko humaniji.
Odmah nakon dela gde se ubacuju ova pisma i paketi, nalazi se i kamera na gornjoj strani sortera koji je, inače, dugačak oko 190 metara, ali ide u krug. Ona, kao i kod pisama, skenira barkod i sliku šalje u OCR, a on joj dekodiranu informaciju vrati na osnovu koje šibne pošiljku na odgovarajuću destinaciju. Inače, ovde pošiljke mogu da već imaju nalepljen barkod, a može i da im se odštampa.
Male pošiljke padaju direktno u kutije koje mogu da se prate, tj. da se prati nivo popunjenosti. Onog trenutka kada je jedna kutija popunjena, mašina u nju više ništa ne ubacuje, već ova mora da se skloni i stavi druga.
Pojama nemam šta je ovo, ali mi deluje kao ulaz u nuklearno sklonište
Ono što je trenutno popriličan problem je činjenica da su u nekoj pripremi Japanci došli do zaključka da nešto više od 30% pošiljaka nije moglo da se mašinsko obradi zbog određenih propusta na samoj pošiljci. Gotovo polovinu su činile pošiljke sa prešvrljanom adresom i nečim dodatno napisanim. To može da se radi, ali ne onako kako je čitljivo ljudskom oku (švrlj nekom plavom hemijskom i upisana adresa negde sa strane). Ipak je mašina manje prilagodljiva od ljudi, pa se netačna adresa mora zatamniti mnogo jače (crnim markerom, na primer) jer ovako dolazi do zbunjivanja mašine. Potom, žigovi su lupani na delu gde bi trebalo da se nalazi adresa, a u istu zonu su lepljene i nalepnice, itd. Dakle, radnici na šalterima će svakako morati malo više da obrate pažnju na ovakve stvari i da iskoriguju ono što se popraviti može.
Ipak, najveći uspeh bi bio kada bi se ljudi naterali da pišu PAK brojeve koji tačno određuju gde se nalazi određena adresa. Nije problem kod nekih ulica tipa Bulevar Kralja Milana jer postoji samo jedna, ali recimo, Cara Dušana se nalazi u Zemunu, na Dorćolu (a i jedna i druga su velike i važne ulice), kao i u Dobanovcima. Ili recimo Beogradska koja se nalazi na 9 lokacija, a u Kaluđerici na dva mesta. I zato je PAK bitan jer pismo neće šetati ukoliko se napiše samo Beograd, a ne i ispravan deo grada ili bar poštanski broj.
Japanska pošta je, kada je uvodila neki svoj sistem PAK-a, imala nekoliko akcija. Izdala je imenik sa svim adresama i pripadajućim PAK-ovima, imala je besplatnu telefonsku liniju, sajt na kome se podatak mogao pronaći, mislim da su čak velikim klijentima davali PAK-ove njihovih korisnika i sve je to trajalo nekoliko godina dok se ljudi nisu navikli. Mislim da kod nas neće problem biti preduzeća (recimo, SBB i Telekom čiji računi su ispred mene imaju PAK, ne mogu sad tačno da se setim za ostale), koliko obični ljudi. Mi smo daleko nedisciplinovaniji od Japanaca, a i imamo neke ozbiljnije stvari na pameti.
Osnovna podela je na male pošiljke i pakete. Pod paketima se podrazumevaju one pošiljke čije su dimenzije: D: 140-600 mm, Š: 90-500mm, V: 2-500mm, a sve to sa težinom od 100g do 20 kg. Male pošiljke su dimenzija: D: 140-450mm, Š: 90-350mm, V: 2-100 i težinom od 100 g do 2 kg.
Prva faza je odvajanje pošiljaka koje mogu da se mašinski obrade od onih drugih. Pošiljke koje ne mogu da se obrade su, pored onih koje izlaze iz prethodno navedenih okvira, i pošiljke koje su nestabilne, lomljive i slično. Nakon ove selekcije, sledi druga tokom koje se pošiljke dele na već spomenute dve grupe. Ove manje se šalju na 3 poluautomatske linije, a paketi na liniju, jednu, za pakete. Zašto su ove 3 linije poluautomatske? Zato što ih pune ljudi koji moraju da pritisnu dugme da bi se pošiljka "primila" i to po jedna osoba sa svake strane jedne linije, tako da praktično imamo 6 pozicija za punjenje. Naravno, i pakete moraju da ubacuju ljudi, plus što ih i skeniraju.
