Šta je novo?

Pošta br 6, Savska ulica

Poznato je da Britance nije zanimalo da obnavljaju u izvornom obliku zgrade porušene u Londonu tokom rata. Tipično anglosaksonski pragmatično, muški: što je otišlo - otišlo je, ima prečih stvari. Sa druge strane, upravo je komunistička Poljska obnovila celo staro jezgro Varšave, a posle je 40 godina imala redove za hranu...

U našem slučaju je očajna poštanska zgrada prepravljena u dobro poštansku zgradu. I to meni deluje da je imalo smisla. E sad ćemo mi da gradimo treću zgradu. Petsto metara iznad, cvilimo za Kanjonom Sutjeske, i to ćemo da obnavljamo. Samo napred, mi tako pametno inače i radimo.
Sigurno da bi mogao da se napravi i spisak obnovljenih zgrada po Britaniji... ali poenta je bila da njima nije bilo strano da poptpuno ruše grandiozna zdanja iz viktorijanske ere zato što nisu više bila podesna za svoju namenu.

U vezi drugog pasusa
Bila je prošle godnije lepa izložba o Dobroviću u galeriji SANU... rani projekti, razvojni put stvaraoca i na kraju najvažnije delo - generalštab i SSNO u Kneza Miloša... kao zainteresovanom laiku mnogo su mi dopali rani radovi: vile, hoteli (Grand na Lopudu), razni drugi objekti... a kada je posle tih fenomenalnih bisera minijature dobio priliku da projektuje grandiozne objekte (Igalo, Generalštab) ... meni barem to više nije bilo taj kvalitet. Isto mislim i za Korunovića: crkve, banovine, sokolane, min. pošte... super, makar spolja. Ali ovo o čemu pričamo, barem meni, mu i nije baš uspelo.
 
Poznato je da Britance nije zanimalo da obnavljaju u izvornom obliku zgrade porušene u Londonu tokom rata. Tipično anglosaksonski pragmatično, muški: što je otišlo - otišlo je, ima prečih stvari. Sa druge strane, upravo je komunistička Poljska obnovila celo staro jezgro Varšave, a posle je 40 godina imala redove za hranu...

U našem slučaju je očajna poštanska zgrada prepravljena u dobro poštansku zgradu. I to meni deluje da je imalo smisla. E sad ćemo mi da gradimo treću zgradu. Petsto metara iznad, cvilimo za Kanjonom Sutjeske, i to ćemo da obnavljamo. Samo napred, mi tako pametno inače i radimo.

Pogledaj i ostatak na Tviteru, u komentarima. Veliki deo njih je srušen iz ideoloških razloga, ne zato što im se desilo nešto ili zato što nije odgovarala nameni.

Što se pošte tiče, mislim da je u kontekstu tog vremena imalo smisla prepraviti zgradu da bolje odgovara potrebama, a pošta nije mogla da se preseli jer je tu bila pruga. Sada, kada su potrebe sasvim drugačije, ima smisla da estetiku opet stavimo na prvo mesto jer se ona sad uklapa sa idejom o prenameni. Nema potrebe za zadržavanjem sadašnje fasade koja je od početka osmišljena kao funkcionalno, a ne estetsko rešenje. Tako da ne vidim problem sa vraćanjem lepe fasade na zgradu koja će služiti kao pozorište/galerija/muzej/nešto treće gde nije potrebno obilje prirodnog svetla i gde će biti moderna ventilacija.
 
Samo što je meni ta prvobitna fasada - odvratna. I nisam jedini.

A rušenje zgrade iz estetskih razloga umesto da se proda ako pošti ne treba... Što se ne napravi jedna sa starom fasadom, ako već postoji takva ...filija, negde na poljani? Kolika je razlika u potrošnji javnih para između te dve opcije? I šta, to bi bio kič, ovo nije kič? Da, da, how yes no.

Igrala se najveća evropska sirotinja 'estetike'.
 
Poslednja izmena:
Poznato je da Britance nije zanimalo da obnavljaju u izvornom obliku zgrade porušene u Londonu tokom rata. Tipično anglosaksonski pragmatično, muški: što je otišlo - otišlo je, ima prečih stvari. Sa druge strane, upravo je komunistička Poljska obnovila celo staro jezgro Varšave, a posle je 40 godina imala redove za hranu...
Имали би редове за храну како год окренеш.

