Pitanja i odgovori u vezi sa gradom
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
dragan
Professional
Pomenuta je na Fasade str.2
Bulevar na šest sprata - beogradski urbanisti predviđaju niz arhitektonskih novina u centru grada
Nacrt plana za detaljnu regulaciju prostora u delu Bulevara kralja Aleksandra u Beogradu nudi rešenje za problem parkiranja u toj zoni, ali i definiše spratnost objekata duž Bulevara i u okolnim ulicama.
- Pomenuti plan predlaže izgradnju podzemne garaže ispod Đeram pijace i ispod zgrade opštine Zvezdara – objašnjava Jelka Dakić, arhitekta opštine Zvezdara i dodaje da planeri predviđaju dozvoljenu spratnost u Bulevaru kralja Aleksandra koja može biti prizemlje plus šest spratova, a u okolnim ulicama prizemlje plus četiri sprata.
Dakićeva ističe da je i u ovom nacrtu prioritet dat stambenoj izgradnji i da je zastupljenost zelenih površina veoma mala.
Nacrt plana za detaljnu regulaciju prostora u delu Bulevara kralja Aleksandra u Beogradu nudi rešenje za problem parkiranja u toj zoni, ali i definiše spratnost objekata duž Bulevara i u okolnim ulicama.
- Pomenuti plan predlaže izgradnju podzemne garaže ispod Đeram pijace i ispod zgrade opštine Zvezdara – objašnjava Jelka Dakić, arhitekta opštine Zvezdara i dodaje da planeri predviđaju dozvoljenu spratnost u Bulevaru kralja Aleksandra koja može biti prizemlje plus šest spratova, a u okolnim ulicama prizemlje plus četiri sprata.
Dakićeva ističe da je i u ovom nacrtu prioritet dat stambenoj izgradnji i da je zastupljenost zelenih površina veoma mala.
Ok je da se pravi garaža kod Djerma, ali ne samo za zakupce tezgi već da bude javna garaža. Takodje, kod izgradnje novih zgrada, pod pretnjom smrću, narediti da se izgrade i podzemne garaže. Medjutim, garaža kod opštine? Pa garaža kod Vuka je 200 m niže i nikad nisu uspeli da je popune ni 10%.
Ја мислим да је већ на снази правило о обавезним гаражама у новим зградама, или можда грешим?jelenabg":3iu6msq9 je napisao(la):
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=99581&datum=2007-02-06jelenabg":3iu6msq9 je napisao(la):
...
Čelnici Zvezdare odustali su od izgradnje parkinga na trgu ispod opštinske zgrade. Za sada je jedino izvesno da će garaža "niknuti" ispod Đeram pijace, čime bi se bar malo rasteretio Bulevar kralja Aleksandra. Ranije su postojale priče da će se kopati između zgrada kod "Petog parkića", ali taj prostor još nije definisan. Još se ne zna da li neki od regulacionih planova koji se rade na Zvezdari podrazumevaju garažu.
...
Zicara od bloka 45 nece ici samo do ade vec ce se penjati na Kosutnjak a nije losa ideja da se onda spusti u Topcider odnosno na prostor sadasnje teretne zeleznicke stanice Topcider koja je prepuna koloseka i napustenih vagona ali ce sve to biti uskoro rascisceno.
Staro sajmiste treba obnoviti onako kakvo je bilo 1938 g. To je ustvari jedan od prvih prelazaka BG preko Save. Problem je samo slepi zavrsetak ulice Jurija Gagarina (da li se i taj deo tako zove?) koji inace treba da se poveze sa bulevarom Nikole Tesle (mislim da je to onaj bulevar koji ide iza zgrade SIV-a.) Mislim da je vaznije sacuvati staro sajmiste koje ima i estetske i istoriske vrednosti.
Tu se postavlja jos jedno pitanje. Vec godinama vise planova pominju most preko Save koji bi se gradio u produzetku Nemanjine ulice. Dali ce biti nesto od toga? Taj most bi bio veoma blizu postojeceg "tramvajskog" za koji mislim da ga treba sacuvati posto je bio jedina drumska veza preko Save dok nije 1955 izgradjen Brankov most (ne racunam onaj srusen 1941 koji je bio lepsi od svih).
