Šta je novo?

Pošta br 6, Savska ulica

Zanimljivo. Meni je to potvrda onog stava da i struka, odnosno stručni krugovi (bilo koje nauke) znaju da budu u teškom delirijumu i zabludi oko nečega. Samo ako se propagatori tih blesavih ideja dovoljno jako nametnu ili istraju u svojim predlozima dovoljno dugo.

Mislim jesu ga najurili što kažeš, ali sama činjenica da su prethodno bili opčinjeni njime neko vreme takođe govori u kakvim su delirijumima bili. A znam neke koji su i danas opčinjeni njime. I u saobraćaju sam naletao na slične primere, u medicini isto, u informatici takođe...

Toliko o onom stavu da struka nikad ne greši. Naravno da greši. Samo je pitanje koliko brzo to uvidi i vrati se na pravi put. A neki se nikad ni ne vrate.
 
Тачно, наравно, мада питање је и његове стручности за урбанизам; ми таквих стручњака нисмо имали - први је био Георгиј Коваљевски, руски (украјински? - и украјински националисти су избегли са белима) грађевински инжењер, који је радио у Одељењу за Генерални план у Кијеву, па је избегао код нас, и побегао `44. (видим згражавање над чињеницом сарадње са Немцима - и смешно ми, јер су бели Руси имали најефикаснију квислиншку војску на територији Југославије, измлатили лепо и четнике и партизане нпр. у источној Србији - чували рудник). А Добровић је за то време пројектовао хотеле и виле, и упијао радикалне (напредне?) идеје. Имање радикалних идеја ја не бих поистоветио са стручношћу... Већ из написа оних који га воздижу (отприлике "били смо предалеко од његових превисоких критеријума"), види се да он с урбанизмом као техничком и реалном дисциплином није имао три благе везе. Као што, уосталом, по свему судећи, ни Коруновић везе није имао с пројектовањем савремених технолошких објеката. Али данашњим нама та нека несређеност импонује. И логично је, некако.
 
DSC_0089.JPG
DSC_0089 - Copy.JPG


DSC_0091.JPG
DSC_0092.JPG
DSC_0136.JPG
DSC_0137.JPG
 
Poslednja izmena:
Држим да су и једно и друго чист хајп, пре него "изузетни примерци архитектуре свога времена". Као прво, обе зграде су "у свом времену" биле безнадежно застареле архитектуре. Рецимо да су из епохе Генералштаба, најактуелнију архитектуру код нас имале зграде Алексеја Бркића. Ова тешка камена обрада фасаде брата-чувеног-сликара... чист ретро.

А да ствар буде смешнија, Добровић је најгори револуционарни фанатик међу послератним архитектама! И то не као комуниста, што није био, него као екстремни егоцентрик. За њега је буквално све што смо наследили могло да се сруши. Па у склопу тога, један његов суманут план, да Таковску улицу од Скупштине продужи право (без скретања! - лењир урбанизам) до Дунава... (има у годишњаку града Београда о томе). И онда Бранко Максимовић (београдски буржуј чији је тата преводио Толстоја и Достојевског, русофил и егалитариста) 1948. устане и каже: нереално је, а и порушиће зграду Главног телеграфа у Влајковићевој, као значајан градитељски споменик, уз то ће прегазити и Ботаничку башту... И избије, убрзо, побуна против Добровића и удаље га са места одлучивања и изјуре на факултет. Чија беше та зграда Главног телеграфа?

Да, Добровић ми је одвратан, колико и његова зграда. И Коруновићева пошта - због тога што је бринуо о фасади, а не о утроби у којој неко треба да ради, могао би ми бити гадан и сам Коруновић, али могуће је да једноставно није умео боље... А свакако је главна одговорност на наручиоцу. Онај приказ управитеља поште Београд 2 под великим радикалским шеширом у распад згради спада у боље слике српске новинске репортаже да сам их ја скоро прочитао.
Znači, ipak nismo zabludela dečica koja se lože na međuratne razglednice, jer se očito zalažemo za obnovu zgrada iz raznih perioda, samo nismo dovoljno ostrašćeni da mrzimo te arhitekte.. lepo.

Gotovo cela arhitektonska struka u Srbiji hvali zgradu Generalštaba, Akademija arhitekture Srbije zahteva obnovu, eno u Galeriji SANU trenutno se održava izložba o Dobroviću, dakle struka smatra da je lik i delo tog čoveka hvale vredno, ali ti ga mrziš zato što je predlagao nešto što nikada nije ni sprovedeno.. toliko je bio uticajan, zao i opasan da su ga lagano otpremili na fax.. Pa kakav monstrum od čoveka. Kada bi samo danas mogli tako lako da se rešimo štetočina na odgovornim pozicijama, gde bi nam kraj bio.