Још један разлог зашто је такав став погрешан, поготово за мање земље попут Србије јесте тај што омогућује имплицитни историјски ревизионизам "развијених" земаља. Британци не морају да се брину јер нико никад не би довео у питање њихову историју и архитектуру током викторијанског периода. За њих би обнављање понеке порушене викторијанске зграде било као да ми обнављамо рандом хрушчовку из доба Тита, нико не доводи у питање да ли смо имали хрушчовке тада у земљи.

Но ми смо објективно дај боже имали неких 200 лепих примера архитектуре из 19. и прве половине 20. века, то је највећи домет који смо могли да остваримо са економијом тог доба и већим приоритетима. Али смо се трудили и били смо део Европе и имали смо своје стручањаке и чак оригиналне, креативне архитектонске стилове. Уништавање тога је уништавање наше историје и повод да свако ко дође у Београд поверује у хрватски наратив како смо ми ето били босоноги дивљаци пре Југославије када смо их окупирали, никад од нас европејаца неће бити.

Постоји разлог зашто је мост у Мостару обновљен уместо што је направљен нови, "модернији" и зашто се генерално грађевине које су одраз свог времена не "реинтерпретирају" ако нису само кап у океану архитектуре тог стила.

U našem slučaju je očajna poštanska zgrada prepravljena u dobro poštansku zgradu. I to meni deluje da je imalo smisla.

У нашем случају је на делу био антицивилизацијски чин уништавања претходне културе у равни Ћин Ши Хунагом / Маом, само да би "нова власт" обрисала трагове и историју старе. У истим документима који су линковани овде је јасно, изричито речено да су радили и много више него што је било потребно само да суштински промене целу зграду. Дакле ништа практично већ један велики средњи прст претходној култури. И то није случај само са том зградом већ и са многим другима.
E sad ćemo mi da gradimo treću zgradu. Petsto metara iznad, cvilimo za Kanjonom Sutjeske, i to ćemo da obnavljamo. Samo napred, mi tako pametno inače i radimo.

Кад ми то радимо? Немачка је цео Дрезден изградила у оригиналном стилу, ја не знам пример ниједне зграде у Београду да је изграђена каква је била пре уништења? Иначе, на конту више тих "нових" зграда:

douglas-adams-on-original-buildings-v0-9hmf7m8f4ov91.png
 
Eto nama Kjota i Jokohame i 14. veka iz 1930! Inače, to možda znaš, ali do dolaska komunista kod nas nije postojala organizovana zaštita spomenika kulture. Socijalistička Srbija je obnovila zapuštene manastire, uključujući Studenicu...

Dakle, prvog dana kad bih preuzeo vlast, ovo ide na prodaju, zaustavlja se projekat metro-igračke ispod grada i zabranjuje se zamena asfalta kaldrmom i belgijskom kockom. Prvo te tri stvari, pa onda sve ostalo.
 
Samo što je meni ta prvobitna fasada - odvratna. I nisam jedini.

A rušenje zgrade iz estetskih razloga umesto da se proda ako pošti ne treba... Što se ne napravi jedna sa starom fasadom, ako već postoji takva ...filija, negde na poljani? Kolika je razlika u potrošnji javnih para između te dve opcije? I šta, to bi bio kič, ovo nije kič? Da, da, how yes no.

Igrala se najveća evropska sirotinja 'estetike'.

Na boldovanom se u celoj ovoj debati oko obnove Pošte nedovoljno insistira, a u lepšravim PR saopštenjima se ta informacija upadljivo prećutkuje. Dakle, da li će se Pošta srušiti i izgraditi nova novcem iz gradskog/republičkog budžeta ili će ovu avanturicu finansirati BW od svojih para (koje im je vradovic dao :D )?

Ukoliko se finansira iz budžeta, stajem međ' one koji tvrde da je to (bar u trenutnim okolnostima) ludost.

Ako se pak plaća iz džepa BW-a, onda ne vidim problem. Srušiće, istina, funkcionalnu zgradu koja doduše već dugo ne služi svojoj svrsti, ali će izraditi novu zgradu javne namene, koja će pritom rešiti veliki problem jednog beogradskog pozorišta i doneti neke nove sadržaje za decu u gradu koji ne nudi bog zna šta onima koji su mlađi od 15, a stariji od 35 godina.
 
