Šta je novo?

Pošta br 6, Savska ulica

Коме је тачно у интересу да се зграда Поште да "инвеститору да са њом ради шта хоће"? Осим шансе да ти се оствари жеља да зграда не буде историјски и правилно реконструисана? Након свих ламентација о "Кратовом ремек делу" бријања фасаде и измени форме дошли смо до "ма нек ради приватник шта год само да се не реконструише у Коруновићевом стилу каква је била оригинално"

Побогу како убеђивати људе да смо сви живели у блату до колена без икакве историје док није дошао Тито ако ће на све стране да се реконструишу старе лепо

Moglo bi se svakako i rekontruisati tako da ne bude u L obliku, nego da dobije kvadratnu formu, punog volumena sa zastaklenim središnjim delom, a što bi mogla postati centralna zgrada Gradske biblioteke ili nekakv luksuzni hotel, što je zapravo jedini garant da će zgrada i okolina biti primereno održavani. Bilo šta u državnom vlasništvu, znači, nakon rekonstrukcije, propadanje (pa i ustanova u kulturi)
 
Слажем се де је L облик бесмислен сада када нема пруге са друге стране. Није још касно да се направи четвртаста зграда.
 
Опет Хрвати? Можда има и неки Арнаутин? Али не. Тридесетих су одржавани и скупови архитеката на којима су гласно критиковани објекти попут овога, а посебно су велико незадовољство изазвали нпр. стубови Моста краља Александра арх. Николаја Краснова, јер је њихов стил одударао од савремене природе и дизајна укупног објекта (занимљиво је да је касније управо Краснов модификовао суперорнаментирану Коруновићеву фасаду Соколског дома - Стари ДИФ - каква је, после лошег пријема зграде поште, постала непопуларна; дакле, мешали су се Коруновићу у фасаде још пре рата и доласка комуниста на власт). Посебно активан на том критичком плану је био арх. Драгиша Брашован, који је сам врло добро познавао и традиционалне стилове, пошто је пројектовао и у њима. Исто што и за Красновљеве пилоне може се рећи и за ову зграду технолошког (савременог) карактера, коју је пројектовао човек специјализован за цркве, створивши нехигијенски и неуслован објекат (што не иде у прилог неке моралне тежине преправљања таквог објекта). У то време - тридесетих - се и престало са таквом (архаичном, али и полудилетантском) градњом.
 
Poslednja izmena:
Као што написах нпр. и зграде данашње Владе и МИП и Управног суда и Железнице су тешки анахронизми и оштећене у рату, па нису рушене или им мењана фасада..
 
Опет Хрвати? Можда има и неки Арнаутин? Али не. Тридесетих су одржавани и скупови архитеката на којима су гласно критиковани објекти попут овога, а посебно су велико незадовољство изазвали нпр. стубови Моста краља Александра арх. Николаја Краснова, јер је њихов стил одударао од савремене природе и дизајна укупног објекта (занимљиво је да је касније управо Краснов модификовао суперорнаментирану Коруновићеву фасаду Соколског дома - Стари ДИФ - каква је, после лошег пријема зграде поште, постала непопуларна; дакле, мешали су се Коруновићу у фасаде још пре рата и доласка комуниста на власт). Посебно активан на том критичком плану је био арх. Драгиша Брашован, који је сам врло добро познавао и традиционалне стилове, пошто је пројектовао и у њима. Исто што и за Красновљеве пилоне може се рећи и за ову зграду технолошког (савременог) карактера, коју је пројектовао човек специјализован за цркве, створивши нехигијенски и неуслован објекат (што не иде у прилог неке моралне тежине преправљања таквог објекта). У то време - тридесетих - се и престало са таквом (архаичном, али и полудилетантском) градњом.
Стручна јавност тих 30их није баш била објективна у свом односу према архитектури. Била је планирана реконструкција зграде Народног позоришта 1941. године, која би потпуно изменила идентитет и променила стил у неки помало безлични (и фашистички) функционализам/рационализам. Поред тога, колико год тај план био нереалан, причало се о рушењу Теразија и градњи модерних солитера, где би палата Албанија била само први у низу. Онда ту је Никола Добровић који, по причама, уопште није поштовао старо градско наслеђе и амбијент и наводно после рата предлагао рушење целих блокова иза Народне скупштине.
Сад што тиче поште, питање је коме угодити, да ли архитектама или обичном народу који ће ипак имати више интеракције са том зградом.
 
Наравно, качио сам већ на теми о Тргу Републике..

Screenshot (1992).png
 
To su bili bitni projekti za grad: posta, most... Novi simboli grada prakticno i naravno da ima svakakvih misljenja i dosta kritike.

Rg_786_I_092.jpg


Kao sto ce Djokovica kritikovati odredjen broj teniskih strucnjaka i veliki broj navijaca ako na primer ispadne u cetvrtfinalu Australian Open-a.

Ali zato tamo nekog levog tenisera koji se nije ni plasirao na AO i koji igra neki turnir u Popovom polju i ispadne u prvom kolu nece niko ziv kritikovati.