Tu se postavlja jos jedno pitanje. Vec godinama vise planova pominju most preko Save koji bi se gradio u produzetku Nemanjine ulice. Dali ce biti nesto od toga? Taj most bi bio veoma blizu postojeceg "tramvajskog" za koji mislim da ga treba sacuvati posto je bio jedina drumska veza preko Save dok nije 1955 izgradjen Brankov most (ne racunam onaj srusen 1941 koji je bio lepsi od svih).
Tramvajski tj. Stari most su Nemci instalirali kao privremenu montaznu varijantu, cisto da prebace vojsku. Cinjenica da je taj most do danas ostao u upotrebi (i pritom nijednom renoviran) govori o njegovom kvalitetu ali i o cinjenici da je Beograd nesposoban da ga zameni boljim. Ukoliko bi se gradio most u nastavku Nemanjine (sto bi bilo najbolje resenje), misli da bi Stari most trebao da konacno ode u zasluzenu penziju. Sto se tice lancanog mosta, on je zasigurno bio najlepsi ali i dosta mali. U odnosu na danasnji Brankov most, stari je zauzimao tek polovinu u sirini. No, bez obzira, bilo bi lepo da je preziveo rat...dedinje":1lf3dosl je napisao(la):
Tramvajski most je temeljno renoviran kada su postavljane tramvajske sine negde oko 1975 godine. Inace pedesetih godina (danas zvuci neverovatno) njegov kolovoz je bio od dasaka. Ne treba ga nikako uklanjati jer on je deo istorije ovog grada. I drugi gradovi u svetu, koji su na rekama, grade nove mostove ali cuvaju stare. Kad se gleda iz daljine on cak izgleda lepo ali kad mu se pridje i prelazi preko njega vidi se koliko je stvarno jadan. Ali, da malo filozofiram, nije sve u lepoti. Neke stvari imaju vrednost i kad nisu lepe. Zar je moguvce da neko ocekuje da u gradu kao sto je BG bas sve bude lepo - i ulice, kuce, mostovi,saobracaj, parkovi, ljudi itd.
Za temeljnu rekonstrukciju Starog mosta nisam bas siguran. Farba recimo nije menjana od pocetka, a to se na samom mostu i vidi.
Sta mislis, da li bi Pariz, Bec, Prag... bili tako lepi gradovi da su cuvali neke privremene i prevazidjene stvari? Napr. sto se Pariza tice, da bi se dobio danasnji igled Jelisejskih Polja, Trokadera i celog centra grada, poruseni su silni kvartovi udzerica.
Gradovi trebaju da cuvaju svoje kulturno i isotijsko nasledje, ali cini se da Stari most to nije. Sagradjen je kao privremeni, mali, a i ruzan je brate.
Sta mislis, da li bi Pariz, Bec, Prag... bili tako lepi gradovi da su cuvali neke privremene i prevazidjene stvari? Napr. sto se Pariza tice, da bi se dobio danasnji igled Jelisejskih Polja, Trokadera i celog centra grada, poruseni su silni kvartovi udzerica.
Gradovi trebaju da cuvaju svoje kulturno i isotijsko nasledje, ali cini se da Stari most to nije. Sagradjen je kao privremeni, mali, a i ruzan je brate.
Most je ujedno trebao da bude i "metro" most. trebao je da ima dva nivoa: gore četiri kolovozne trake i trotoar, ispod metro. Ako sam dobor informisan on je trebao biti izgrađen nekih 20ak metara uzvodno od tramvajskog mosta. Kao i metro i ovaj most je "pao u vodu".dedinje":i0d8rqqf je napisao(la):
Steva
Advanced
- Učlanjen(a)
- 08.12.2006.
- Poruke
- 4.412
- Pohvaljen
- 8.152
^^ Čoveče kada vidim onu skicu rastužim se pomalo, kako su to fino isplanirali saobraćaj, šteta što se i nije ispunilo. A i arhitektura je prilično rafinirana, genexolika da kažem, dobro to je po mom ukusu iako znam da mnogi ne vole taj stil :|
Siniša, da li imaš i druge strane karte, znam da je bila jedna cela od keja do prokopa ?
