Šta je novo?

Pošta br 6, Savska ulica

Prvo treba smisliti tj odrediti namenu objekta. Ima puno kultuno/umetnickih institucija koje nemaju svoj prostor. Drugo ako se radi vracanje orginalnog izgleda, onda to znaci da moraju da se dozidaju svi elementi koji nedostaju, pa i konstruktivni, a ne samo da se nalepi arh.plastika. Trece, ako bi zbog neke funkcije moralo da se dogradi sa dvorisne strane neki anex recimo za amfiteratar, ili neka svecana sala / auditorijum/ to se mora izvesti od potpuno drugih materijala, kako bi se jasno stavilo do znanja sta je originalni projekat a sta naknadna intervencija, dogradnja

Bez predhodno definisane funkcije, bez vracanja svih origanalnih konstruktivnih i nekonstruktivnih elemenata (pa i ukljucujuci grbove drugih nacija) bilo bi skrnavljenje dela i bolje da nista onda i ne diraju. U tom slucaju je bolje srediti postojecu zgradu, kao omaz zgradi Bigz-a (srediti i zgradu Bigz-a), na taj nacin bi prakticno na pocetku i na kraju jedne ulice bili objekti koji predtsvaljaju jedinstveni arhitektonski diskurs.
 
Pa valjda ima funkciju da mi zitelji grada u centru gledamo lepe zgrade, a ne ruglo. Prilicno sam ubedjen da se napravi anketa medju gradjanima da bi ogromna vecina bila za stari izgled. Ali mi se cini da kod arhitekata taj procenat bio manji. Sto bi dovelo do pitanja sta sa velikim brojem arhitekata nije u redu. Ako rade u gradu protiv ukusa gradjana, za ciji ukus onda grade? Ovde nemaju omiljeni izgovor da je neka zgrada ili, prostor ruzan zbog politicara.
 
Vecinski muzicki ukus gradjana je Ceca, jel to znaci da filharmonija treba da izvodi njihove numere ili tamo nekog Baha, Mocarta, Cajkovskog, za koga bre oni sviraju koji..

Naravoucenije: vecinski ukus (ne)obrazovane mase nije nikakav obavezujuci kriterijum prilikom nekog izbora ili odluke. To rade samo politicari.

ps. pri tom funkcija "da bude nesto lepo" moze biti za figuricu na polici, ali za zgradu u koju treba uloziti milione....
 
Ko kaze da je vecinski muzicki ukus gradjana Ceca? Je li ima negde potvrda za to, crno na belo?
 
besmisleno je odgovarati na tako nesto. ne raspravljam o cecojki, nego o pogresnom stavu da se udovoljava narodnoj masi, po svim aspektima, kakav god ona stav imala, i da li se u nesto razume ili ne. Konktretno vezano za zgradu Poste, ali moj odgovor se odnosio generealno.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=748006#p748006:xzsr7cli je napisao(la):
Beki » 15 Јун 2020 06:08[/url]":xzsr7cli]Taj polumesec i zvezde predstavljaju Sloveniju, to je kombinacija grbova ilirskog pokreta i Celjskih grofova.
Управо тако. Полумесец с једном шестокраком звездом је приписани грб Илирије, док се три шестокраке звезде срећу на грбу цељских грофова.

А шаховска поља ван грба Краљевине Југославије немају везе с хрватском шаховницом; то је карактеристичан потив српског националног стила, преузет са фасада манастира Каленић.
 
Миланче, мислим да таква аналогија није на месту у овој расправи, али лично разумем шта хоћеш да кажеш.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=748183#p748183:1jo0p14s je napisao(la):
milanche » Pon Jun 15, 2020 1:22 pm[/url]":1jo0p14s]Vecinski muzicki ukus gradjana je Ceca, jel to znaci da filharmonija treba da izvodi njihove numere ili tamo nekog Baha, Mocarta, Cajkovskog, za koga bre oni sviraju koji..

Naravoucenije: vecinski ukus (ne)obrazovane mase nije nikakav obavezujuci kriterijum prilikom nekog izbora ili odluke. To rade samo politicari.

ps. pri tom funkcija "da bude nesto lepo" moze biti za figuricu na polici, ali za zgradu u koju treba uloziti milione....
Dobro, ali ovde je neko postavio anketu sa instagram stranice i rekao da se tamo skupljaju uglavnom ljudi iz struke i 70, 80 posto njih je glasalo za obnovu stare fasade.

