@Igor
Домородци = локално становништво, према којем се држава понаша као да не постоје. Добро ти је познато да појам намерно асоцира на културе које опстају независно од управа цивилизованих држава, и према којима централизована или колонизаторска управа има негативан, у најбољем случају игнорантски, а никада позитиван однос. Дивљи паркинзи, градња у путном појасу, претрчавање аутопута, само су методе борбе за опстанак локалног становништва. Ако је она саобраћајна грешка код Петловог брда 2008-2013 (не хватајте ме за реч за тачне године) била губилиште, Мељак је двоструко веће губилиште, и то деценијама, и све због занемаривања. Чак ни за садашњу скарабуџевину на Петловом брду се не би чуло као "епицентар небезбедности", да исти занемаривачи нису хтели да употребе своју политичку моћ манипулације преко медија за позив за јавни линч неке локалне заједнице, која је стала на пут фикс идеје неког ауторитета егоманијака.
"Егоманијак", није у питању претешка реч. На једној конференцији о безбедности бициклиста, један асистент са Саобраћајног факултета је изнео статистику о незгодама са мртвим бициклистима. Према истој, за приближно половину је одговоран мртав бициклиста, за приближно половину је подељена одговорност између мртвог бициклисте и возача, за око 7% је одговоран само возач, а за 0% (словима нула посто) је у питању грешка у саобраћајном пројектовању. Примера ради, у Француској се сматра да је за 70% саобраћајних незгода крива грешка у саобраћајном пројектовању.
@Laki
На форуму је направљено 7 концепција алтернативних решења са којима се мало или нимало не нарушава постојећа зелена површина, и све њих сам био скупио у презентацију, која је била презентована представницима "Путева Србије" и ЕИБ. Једно од предложених је и твоје. Сами представници ЕИБ су били пријатно изненађени изузетком, при којем се од грађанских група нуде алтернативна решења, уместо простог противљења пројекту. "Путеви Србије" су тражили само и само решење у којем се минимално одступа од предложеног плана. Било је безброј прилика да се укључе активни форумаши, као представници заинтересоване грађанске стране "корисници пута". На жалост, једино сам ја присуствовао од те четврте стране, где сам држао страну решења са три семафора, у саобраћајно смислу не најсрећнијег, и јединог од понуђених које задовољава функционални критеријум. Разлог је био покушај тражења компромиса између све 4 заинтересоване стране, како би се покушало са престанком губљења времена, које никоме не иде у прилог. Да бих било шта друго боље уопште могао, требало ми је управо присуство форумаша, пре кога би пали договори о заступању интереса заинтересоване стране "грађани корисници Ибарске".
Главни изговор "Путева Србије" против суштинске измене пројекта, било је да је потребно 2 године за израду нове пројектне документације. Колико је тај изговор политички, а не стручан, најбоље показује то што је од почетка првих активности грађана до сада прошло 3,5 године, без јавно разматраних варијанти решења која се озбиљно разликују, као правила струке.
Није касно, постоји још простора да беобилдовци буду конструктивни у целој причи, али за то би требали састанак ван форума.
@Sizif
Мени је јасно негодовање због чекања бољег решења од оне скарабуџотине, али позивање на безбедност никако не може бити аргумент. Решавање питања безбедности на једном месту ствара проблеме безбедности на другом месту, а целокупан концепт решења од Жаркова до Рушња није безбедан, због неблаговременог планирања сервисних саобраћајница кроз планирану пословно-комерцијалну зону. Постоји и нешто што се зове "зона умиривања саобраћаја на прелазу из ванградске у градску зону", а што је доста често занемарено са трагичним последицама по безбедност.