Meni se recimo sviđa gotovo sve što sam od njegovih projekata video- od plana za Terazijsku terasu iz 1930, koji bi i danas bio moderan, do dubrovačkih vila i hotela, pa i moćne zgrade Generalštaba, za koju baš ne bih mogao reći da je lepotica, ali je to "jak" objekat, ima neku silu, razdrmao je dotadašnji ansambl okolnih zgrada nečim novim.. možda nije savršeno uklopljen, ali to je Beograd, spoj nespojivosti.

Kažeš da su i Pošta i Generalštab bile zastarele u doba izgradnje. A javni objekti koje su gradili ruski emigranti u međuratno doba po Beogradu kao nisu? Pa gotovo sve što su podigli samo u Kneza Miloša je bilo zastarelo..Evo šta kaže čovek, šta se zidalo kod nas, a šta u Češkoj toga vremena:
https://www.gradnja.rs/arhitektura-...dnja-vizuelnog-identiteta-nepostojece-nacije/

Pa vas ta zastarelost ne sprečava da obožavate te objekte i ističete ih kao nešto uzvišeno u odnosu na Dobrovićev Generalštab..

Znači, voda se navija na vodenicu kako kome odgovara.

Meni ne bi palo na pamet da zbog ličnog nesviđanja budem protiv obnove takvih arhitektonskih dela koja su ostavila trag, svedočanstvo o dostignućima u jednom vremenu. Kažem, iako "lepotom" Generalštaba nisam oduševljen, hteo bih da se obnovi.. zbog važnosti dela, zbog istorije, pa i zbog inata i bombardovanja.

Ništa mi te zgrade ne bi smetale. Neka postoje, neka se obnove, neka buduće generacije mogu da vide šta se gradilo u Beogradu, a da li će se nekome sviđati ili neće- to su lični afiniteti.

Prosto je, ovde nema mesta za subjektivnost. Je l' treba citirati i Voltera i njegovo "ne slažem se sa tim što govoriš, ali ću uvek braniti tvoje pravo da to kažeš"? Pa isto je i u ovom slučaju - iako se nekome ne sviđaju te zgrade, neka ih, neka postoje. Drugima će se svideti, iz njih će neki studenti nešto naučiti.. kako treba, ili kako ne treba.

Ne znam zašto je to nekima toliko teško.
 
Pa jeste, izložba u SANU, ima i ulicu u 4 trake na Bežanijskoj kosi. I koliko realizovanih objekata? Ipak je ovde Andrić izvisio za Ninovu nagradu, ne bih se ja pouzdao u kriterijume naše akademske zajednice... Nije baš da su nam nepoznati lažni proroci. Malko bi verovatno ovde i bilo bolje da nisu, ali, šta je tu je. A teško je i prihvatiti konkretnoj naciji da su joj u nekoj struci dometi osrednji, kao nama u arhitekturi (ili u poslednje vreme u književnosti).

Napisao sam već za struku kad se pomamila za Generalštabom, to je dosta skorašnji fenomen. Znam ja (znao sam - pomrli mnogi) dosta od tih ljudi.

A on je čovek naspram starog Beograda uistinu bio divljak, varvarin, i svako istraživanje će to da potvrdi (samo da nije 'selektivno' - a često su nam takva, nažalost). Nisi još, čini mi se, usvojio princip dovoljnog razloga, ali realno, ko hoće da poruši sve zgrade ispod Kosovske ulice pa do Dunava da bi ispravio ulicu, taj je dalabu. Ne treba dalje, sigurno nije normalan čovek. Jednako su i za ovu zgradu iznete činjenice iz kojih je jasno da je temeljna rekonstrukcija bila neophodna. I da bi je svako, u skoroj budućnosti izveo.

Ali, da se odjavim iz ove rasprave - neka se svako bori sa svojim demonima, al bar se čulo šta ko ima da kaže - dobro je da obnove ovog stambeno-privrednog Predratnističkog ćumeza biti neće (al ne lezi vraže, nije loša investitorska ideja sa tim stanovima iznad drugog sprata!). Ipak je krenula ozbiljna kriza. Nama nekako i dođe kao kazna.
 