Dakle, ovde imamo poklapanje vecinskog stava struke i naroda. Nije Korunoviceva zgrada Ceca, vise je kao sto su Bitlsi u Engleskoj, em najpopularniji medju narodom, em priznati od strane kritike.
 
A da pozovemo Cecu i pitamo je šta misli o Korunovićevoj zgradi, ipak je ona začetnik novog pravca u arhitekturi tj "Cecesije" :)
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=748209#p748209:2kjdn8w3 je napisao(la):
Igor » Pon Jun 15, 2020 2:53 pm[/url]":2kjdn8w3]A da pozovemo Cecu i pitamo je šta misli o Korunovićevoj zgradi, ipak je ona začetnik novog pravca u arhitekturi tj Cecesije :)
Vratimo se temi :mrgreen:
 
Kada stvari postanu blesave valja ih dovesti do apsurda kako bi se shvatilo koliko smo zastranili i kako bi se vratili na pravi put u ovom slučaju temi ;)
 
Пет склекова за довођење ствари до апсурда!
 
Veliki pozdrav svima. Dugo pratim ovaj forum, pa sam odlučio da se po prvi put i ja uključim u ovu veoma zanimljivu diskusiju o zgradi pošte. Veoma mi je drago što se posvetilo pažnje ovom objektu i što će mu se vratiti stari sjaj. Ja ću se ovde složiti sa većinom, da je ova zgrada iz medjuratnog perioda ako ne lepa, bar svakako veoma interesantna i da na neki način, bar u Srbiji predstavlja unikat (možda grešim, ali ja bar nisam viđao slične).
Sadašnje zdanje u komunističkom stilu, po mom mišljenju, ne nosi nikakvu arhitektonsku vrednost, takvih kockastih, dosadnih zgrada ima svuda u zemljama bivšeg istočnog bloka i danas čak i kada se obnove, građani a ni sami turisti, ne osećaju nikakvo divljenje prema njima. Mnogi gradovi su posle Drugog svetskog rata zidani ponovo iz temelja, po projektima starim nekoliko stotina godina te ne vidim zašto i Beograd ne bi obnovio makar jedno ovakvo zdanje.

Ono čega se svakako bojim je da ovo može biti jos jedno predizborno neispunjeno obećanje, ili ako se ono ispuni, da će se raditi samo o delimičnoj rekonstrukciji koja bi potpuno zanemarila fasadu koja će gledati ka Beogradu na vodi. Što se tiče samih grbova Kraljevine SHS, lično mi ne smetaju. Ukoliko se vrate grbovi, time se bar možemo pohvaliti da za razliku od mnogih, nemamo fobiju od delova istorije tj. države čiji smo bili deo i čija je prestonica upravo bila u Beogradu. S druge strane i da ne vrate grbove ili stave samo srpska obeležja, nemam ništa protiv, jer grbovi po mom mišljenju nisu suština lepote ovakvog jednog objekta.

Na kraju se nadam da će namena ovog objekta biti u vidu muzeja, jer bi se time sam Savski trg, koliko toliko oplemenio i potencijalno privukao veći broj ljudi, i ne bi ostao samo obično presedačko čvorište. Možda bih ja lično tu premestio Narodnu biblioteku, a onu staklenu zgradu kod Hrama srušio i time proširio plato, čime bi Hram više došao do izražaja. Opet ovo je moj lični stav kao laika, i osobe koja voli Beograd. Nadam se da će se ubuduće graditi više ovakvih zgrada u starom delu Beograda (uključujući i neko buduće zdanje opere na Trgu Republike), koje će se uklapati sa okolnim zgradama stilom koji je obeležio jedno razdoblje razvoja grada.
 
I tako, posle 'nacionalističkog stila', dobismo i 'komunistički stil' - i to u slučaju prve značajne zgrade u Beogradu koja posle rata nije izgrađena po komunističkoj mustri!
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=748182#p748182:glv940n0 je napisao(la):
Igor » 15 Јун 2020 12:18 pm[/url]":glv940n0]Zemljani pogledaj post koji je na ovoj temi postavio Giorano Angelo.

viewtopic.php?f=23&t=4639&start=300#p747086

Moжда не било лоше да дам тумачења резултата поменуте анкете и још нека мала појашњења.