Siniša, da li imaš i druge strane karte, znam da je bila jedna cela od keja do prokopa ?
Verovali ili ne, ovu kartu mi je poslao prijatelj iz luksuzne kolor-brošure hotela "Intercontinental" iz 1981. godine. Ista veća karta koju je Steva pomenu do Prokopa i Keja (nažalost nju nemam), ima i na koricama knjige "Beograd kroz vekove i danas" koju je izdala Naučna knjiga 1988. godine (ne znam autora).
Mislim da ova karta potiče iz "Urbanističkog zavoda Beograda".
Mislim da ova karta potiče iz "Urbanističkog zavoda Beograda".
Steva
Advanced
- Učlanjen(a)
- 08.12.2006.
- Poruke
- 4.412
- Pohvaljen
- 8.152
^^ meni to i ne smeta, realno mislim da BGD ima čak i previše drveća, ali većina je ipak tamo gde im mesto nije, tamo gde treba da bude drveća njih nema...
Sada ovako, ako želimo da živimo u gradu treba i da očekujemo da okolina bude urbana a ne više ruralna. Mislim da se u BGD.u zadnjih godina stvorio pokret "ljubitelja" prirode koji to više rade iz nekih... da kažem iz sebičnih razloga i da pokupe što više para na sudovima (Ovde ne mislim na tebe naravno, ali sigurno su ti poznate te face
).
Opera treba hortikuluralno da se sredi vrlo pažljivo, da ima jedan brisani prostor od ploča koji bi pucao iz daljine pravo na operu, ali isto tako da ima sa obe strane "stražu" od drveća, mislim nešto slično u tom fazonu. Parking može da se smesti i ispod zemlje, a preko može da se zasadi drveće, slično parkingu ispred skupštine grada
Sada ovako, ako želimo da živimo u gradu treba i da očekujemo da okolina bude urbana a ne više ruralna. Mislim da se u BGD.u zadnjih godina stvorio pokret "ljubitelja" prirode koji to više rade iz nekih... da kažem iz sebičnih razloga i da pokupe što više para na sudovima (Ovde ne mislim na tebe naravno, ali sigurno su ti poznate te face
).Opera treba hortikuluralno da se sredi vrlo pažljivo, da ima jedan brisani prostor od ploča koji bi pucao iz daljine pravo na operu, ali isto tako da ima sa obe strane "stražu" od drveća, mislim nešto slično u tom fazonu. Parking može da se smesti i ispod zemlje, a preko može da se zasadi drveće, slično parkingu ispred skupštine grada
Нисам сигуран, али мени је у ггави да је Бојан Станојевић најављивао реконструкцију "трамвајског моста" (или макар постављање новог декоративног освељења).
Не верујем да би то било могуће ове године уз радове на Газели и Панчевцу али покушаћу да нађем информацију (ако уопште поостоји)
Не верујем да би то било могуће ове године уз радове на Газели и Панчевцу али покушаћу да нађем информацију (ако уопште поостоји)
Ево одакле ми идеја о декоративној расвети Трамвајског моста, ово је део преписке коју сам прошлог пролећа имао са Јеленом Караматом директорком Управе за енергетику
"...
Ове године је у плану да се изведу радови на декоративном осветљењу Етнографског музеја, а ради се и на идејним решењима за следеће објекте: Стари Савски мост, Музеј Савремене уметности, зграда Железничке станице, Земунске гимназије, итд. Имамо информације и да се, независно од нас, ради пројекат осветљења Храма Светог Саве.
Управа за енергетику се труди, у оквиру својих могућности, да побољша стање у области јавног и декоративног осветљења и да надокнади све оно што није рађено 20 и више година у Београду.
..."
Претпостављам да ће га пре осветљавања ипак мало средити.
"...
Ове године је у плану да се изведу радови на декоративном осветљењу Етнографског музеја, а ради се и на идејним решењима за следеће објекте: Стари Савски мост, Музеј Савремене уметности, зграда Железничке станице, Земунске гимназије, итд. Имамо информације и да се, независно од нас, ради пројекат осветљења Храма Светог Саве.
