Šta je novo?

Petlja "Petlovo brdo" - Zaštitimo šumski pojas na Petlovom brdu

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=374926#p374926:2hm5j9cl je napisao(la):
Hill » 08 Mar 2016 03:35 am[/url]":2hm5j9cl]Ovo je važeći plan po kome se sve gradi. Zbog nečijeg nestručnog ili nesavesnog rada je presečen šinski sitem kod poslednje stanice 23 i 53 - okretnice autobusa na Vidikovcu.
file.php
Okretnica 23 i 53 moze biti poslednja stanica nekakvog sinskog sistema nadam se metroa a ne lrt-a koji nam se uporno uvaljuje. Nakon toga jedan kolosek moze i ne mora voditi ka orlovaci kao depou za te potrebe misilm da nije neophodna dvokolosecna pruga. U sustini racinalnije resenje. Treba videti ako je moguce i da depo ne ide preko kruznog puta vec da bude negde kod toplane i sl.
 
Kod Orlovače je planiran depo ali autobuski.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=374950#p374950:wvu8on3f je napisao(la):
Žika » Uto Mar 08, 2016 10:21 am[/url]":wvu8on3f]Često pominjete ibarski put kao auto-put. To nije i nikad neće biti jer jednostavno nema karakteristike jednog auto puta niti uslove za to. Možda jedino po broju vozila koji se tuda kreće ali i to će se značajno smanjiti izgradnjom auto puta BG - Preljina.
Auto put čiju blizinu pominju se odnosi na obilaznicu koja će izgradnjom druge trake to i biti.
Ne znam odakle tolika briga za legalizovane nelegalne i ne planske objekte ? I koje fabrike se nalaze među stambenim zgradama ?
Ako već postoji briga za snabdevanje teretna vozila mogu da priđu iz pravca Rušnja i kod servisa Ford (gde je i planirano isključenje) ili kod stambenog / ,,restrorantskog " objekta Šumadija i ispod četiri stambeno-komercijalna objekta gde i postoji saobraćajnica povezana i sa Gočkom ulicom. Uglavnom tu i postoji ulica do prodavnice Idea.
Alternativa je proširenje podvožnjaka u neposrednoj blizini raskrsnice kod Metroa i tu gde je ta visinska razlika od 5 metara.



Početkom devedesetih sam gledao planove i još tada je planiran tramvaj do Labudovog Brda. Postojala je neka priča da se probija tunel ispod Gočke ulice i da se produži do Petlovog / Rušnja ali to mi nekako zvuči nerealno.


@Žika,
Namerno tako spominjem upravo u tom kontekstu u kom ste i naveli jer je to saobraćajnica sa najgorim svojstvima oba. Po PGDS-u iz 2011 prolazi više vozila nego na autoputu Beograd – Niš kod Tranšpeda ili 2,6 puta više nego na Zrenjaninskom putu. Međutim njegova širina nije kao na pravom autoputu. Nema zaustavnu traku, nema pravu bankinu i, što je najvažnije nema „ zaštitni putni pojas“ širine 18 – 24 metra (ne znam sada šta je po propisu).Dakle, na suženom prostoru prolazi zapravo autoput. Velike stambene zgrade na slici se nalaze na oko 11 metara od „autoputa“ – da li bi vi voleli da živite na 11 metara od autoputa Beograd – Niš ? Znam, bespravna gradnja je, ali šta ako tu žive neka deca ? Treba li da ta deca ispaštaju ? Što se toga tiče, tj. još jednom ponavljam, mi smo već podneli zahtev da se pitanje bespravne gradnje reši ODMAH i da se za početak poruši ona zgrada koja je zapravo 2 x 800 kvm (slepljene dve zgrade – jasno je zašto je to tako urađeno) i u kojoj živi preko 50 porodica. Međutim opština Rakovica je munjevito brzo tu zgradu legalizovala. Jedan od službenika koji je to učinio je prvo uhapšen (ali zbog drugih kriminalnih radnji) a nakon toga je unapređen na više i bolje radno mesto „u grad beograd“ u 27. Marta. Pravo iz zatvora na više radno mesto. To je bio odgovor na naš zahtev da država prvo reši pitanje bespravne gradnje. Tako da, hajde od sada da nas stvarno više ne optužujete da štitimo bespravne graditelje kada već 8 godina vodimo veliku borbu po CELOM naselju protiv građevinske mafije. Mi isključivo zastupamo interese građana koji žive u LEGALNO i PLANSKI izgrađenim naseljima Petlovo i Labudovo brdo (to je skoro isto naselje) pa tek onda, ako nam se interesi podudaraju možemo da zastupamo i stanovnike bespravno podignutih zgrada.