Jako je važno ovu podelu uraditi kako treba jer svaka od ove dve linije ima i svoj izlaz. Ove manje pošiljke ih imaju 185 i upadaju pravo u kutije, a paketi 55. Ukoliko bi se paket roknuo na liniju za male pošiljke, postoji i više nego realna mogućnost da bi se taj izlaz zaglavio.
Znam da ovi moji već gunđaju na ovoliko predsortiranje, ali tako im je kako im je. Bar će im uslovi rada biti daleko humaniji.
Odmah nakon dela gde se ubacuju ova pisma i paketi, nalazi se i kamera na gornjoj strani sortera koji je, inače, dugačak oko 190 metara, ali ide u krug. Ona, kao i kod pisama, skenira barkod i sliku šalje u OCR, a on joj dekodiranu informaciju vrati na osnovu koje šibne pošiljku na odgovarajuću destinaciju. Inače, ovde pošiljke mogu da već imaju nalepljen barkod, a može i da im se odštampa.
Male pošiljke padaju direktno u kutije koje mogu da se prate, tj. da se prati nivo popunjenosti. Onog trenutka kada je jedna kutija popunjena, mašina u nju više ništa ne ubacuje, već ova mora da se skloni i stavi druga.
Pojama nemam šta je ovo, ali mi deluje kao ulaz u nuklearno sklonište
Ono što je trenutno popriličan problem je činjenica da su u nekoj pripremi Japanci došli do zaključka da nešto više od 30% pošiljaka nije moglo da se mašinsko obradi zbog određenih propusta na samoj pošiljci. Gotovo polovinu su činile pošiljke sa prešvrljanom adresom i nečim dodatno napisanim. To može da se radi, ali ne onako kako je čitljivo ljudskom oku (švrlj nekom plavom hemijskom i upisana adresa negde sa strane). Ipak je mašina manje prilagodljiva od ljudi, pa se netačna adresa mora zatamniti mnogo jače (crnim markerom, na primer) jer ovako dolazi do zbunjivanja mašine. Potom, žigovi su lupani na delu gde bi trebalo da se nalazi adresa, a u istu zonu su lepljene i nalepnice, itd. Dakle, radnici na šalterima će svakako morati malo više da obrate pažnju na ovakve stvari i da iskoriguju ono što se popraviti može.
Ipak, najveći uspeh bi bio kada bi se ljudi naterali da pišu PAK brojeve koji tačno određuju gde se nalazi određena adresa. Nije problem kod nekih ulica tipa Bulevar Kralja Milana jer postoji samo jedna, ali recimo, Cara Dušana se nalazi u Zemunu, na Dorćolu (a i jedna i druga su velike i važne ulice), kao i u Dobanovcima. Ili recimo Beogradska koja se nalazi na 9 lokacija, a u Kaluđerici na dva mesta. I zato je PAK bitan jer pismo neće šetati ukoliko se napiše samo Beograd, a ne i ispravan deo grada ili bar poštanski broj.
Japanska pošta je, kada je uvodila neki svoj sistem PAK-a, imala nekoliko akcija. Izdala je imenik sa svim adresama i pripadajućim PAK-ovima, imala je besplatnu telefonsku liniju, sajt na kome se podatak mogao pronaći, mislim da su čak velikim klijentima davali PAK-ove njihovih korisnika i sve je to trajalo nekoliko godina dok se ljudi nisu navikli. Mislim da kod nas neće problem biti preduzeća (recimo, SBB i Telekom čiji računi su ispred mene imaju PAK, ne mogu sad tačno da se setim za ostale), koliko obični ljudi. Mi smo daleko nedisciplinovaniji od Japanaca, a i imamo neke ozbiljnije stvari na pameti.
Гага
Professional
Јеленабг, свака част на техничком објашњењу обеју линија које су монтиране у новој пошти. Имаш укњижене плусићћће.
"Pre nego se pismići ubace u mašinu, potrebno je izabrati jedan od programa. Iskreno rečeno, nisam sigurna šta je to tačno, a i nije toliko bitno."
Мислим да се ово односи на то како су писма адресована, односно да ли је на ковертама писано руком или штампано на штампачу или писаћој машини. То су два програма, а следећа два су, да ли је писано на коверти ћирилицом или латиницом. Мислим да се та четири програма односе на ово ! Та линија за писма има ту могућност "читања" те четири могућности.
