Рушење и изградња новог објекта је најбоље решење због статике и безбедности објекта. Јер ко зна како су након рата санирали рушени објекат, каква му је статика и структура, преправљати нешто што је већ преправљано, представља ризик, Друго они што тврде да се рушењем губи оригинални Коруновићев објекат размишљају филозофски а не практично, јер објекат чини идеја а не цигле од којих је материјализован, ако је по оригиналном пројекту направљен идентичан објекат (у практичном смислу те речи) онда је то та зграда без обзира од којих цигли је сазидана.
А друго ту је традиционална тактика бивших комуниста, њихових биолошких и идеолошких потомака, као и црвених архитекти, која се увек користи као аргумент када год се говори о обнови старог Београда. А то је: "Граде старији и лепши Београд", аргумент који тврди да се ништа срушено не треба обновити јер тај обновљени објекат нема историјски континуитет са оригиналом. По тој логици Пољаци нису требали да обнове Варшаву а Немци Дрезден. Тај аргумент је само смоквин лист иза кога дотични крију своју идеолошку мржњу према орнаментираним објектима, као и њихов страх да би се у Београду поново могле градити такве зграде.
А друго ту је традиционална тактика бивших комуниста, њихових биолошких и идеолошких потомака, као и црвених архитекти, која се увек користи као аргумент када год се говори о обнови старог Београда. А то је: "Граде старији и лепши Београд", аргумент који тврди да се ништа срушено не треба обновити јер тај обновљени објекат нема историјски континуитет са оригиналом. По тој логици Пољаци нису требали да обнове Варшаву а Немци Дрезден. Тај аргумент је само смоквин лист иза кога дотични крију своју идеолошку мржњу према орнаментираним објектима, као и њихов страх да би се у Београду поново могле градити такве зграде.