U dužini od oko 800m se nalazi nekoliko industrijksih pogona za preradu nameštaja i stovarišta, neki i izvoze. Njima mora da priđe šleper inače će svi da bankrotiraju. Auto salon „Ford“ – šta mislite, kako im dovoze automobile. Još jednom, mi smo već više puta objavili da bespravno podignuti objekti nisu naša briga. Ali ono što jeste naša briga je, da li ćemo možda ponovo da ispaštamo ako direktna posledica ulaska autoputa kroz „Boriće“ naše naselje bude doživelo saobraćajni kolaps jer infrastruktura ne može da prihvati sav taj dodatni saobraćaj. Ovaj crtež što ste postavili je upravo taj primer. Prvo, semafora i prekida razdelnog ostrva NEĆE biti (već sam napisao o tome). To je jasno svima. Inače bi već na izlasku sa petlje vozila udarala u prvi od tri semafora na rastojanju od samo 600 metara. Ulaz i izlaz na Petlovo brdo tj. sadašnja ulica kod „Forda“ će takođe morati da bude ukinuta. To može svakome da bude jasno ako obrati pažnju kada se isključuje sa Orlovače u pravcu Petlovog brda, sada zamislite ispravljenu saobraćajnicu (kolovozne trake širine pravog autoputa), i onda zamislite da na samo 400 metara iznenada udarite na prvi semafor. U JP Putevi Srbije su stalno spominjali izraz da je potrebno da se „umiri saobraćaj“. Jer, ako sam dobro razumeo ne sme tek tako da se iznenada naiđe na usporenje. A pošto bi taj semafor prouzrokovao kolonu do Lipovice. Svi znamo kakav kolaps nastaje kada je i malo veća gužva kada semafora kod „Metro“-a radi u punom režimu rada. A tek kada su zadušnice. Jasno je da bi se taj semafor uklonio posle tri dana. Da stvar bude gora, pri poslednjem razgovoru sa predstavnicima JP Putevi Srbije nam je zvanično saopšteno da će se o pitanje „raskrsnice u nivou“ (znači semafor se i neplanira, i to oni i ne kriju), tek odlučivati. Tj. o potrebi da se uopšte ona napravi. Još jedna bitna informacija, ja sam još pre dve godine Sekretarijatu za saobraćaj grada Beograda podneo zvaničan zahtev građana da se tu postavi semaforizovana raskrsnica i to na način i u rokovima kao što je bilo urađeno za „Metro“ – munjevitom brzinom, nakon što je Gerhard Šreder nazvao Tadića, pre jedno 7-8 godina. Mi smo poslednjih 40 godina stalno slali zahteve da naselje dobije bezbedno uključenje i stalno nam je odgovarano da ne sme da se prekida „kontinuitet saobraćaja na ibarskoj magistrali“. I onda se pojavi jedna nemačka prodavnica i za nedelju dana dobije sve ono što 32,000 stanovnika ne može da dobije 40 godina. E sada će morati i ovde da se postavi. Iduće nedelje će Sekretarijat morati da izda saopšetenje šta je sa zahtevom. Saznaćete ishod.