На анкети су била три различита објекта. Пројектовале су их различите архитекте. Два су споменици културе (Добровић и Брашован), трећи није (изворно: Коруновић/реконструисано: Крат). Питање је било јасно и недвосмислено постављено (да ли сте за обнову?), без улажења у неке друге, кључне, параметре (финансијске/економске, контекстулане/историјске, временске и просторне/, конотативне, симобличке и друге), који би били неопходни, рецимо, на некој јавној и отвореној расправи.

За сва три објекта, већина архитеката и студената архитектуре одлучили су се за обнову поменутих објеката. То бих тумачио више као уопштени позитивистички став и то је, нема сумње, у духу саме професије (архитекта гради, то је његов основни задатак). То не значи да сви, који су гласали на анкети, имају подједнака знања и сазнања о питаним објектима (нити могу, нити морају). Ту уједно и лежи кључ проблема. Упућеније колеге, усмерене више на теорију и историју архитектуре, те према конзерваторским и рестаураторским радовима у практичном смислу, имају резервисанији став око Коруновићевог објекта (у неку руку и објективнији због сагледавања целог проблема и његовог контекста).

За Добровића нема пуно дилема (то потврђује и највећи одзив на анкети). На њему се ломи дигнитет струке (код нас и у свету). У односу на друга два објекта из анкете, он је препознат у ширем региону као значајно архитектонско дело (једино Добровићево у Београду), колико год се неким појединцима из профаног света не свиђало. То је чињеница. Имамо и парадоксалну ситуацију да га Хрвати својатају као свог аутора...

За Брашована нема пуно дилеме. Његов објекат, као допринос нашој средини, препознат је у нашим оквирима. Нажалост, Брашованови објекти у Београду су генерално у лошем стању... И требало би цимати ове из ЗЗСКБГ-а.

За Коруновића постоји велика подељеност. Код једног дела архитеката постоји одбојност према Коруновићевој архитектури (не према свим делима), а код другог дела постоји покушај разумевања његове архитектуре и ставаљања у један шири историјски контекст. Таква подела није од јуче. Коруновићеви савременици су имали поприлично резервисан став према његовим радовима. То потврђују извештаји са конкурса (нпр. конкурс за зграду Монополске управе и Министарства финансија) на којима је учествовао, где су његове радове оценили ретроградним. После тога се није упуштао у такве утакмице идеја.

Различит проценат за обнову (78% Пошта 2, ГШ и СМО 87% и Команда РВ и ПВО 94%) доста говори. Конкретно ту видим градацију од најједоставније до најкомплексније обнове поменутих објеката, па самим тим и јасан приоритет.

Имајмо у виду и то да су ГШ и СМО и Команда РВ и ПВО споменици културе и да, по том основу, имају приоритет.

Такође имајмо у виду то да је све ово око Коруновића пуштена политичка патка, у циљу да се опипа пулс јавности. За обнову овог објекта није довољно махати неким рендером. Ту је неопходна прво велика стручна експертиза бројних стручњака, велико истраживање постојеће архивске грађе, те систематичан и детаљан приступ раду на терену. Озбиљан приступ тражи доста времена. Све остало су бајке.
 
Zgrada poste, ovakvu kaku je znamo, nije ruzna zgrada, samo sto se niko od nas ne seca kada je poslednji put zablistala.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=748243#p748243:2woif4qq je napisao(la):
Drakche » 15 Jun 2020 06:09 pm[/url]":2woif4qq]Zgrada poste, ovakvu kaku je znamo, nije ruzna zgrada, samo sto se niko od nas ne seca kada je poslednji put zablistala.

Бездушна ми је некако и јако неитересантна. Не наводи ме да застанем и да чујем њену причу.
 
Просечна и безлична као и већина зграда из периода краја 40их и 50их.
 