Eto nama Kjota i Jokohame i 14. veka iz 1930! Inače, to možda znaš, ali do dolaska komunista kod nas nije postojala organizovana zaštita spomenika kulture. Socijalistička Srbija je obnovila zapuštene manastire, uključujući Studenicu...

Dakle, prvog dana kad bih preuzeo vlast, ovo ide na prodaju, zaustavlja se projekat metro-igračke ispod grada i zabranjuje se zamena asfalta kaldrmom i belgijskom kockom. Prvo te tri stvari, pa onda sve ostalo.

Какав радикалан и смео наставак политке која је од Београда направила Новосибирск

0.jpg

1.jpg
 
Nije postojala takva politika. Knez Mihailova je, ako si već pomislio da će ti njena kaldrma biti argument, ASFALTIRANA pre rata, Drugog svetskog. Normalnim ljudima onomad se nije truckalo niti saplitalo o kamenje, dekadencija dolazi kasnije.

Novosibirsk je, inače, ozbiljan grad, a naša nipodaštavanja razvijenijih društava izrazito komična. S tim ima daleko da doguramo, ko i dosad.
 
Poslednja izmena:
Какав радикалан и смео наставак политке која је од Београда направила Новосибирск

Pogledajte prilog 153390
Pogledajte prilog 153391
Ovo kao na prvoj fotografiji je prestalo da u Beogradu gradi još 1930-tih. Popovići su čak tražili da se njihova zgrada u Knezu prepravi da ne izgleda kao austrijska provincija.
Gotovo sve zgrade na donjoj fotografiji, potiču iz perioda od pre II svetskog rata, most su projektovali Zapadni Nemci i predstavlja logičan nastavak familije mostova kojoj je pripadao i Most kralja Aleksandra (na forumu je bio postavljen katalog od pre rata), ideo o uvođenju trolejbusa potiče iz 1930-tih (Pantograf može više da napiše o tome).
Mi smo pravili fiće i Tristaće, a Lada je nastala od FIAT 124, ali meni se čini da ka NBG žuri neki Ford :)
 
Pošto su humanoidni roboti dramatično napredovali u poslednjih nekoliko godina, valjda će uskoro i konjoidni (novolat. - ekvinoidni), pa da zamenimo taksi fijakerima.
 
У нашем случају је на делу био антицивилизацијски чин уништавања претходне културе у равни Ћин Ши Хунагом / Маом, само да би "нова власт" обрисала трагове и историју старе.
Kako su onda preživeli: Savezna skupština, Glavna pošta, Glavna železnička stanica, Stari dvor, Treća gimnazija, Crkva sv. Marka, telefonska centrala u Palmotićevoj, kasarna na uglu Resavske i Nemanjine, zgrada Vlade, Ministarstvo spoljnih poslova, studentski dom na Bulevaru? Treba li da nabrajam dalje?

Što su onda zle komunjare obnovile i zaštitile gomilu srednjovekovnih manastira, kao i zgrada izgrađenih za vreme novovekovne kraljevine? Zašto nisu bombardovanu GŽS neposredno nakon rata zamenili modernom građevinom?

Svašta stvarno.

Какав радикалан и смео наставак политке која је од Београда направила Новосибирск

Pogledajte prilog 153390
Pogledajte prilog 153391
Scena sa prve slike i dan danas izgleda maltene identično. Ne znam šta si nam dokazao ovime..
 
Poslednja izmena:
Поглед на град са моста ни пре рата није био претерано лепши, предратне зграде дуж Поп Лукине, по Косанчићевом венцу и дубље по центру формирале су ову благо хаотичну панораму.
 
Nije postojala takva politika. Knez Mihailova je, ako si već pomislio da će ti njena kaldrma biti argument, ASFALTIRANA pre rata, Drugog svetskog. Normalnim ljudima onomad se nije truckalo niti saplitalo o kamenje, dekadencija dolazi kasnije.
И долази декаденција касније, она која је историјско језгро европског града претворила у совјетску провинцију

И то управо због тог деструктивне интерпретације модернизма која подразумева одбацивање естетике, историје и културе зарад циничног редукционизма. Исте интерпретације која се служила данашњим Тргом Републике као паркингом, није "бацала паре" на одржавање фасада које нам сад падају на бебе, није могла да обнови Народни музеј деценијама итд. итд. Да је Дубровник којим случајем остао у српском власништву био би "рационално" претворен у Будву и асфалтиран да не мора братија да пешачи већ може колима лакше да дође. Неће свакако да се саплиће о камење побогу не живимо у Средњем веку. Језа ме хвата кад помислим како би га наша струка током реконструкције након ратова деведесетих "реинпретирала"