Što se tiče plana, podvožnjak je namenjen pešacima i manjim traktorima, manje putničko vozilo jedva da može da se nekako provuče. Mežutim, čak i da se pokuša neka intervencija, ništa ne vredi jer će ulaz i izlaz kod „Forda“ biti ukinut. Takođe, ta opcija bi mogla da reši pitanje samo 4 objekta a preostalih 32 pogona i stambene zgrade i dalje ostaju „da vise“ (kao na ilustraciji). Tu jednostavno nema rešenja. Ulica do prodavnice „Idea“ NE postoji. To je samo u planovima „Urbanističkog zavoda Beograda“ i oni nikada nisu izašli da vide „stanje na terenu“. Sami su priznali da su radili po planovima iz 1989. godine. I još su mi saopštili (Predrag Krstić i Nataša Danilović i to u prisustvu novinarke „Blica“) da se „to sada njih uopšte ne tiče i da mi sve to vidimo sa našom opštinom Rakovica“. Iz opštine smo dobili dopis ... otprilike ... „šta se bunite kada je tu planirana saobraćajnica još od 1951. godine“. Kada u arhivi pronađem taj papir okačiću vam ga da se malo smejete. Takođe su za „Boriće“ rekli da u stvari „to i nije park jer kod njih u papirima piše da je njiva. Tako da, ... tu u stvari ne postoji park“.

Ajde sada, neko pametan, neka da rešenje za sve one objekte što će ostati „da vise“. Ja ga imam, ali bi onda počeo građanski rat.

Na mišljenje (ili uverenje) da će se izgradnjom autoputa Beograd – Preljina smanjiti broj vozila moram na žalost da iznesem sledeći podatak. Tako smo se i mi nadali pa smo upravo to izneli kao argument još pre tri godine na početku naše borbe, ali je odgovor JP Putevi Srbije bio da će se saobraćajno opterećenje povećavati iz godine u godinu. Rekli su da se očekuje da se sve do Lipovice i Meljaka podignu industrijski pogoni i svašta još drugo. Posle smo shvatili da će podizanjem objekata i čitavih naselja prekoputa Petlovog i Labudovog brda (to je onaj 3D plan od „YU Kapital“) saobraćajno opterećenje biti enormno. Planira se izgradnja čitavih naselja sve do Železnika i to u dužini od preko 3 km, od Jablaničke i žarkova pa sve do Kružnog puta. I sada zamislite da se zbog bezbednosti saobraćaja na tom potezu postave elastične odbojne ograde celom dužinom.
Za tramvaj ili metro ću kasnije posebno da objasnim. Samo uvod – pre mesec dana je završen uvid u planoce za taj segment i planiran je depo i poslovno industrijksa zona odmah pored ali sam ja već izneo primedbe na plan upravo napominjući da se mora uzeti u obzir nezavisni šinski sistem na slobodnoj površini nekadašnje ibarske magistrale. O tome više drugom prilikom.

Рани јавни увид у План детаљне регулације комерцијалне зоне уз Ибарску магистралу, јужно од раскрснице са аутопутском обилазницом, градска општина Раковица

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1728154

pozdrav
 
Na brzinu sam procitao ovu seruju postova.
Da mi neko ne zameri, procitacu jos jednom, pazljivije, ali ono sto se cini kao najlakse resenje, Tangenta, kako ste je nazvali vi iz udruzenja, po meni nije izvodljiva.
Ona je nekada i meni parala na pamet, doduse u malo drugacijem izdanju, (no to je nebitno).

