Расправа дуга два века
Одлууку о коначном уређењу Теразијске терасе до 6. марта донеће седам тимова архитеката, уз мишљење стручњака из града и инвеститора
Да ли ће Терзијска тераса, простор са прелепим погледом на Саву и хоризонт сремске равнице, убудуће бити претворена у трг, парк са вртовима и фонтанама, или ће можда имати елементе и једног и другог, одлучиће седам одабраних архитектонских тимова у другом кругу конкурса за уређење ове важне градске тачке око које су урбанисти цела два века супротстављали мишљења. Нови рок за завршетак и предају „дорађених” решења је 6. март.
– Жири има право да продужи конкурс. Будући да ниједан рад (са децембарског конкурса) за овако важан простор није испуњавао услове за прву награду, организовали смо други круг. Овог пута ће учествовати аутори најквалитетнијих идејних решења за нови изглед простора испред будућег пословно-стамбеног здања у Балканској 2 и јавне зелене површине у средишњем делу падине омеђене Теразијама и Улицом краљице Наталије. Такмичари морају узети у обзир да је претходним планским документима простор у Призренској 1 намењен за пословну зграду – објаснио је архитекта Бојан Ковачевић, председник жирија.
Конкурс подразумева и анкетно урбанистичко решење за потес од Улице краљице Наталије ка Карађорђевој, како би у потпуности биле преиспитане градитељске могућности гребена који се спушта до Савског амфитеатра.
Скупштина града и компанија „Мали колектив-ЕТБ д.о.о.”, инвеститор здања у Балканској улици, финансираће уређење Теразијске терасе. Да би простор у самом срцу града представљао складну целину, истовремено би требало да буде обновљена и јавна гаража у Улици краљице Наталије.
Генералним планом из 1923. године одређено је да на овом месту буде пројектована тераса видиковац. Шест година касније, чувени архитекта Никола Добровић уцртао је плато у нивоу Теразија, извучен до Улице краљице Наталије.
План из деведесетих година, према коме се данас гради, задржао је Добровићеву идеју да се на ободима Терасе подигну две пословне зграде у Призренској и Балканској улици, а да град заједно са инвеститорима тих здања уреди парк, јер је постојећа зелена површина представљала само привремено решење и никада није плански декорисана и уређена.
Да ли ће између тих кућа, архитектонских оквира терасе, бити подигнути вртови са базенима и фонтанама, како је то Добровић замислио почетком прошлог века, зависи од архитеката који, могло би се рећи, имају част да учествују на овом најновијем конкурсу.
Требало би напоменути да, осим Ковачевића, у оцењивању и одабиру најбољег идејног решења учествују и Јелена Радивојевић, представник Дирекције за грађевинско земљиште, Светлана Иванчевић, представник Завода за заштиту споменика културе, Маријана Стругар, представник Секретаријата за урбанизам, Драган Праштало и Ђорђе Недељковић, представници инвеститора, и Влада Милић, представник Друштва урбаниста.
Politika