Ovo kako danas izgleda posta nije ni vredno paznje da bi se neko ozbiljnije bavio time, ne trebaju se ni trositi reci na ruglo koje stoji na Savskom trgu. Danasnja fasada je potpuno nebitna, nece se naci nikada na nekoj razglednici, niko je ni u ludilu ne smatra nekim simbolom grada pa se ljudi jednostavno ni ne bave njome, podrazumeva se njena gadnost i neuspesnost.

I sad imamo opciju da ostane Kratovo ruglo ili da dobijemo neki kopi pejst projekat nalik Vistama i Aurorama nekog N.N. arhitekte.

Ili da vratimo staru Korunovicevu fasadu, koja je znacajno delo za grad, ali je Boze moj kritikovana.

Najpoznatiji simboli i Pariza i Njujorka i Barselone i Sidneja... su bili zestoko kritikovani.
 
Ово "нови симболи града" ми тако Весићевско-Вучићевски звучи :)

Најјаче је кад се унапред зна шта ће бити симбол. У реалности, ова зграда је постала симбол застоја у развоју, омрзнут у свом времену као такав.

А као симбол Београда који је претекао до данас, примила се статуа коју су, градећи "нове симболе", изгнали са Теразија на тврђаву, да јој не гледају међуножје.
Муке са симболима...
 
Са друге стране, не бих пуно о доследности архитеката, примера ради сам модерниста Брашован на конкурсу за зграду Министарства Финансија, данашњу зграду Владе жирију испоручује овакав нацрт..

Screenshot (2046).png
 
Па није почео као модерниста... Некако су после предметне зграде сви постали модернисти.
 
Ово "нови симболи града" ми тако Весићевско-Вучићевски звучи :)

Најјаче је кад се унапред зна шта ће бити симбол. У реалности, ова зграда је постала симбол застоја у развоју, омрзнут у свом времену као такав.

А као симбол Београда који је претекао до данас, примила се статуа коју су, градећи "нове симболе", изгнали са Теразија на тврђаву, да јој не гледају међуножје.
Муке са симболима...
Ma, sad necu ni rolku i sako da nosim jer tako se i Vucicevic oblaci. Ajde sad da odbacimo sve sto se poklapa sa necim sto oni rade. Nemoj ni trcati jer Marko Djuric i Mali trce, budi debeo i umri sa 40.

Zgrada je zanimljiva, doprinosi raznolikosti i bogatstvu jednog grada, a moze i novac da donosi. Plus joj je tu i originalno mesto, a danas ne vidimo njenu pravu fasadu iz ideoloskih razloga, ne zato sto je neka struka odlucila da ne valja.

Nemamo mi toga mnogo u gradu da se tako lako odricemo.

Nek i nije simbol, nek je samo neobicna i drugacija, koliko imamo neobicnih i drugacijih zgrada u gradu? A nije nesto sto ce da strci, narocito sada kada je BNV u pozadini.

Posta se ni ne vidi ni sa jedne lokacije u gradu, osim ako bas nisi na Savskog trgu ili u Savskoj.

I sta je onda toliki problem u obnovi fasade? Mnogima ce biti zanimljiva i volece je, kome se ne svidja, nije kao da je primoran da je gleda, to je samo jedna zgrada od mnogih na trgu, a iza koje strce mnogo vise i vece zgrade u BNV-u. A i na samom trgu ne zauzima centralnu poziciju.
 
Пре ће бити Пантограф да су се у већини управљали у складу са тренутним околностима, или "како ветар дува"..
 
Због разлике у атмос. притисцима, у пренесеном значењу због спољних и унутрашњих утицаја.
 
Кад већ неко помену фашизам, живо ме интересује у следећој, хипотетичкој ситуацији:

Током Шпанског грађанског рата, једна од Гаудијевих импозантнијих зграда у Барселони бива оштећена. Будући да Гаудијев стил припада каталонском архитектонском модернизму који је тежио да пронађе каталонски уметнички стил и очува засебни идентитет, Франко након победе у грађанском рату користи своју моћ као диктатор да је при "реконструкцији" измени и сведе на непрепознатљиву, минималистичку модерну форму доминантног фашизма. Деценијама након Франкове смрти кад дувају нови, антифашистички ветрови, покрене се иницијатива да приватни инвеститор у склопу свог неког пројекта обнови оригиналну Гаудијеву зграду каква је била и да зграда добије културну намену. Приватни инвеститор то подржава и неће се трошити паре од пореза на то.

- колико просвећених бораца и левичара из Србије би се томе противило? Ко би Франков чин затуцаности назвао "прогресивним" или понављао фразе о "економском рационализму" да се зграда потпуно измени као један од главних приоритета након рата? Да се јави неко ко се томе противи јер су му Гаудијеве фасаде "ружне" ко би озбиљно схватао тај аргумент у контексту историјско-културне обнове јединственог стила? Ко би тврдио да је то кич? Ко би тврдио да је то бацање пара?
 
Vrh