1. Problem tangente je radijus krivine kod sadasnje petlje kod kruznog puta.
Takodje, prostor za pristupne saobracajnice bi morao biti veci, jer bi fakticki bio u samoj krivini, a samim tim nebi bio bezbedan.
Ovo govorim kao laik, moguce je da struka kaze drugacije.
2. Problem je vec pominjano protivljenje Yu Kapital grupe, no cenim da bi se danas udarali u dupe da im drzava ponudi neku realnu kintu.
3. I da zanemarimo prva dva problema, taj put - postojeca ibarska magistrala negde mora da izlazi , zar ne?
Dakle, osim ako se ne zalazete da se Ibarska magistrala zavrsava kao slepa ulica negde oko sadasnjeg iskljucenja ka Zelezniku, opet je
neophodno praviti vezu dalje ka Orlovaci , kao i ka Rakovici, i Zelezniku.

Prica o nemogucnosti nalazenja optimalnog resenja ne pije vodu.
Radi se samo o tome ima li volje ili ne. Pozivanje na patetiku i to da ja mislim dal ce necije dete odrastati na 8 metara od `autoputolike` saobracajnice kod mene ne pije vodu. Svako neka brine o svojoj deci, a na to je trebao da misli kada je kupovao stan u takvom objektu, na takvom mestu. Potpuno ista prica je i za firme poput Zomonta, Unidasa i ostalih na tom potezu.

Uostalom, u pripremi je industrijska zona preko puta orlovace (gde proizvodnji i jeste mesto), pa za ta 2-3 kilometra nece propasti, a drzava moze sa svoje strane da da odredjene olaksice i subvencije.
I kad spominjem drzavu i pomoc, to samo zbog toga sto gospoda koja rade za drzavu u stvari ne rade svoj posao, pa zbog njih i dolazimo u ovakve situacije.

I za ovaj post jos samo da napisem kako ja dozivljavam `umirivanje saobracaja`.
Ako od otvorenog puta ulazimo u gradsko urbano tkivo, sasvim je idiotski da nakon ogranicenja 80 stavimo semafor i zakucamo tok saobracaja na 0km/h

zato po mom laickom misljenju, nakon petlje MORA ici nekoliko kruznih tokova, pa tek onda semafor.

Zato je moja ideja uvek i bila da bi kod petlovog brda, a zatim i kod ceraka (pilota m. petrovica) trebao izgraditi kruzne tokove.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=369202#p369202:1hmuqlv7 je napisao(la):
poponeb » 27 Јан 2016 11:15 pm[/url]":1hmuqlv7]stf
Мени је искрено жао што од стране удружења није као крајњи "план Ц" није предложено да се иде на градњу првобитне петље али да се ПОД МОРАЊЕ сачува буквално сваки борић до у комад. То је итекако могуће са новим технологијама пресађивања одраслих стабала. Ти "извађени" борићи би се пресадили колико 10 метара даље, тамо где је сама шума ве данас проређена или је нема.
Verovatno zato sto niko od ucesnika u medijaciji - ni "Putevi" ni Udruzenje, a ni EIB kao medijator takav predlog ne bi uzeo za ozbiljan.

Ево, само за "преозбиљне" чланове Удружења којима је ова идеја смејурија ...

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=hEkZk8dagzQ[/youtube]
 
Nakon što sam iščitao nekoliko poslednjih stranica teme, samo par zapažanja sa moje strane:

Pre nekoliko stranica, Stomatolog je upitao zašto se veze koje treba da prolaze kroz park Borići jednostavno ne izvedu sa južne strane Kružnog puta? To bi spornu šumicu ostavilo netaknutom, a cena celokupnog projekta ostala bi potpuno nepromenjena (samo se desna polupetlja rotira na jug oko ose starog kružnog puta). Nisam primetio da je ponuđen bilo kakav konkretan odgovor.

A Što se tiče visinske razlike od 5 metara, bitno je primetiti da te četiri novogradnje između Idee i postojećeg podvožnjaka imaju kolske izlaze sa Gočkom sa donje strane, dakle uopšte im ne treba kolski izlaz ka servisnoj saobraćajnici uz ibarski put! To znači da servisna saobraćajnica za niz "odsečenih objekata" prema Labudovom brdu može da počinje isključenjem sa Ibarskog puta baš posle podvožnjaka kod ove visinske razlike od 5 metara, ali te najbliže zgrade NE MORAJU na nju da izlaze jer već imaju izlaze sa donje strane.

