Šta je novo?

Pošta br 6, Savska ulica

Problem je sve od 1945. do danas.

Argument treba da bude da je zgrada originalno, prakticno umetnicko delo, stvoreno na tom prostoru, i da je kao takvu treba obnoviti.

To je tu bilo, postoji znacaj, jak umetnicki pecat autora i vracaj nazad.

Nema rasprave i spora.

No, onda po tom principu treba vracati ili negovati i obnavljati i sve komunisticke nakaze i sve ono sto je nastalo posle komunizma do danas, umesto sravnjivati sa zemljom/ne pomisljati da se ikad obnovi.

Trebalo je ovde jednom bar napraviti otklon od komunizma i zavrsiti bar sa tim delom.
 
Mislim da zgrada kao zgrada neće privući neki značajan broj ljudi.
Samo neki atraktivan sadržaj može da privuče veći broj ljudi.
Recimo policijska stanica je dobar pravac ili opštinska zgrada. Mislim bolje ovo nego tržni centar. A za pozorište mislim da ako žele neko pozorište onda treba kompletno novu i planski kvalitetnu zgradu da naprave.
Sigurno postoje neki standardi oko gradnje takvih objekata.
Mada najbolje je da naprave studentski dom!
Trg bi bio pun mladih i kreativnih ljudi, sve bi imalo neki drugačiji šmek!
 
Most je pravljen za stanovnike Beograda a ne za turiste, to je bio i ostao šuplji argument.
Ali je taj "argument" bio potenciran i obilato korišćen kada je trebalo opravdati neracionalno skup i grandiozan projekat.
Stalno pričamo o učenju i poukama iz istorije. Evo ja nudim primer iz bliske prošlosti, jer se ponavlja ista stvar.
 
Ja mislim da ljudi grese kad misle da samo jedan objekat moze biti sam po sebi turisticka atrakcija bar kad je Beograd u pitanju.
Ne moze samo jedna obnovljena posta da postane mamac za turiste kao ni jedan most na adi da ima neki znacajni uticaj na dolazak turista.

Ali zato malo po malo svaki taj novi objekat ili renovirani ima mali uticaj da se Beograd polako uzdigne na turistickoj mapi evrope.
 
Poslednja izmena:
Ne znam da li je pisano, ali će se SUP Savski venac preseliti u poštu dok se njima bude obnavljaa zgrada, takav je plan. Koliko znam, njihovi šalteri će biti gde su sada poštini (levo od ulaza), a poštini verovatno u onoj desnoj manjoj sali. Naši nešto muvaju sa Izraelcima oko te lokacije - hoće da daju ili preživelu zgradu MUP-a ili možda čak SUP Savski venac, a zauzvrat bi Izraelci dali pare/izgradili nešto, nisam sigurna. U Kneza Miloša je MUP-ov informatički deo, u podzemnim prostorijma se štampaju pasoši/lk (ja sam mislila da se to radi u Zavodu u Košutnjaku, ali izgleda ne). Oni su čak dobili nalog da se pripreme za iseljenje, ali je tada upala u priču zgrada u Savskoj koja je bliža BNV-u.
Videćemo da li će išta od toga biti.
 
Pa zar nije otvorena pošta na Hajduk-Veljkovom vencu?
 
Nije još koliko znam. Ali da, ok, znači verovatno će ta lokacia preuzeti posao i funkciju ove u Savskoj. Potpuno sam izostavio iz vida tu koju pripremaju kod Nemanjine.
 
No, onda po tom principu treba vracati ili negovati i obnavljati i sve komunisticke nakaze i sve ono sto je nastalo posle komunizma do danas, umesto sravnjivati sa zemljom/ne pomisljati da se ikad obnovi.
Šta sve neću pročitati na ovom forumu. Hajde da sravnimo sa zemljom domove pola stanovnika Beograda i 80% javnih ustanova.
 
Šta sve neću pročitati na ovom forumu. Hajde da sravnimo sa zemljom domove pola stanovnika Beograda i 80% javnih ustanova.
Naravno da ne, mada bi im dobro dosla rekonstrukcija.

Ali Dobrovicev Generalstab na primer. Za mene je rugoba. Medjutim, ako ja kazem da je Korunoviceva posta neciji rad i arhitektonski potpis, neko moze da koristi isti argument i za Generalstab. Meni se Generalstab ne svidja, ali isto tako je to neciji ozbiljan rad i delo... OZBILJAN.

Ali onda neko moze da kaze da je tu pre postojala stara zgrada pre Dobroviceve i tako mozemo u krug.

Moraju se neki principi ustanoviti, a ne kako kome dune i sta se kome svidja.

Otklon od komunizma bi bio jednostavno resenje, ne za stambena naselja nego za bitne zgrade u centru Beograda.

Dakle, ovo je stari grad i tu mogu stilovi taj taj i taj i ako se gradi nova zgrada moze po tim i tim pravilima, a ako se obnavlja stara zgrada, da se obnavlja tako i tako, a ako se obnavlja stara zgrada koja se stilski ne uklapa u centar, neka se rekonstruise tako da se uklopi ili neka se srusi i napravi nova.