Управа за енергетику се труди, у оквиру својих могућности, да побољша стање у области јавног и декоративног осветљења и да надокнади све оно што није рађено 20 и више година у Београду.
..."
Претпостављам да ће га пре осветљавања ипак мало средити.
Бурна расправа због новина у булевару
Свака нова зграда, осим места за паркирање, обавезно мора да има локале у приземљу, али је остављена могућност да прва два спрата такође буду намењена пословању
Житеље Звездаре, осим хроничног недостатка простора за паркирање, мучи и питање да ли нове куће у блоку између Булевара краља Александра, Захумске, Улице војводе Саватија, Челопечке и Тршћанске могу да буду повучене у унутрашњост парцела због протока ваздуха и евентуалног проширења коловоза и тротоара. Представљајући јуче у згради Општине Звездара нацрт плана детаљне регулације за ово подручје, урбанисти су нагласили да се саобраћајно решење разматра посебним документом, а оно што је било у њиховој моћи јесте условљавање инвеститора да нове зграде повуку од регулационе линије и да на својим парцелама обавезно направе гаражна места.
Дуж самог булевара, како је истакла Љубина Стефановић-Тасић, директор Центра за урбано планирање Београда, свака нова зграда, осим места за паркирање, обавезно мора да има локале у приземљу, али је остављена могућност да прва два спрата такође буду намењена пословању, будући да ова улица има обележје трговинске зоне. У његовом залеђу планирано је становање, а сваки инвеститор, такође, мора да реши проблем паркирања у оквиру парцеле.
Урбанисти су закључили да простор од Челопечке до Улице Луке Вукаловића не захтева веће промене, јер су постојеће куће задовољавајућег квалитета. Највише промена, па самим тим и могућности за проширење улица може се очекивати од Улице Луке Вукаловића до Тршћанске.
Проблем паркирања, напоменула је она, делимично ће бити решен изградњом подземне јавне гараже испод пијаце Ђерам. То паркиралиште ће користити снабдевачи пијаце, управа, али и станари околних зграда.
– При обнови овог простора управна зграда градских пијаца биће померена ка булевару. Одмах поред биће формиран трг, а у његовом залеђу нашла би се пијаца која се састоји од затвореног дела за продају млечних производа и централног платоа на коме ће се продавати воће и поврће – објаснила је Љубина Стефановић-Тасић.
Звездарце је занимало због чега се напрасно одустало од изградње гараже испод општинског платоа и на који начин може да буде отклоњено загушење на раскрсници Улице краљице Марије и булевара, непосредно поред платоа.
– Садашња раскрсница је непогодна због честих застоја који отежавају кретање булеваром. Зато смо предложили да Трнска улица буде проширена и новом раскрсницом буде повезана са булеваром, односно Улицом краљице Марије. Испод платоа замислили смо јавну гаражу. Будући да генерални план ту промену „не познаје”, градски челници су се сложили да најпре захтевају измену ГУП-а, а потом посебним планом урбанисти разматрају овај проблем – објаснила је директорка Центра за урбано планирање.
Израђивачи плана су упозорени да се појединим улицама, као на пример Тршћанском, пешаци крећу средином коловоза и да нема довољно простора за инвалиде.
Један од грађана је приметио да већина улица не задовољава минималне стандарде, према којима ширина коловоза износи шест метара, а ширина тротоара 1,5 метара.
Михаило Малетин, професор Грађевинског факултета у пензији, подсетио је да су улице овакве какве јесу предвиђене у време када су зидане приземне куће и када није било много аутомобила.
– На булевару према немачким прописима тротоар не може да буде ужи од 4,5 метара. Градити шестоспратнице на местима где се поклапају грађевинске и регулационе линије је бесмислено. Сваки инвеститор ће да направи балкон. Нико неће моћи да живи у улици у којој нема струјања ваздуха. Тротоар у споредним улицама не сме да буде ужи од 2,25 метара. Дакле, требало је прво разрадити план саобраћајне мреже, па тек онда би требало да уследи овај план. Овако, услови живота ће бити само погоршани – казао је Малетин.