Dakle što se tiče veze servisnih saobraćajnica sa ostatkom sveta, zašto ne napraviti isključenje sa Ibarskog puta posle parka Borići, koje bi izlazilo na Ulicu Đuje i Dragoljuba i sadašnju raskrsnicu kod Forda, nastavljalo bi servisnom saobraćajnicom paralelno sa Ibarskim putem, pa na poziciji sadašnjeg podvožnjaka može da se ostvari prolazak na servisnu saobraćajnicu sa druge strane? A posle ove visinske razlike od 5 metara uvesti drugo isključenje sa Ibarskog puta na drugu servisnu saobraćajnicu ka Labudovom brdu, koja bi se konačno opet ulivala u Ibarski put.

A što se tiče crteža koji prikazuje sumanuto kruženje iz pravca Labudovog brda kroz pola Petlovog brda, da bi se iz pravca grada došlo do te servisne saobraćajnice, naravno da na sve načine treba destimulisati takvo kretanje, a i zašto bi se bilo ko tako kretao, ako isto tako može iz pravca Labudovog brda da se kreće Ibarskim putem ka starom Kružnom putu, pa da kroz petlju Labudovo brdo okrene ka gradu i isključi se na servisnu saobraćajnicu_ Bilo bi mnogo lakše i brže. Baš onako kao što se posle Sajma ispod petlje mosta na Adi okrećemo nazad ka Senjaku, pa još niko nije propao na toj senjačkoj strani.

Sve u svemu, ne vidim šta je problem da se sa desne strane Ibarskog puta urede servisne saobraćajnice slične onome što postoji recimo od Dušanovačkog mosta pa u pravcu Autokomande. Mogla bi postojati mogućnost okretanja u čak tri tačke (petlje Petlovo brdo i Labudovo brdo, pa čak i između u zoni sadašnjeg podvožnjaka, što bi stanarima Petlovog brda dalo vezu ka Orlovači i Kružnom putu). I pritom da ni jedno jedino drvce ne bude pipnuto u parku Borići, ako desna polovina petlje može da se izvede južno od Kružnog puta.

Meni se čini da je sve vrlo jednostavno. Stihijskom naselju desno od Ibarskog puta dati dve servisne saobračajnice. Jednu u zoni Ulice Đuje i Dragoljuba, sa denivelisanim okretanjem u zoni sadašnjeg podvožnjaka. Drugu u nivou Ibarskog puta, koja bi počinjala posle ove visinske razlike od pet metara. Plansko naselje Petlovo brdo ne bi trpelo jer bi svako normalan iz pravca grada dolazio Ibarskim putem od petlje Labudovo brdo i okretao bi se denivelisano kao što se iz pravca grada okrećemo kod Sajma, naravno da nema šanse da se koristi ona sumanuta ruta kroz jednosmerne uličice Petlovog brda. Sa druge strane, naselje Petlovo brdo bi koristilo Ulicu Đuje i Dragoljuba, pa servisnu saobraćajnicu, da kroz mali podvožnjak izađe na drugu stranu ka Orlovači.
Ko bi takvim rešenjem bio oštećen? A pritom se apsolutno ništa i ne ruši?
 
Građani Petlovog brda ne daju zelenilo, ali isto tako žele vezu naselja iz pravca Ulice Đuje i Dragoljuba prema Orlovači i Kružnom putu. Ne vidim šta je problem da im se to da bilo kroz kružni tok, bilo kroz podvožnjak na sadašnjoj poziciji. Još manje mi je jasno šta je problem da se desna strana petlje Petlovo brdo izvede južno od kružnog puta pa da se ne diraju borići.