И унапред да нагласим, није ништа спорно ни у модернизму ни у било каквој архитектури која ствара; Нови Београд, Церак и сл. нису проблематични јер су грађени фактички од нуле (а и где нису су просто заменили кућице без икакве архитектонске или урбанистичке вредности). Проблем је у свакој архитектури или правцу или идеологији која не поштује културноисторијску вредност места где гради. И то се односи и на генерално уништавање старог градског језгра Београда од стране комуниста и осветничке архитектонске реинпретације колико и постосманлијског уништавања грађевина по Београду након ослобођења од Турака, паљења џамија и сличног безумља (иако се то лакше може оправдати). У то име и да нагласим да је коришћење аргумента "па и пре СФРЈ су правили глупости" мени потпуно небитно јер то не поричем нити сам икада порицао; посебно у том периоду између два рата је било штеточина који су и ударили темеље СФРЈ; по много чему она је само наставак Краљевине а не неки радикални преокрет како људи желе да се претварају.

Генекс људи узимају као неки понос СФРЈ архитектуре а цео никад није ни добио употребну дозволу па опет не бих подржао да се "реинпретира" у складу са актуелним архитектонским сензбилитетима и да се (не дај боже) поруши у неком рату био бих против да се "реконструише" на начин који не осликава тадашњу архитектуру а да се то уради заговарао бих да треба да се реконструише оригинална генекс кула каква је била.

Нема напретка без таложења створеног, ако свака генерација поништи оно што је претходна радила увек ћемо тапкати у месту.

Novosibirsk je, inače, ozbiljan grad, a naša nipodaštavanja razvijenijih društava izrazito komična. S tim ima daleko da doguramo, ko i dosad.

Какве везе има "озбиљност" града са ружном архитектуром, мени је и Берлин ужасно ружан па не тврдим да је сиромашан или неразвијен

Kako su onda preživeli: Savezna skupština, Glavna pošta, Glavna železnička stanica, Stari dvor, Treća gimnazija, Crkva sv. Marka, telefonska centrala u Palmotićevoj, kasarna na uglu Resavske i Nemanjine, zgrada Vlade, Ministarstvo spoljnih poslova, studentski dom na Bulevaru? Treba li da nabrajam dalje?

Što su onda zle komunjare obnovile i zaštitile gomilu srednjovekovnih manastira, kao i zgrada izgrađenih za vreme novovekovne kraljevine? Zašto nisu bombardovanu GŽS neposredno nakon rata zamenili modernom građevinom?

Svašta stvarno.
Зашто би морало нешто да важи у апсолутном сваком случају на територији Југославије да би важило на примеру Поште? Највећи део старе архитектуре Београда де факто није обновљен или није одржаван ако је преживео до те мере да је сада већ девастиран. И то је објективна чињеница. Какве везе имају средњовековни манастири по Србији са непоштовањем архитектуре и наслеђа предратног Београда појма немам али ниси први да се узима у тај аргумент
Scena sa prve slike i dan danas izgleda maltene identično. Ne znam šta si nam dokazao ovime..

Када сам ја тврдио да не изгледа? Па управо сам и нагласио да је у питању наставак исте политике која вуче корене из доба Краљевине и која је од Београда направила један од најружнијих градова на континенту иако није тако почео и некада је био раме уз раме са осталим европским градовима истог нивоа развијености. Камо среће да Кнез и даље изгледа као "аустроугарска провинција" попут Љубљане или Загреба или чак Сомбора а не као шта год да је ово

875cac73df2655219a7c4b86cdd36a10.jpeg

295486_sremska-ulica_f.jpg
 
Па и није се, ова пошта је преправљена по узору на Берлин, Лондон, Чикаго. :)
 
Taкав је био дух времена. Предратна пошта је изграђена као анахронизам, послератна је изграђена у духу свог времена. Ипак је ово објекат поште, да кажемо технички објекат и гледало се очигледно да се задовољи функционалност.
 
Београд нимало не личи на совјетске градове - не да не личи центар, него не личи ни Нови Београд. Полази се од толико погрешних претпоставки да сваки редак искуцан у том смеру просто отиче низ Црноморски слив.