Љубина Сефановић-Тасић им је узвратила следећим речима:
– Улице су задржане какве јесу зато што смо свесни да нико неће проширивати коловоз тако што ће некоме узети кућу или срушити кухињу да би проширио улицу. Како се који стари објекат буде замењивао новим улице ће се ширити, јер се будуће грађевине повлаче у унутрашњост парцеле.
Politika
Свака нова зграда, осим места за паркирање, обавезно мора да има локале у приземљу, али је остављена могућност да прва два спрата такође буду намењена пословању
Житеље Звездаре, осим хроничног недостатка простора за паркирање, мучи и питање да ли нове куће у блоку између Булевара краља Александра, Захумске, Улице војводе Саватија, Челопечке и Тршћанске могу да буду повучене у унутрашњост парцела због протока ваздуха и евентуалног проширења коловоза и тротоара. Представљајући јуче у згради Општине Звездара нацрт плана детаљне регулације за ово подручје, урбанисти су нагласили да се саобраћајно решење разматра посебним документом, а оно што је било у њиховој моћи јесте условљавање инвеститора да нове зграде повуку од регулационе линије и да на својим парцелама обавезно направе гаражна места.
Дуж самог булевара, како је истакла Љубина Стефановић-Тасић, директор Центра за урбано планирање Београда, свака нова зграда, осим места за паркирање, обавезно мора да има локале у приземљу, али је остављена могућност да прва два спрата такође буду намењена пословању, будући да ова улица има обележје трговинске зоне. У његовом залеђу планирано је становање, а сваки инвеститор, такође, мора да реши проблем паркирања у оквиру парцеле.
Урбанисти су закључили да простор од Челопечке до Улице Луке Вукаловића не захтева веће промене, јер су постојеће куће задовољавајућег квалитета. Највише промена, па самим тим и могућности за проширење улица може се очекивати од Улице Луке Вукаловића до Тршћанске.
Проблем паркирања, напоменула је она, делимично ће бити решен изградњом подземне јавне гараже испод пијаце Ђерам. То паркиралиште ће користити снабдевачи пијаце, управа, али и станари околних зграда.
– При обнови овог простора управна зграда градских пијаца биће померена ка булевару. Одмах поред биће формиран трг, а у његовом залеђу нашла би се пијаца која се састоји од затвореног дела за продају млечних производа и централног платоа на коме ће се продавати воће и поврће – објаснила је Љубина Стефановић-Тасић.
Звездарце је занимало због чега се напрасно одустало од изградње гараже испод општинског платоа и на који начин може да буде отклоњено загушење на раскрсници Улице краљице Марије и булевара, непосредно поред платоа.
– Садашња раскрсница је непогодна због честих застоја који отежавају кретање булеваром. Зато смо предложили да Трнска улица буде проширена и новом раскрсницом буде повезана са булеваром, односно Улицом краљице Марије. Испод платоа замислили смо јавну гаражу. Будући да генерални план ту промену „не познаје”, градски челници су се сложили да најпре захтевају измену ГУП-а, а потом посебним планом урбанисти разматрају овај проблем – објаснила је директорка Центра за урбано планирање.
Израђивачи плана су упозорени да се појединим улицама, као на пример Тршћанском, пешаци крећу средином коловоза и да нема довољно простора за инвалиде.
Један од грађана је приметио да већина улица не задовољава минималне стандарде, према којима ширина коловоза износи шест метара, а ширина тротоара 1,5 метара.
Михаило Малетин, професор Грађевинског факултета у пензији, подсетио је да су улице овакве какве јесу предвиђене у време када су зидане приземне куће и када није било много аутомобила.
– На булевару према немачким прописима тротоар не може да буде ужи од 4,5 метара. Градити шестоспратнице на местима где се поклапају грађевинске и регулационе линије је бесмислено. Сваки инвеститор ће да направи балкон. Нико неће моћи да живи у улици у којој нема струјања ваздуха. Тротоар у споредним улицама не сме да буде ужи од 2,25 метара. Дакле, требало је прво разрадити план саобраћајне мреже, па тек онда би требало да уследи овај план. Овако, услови живота ће бити само погоршани – казао је Малетин.