Jasno mi je i da severno od sadašnjeg podvožnjaka apsolutno nema uslova da se objekti uz Ibarski put povežu sa unutrašnjošću naselja, ali što bi se i povezivali kada tu (na nasipu od 5m) može da počne servisna saobraćajnica. A nije mi jasno šta su se ovi iz unutrašnosti naselja uplašili od prilaza servisnoj saobraćajnici iz pravca grada, kad će svi moći da okreću na petljama Labudovo brdo i Petlovo brdo pa niko neće voziti slalom kroz jednosmerne ulice.

Na kraju krajeva nije rđava ni opcija Tangente, ali država nek sama vidi da li im je lakše da ulaze u tu priču ili da prosto izvuku servisne saobraćajnice Ibarskog puta sa strane Petlovog brda. Ne vidim ni šta se to tiče stanara planskog naselja Petlovo brdo, ako su zapeli za levo skretanje ka Orlovači, to mogu da traže i potpuno nezavisno od pitanja koliko će zgrada na Ibarskom putu pristup imati samo sa servisne saobraćajnice.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=378249#p378249:31zzqhyu je napisao(la):
mekbejn » 28 Мар 2016 10:29 am[/url]":31zzqhyu]Sjajna tehnologija. Verujem i da je jeftinije iznajmiti ovaj kamion na par dana nego sve do sada sto je radjeno

Моја крајња идеја је била да се прагматично искористи моменат и на овај начин "натера" Зеленило да купи овај камион. Самим тим, и у будућности не бисмо морали да сечемо никад ниједно одрасло стабло које смета у БГ, ваћ би се сва пресађивала. Ово би био корак за опште добро целог града, не само становника Петловог брда.

Међутим, "просвећени" чланови Удружења, са све "преобразованим" вођом су далеко од прагматичности, а камоли да скину ам са главе и погледају ширу слику, мало мање себичан приступ за опште добро и осталих грађана.

Не, њима је ова идеја "смејурија" недостојна укључивања њихових "преобразованих" мозгова.
 
Ruku na srce, nema svako drvo korenov sistem koji trpi ovakve čeljusti. Na snimku su demonstrirali sa četinarom kod kojeg to može, kod mnogih drugih stabala, doduše, od toga ne bi bilo ništa. Daleko od toga da ovo može da bude rešenje za svako odraslo stablo (mada za boriće na Petlovom brdu možda i može).
 
Postoji vise prikljucaka za razlicitu vrstu stabala palme itd.
 
Mислим да смо на форуму имали старији снимак из доба Југославије где видело слично возило ЈКП Зеленила у акцији сађења чини ми се код Сава центра или негде другде на Новом Београду.
 
Jeste ja sam postavio u neku temu mozda suta postavim ponovo
 
Немам времена да пуно пискарам, али што више се бавиш нечим, то више видиш баханалнука "Путева Србије" и извођача радова.
- На месту где обилазница прелази преко Топчидерске долине, за градњу једног од стубова је подкопан насип обилазне пруге без одговарајућег потпорног зида.
- На месту прелаза аутопута за Шид преко обилазне пруге, вода са пута подлокава и уништава пругу
- На "Спољној магистралној тангенти" код Себеша, испод надвожњака су гомиле песка, са којих ветар наноси материјал ситне гранулације на пругу.

Имам фотографије, немам времена да их качим. Није сасвим одступање од теме, потебно је упознати се са детаљима општег кршења правног поретка од стране моћника неког јавног предузећа.
 
Stf
Unread postby stf » Mon Mar 28, 2016 10:32 am




poponeb » 27 Јан 2016 11:15 pm wrote:
stf


Мени је искрено жао што од стране удружења није као крајњи "план Ц" није предложено да се иде на градњу првобитне петље али да се ПОД МОРАЊЕ сачува буквално сваки борић до у комад. То је итекако могуће са новим технологијама пресађивања одраслих стабала. Ти "извађени" борићи би се пресадили колико 10 метара даље, тамо где је сама шума ве данас проређена или је нема.