За оно "атомско склониште" на слици где су он едве даме на улазу ми се чини да је то део где седи онај чика за столом и контролише рад целе линије за пакете. Тако ми личи по тим двема сликама.
Иначе како је урађена санација оног дела поште где су попуцали зидови и где је било неко улегнуће ?
"Pre nego se pismići ubace u mašinu, potrebno je izabrati jedan od programa. Iskreno rečeno, nisam sigurna šta je to tačno, a i nije toliko bitno."
Мислим да се ово односи на то како су писма адресована, односно да ли је на ковертама писано руком или штампано на штампачу или писаћој машини. То су два програма, а следећа два су, да ли је писано на коверти ћирилицом или латиницом. Мислим да се та четири програма односе на ово ! Та линија за писма има ту могућност "читања" те четири могућности.
За оно "атомско склониште" на слици где су он едве даме на улазу ми се чини да је то део где седи онај чика за столом и контролише рад целе линије за пакете. Тако ми личи по тим двема сликама.
Иначе како је урађена санација оног дела поште где су попуцали зидови и где је било неко улегнуће ?
Гага
Professional
Још увек ручно сортирају.
"Atomsko sklonište" je prolaz ispod pokretne trake sa zaštitnom mrežom da nešto sa trake ne ispadne na ljude koji tuda prolaze. S leve strane se vidi beli zid koji stoji oko dela trake koja nosi pošiljke za sortiranje. Iza tog zida je onaj lik sa gornje slike. U dnu slike iza one dve devojke se vide jedna otvorena vrata za kamione koji donose/odnose pošiljke, a što se vidi iz pravca susedne raskrsnice.
Najbolje od svega mi je što su za svečano otvaranje ušli unutra s kamerama i foto aparatima a dok su trajali radovi stepen bezbednosti je bio ko da se gradi CIA. Imali su ideju da na ulazu oduzimaju telefone sa kamerama (dakle - sve telefone) da neko slučajno nešto ne bi slikao!
Najbolje od svega mi je što su za svečano otvaranje ušli unutra s kamerama i foto aparatima a dok su trajali radovi stepen bezbednosti je bio ko da se gradi CIA. Imali su ideju da na ulazu oduzimaju telefone sa kamerama (dakle - sve telefone) da neko slučajno nešto ne bi slikao!
Pa ovo jeste bitno, sad da li strateški ili ne, nije toliko važno. Generalno, privreda bi od ovoga trebalo da ima koristi. Jedino nas keca što nemamo privredu :mrgreen:.
A to što su nešto krili je potpuno smešno. Kao da je to neka nova tehnologija i niko za nju ne zna. Na sajtu Tošibe postoji specifikacija o toj mašini. Ili misle da je velika tajna gde će da stoje mašine? Svašta.
@Гага
Ne mislim da su ti moduli vezani za različite verzije pisama. To bi značilo da ili prvo radimo predsortiranje na četiri dela (dva pisma, štampano i pisano) što je sumanuto jer bismo onda isto tako mogli i ručno da ih razradimo ili bismo prvo određenu količinu pisama ubacivali da nam izdvoji latinicu, pa onda pisanu i štampanu, pa onda sve to ponovo za ćirilicu. Nema šanse da je tako. Pre će biti da ima veze sa destinacijama.
Inače, preporučene pošiljke će se razlikovati jer će već na koverti imati jedan generički bar-kod (biće kod svih isti) koji će je samo označavati kao preporučenu.
Kada su naši bili u Sloveniji i tamo razgledali mašine, već su razmišljali koliko štitnika za uši će morati da nabave. Međutim, ove naše predu kao mačkice. E sad, da li je to jer su mašine od različitih proizvođača (pretpostavljam da su Slovence radili Nemci) i to što je ovo novija generacija, ili to što su one tamo stare i malo su se pohabale, nemam pojma.
Evo još nekih sličica.
Mislim da se ovde dobro vidi kolika je veličina te MMS mašine. Cenim da se ovaj prazan prostor nalazi između linija same mašine jer ona ide u krug. Ovaj drugi deo se i ne vidi.