Кад смо већ код Сибира, Стаљину би се Коруновићева пошта врло вероватно допала - он је био ватрен противник модерне архитектуре.

Ал` све то везе с везом нема.
 
Београд нимало не личи на совјетске градове - не да не личи центар, него не личи ни Нови Београд. Полази се од толико погрешних претпоставки да сваки редак искуцан у том смеру просто отиче низ Црноморски слив.

Кад смо већ код Сибира, Стаљину би се Коруновићева пошта врло вероватно допала - он је био ватрен противник модерне архитектуре.

Ал` све то везе с везом нема.
A sto tebi smeta obnova zgrade Poste u izvornom obliku?

Ne samo sto bi se time vratio jedan od simbola BG pa u sirem smislu i Srbije, nego sto bi time bio probijen led u smislu da to pokrene i obnovu zgrade biblioteke, Djumrukanu i slicno.
 
А, па не бих да опет пишем све што сам досад, извини. Дискутовало се већ о томе, и више него што треба. Нема шта више ни да се каже.

Узгред, кад помену, зграда у време док је постојала јесте била симбол - заосталости, како у естетском, тако и у функционално-технолошком смислу. О свему томе има поприлично на овој теми.

Немам никаквих интересовања за обнову осредње зграде попут здања срушене библиотеке.
 
Зашто би морало нешто да важи у апсолутном сваком случају на територији Југославије да би важило на примеру Поште? Највећи део старе архитектуре Београда де факто није обновљен или није одржаван ако је преживео до те мере да је сада већ девастиран. И то је објективна чињеница.
Nije objektivna činjenica zato što su gotovo sve najvažnije međuratne građevine sačuvane, očuvane i manje-više održavane. Tvoja teza je bila da se radi o „anticivilizacijskom činu uništavanja prethodne kulture u ravni Ćin Ši Hunagom/Maom, samo da bi ,nova vlast' obrisala tragove i istoriju stare“. Sigurno nisu izmenom jedne zgrade obrisali tragove i istoriju stare vlasti, niti su to uradili očuvanjem pomenutih zgrada. Ne znam za slučaj da su komunisti srušili neku očuvanu, a značajnu predratnu zgradu.

Jedino u čemu si u pravu jeste to da je zamena srušenih predratnih zgrada npr. u Knezu zgradama u modernom stilu bio promašaj u estetskom smislu. Ipak, to je rađeno iz pragmatičnih pobuda, a ne da bi se izbrisao svaki trag prethodne istorije.

Какве везе имају средњовековни манастири по Србији са непоштовањем архитектуре и наслеђа предратног Београда појма немам али ниси први да се узима у тај аргумент
Služe kao dokaz da se nije radilo na satiranju tragova pretkomunističke istorije i srpske nacionalne arhitekture.

Немам никаквих интересовања за обнову осредње зграде попут здања срушене библиотеке.
Ja sam za to da se obnovi iz par razloga. Prvo, bilo kakva moderna zgrada bi tu zaista bila zločin, a svakako je ružno da ostane rupa. Drugo, Biblioteka je simbol stradanja Beograda u II svetskom ratu, pa bi njena obnova imala i neku dozu prkosa i dizanja iz pepela.
 
Narodna bibloteka je obnovljena i radi u namenskoj zgradi na Vračaru. Zgrada koja je izgorela 1941. nije biblioteka, već je nenamenska i neuslovna zgrada, prvobitno stambena pa onda poslovna - fabrička, koja otkupljena i spolja nalickana po Tanazijevićevom projektu da u nju bude useljena Narodna biblioteka, umesto da bude izgrađena namenska zgrada (i nemoj da mi neko kaže da nije mogla biti izgrađena namenska zgrada, već nije bilo volje... neke velelepne državne zgrade su mogle da se grade, ali NB očigledno da nije). Knjige su bile naslagane kao cepanice a police i ormani su držali tavanice, o kapaciteteima čitaonice i prostoru za bezbedno čuvanje vrednih rukopisa i knjiga je već dovoljno rečeno na posebnoj temi. Mesto bi trebalo obeležiti spomenikom. "Rupa" ili obnova zgrade radi stare fasade i ambijentalne celine kao primanih motiva nisu iključive i jedine mogućnosti.
 
Vrh