[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=747938#p747938:yyauhtf2 je napisao(la):Igor » 14 Јун 2020 06:28 pm[/url]":yyauhtf2]Čini mi se kao da mu je zgrada BIGZ-a bila vodilja.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=747935#p747935:3vw34i0w je napisao(la):ZvezdarkaVracaric » 14 Jun 2020 07:21 pm[/url]":3vw34i0w]Као неко ко врло воли Београдску Модерну, ја ћу, ево, признати да се мени ова реконструисана зграда, онако како ју је у томе стилу извео Крат, заправо - допада. И, у ствари, не видим неки уистину оправдан разлог за читав подухват нове реконструкције, сем ако враћање на старо, то јест изворно, није управо - симболички, само себи циљ... Али, онда, зашто не би тако вратили првобитни изглед и згради Народног позоришта, рецимо? Или, Старог двора... итд...
Да, и хотела "Петроград", управо из комшилука, као јединствене архитектонске целине краја. Ако је уопште могућно, због мноштва промена, такву успоставити било где у Београду...
А, ако се већ буде радила реконструкција, нека буде у сваком погледу темељна, и враћање на аутентични изглед зграде да је изведено у потпуности...
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=747939#p747939:1ipr66dq je napisao(la):Giorano Angelo » Ned Jun 14, 2020 1:31 pm[/url]":1ipr66dq][url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=747938#p747938:1ipr66dq je napisao(la):Igor » 14 Јун 2020 06:28 pm[/url]":1ipr66dq]Čini mi se kao da mu je zgrada BIGZ-a bila vodilja.
Најзад неко и то да примети! Има наде за нас.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=747964#p747964:q1jpv1i3 je napisao(la):bushwick » 14 Jun 2020 08:35 pm[/url]":q1jpv1i3][url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=747939#p747939:q1jpv1i3 je napisao(la):Giorano Angelo » Ned Jun 14, 2020 1:31 pm[/url]":q1jpv1i3][url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=747938#p747938:q1jpv1i3 je napisao(la):Igor » 14 Јун 2020 06:28 pm[/url]":q1jpv1i3]Čini mi se kao da mu je zgrada BIGZ-a bila vodilja.
Најзад неко и то да примети! Има наде за нас.
primećeno je to odavno - ja cam čak i predlozila da se, kao privremeno rešenje, zgrada renovira u tom duhu. to bi očigledno bilo istorijski neautenticno i kontradiktorno, ali vizuelno bi dobro izgledalo, bilo bi u duhu beograda generalno i moglo bi da se brzo i uspešno uradi. a to bi dalje omogucilo da se fokus sa fasade jedne jedine daleko od najtrulije zgrade pomeri na milion puta gore probleme na tom istom trgu (da ne idemo dalje). kuca gori baba pegla zavese - to je otprilike ova polemika kojoj se kraj ne nazire.
Možemo u postojećoj temi viewtopic.php?f=13&t=1431&start=775[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=748022#p748022:2z7nrj45 je napisao(la):direktor » Ned Jun 14, 2020 11:55 pm[/url]":2z7nrj45]
Mozemo o tome u posebnoj temi o grbovima ili skros novoj temi
Sledeće godine rekonstrukcija: Žutoj pošti u Savskoj ulici vraćaju autentičan izgled
ŽUTA zgrada Pošte u Savskoj ulici ponovo će obući originalnu odoru. Zadatak arhitekata koji će raditi na rekonstrukciji zdanja od iduće godine biće da fasadi vrate autentični izgled iz perioda pre Drugog svetskog rata. Objektu neće u potunosti biti vraćen izvorni izgled, kao što su gradski čelnici više puta najavljivali, pošto je Pošta izgubila originalnu strukturu.
Kako je početkom nedelje naveo glavni gradski urbanista Marko Stojčić, sledeće godine očekuje se dobijanje neophodnih dozvola i početak radova. Prizemni deo rekonstruisane Pošte biće sive boje, a fasada bele sa crvenim dekorativnim elementima. Autor ovog idejnog rešenja je arhitekta Branislav S. Popović. Zgrada će biti iseljena na drugu lokaciju pošto će biti zatvorena tokom radova.
Zgrada Pošte je najpoznatije delo arhitekte Momira Korunovića, koja je građena od 1927. do 1929. godine i pripada srpsko-vizantijskom stilu koji se kod nas javlja nakon oslobođenja Srbije od turske vlasti. U srpskom društvu i među umetnicima javila se potreba za prizivanjem elemenata srednjovekovne srpske kulture koji su bili usaglašeni sa tokovima građanske Evrope.
Delo Momira Korunovića poznato je kao Pošta 2. Obilovala je prozorima, rozetama sa ispupčenim blokovima i konturom stepenastih masa. Korunović je u svom radu koristio kombinaciju modernih materijala tog vremena i elemenata srednjovekovne srpske umetnosti. Pošta 2 smatrana je dobrim primerom umetničkih težnji u domaćoj arhitekturi u prvoj polovini prošlog veka.
Bila je oštećena četrdesetih godina, kada su se u prestonici odigravale velike borbe za oslobođenje Beograda od nacističkih snaga. Posle ratnih zbivanja na ovim prostorima obnova porušene zemlje donela je i nove tendencije u umetnosti. Tako je jedna od najlepših zgrada u Beogradu nakon rekonstrukcije izgubila svoju dekorativnost i lepotu u ogoljenoj formi.
Korunovićev projekat nije bio "podoban" u vreme nove vlasti, pa je tako na konkursu pobedio projekat sa elementima socrealizma. Posle čega je građevina srpsko-vizantijskog stila nakon obnove postala neprepoznatljiva.
U srpsko-vizantijskom stilu obilovale su forme i elementi koji su vukli direktne korene iz naše nacionalne prošlosti, malo toga je preuzimano iz Evrope i zbog toga je obnova Pošte 2 važna za kulturno nasleđe.
BOGATA BIOGRAFIJA
KORUNOVIĆ je završio studije u Beogradu, a potom se usavršavao u Pragu, Rimu i Parizu. Radio je kao inspektor Arhitektonskog odeljenja pri Ministarstvu građevine u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Bio je istaknuti član i starešina beogradskog Sokolskog društva "Matica", pa je uradio i više desetina sokolskih domova u Srbiji. Projektovao je i drveni stadion (Sokolsko sletište) u Beogradu koji je bio na mestu današnjeg Mašinskog fakulteta.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=748048#p748048:112uyf5v je napisao(la):Igor » Ned Jun 14, 2020 7:57 pm[/url]":112uyf5v]Čitajuči tekst koji sam ispod preneo shvatio sam da me brine to slobodno tumčenje u suštini adaptacije Korunovićevog dela koje je dodeljeno arhitekti Branislavu S. Popoviću.
Dok smo diskutovali o detaljima poput grba neko hoće da napravi nešto prbiližno izvornom rešenju. Gde je tu poštovanje autora objekta pošto je moja jedina pretpostavka ove rekonstrukcije upravo više puta pomenuto vraćanje prvobitnog rešenja.