A iza ljudi, na gornjoj trećini fotke, možete da vidite neke zidove koji ne idu do vrha. To su oni boksovi o kojima sam ranije pisala i gde će biti smeštene razne službe GPC-a: postekspres, biznis servis, međunarodno. A izgleda da ćemo se ujediniti i sa hibridnom poštom pa će u jednom delu biti smeštene mašine za štampanje. Oni prozori iznad bi trebalo da budu prozori na prvom spratu gde sedi administracija
Inače, u toku je tender u EPS-u za štampanje i kovertovanje računa, bar sam ja tako čula (mislim da ih mi već distribuiramo), i za nas bi bilo mnogo dobro da taj tender i dobijemo jer nisu male pare u pitanju. A ako se zaista i ujedinimo sa hibridnom poštom (raniji naziv te radne jedinice bio je Štamparija), onda bi se praktično odmah nakon štampanja i pakovanja koverti u jednom od ovih boksova, pošiljke ubacivale u mašinu i delile. To bi ubrzalo proces do maksimuma.
Inače, na ovim pismonosnim mašinama, pojedine izlaze je moguće dodeliti i velikim firmama ukoliko se sa njima tako dogovorimo.
A to što su nešto krili je potpuno smešno. Kao da je to neka nova tehnologija i niko za nju ne zna. Na sajtu Tošibe postoji specifikacija o toj mašini. Ili misle da je velika tajna gde će da stoje mašine? Svašta.
@Гага
Ne mislim da su ti moduli vezani za različite verzije pisama. To bi značilo da ili prvo radimo predsortiranje na četiri dela (dva pisma, štampano i pisano) što je sumanuto jer bismo onda isto tako mogli i ručno da ih razradimo ili bismo prvo određenu količinu pisama ubacivali da nam izdvoji latinicu, pa onda pisanu i štampanu, pa onda sve to ponovo za ćirilicu. Nema šanse da je tako. Pre će biti da ima veze sa destinacijama.
Inače, preporučene pošiljke će se razlikovati jer će već na koverti imati jedan generički bar-kod (biće kod svih isti) koji će je samo označavati kao preporučenu.
Kada su naši bili u Sloveniji i tamo razgledali mašine, već su razmišljali koliko štitnika za uši će morati da nabave. Međutim, ove naše predu kao mačkice. E sad, da li je to jer su mašine od različitih proizvođača (pretpostavljam da su Slovence radili Nemci) i to što je ovo novija generacija, ili to što su one tamo stare i malo su se pohabale, nemam pojma.
Evo još nekih sličica.
Mislim da se ovde dobro vidi kolika je veličina te MMS mašine. Cenim da se ovaj prazan prostor nalazi između linija same mašine jer ona ide u krug. Ovaj drugi deo se i ne vidi.
A iza ljudi, na gornjoj trećini fotke, možete da vidite neke zidove koji ne idu do vrha. To su oni boksovi o kojima sam ranije pisala i gde će biti smeštene razne službe GPC-a: postekspres, biznis servis, međunarodno. A izgleda da ćemo se ujediniti i sa hibridnom poštom pa će u jednom delu biti smeštene mašine za štampanje. Oni prozori iznad bi trebalo da budu prozori na prvom spratu gde sedi administracija
Inače, u toku je tender u EPS-u za štampanje i kovertovanje računa, bar sam ja tako čula (mislim da ih mi već distribuiramo), i za nas bi bilo mnogo dobro da taj tender i dobijemo jer nisu male pare u pitanju. A ako se zaista i ujedinimo sa hibridnom poštom (raniji naziv te radne jedinice bio je Štamparija), onda bi se praktično odmah nakon štampanja i pakovanja koverti u jednom od ovih boksova, pošiljke ubacivale u mašinu i delile. To bi ubrzalo proces do maksimuma.
Inače, na ovim pismonosnim mašinama, pojedine izlaze je moguće dodeliti i velikim firmama ukoliko se sa njima tako dogovorimo.
毋不敬，儼若思，安定辭
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 11.03.2014.
- Poruke
- 473
- Pohvaljen
- 232
direktor":2om1kn7r je napisao(la):
Добро, ви будите на 'ти', а ја ћу на 'ви' (малим словом, из навике).
Evo i malo video materijala kako to sve radi:
http://www.tanjug.rs/videoDet.aspx?galID=122158
Već su postavljeni rekovi i serveri koji će nama da služe, ali je ostavljen i prostor i infrastruktura za dodatne jedinice koje će rasteretiti servere u Katićevoj jer Pošta radi dosta poslova i za državu. Tender za nameštaj je prošao i doći će za oko mesec i po dva. Cenim da će u neko skorije vreme sve biti završeno i sa računarima i pripadajućom opremom, tako da se i taj deo popunjava.