Hvala Igore. Svidja mi se I sala Cececije, malo smeha ne samo ozbiljno :)
Iako sam nagadjao I nisam bio bas siguran, ova anketa u kojoj je receno da su vecina arhitekte sa 78:22 me je ucvrstila u stavu da sa arhitektama postoji problem indoktrinacije na fakultetu. (Nisu jedini, imamo na Fakultetu lepih umetnosti primer profesorke Biljane Djurdjevic koja crta pedofilske crteze, poznate celom svetu na nasu sramotu, pa zamislimo kako su njeni studenti tek indoktrinirani). Da bi moja teza bila kompletna potrebna bi bilo da se u anketi bez arhitekata dobije rezultat veci od 80% ZA. Ali ja verujem da bi realno bilo I preko 95%. Da zakljucim, arhitekte nemaju nikakva prava da sile I maltretiraju vizuelno ljude po gradu, ovo je nas grad, ne neke odrodjene sekte 0,001%. To sto im je neka sekta dala licencu mene nit nteresuje, nit je dovoljno, mora se sudu javnosti dopasti, jer gradjani su nalagodavci u svom gradu. To ismejavanje vecine je glupo jer se vecini obicnih gradjana sveta svidja arhitektura antike, gotske katedrale, renesansa, barok, a I njih su gradile arhitekte. Samo one sa ukusom pa se tada ukus arhitekata I gradjana poklapao, kako bi normalno I trebalo da bude, a ne ko ovo danas gde arhitekte nesto tripuju, haluciniraju I ceo svet im kriv sto ne razume njihov neukus. Meni nije cudo sto im je takav ukus kad su profesori iz komunizma bili deo te arhitekture I ideologije, pocisceni su oni stari I postavljeni novi kao politicki podobni. Tako je bilo na svim fakultetima. I naravno da komunisticki profesori preferiraju savremenu arhitekturu I umetnost, I da ce u tom smeru uciti svoje studente. Takve diplome su smece.
Moj zadatak je da ovde urnisem I demoliram njihovu Modernu arhitekturu, I njene indoktrinirane pristalice, I nadam se da cemo je zajedno, uz pomoc vecine zdravorazumskih ljudi, do temelja unistiti u ovom gradu, da postane sramota I stid svako novo delo u tom stilu, da takve arhitekte javnost stavi na stub srama za primer drugima, da sto vise vratimo estetiku istoriricizma, renesanse, baroka, sa naravno modernim lepsim novim enterijerom da krasi nas grad, da bude najlepsi na svetu :)
 
Ne bih ja bio tako oštar prema ahritektonskoj struci. Jasno ti je da pored striktno tehničkog aspekta struke arhitekte svoje znanje stiču i kroz lično interesovanje, upoznavanje sa trendovima u svetu itd. Internet je to omogućio tako da tu ne vidim neki problem.

Takođe mislim da zanemajureš činjenicu da arhitekte rade za klijente koji na kraju ipak donesu odluku bilo da je reč o državi ili privatnom investitoru. Naše je da kao zainteresovana javnost podižemo očekivanja i iznosimo stavove o tome šta mislimo da je lepo, skladno, funkcionalno a na kraju se ni tu nećemo složiti i nemoj očekivati 80+ procenata.

Međutim struka bi trebala po pitanju ove teme da na razumljiv način približi problematiku obnove. Po meni je Delija u par komentara obuhvatio suštinu a ističem sledeći:
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=746489#p746489:26zsjy4n je napisao(la):
Delija » Sre Jun 10, 2020 1:37 pm[/url]":26zsjy4n]Овде нема места дискусији о укусима већ искључиво о принципима струке, моралним и цивилизацијским вредностима.
 
U srpskoj arhitekturi između dva svetska rata tri su dominantne struje: akademska (Nestorović, naši Rusi), romantičarski/tradicionalni (Korunović) i modernisti (Zloković, Belobrk, Brašovan, Babić, Tabaković, Dunđerski) koji su preuzimanjem novih ideja, opet sa Zapada, odneli prevagu kod poručioca i investitora. Kako ocenjujete domete srpske arhitekture između dva svetska rata?

U pitanju ste odredili tačnu pripadnost pojedinih arhitekata prema dominantnim stilskim pravcima. Ali, ta podela je vrlo nekonzistentna, izuzimajući Korunovića koji je bio potpuno samosvojna ličnost – nacionalni romantičar koliko i ekspresionista takvog ranga kakvi su bili Berlage ili Mendelson. Samo retki poznavaoci i arhitekti, naprimer, znaju da je najraskošniju baroknu građevinu Beograda, u ulici Uzun Mirkovoj, projektovao arh. Brašovan, vodeća ličnost srpske moderne arhitekture. A da ne govorimo o arhitektima modernog pravca koji su izgradili, veoma profesionalno, više građevina u neorenesansi, pseudoromanici ili venecijanskoj gotici. Najveći dometi srpske arhitekture između dva svetska rata u projektovanju su visoki profesionalizam u stilskoj kanonizaciji gde za rutinerstvo nije bila potrebna inventivnost a u građenju izuzetna odgovornost za kvalitet, koji u nekim oblastima izvođenja ni do danas nije prevaziđen. Nema objekata građenih između dva svetska rata koji se ne može datirati golim pogledom u kvalitet njihovog izvođenja.

https://www.sacg.me/mihajlo-mitrovic-po ... ru-srbije/
 
Ne, treba uvesti diplomu I za biranje sebi devojke, zene, dal je lepa/ruzna. Odakle nekom drskost da kaze da je lepa ako nije obucen za estetiku.
 