Poslednja izmena:
Bar mi je sad jasno sto odugovlace sa svim ovakvim stvarima. Moze to da se zavrsi za par meseci ili se ni ne spominje da ce se raditi, ali onda ne bi ljudi gubili vreme po forumima raspravljajuci o tome, zgrada bi bila gotova ili ne bi ni bila u planu da se rekonstruise, a narod bi mozda resio da se bavi pravim problemima i onda bi otvorio oci.
 
Meni je najveći šok bio crtež kula visokih do sto metara koje je predvideo u donjem gradu Beogradske tvrđave, to sam video na izožbi nedavno.
 
Pa jeste, izložba u SANU, ima i ulicu u 4 trake na Bežanijskoj kosi. I koliko realizovanih objekata? Ipak je ovde Andrić izvisio za Ninovu nagradu, ne bih se ja pouzdao u kriterijume naše akademske zajednice... Nije baš da su nam nepoznati lažni proroci. Malko bi verovatno ovde i bilo bolje da nisu, ali, šta je tu je. A teško je i prihvatiti konkretnoj naciji da su joj u nekoj struci dometi osrednji, kao nama u arhitekturi (ili u poslednje vreme u književnosti).

Napisao sam već za struku kad se pomamila za Generalštabom, to je dosta skorašnji fenomen. Znam ja (znao sam - pomrli mnogi) dosta od tih ljudi.

A on je čovek naspram starog Beograda uistinu bio divljak, varvarin, i svako istraživanje će to da potvrdi (samo da nije 'selektivno' - a često su nam takva, nažalost). Nisi još, čini mi se, usvojio princip dovoljnog razloga, ali realno, ko hoće da poruši sve zgrade ispod Kosovske ulice pa do Dunava da bi ispravio ulicu, taj je dalabu. Ne treba dalje, sigurno nije normalan čovek. Jednako su i za ovu zgradu iznete činjenice iz kojih je jasno da je temeljna rekonstrukcija bila neophodna. I da bi je svako, u skoroj budućnosti izveo.

Ali, da se odjavim iz ove rasprave - neka se svako bori sa svojim demonima, al bar se čulo šta ko ima da kaže - dobro je da obnove ovog stambeno-privrednog Predratnističkog ćumeza biti neće (al ne lezi vraže, nije loša investitorska ideja sa tim stanovima iznad drugog sprata!). Ipak je krenula ozbiljna kriza. Nama nekako i dođe kao kazna.
Dobro, je l' onda pouka ovakvog tvog pisanja da struka ne zna ništa i da greši, da joj ne treba verovati, a da amateri i oni koji iz hobija proučavaju neke teme znaju bolje?

I onda se čudiš zašto imamo antivaksere i što ljudi više veruju jutjuberima, nego doktorima?

Kako bilo, par crtica o Dobroviću iz kopiranog teksta:
Године 1965. постаје редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ), а Реферат Одељења за ликовну и музичку уметност о Николи Добровићу потписали су архитекта Александар Дероко, сликар Петар Лубарда и композитор Станојло Рајичић. За живота је стекао бројна признања: постао је почасни члан Краљевског института британских архитеката (RIBA), дописни члан Југословенске Академије знаности и умјетности (ЈАЗУ), добитник је Октобарске и Седмојулске награде, одликован је Орденом рада са црвеном заставом итд.

Dakle, jedan Deroko je potpisao Dobrovićev pristupni Referat za SANU, a ako je ipak i Deroko bio u zabludi pri vrednovanju Dobrovićevog dela, valjda to nisu bili i Britanci, kada su ga kao počasnog člana primili u svoj Kraljevski institut.

A što se Pošte tiče, ne vidim šta je sporno u tome što su u njoj na nekim spratovima bili projektovani i stanovi.. Pa i zgrada Glavne železničke stanice je na spratu imala projektovane stanove za službenike, osoblje i šefa stanice.. Jednostavno, tako se tada gradilo.. i ne samo tada- evo i u Pančevu imamo neke zdravstvene objekte, ambulante, građene pre 40 godina, koje su na spratu imale izgrađene stanove za lekara i farmaceuta..

Ne vidim u tome ništa loše, niti očekujem da će po završenoj obnovi namena poštanske zgrade biti stambena.

Lično, mislim da bi galerija Narodnog muzeja u tom prostoru došla do punog izražaja.
 