Na primer, zgrada Beobanke je apsolutni visak i rugoba na mestu na kome se nalazi, treba je skratiti i ne treba joj vratiti originalni izgled nego je rekonstruisati po donesenim pravilima o izgledu fasada u centru gradu.

Zgrade poput Beogradjanke su uspesno izvedene i treba ih ostaviti, za sta mislim da bi se svi slozili.

U tom smislu mislim otklon od komunizma, jednako kao sto mislim i otklon od svega onoga posle komunizma do danas sto strci u centru grada.

Dakle, samo u smislu da je centar centar i da tu vaze neka pravila i da apsolutnu prednost ima Korunoviceva posta u odnosu na Kratovu.

Po nekim donesenim pravilima od strane strucnih lica, ne po tome sto je nekom tako dunulo.
 
Мање је комунизам нарушио естетски изградњом по старим деловима града него што су то учинили инвеститори из периода препорода капитализма и слободног тржишта.
 
Slažem se da ima odvratnih socijalističkih građevina po centru koje se ne uklapaju i ruže ambijent. Ipak, preskupo je i neracionalno u ovom trenutku trošiti gomile para na rušenje i ponovnu izgradnju zgrada samo da bi se vratio originalni ambijent.

Promena izgleda takvih zgrada prilikom rekonstrukcije tako da se uklopi u predratni stil, a da to istovremeno izgleda lepo je neizvodljiva. Jednostavno su proporcije i oblici drugačiji. Nadam se da niko ne želi da nam grad izgleda kao Skoplje.

Isto tako ima i jako uspešnih socijalističkih zgrada. Kako van centra, tako i unutar njega.

No, da se vratim na temu. Prvi i osnovni argument za poštu je vrlo racionalan: ne treba bacati pare.
 
Imamo nekoliko primera u gradu gde je SFRJ modernistička zgrada sačuvana a njena fasada je rekonstruisana kako bi se uklopila sa okolinom.
 
Нажалост највише имамо примера рушења предратних зграда и вила у корист транзиционо-скоројевићке накарадне новоградње која се нигде није уклопила.
 
Dakle, ovo je stari grad i tu mogu stilovi taj taj i taj i ako se gradi nova zgrada moze po tim i tim pravilima, a ako se obnavlja stara zgrada, da se obnavlja tako i tako, a ako se obnavlja stara zgrada koja se stilski ne uklapa u centar, neka se rekonstruise tako da se uklopi ili neka se srusi i napravi nova.

Na primer, zgrada Beobanke je apsolutni visak i rugoba na mestu na kome se nalazi, treba je skratiti i ne treba joj vratiti originalni izgled nego je rekonstruisati po donesenim pravilima o izgledu fasada u centru gradu.
Ali zato malo po malo svaki taj novi objekat ili renovirani ima mali uticaj da se Beograd polako uzdigne na turistickoj mapi Evrope.
Upravo je to sustina:

1) redukovati sto je vise moguce ruznocu, makar u starom delu grada za pocetak
2) obnavljanje Poste bi bio dobar podstrek da se obnove u buducnosti jos neka lepa zdanja koja su srusena (Djumrukana, Biblioteka na Kosancicevom vencu itd.)
 
Još jednoj zgradi u Klivlendu vraćena originalna fasada
Klivlend.jpg
 
Сетимо се какав је пројекат за Ђумрукану победио за ансамбл коло и какав је Подрека смислио меморијал за библиотеку.
Zar je tako tesko naci stare slike npr. Djumrukane, zatim bukvalno preslikati, isprojektovati i izgraditi?
 
Ђумрукана је зграда аутентична за своје доба са дужим постојањем и са јачом историјском улогом - царинарница из 1830их, први театар 1840их, зграда уништена насилно бомбама 1944.
Са друге стране зграда поште изграђена крајем 1920их у стилу који одудара временски (мада је то већ до личног доживљаја), објекат саобраћајне намене, оштећен тешко у рату, исто насилно, 1940их, крајем исте деценије преуређен до непрепознатљивости из практичних разлога намене зграде.
Искрено ако би некој згради враћао оригиналну фасаду, то би пре био базен Ташмајдан, стара ватрогасна команда.
 
Đumrukana je značajna zato što je prva namenski građena javna zgrada u Kneževini Srbiji, pa je stoga i važan učesnik osvajanja autonomije i na kraju nezavisnosti. Na kraju krajeva, ta zgrada je bila, sve do izgradnje železnice i mosta preko Save - glavni ulaz u Srbiju. Mi sada znamo da je tu kratko radilo prvo pozorište u Srbiji... a šta još ne znamo, šta li se sve još "prvo srpsko" prvi put tu pojavilo? Njena istorija je pre uništenja 1944. trajala preko 100 godina i počinje sa Milošem a završava se sa komunistima, ispred nje su se dešavali značajni istorijski događaji... a pošta pored železničke stanice je tu crkvenu fasadu imala kraće od 20 godina i najznačajniji događaj vezan za nju je što su je potkačile američke bombe koje su promašile železničke koloseke.
 
Vrh