Jedan deo postekspresa će morati da ostane u gradu (ne znam gde) zbo danas-danas usluge (moguće i prijema pošiljaka), ali će ipak većina biti tamo.
Naši ljudi već testiraju mašine i lagano se uvode u posao. Ovde ide i priča o današnjem novinarstvu obzirom da je Studio B objavio da smo se već preselili tamo jer su videli da neki kamioni dolaze. A činjenica je da dva kamiona umesto u Savsku idu u Ugrinovačku kako bi imalo sa čime da se testira. Naravno, ko je od njih čuo za reč potvrda informacije.
http://www.tanjug.rs/videoDet.aspx?galID=122158
Već su postavljeni rekovi i serveri koji će nama da služe, ali je ostavljen i prostor i infrastruktura za dodatne jedinice koje će rasteretiti servere u Katićevoj jer Pošta radi dosta poslova i za državu. Tender za nameštaj je prošao i doći će za oko mesec i po dva. Cenim da će u neko skorije vreme sve biti završeno i sa računarima i pripadajućom opremom, tako da se i taj deo popunjava.
Jedan deo postekspresa će morati da ostane u gradu (ne znam gde) zbo danas-danas usluge (moguće i prijema pošiljaka), ali će ipak većina biti tamo.
Naši ljudi već testiraju mašine i lagano se uvode u posao. Ovde ide i priča o današnjem novinarstvu obzirom da je Studio B objavio da smo se već preselili tamo jer su videli da neki kamioni dolaze. A činjenica je da dva kamiona umesto u Savsku idu u Ugrinovačku kako bi imalo sa čime da se testira. Naravno, ko je od njih čuo za reč potvrda informacije.
Koliko čuh, ako se ne uselimo do početak juna, počećemo Japancima da plaćamo penale i to, ne sumnjam, poprilično velike. Problem sa useljenjem je to što nam građevinske firme ne daju papire na osnovu kojih se dobija upotrebna dozvola, a zbog toga što je svako svakoga tužio. Mi njima dugujemo pare, oni nama duguju pare za penale, i tako. Objekat je previše veliki i bitan da bismo u njega ušli bez te dozvole, teško da će bilo ko iz Pošte tako nešto da potpiše.
Inače, verovali ili ne, uspeli smo da zadivimo Japance.
Naime, testiralo se maksimalno opterećenje velike paketske mašine i naši su oborili radni rekord od nešto preko 7.000 pošiljaka (da li na sat ili tako nešto). Caka je što su oborili i teorijski koji je preko 9.000. Malo se zaneli ovi naši :mrgreen:. Doduše, i crkli su. A radili su ljudi koji uopšte nisu u tehnologiji, već u administraciji (bar jednim dobrim delom) jer ovi prvi naprosto imaju posla i ne mogu da rade u dve smene :lol:.
U novom objektu biće u upotrebi elektronske kartice za prijavljivanje, i naši su, koliko čuh, tražili od lika koji ih pravi 500 komada (dakle, otprilike bi toliko ljudi tamo trebalo da radi). I ovaj im kaže da ne može da napravi blanko, da su mu potrebni podaci o ljudima što naši nisu mogli da mu kažu jer se o tome, očigledno, još uvek nije baš razmislilo. A, po meni, moralo je.
Inače, verovali ili ne, uspeli smo da zadivimo Japance.
Naime, testiralo se maksimalno opterećenje velike paketske mašine i naši su oborili radni rekord od nešto preko 7.000 pošiljaka (da li na sat ili tako nešto). Caka je što su oborili i teorijski koji je preko 9.000. Malo se zaneli ovi naši :mrgreen:. Doduše, i crkli su. A radili su ljudi koji uopšte nisu u tehnologiji, već u administraciji (bar jednim dobrim delom) jer ovi prvi naprosto imaju posla i ne mogu da rade u dve smene :lol:.