Добровић је заправо типични модерниста свог времена са доста смелих па и радикалних пројеката. Свака архитектонска сцена западног света послератних деценија је имала по барем једног таквог и ту апсолутно нема простора за било какав презир према човеку. Можемо само да му се захвалимо што нас је и поред неких пропуста својим делом ставио на мапу модерне архитектуре и урбанизма. А опет, и тих пар пропуста су само последица тадашњих глобалних тежњи у урбанизму, архитектури и социјалном инжињерингу али и локалних политичких превирања.

Што се тиче поште, дискусија поприма комичне обрисе. Крат, сарадник окупатора, проветрио зграду тако што је 1/3 прозора зазидао класично а другу трећину зазидао провидним стакленим коцкама.

Такође, сваки помен естетике првобитне поште аутоматски дисквалификује заговорнике Кратове фасаде јер овде уопште није тема естеттика већ цивилизацијска тековина очувања архитектонског и културног наслеђа.
 
Da, ne treba imati prezir prema nekome i nicemu, situacija je poput dva tega na vagi. Neka se donese odluka u korist tega koji ima vecu tezinu.
Mene samo brine ishod te eventualne rekonstrukcije, jer ne sme biti nista sem apsolutnog uspeha. Nikakve simplifikovane verzije, nego 1:1, sa svim detaljima koji su postojali.
Takodje, to ce biti jedan vrlo skup poduhvat, a ovako nesto se nikad nije radilo kod nas. Ne mogu se angazovati obicni neimari, kao sto se to obicno cini.
 
Od Vesićevog tvita o pošti koga se ni on više ne seća do Nikole Dobrovića :)
 
Mene samo brine ishod te eventualne rekonstrukcije, jer ne sme biti nista sem apsolutnog uspeha. Nikakve simplifikovane verzije, nego 1:1, sa svim detaljima koji su postojali.
Takodje, to ce biti jedan vrlo skup poduhvat, a ovako nesto se nikad nije radilo kod nas. Ne mogu se angazovati obicni neimari, kao sto se to obicno cini.
Ako je nešto konstanta tokom vladavine naprednjaka, to je činjnica da svi radovi služe pre svega za izvlačenje novca iz budžeta, a najmanje da građani dobiju blagovremeno i kvalitetno završene javne objekte i infrastukturu. Ovim grabežljivim lopinama nikada u njihovim životima nije bilo stalo do opšteg dobra, kulture i nasleđa, pa tako ni u slučaju zgrade jedne pošte.
 
Такође, сваки помен естетике првобитне поште аутоматски дисквалификује заговорнике Кратове фасаде јер овде уопште није тема естеттика већ цивилизацијска тековина очувања архитектонског и културног наслеђа.
Управо тако. Одавно сам указао да на форуму провејава погрешан принцип формирања става и одбрана истог до бесмисла на основу личних естетских или идеолошких афинитета. То је погрешно у сваком могућем смислу.

Коруновићеву пошту треба обновити. Добровићев генералштаб треба обновити. Из истих разлога. Аргументрацијом необоривих разлога које си навео. Тотално је небитно шта се коме овде лично свиђа.
 
I po mom mišljenju, i po mišljenju Pere, Mike i Laze.. kao što po npr. tvom i mišljenju Pantografa ne treba.

Koga poslušati u tom slučaju? Struku. Ako je struka gotovo 100% za obnovu, makar Generalštaba, onda je nemoguće da svi oni nemaju pojma o čemu govore.

Uostalom, Akademija arhitekture Srbije je lepo rekla:

"Svi ozbiljni narodi, koji ne pristaju na uništenje svoje kulture i svog identiteta i koji se bore za pravo na život, prema stavu Akademije, obnavljali su i obnavljaju svoje kulturno nasleđe."

Tu nema šta više da se doda.
 
Brate, ali struka više i nije za obnovu Generalštaba XD Bar ne u pravom smislu te reči. Zar nisi video šta nameravaju da urade sa ovim najnovijim politizovanim konkursom...

Inače, ta ista struka ćuti kada se ruši savršeno funkcionalna i lepa zgrada u Avalskoj a kmeči o istorijskom i kulturološkom bogatstvu kada se pomene rušenje ruina Pamučnog kombinata u Despota Stefana. A i za Bajlonijevu kuću u Kneza Miloša ne videh da ih nešto zabole...

Hoće oni nekad nešto s vremena na vreme, ali uglavnom se bave lajanjem na pogrešna drva. Slično kao i neki ljudi ovde.