Verovatno zato sto niko od ucesnika u medijaciji - ni "Putevi" ni Udruzenje, a ni EIB kao medijator takav predlog ne bi uzeo za ozbiljan.


Ево, само за "преозбиљне" чланове Удружења којима је ова идеја смејурија ...

Ocigledno se "pravis gluv". Nije nikakav problem da se presadi drvece. Vec je nekoliko puta napisano - PROBLEM JE TO STO JE TO DRVECE POSADJENO TU PRE 50 GODINA, DA PREVENIRA KLIZISTE NA TOM PROSTORU!
 
Borici nisu posadjeni pre 50 godina acrazlog sadnje nije zaustavljanje potencijalnog klizista.

Da je manje spinovanja bilo i sa jedne i sa druge strane, do sada bi se naslo kompromisno a korektno resenje!

No ovde ocito nikome nije stalo do resenja.

Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Laki72
Borici nisu posadjeni pre 50 godina acrazlog sadnje nije zaustavljanje potencijalnog klizista.
Važi Laki. Obzirom da je prema geološkim kartama i stanja na terenu taj teren klizište, onda su verovatno tu zasađeni, pre nekoliko decenija, da POKRENU klizište.
Asocirao si me na geslo počivšeg Aleksandra Tijanića: "Nemoj ti meni činjenicu kao argument!!!"
 
Клизиште се не зауставља зимзеленим дрвећем, и као неко ко се хвали да је "преобразован" би барем то требало да зна. Борови имају изузетно мали корен који се већински пружа по површини и немају никакву снагу да задржавају тло које се помера.

Клизишта заустављају најчешће багремасте врсте чији корен је разгранатији од њихове крошње, али у сваком случају - лишћари.
 
Stf
као неко ко се хвали да је "преобразован"

Obzirom da po n-ti put "stavljaš u usta" nekome da je nešto napisao ili rekao, ta činjenica govori o tvom mentalnom stanju, tj. nivou tvoje povezanosti sa realnošću. Utešno je da u ovoj nerazvijenoj sredini nije retkost da neko void dijalog "sam sa sobom". Reč "preobrazovan" teško da postoji u srpskom jeziku, a ja je svakako nikad nisam napisao (izgovorio).

Drugo - "učeni" čoveče, ako se šuma zove "Borići" to ne znači da je jedino drvo koje tu postoji - bor. Da bi dopunio svoje enormno znanje, koje krasi svakog arhitektu, bez obzira na njegovo mentalno stanje, pogledaj tabelarni prikaz sastava predmetne šume na sledećem linku (str.16)
http://www.putevi-srbije.rs/images/pdf/2014-04-25_petlja_petlovo_brdo_akcioni_plan_cir.pdf
ПРОЈЕКАТ ПЕТЉЕ “ПЕТЛОВО БРДО”
20140425, Акциони План заштите животне средине и социјалног окружења - ESAP
Табела 01: Мануал Валоризације биљних врста које ће бити уклоњене у случају имплементације Оригиналног Главног Пројекта Бр. Ознака врсте
Ботаничко име
Количина
Пречник стабла (cm)
Висина(m)
Обим (m)
Здравље дрвета
*
Естетска вредност
*
Генерална оцена
*
1. А Cedrus atlantica 161 16-30 20 4 3 3 3
2. B Acer platanoides 79 20 15 4 4 3 3
3. C Tilia grandifolia 735 20 15 4 3 3 3
4. D Fraxinus exelsior 75 15-20 15 4 4 3 4
5. E Quercus rubra 14 25 17 4 4 3 4
6. F Pinus nigra 377 15 15 4 3 3 3
7. G Quercus robur 113 16-30 17 4 3 2 3
8. H Betula alba 15 15 15 4 3 2 3
9. I Prunus cerasifera 78 10 6 3 3 3 3
10. J Crataegus monogyna 10 10 6 3 3 3 3
11. K Forsythia europea 12 2 1/m2
3 3 3
12. L Spiraea opulifolia 47 1 1/m2
3 3 3
13. M Symphoricarpus orbiculatus 6 1 1/m2
3 3 3
14. N Ligustrum vulgare 17 2 1/m
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=379068#p379068:36pfbgng je napisao(la):
poponeb » 02 Apr 2016 09:31 am[/url]":36pfbgng]
"Revidiranim" planom petlje i "Sporazumom o nagodbi" I JESTE PREDVIDJEN KRUZNI TOK KOD SERVISA "FORD".