U novom objektu biće u upotrebi elektronske kartice za prijavljivanje, i naši su, koliko čuh, tražili od lika koji ih pravi 500 komada (dakle, otprilike bi toliko ljudi tamo trebalo da radi). I ovaj im kaže da ne može da napravi blanko, da su mu potrebni podaci o ljudima što naši nisu mogli da mu kažu jer se o tome, očigledno, još uvek nije baš razmislilo. A, po meni, moralo je.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.249
Svratio na kratko i video sa unutrašnje strane upasovan veliki prozor (alu stolarija)
sa donje leve strane strane prozor nije legao za debljinu prsta na (beli) zid
a razmak necim crnim zamazan - partizanovci - :lool:
Zaključak ili je ukrivo napravljena alu-stolarija (neverovatno)
ili su zidali levaci (što je više verovatno) a potvrdjaju ,,stomaci,, na krivim zidovima
Srecom oni fasadni paneli sve lepo pokrivaju pa izgleda spolja svetski
Bez brige
kao što jedan pol kaže ,, krivo al vrši posao,,
a kad se malo zažmuri sve je bolje , pa ce i upotrebna dozvola da se dobije :kk:
Ne sumnjam ja da će se upotrebna dobiti, makar imali i rupe na podovima i u zidovima, ali je za njeno dobijanje potrebno obezbediti neke papire koji su sada u rukama izvođača .
Po onome što ja znam, a za podatke baš i ne mogu da garantujem, nije sporno da mi njima dugujemo za neke izvršene, naknadne, radove. Problem je što oni nama duguju više za penale. Dakle, što se nas tiče, prebijanje dugovanja je sasvim prihvatljiva varijanta, ali njima ne odgovara jer bi i dalje dugovali. Sa druge strane, naši ne žele da im plate ono što dugujemo, a da oni nama naša potraživanja tretiraju sa "dođem ti".
I naši direktori pizde zbog čitavog zastoja i moguće je da će se tu morati povući i neke političke veze. Samo se postavlja pitanje da li će se rešiti pitanje kome će Pošta pripasti do tog nekog juna. Naši nisu previše zadovoljni Krkobabićem jer ne misle da je dorastao poslu, da je čitav ovaj sistem previše za njega, naročito što mu je rad u pariji važniji. Ono što je nama potrebno je da čovek, ko god on bio i kome god pripadao, bude prisutan u zgradi, a ne da ih, kao Ćirića i sada Krkobabića, viđaju tek ponekad.
Što se tiče ovog testiranja velike mašine, bilo je bitno da tu budu muškarci, nije bila potrebna neka posebna veština. A pošto mi ne možemo da stanemo sa radom zbog testiranja, nismo mogli da izdvojimo ljude koji rade u popodnevnoj i noćnoj smeni, kako bi testirali pre podne. Bilo bi za njih previše fizički naporno da odrade dve uzastopne smene, a broj ljudi u popodnevnoj i noćnoj ne može da se smanjuje. I tako su otišli oni koji i inače rade pre podne.
.Po onome što ja znam, a za podatke baš i ne mogu da garantujem, nije sporno da mi njima dugujemo za neke izvršene, naknadne, radove. Problem je što oni nama duguju više za penale. Dakle, što se nas tiče, prebijanje dugovanja je sasvim prihvatljiva varijanta, ali njima ne odgovara jer bi i dalje dugovali. Sa druge strane, naši ne žele da im plate ono što dugujemo, a da oni nama naša potraživanja tretiraju sa "dođem ti".
I naši direktori pizde zbog čitavog zastoja i moguće je da će se tu morati povući i neke političke veze. Samo se postavlja pitanje da li će se rešiti pitanje kome će Pošta pripasti do tog nekog juna. Naši nisu previše zadovoljni Krkobabićem jer ne misle da je dorastao poslu, da je čitav ovaj sistem previše za njega, naročito što mu je rad u pariji važniji. Ono što je nama potrebno je da čovek, ko god on bio i kome god pripadao, bude prisutan u zgradi, a ne da ih, kao Ćirića i sada Krkobabića, viđaju tek ponekad.
Što se tiče ovog testiranja velike mašine, bilo je bitno da tu budu muškarci, nije bila potrebna neka posebna veština. A pošto mi ne možemo da stanemo sa radom zbog testiranja, nismo mogli da izdvojimo ljude koji rade u popodnevnoj i noćnoj smeni, kako bi testirali pre podne. Bilo bi za njih previše fizički naporno da odrade dve uzastopne smene, a broj ljudi u popodnevnoj i noćnoj ne može da se smanjuje. I tako su otišli oni koji i inače rade pre podne.
Bivis
Higher intermediate
Jelena pozdravi rukovodstvo svoje firme, i zahvali im se što su digli cene na svoje usluge.
Stvarno domaćinsko poslovanje...
Stvarno domaćinsko poslovanje...