Voleo bih samo da se malo bolje razumemo. Prvo, komunistički stil u arhitekturi ne postoji. Drugo, u Jugoslaviji, samim tim i Srbiji od 1945. pa na ovamo dugi niz godina stvaraju vrsni arhitekti čiji se projekti realizuju širom sveta i pripadaju sličnim modernim pravcima koji zahvataju svet u tom trenutku.

Kao i u slikarstvu, stilovi se menjaju i u arhitekturi. Kao što ne možemo zauvek slikati renesansne slike, tako su se pravci menjali i u arhitekturi.

Suštinska razlika izmedju arhitekture pre moderne i posle moderne je što je moderna dovela do toga da forma preuzima prednost nad fasadnom plastikom dok u istorijskim stilovima obično fasadna plastika čini zgradu “lepom”. Kasnije se ovime vode i arhitekte koji stvaraju posle Drugog svetskog rata, inspirisani brutalizmom u Evropi i svetu.

Da se vratimo na Palatu Pošte 2...
Korunović je arhitekta sa specifičnim manirom izražavanja, inspirisan srpskim crkvama, istorijskim stilovima... on stvara nešto do tada nevidjeno u arhitekturi zgrada kod nas, zapravo najbolje je njegov rad uporediti sa Gaudijevim u Barseloni (ne po stilu, vec po specifičnosti rada). Niko pre, a jako malo arhitekata posle njega, zapravo svega par zgrada jos u tzv. srpsko-vizantijskom stilu koji zapravo slobodno mozemo nazvati srpski nacionalni stil, jer je on izvorno naš. To čini njegovu vrednost i vrednost svih Korunovićevih dela, a ne da li je zgrada lepa ili ne jer o tome može do sutra da se diskutuje.

Što se tiče Kratove rekonstrukcije, voleo bih samo da ljudi koji se ne razumeju prestanu da vredjaju njegovo delo koje se može nazvati remek-delom isto kao i Korunovićev projekat. To što zgrada nema 1500 ukrasa, skulptura, rozeti i slično ne znači da je ona ružna. Zapravo, mnogo je revolucionarnije, arhitektonski, a i umetnički gledano napraviti tako moderni zgradu, koja i dan danas, ako bi se sredila, može da stane rame uz rame sa nasavremenijim ostvarenjima i to pre više od pola veka, u jednoj ratom razorenoj zemlji. Takodje treba imati na umu da su komunisti gradili novi svet u šta se ovakva rekonstrukcija, složićete, potpuno uklapa.

Iako lično smatram da je mnogo teže projektovati objekat bez fasadne plastike, koji dominiraju svojom formom (BIGZ, Genex, Rudo...savršeni primeri), a ne fasadnim ukrasima, u konkretnom slučaju moramo stati ipak na Korunovićevu stranu.

Zašto? Vrlo jednostavan odgovor: I Korunovićeva i Kratova zgrada imaju veliku arhitektonsku vrednost (Na svetskom nivou Kratova i veću od Korunovićeve), no mi moramo gledati našu istoriju arhitekture i umetnosti. Zbog turske okupacije, ratova i nesrećnih okolnosti Beograd je zabišlo dosta stilova pa mi tako nemamo ni renesansu, ni barok, ni rokoko itd. Ono što je nas zahvatilo u pravo vreme su delimično secesija, moderna, brutalizam i naš stil u kom je radio Korunović. Sa te strane mislim da je neophodno sačuvati malo primera našeg autohtonog umetničko-arhitektonskog pravca, svidjao se on svima ili ne.

Nadam se da vas nisam udavio dugačkim postom :)


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
Modernizam u Srbiji se razlikovao po epohama. Nacin na koji je transformisana posta pripada starom, predratnom modernizmu, dok je brutalizam uzeo maha krajem 60ih, a najvise 70ih godina.
 
Vrh