E, upravo ovaj deo mi nije jasan. Pre dve stranice ovog topica, Hill se raspisao o tome da je prvi predlog nagodne podrazumevao odsecanje pola petlje Petlovo brdo i semafor kod Forda. Onda je došao Rumun saobraćajni inženjer iz EIB-a da precrta semafor i insistira da se petlja mora uraditi u kompletu.
Nisam do sada uspeo nigde da pročitam konkretnu informaciju da je konačni sporazum evoluirao u kružni tok kod Forda? Šta je sa petljom Petlovo brdo u konačnom sporazumu? Ukida se polovina petlje (tako da nedostaju pravci kretanja) ili se ipak izvodi?
I konačno, ako sam dobro razumeo, konačnu nagodbu (kakva god da je, nisam uspeo da vidim detalje) potpisalo je 17 stanara, međutim ona će sada na dan izbora biti obarana preko "referendumskog" listića?
 
Da bude malo jasnije

1. Cedrus atlantica Атlaski kedar kom 161 prečnik stabla 16-30 visina 20 obim 4 ocene 3 3 3 https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1 ... 0%B0%D1%80

2. Acer platanoides Mleč (Norveški javor ) kom 79 visina 20 prečnik stabla 15 obim 4 ocene 4 3 3 https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0 ... 0%BE%D1%80

3. Tilia grandifolia Lipa kom 735 prečnik stabla 20 visina 15 obim 4 ocena 3 3 3 https://hr.wikipedia.org/wiki/Lipa_(biljka)

4. Fraxinus exelsior Beli jasen kom 75 prečnik stabla 15-20 visina 15 obim 4 ocena 4 3 4 https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%88%D0%B ... 0%B5%D0%BD

5. Quercus rubra Crveni hrast kom 14 prečnik stabla 25 visina 17 obim 4 ocena 4 3 4 https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1 ... 1%81%D1%82

6. Pinus nigra Crni bor kom 377 prečnik stabla 15 visina 15 obim 4 ocena 3 3 3 https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1 ... 0%BE%D1%80

7. Quercus robur Hrast lužnjak kom 113 prečnik stabla 16-30 visina 17 obim 4 ocena 3 2 3 https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1 ... 0%B0%D0%BA

8. Betula alba Bela breza kom 15 prečnik stabla 15 visina 15 obim 4 ocena 3 2 3 https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D1%8 ... 0%B7%D0%B0

9. Prunus cerasifera Džanarika kom 78 prečnik stabla 10 visina 6 obim 3 ocena 3 3 3 https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D1%8 ... 0%B7%D0%B0

10. Crataegus monogyna Beli glog kom 10 prečnik stabla 10 visina 6 obim 3 ocena 3 3 3 https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%BE%D0%B3


11. Forsythia europea Balkanska ili evropska forsitija kom 12 visina 2 obim 1/m2 ocena 3 3 3 https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0 ... 1%98%D0%B0

12. Spiraea opulifolia kom 47 visina 1 obim 1/m2 ocena 3 3 3


13. Symphoricarpus orbiculatus Šarenolisni biserak (žbun) kom 6 visina 1 obim 1/m2 ocena 3 3 3 http://www.svetbiljaka.com/Prodaja/art=14245.html#list


14. Ligustrum vulgare Živa ograda kom 17 visina 2 obim 1/m http://poljoprivreda.info/?oid=7&id=491
 
Vrh