Ta ista ''struka'' na konkursu za uređenje Trga Republike objavi listu kriterijuma koje treba ispuniti i ispoštovati, a onda izglasa članove svoje klike koji pola navedenih uslova apsolutno iskuliraju i ne reše ništa osim što naprave najbolji render. Tako da nemojmo sad s tim pričama o struci, pokazali su se već više nego dovoljno puta. 😁
 
Poslednja izmena:
I po mom mišljenju, i po mišljenju Pere, Mike i Laze.. kao što po npr. tvom i mišljenju Pantografa ne treba.

Koga poslušati u tom slučaju? Struku. Ako je struka gotovo 100% za obnovu, makar Generalštaba, onda je nemoguće da svi oni nemaju pojma o čemu govore.

Uostalom, Akademija arhitekture Srbije je lepo rekla:

"Svi ozbiljni narodi, koji ne pristaju na uništenje svoje kulture i svog identiteta i koji se bore za pravo na život, prema stavu Akademije, obnavljali su i obnavljaju svoje kulturno nasleđe."

Tu nema šta više da se doda.

Osim ako loša zgrada koja je postojala u tom obliku samo 20-tak godina - nije kulturno nasleđe.
Neko na ovom forumu i zgradu u kojo je izgorela Narodna biblioteka takođe nazivaju "kulturnim nasleđem".
Tako da, to je vrlo relativan pojam, a za poletak - relevantna intitucija treba da objekat proglasi. Ne ti ja, Pantograf, Pera, Mika, Laza.
A ovo ne postoju u tom obliku već 80 godina, postojalo je 20-tak. Da je srednjevekovni manastir od koje je ostalo samo metar kamena koji štrči iznad trave, shvatio bih. Ali ovo je - pošta, tj fasada zgrade pošte. I osim toga - loš primer svog stila. i loš primer konkretnog autora. Pa čovek je pravio - poštu, da izgleda kao što su izgledale njegoev - crkve. Bizarno.
Hajde da se jednom odvojimo od toga da sve što je naše (srpsko) - mora po definiciji da bude i kvalitetno? Jer ako prihvatimo da po difoltu jeste, propašćemo.
 
Brate, ali struka više i nije za obnovu Generalštaba XD Bar ne u pravom smislu te reči. Zar nisi video šta nameravaju da urade sa ovim najnovijim politizovanim konkursom...


Inače, ta ista struka ćuti kada se ruši savršeno funkcionalna i lepa zgrada u Avalskoj a kmeči o istorijskom i kulturološkom bogatstvu kada se pomene rušenje ruina Pamučnog kombinata u Despota Stefana. A i za Bajlonijevu kuću u Kneza Miloša ne videh da ih nešto zabole...

Hoće oni nekad nešto s vremena na vreme, ali uglavnom se bave lajanjem na pogrešna drva. Slično kao i neki ljudi ovde.

Bender, znaš i sam da sam opoziciono orijentisan, ali na osnovu čega tvrdiš da je konkurs politizovan?
I ovaj rad koji kačiš nije pobednički, što verujem da znaš.
 
Na osnovu toga što sam bio deo tima koji je počeo da radi na konkursnom rešenju. Srećom, imali smo upućene ljude da nas vode, koji su prokljuvili o čemu se radi i kako stoje stvari, pa su nam na vreme objasnili da je uzaludno lupati glave pokušavajući da se iznedri dobro rešenje koje će sve ispoštovati, kada će da pobedi onaj ko ima najkulskiji render ili najdeblju vezu.

U konkursu za uređenje Trga jasno je pisalo da budućim rešenjem treba predvideti, između ostalog: stajanke za turističke autobuse, taksi stajanke, prostor za buduću metro stanicu. To je samo deo stvari, kojih se sećam napamet. Šta je od toga ispoštovalo pobedničko ''rešenje'' Zorice Savičić? Gde su ovde stajanke za vozila? Gde je metro stanica? Gde je saobraćaj? Gde je dostava? Javni prevoz? Ili žena misli da bi se u njenoj izvedbi sve to rešavalo dronovima i teleportima?

Pa najlakše je uvek u svemu biti arhitekta ako se osoba ponaša kao da će biti beskrajno para a nula saobraćaja i nula zahteva onih koji tu žive. Mislim to je sjajno, ako ćemo tako, mogu i ja za jedno veče da dizajniram ceo Beograd tako da bude i prelep i human. Može bilo ko. Ali zato se u konkursima i postave neki kriterijumi, jer se radi u realnom svetu, a ne imaginarnom. Ali većina arhitekata ne mari za to, oni samo stave svoje amove na glavu, odvrnu maštu a i egocentrizam na 11 i počnu da reprodukuju svoje fantazije na rendere i papir. A to što u praksi ništa od toga neće funkcionisati... a jbg... Koga briga uostalom, pošto se pokupe pare sa konkursa i produži dalje.