Љубина Сефановић-Тасић им је узвратила следећим речима:
– Улице су задржане какве јесу зато што смо свесни да нико неће проширивати коловоз тако што ће некоме узети кућу или срушити кухињу да би проширио улицу. Како се који стари објекат буде замењивао новим улице ће се ширити, јер се будуће грађевине повлаче у унутрашњост парцеле.
Politika
Stevo, apsolutno nisi u pravu kada govoris o odnosu drvece - zgrade u gradu. Drvece odnosno parkovske povrsine u gradu su toliko dragocene da je zaista suvisno o tome pisati. Poznanici koji su vise putovali pricali su mi da neki velegradovi u svetu u svojim centrima imaju ne parkove vec prave sume. Beograd ima relativno dosta zelenila i to je njegova velika prednost. Cuo sam da samo Sofija od gradova slicne velicine ima vise zelenila. Uostalom, pomisli sta samo znaci zelenilo sada kad, kako svi kazu, dolazi u celom svetu period visokih temperatura koji ce ko zna koliko trajati.
Steva
Advanced
- Učlanjen(a)
- 08.12.2006.
- Poruke
- 4.412
- Pohvaljen
- 8.152
Ovako daću kratak komentar za klimatske promene. Drveće u gradu neće previše pomoći da temperature padnu značajnije, možda za par%, plus je klima toliko kompleksan i nepredvidljiv sistem da je nemoguće da ih stručnjaci procene šta i kako.dedinje":ijvwgso2 je napisao(la):
A za BGD i drveće, ovako, npr meni smeta što nema drveća u savskom delu NBGD.a, tja pogotovu u jurija gagarina, kada god idem da slikam leti izgubim decilitre tečnosti
Sada sa druge strane, oko ušća mislim da nije strašno da se uzme drveće i presadi na druge lokacije (jurija gagarina!), da bi mogao da se napravi lep trg.
Recimo drveće na Trgu Nikole Pašića, to mi je klasičan primer gde ne treba da bude drveća, taj trg ne liči ninašta, ne zrači uopšte kao terazije ili svetosavski plato (koji je bio maltene šuma pre par godina dok ga nisu sredili).
Svetosavski plato nije bio suma vec gola ledina sa ponik krzljavim drvetom i zbunom. Tu je povremeno cirkus razapinjao svoj sator i davao popodnevne i vecernje pretstave. Klima jeste kompleksan fenomen ali postoji opste slaganje u celom svetu da pretstoji period masovnog otopljavanja. O tome se toliko pise da je zaista suvisno svako ponavljanje. Svako drvo je dragoceno i, u perspektivi, sigurno ce i ulica Jurija Gagarina dobiti drvored. Trg Nikole Pasica je nekad bio grozan parking bez i jednog drveta sa fontanom koja godinama nije radila. Za njegovu nesavrsenost nisu krivi platani (najbolje i najtrajnije drvo za gradski drvored) vec losa arhitektura okolnih zgrada. Inace ne smem ni da pomislim kako bi izgledalo usce bez drveca.
Steva
Advanced
- Učlanjen(a)
- 08.12.2006.
- Poruke
- 4.412
- Pohvaljen
- 8.152
Svetu uvek treba neprijatelj da bi se održala privreda, pre su to bili rusi, sada je to klima eh..dedinje":rhjx8nvw je napisao(la):
Trg nikole pašića je bio grozan parking, ali ne zbog toga što nema drveća nego zato što je imao automobile, italijanski trgovi npr nemaju ni jednog jedinog drveta na njima, skoro svi veliki poznati trgovi su bez drveća. Glavni trg u Briselu, trg svetoga pavla u rimu su ti neki impresivni primeri...
A kako bi ušće izgledalo bez drveća? Da li sam rekao da treba da se skine svo drveće tamo... nisam. Kako bi ušće izgledalo sa lepim pravilnim drvoredima i kombinacijom uredjenih podšišanih zelenih površina kao i pešačkih zona? Pa prelepo ako mene pitaš...
Plato ispred rajshtaga u Berlinu
Brisel:
Berlin
itd itd itd...