Pride je žena u to vreme ili malo pre toga bila v.d. predsednika Društva arhtiekata Srbije. I onda dođemo u poziciju da o rešenjima za uređenje Trga odlučuje komisija sastavljena od arhitekata, a jedan od kandidata je predsednik njihovog društva.
I ovaj rad koji kačiš nije pobednički, što verujem da znaš.
Znam, naravno. To je samo jedan od 20ak radova studenata Arhitektonskog fakulteta predstavljenih u okviru tamošnjeg konkursa. Koji očigledno za cilj ima pripremanje javnosti za gorko priznanje da država nema ni volje ni mogućnosti da obnovi Generalštab, te ćemo umesto komplet obnovljenog kompleksa ili komplet srušenog kompleksa zamenjenog nečijim prikladnijim, u budućnosti moći da gledamo neku iteraciju ožiljnog tkiva na jednoj od najvažnijih i najreprezentativnijih raskrsnica u Beogradu.

Ostale iteracije ožiljnog tkiva mogu se pogledati ovde:
 
Poslednja izmena:
Auuuuu pa ovaj je bio baš poveći fijuk. :oops::LOL: Još ta ideja da se posred Kalemegdana prokrče kolovozi i nasadi stadiončina preko srpske tvrđave. I još sa sve nazivom Političko-sportski stadion... Hahahaha au brate. Ko Jugoslovenski Albert Šper bogte.
А волео је каскадну форму, још од пројекта за Теразијску терасу... И онда је ове монструозности са Калиша заротирао, и продао им као кањон Сутјеске.
 
Na osnovu toga što sam bio deo tima koji je počeo da radi na konkursnom rešenju pa sam video koji je to hohštapleraj i foliraža na svim nivoima. Srećom, imali smo upućene ljude da nas vode, koji su prokljuvili o čemu se radi i kako stoje stvari, pa su nam na vreme dali do znanja da je uzaludno lupati glave pokušavajući da se iznedri najbolje rešenje a koje će sve ispoštovati, kada će da pobedi onaj ko ima najkulskiji render ili najdeblju vezu.

U konkursu za uređenje Trga jasno je pisalo da budućim rešenjem treba predvideti, između ostalog: stajanke za turističke autobuse, taksi stajanke, prostor za buduću metro stanicu. To je samo deo stvari, kojih se sećam napamet. Sigurno je tu bilo još kriterijuma. Šta je od toga ispoštovalo pobedničko ''rešenje'' Zorice Savičić? Gde su ovde stajanke za vozila? Gde je metro stanica? Gde je saobraćaj? Ili žena misli da bi se u njenoj izvedbi sve to rešavalo dronovima i teleportima?

Pride je žena u to vreme ili malo pre toga bila v.d. predsednika Društva arhtiekata Srbije. I onda dođemo u poziciju da o rešenjima za uređenje Trga odlučuje komisija sastavljena od arhitekata, a jedan od kandidata je predsednik njihovog društva.

Znam, naravno. To je samo jedan od 20ak radova studenata Arhitektonskog fakulteta predstavljenih u okviru tamošnjeg konkursa. Koji očigledno za cilj ima pripremanje javnosti za gorko priznanje da država nema ni volje ni mogućnosti da obnovi Generalštab, te ćemo umesto komplet obnovljenog kompleksa ili komplet srušenog kompleksa zamenjenog nečijim prikladnijim, u budućnosti moći da gledamo neku iteraciju ožiljnog tkiva na jednoj od najvažnijih i najreprezentativnijih raskrsnica u Beogradu.

Ostale iteracije ožiljnog tkiva mogu se pogledati ovde:

U redu, jasno mi je za Trg, ali studentski konkurs za Generalštab nema veze s tim.

Već sam pročitao negde na forumu da se zalažeš ili za kompletnu obnovu ili za rušenje, i tu se ne slažemo. Mislim da je odlično rešenje ostaviti trag tragične sudbine te zgrade, jer takva tragedija se desila baš tu i deo je toga. Naravno, to neće biti ruševina koja će narod depresivno podsećati na burnu istoriju, već suptilna predstava o tome šta se desilo i šta nikada više ne sme da se desi toj zgardi, ovom gradu.
 
Vrh