[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=608980#p608980:3bdbk49p je napisao(la):
ГЛАС ПРИРОДЕ » Sub Mar 16, 2019 2:47 am[/url]":3bdbk49p]Улице без моторног саобраћаја у кругу двојке би требало да нам буде циљ из неколико етапа. Подразумева се да би становницима, снабдевању и посебним поводима приступ био допуштен одређеним улицама,, а такође и гаражна места. Тако би се и возила јавног саобраћаја брже возила, а требало би да искључиво имају електрични погон. Све улице које сада немају дрвореде морају да их добију, а постојећи дрвореди да уместо уличних паркинга - добију дрворедне травњаке . Фасаде кућа да се пребоје по узору на најуспешније примере, са најмање две боје. У улицама без саобраћаја биле би чистије и трајније. То није ништа претерано, него је најосновнији хигијенски захтев, на шта се у гужви дугој један век, некако заборавило !
Sa ovim se ne slažem u potpunosti. Koliko god se neki žučno protivili i zadirati u neku vrstu ekstrema™ tom prilikom , ponoviću , po ko zna koji put , da sam više za to da imamo i 500 manjih pešačkih zona , nego jednu veliku od BNV , preko Save , Knez Mihailove , Trga republike , Skadarlije sa okolinom i Dorćola do Dunava , odnosno od Slavije do Kalemegdana. Dalje , higijena grada nije puko pretvaranje automobilskih ulica u pešačke , uz krečenje fasada. Ima tu još dosta toga.
Pomenutim načinom uređenja centra grada , u kombinaciji sa pretvaranjem dvosmernih ulica u jednosmerne sa parking mestima , oslanjajući se pri tom na brdo uskih ulica u pojedinim naseljima , što nam je ostalo u amanet iz prošlog veka , dolazimo u situaciju da konstantno imamo porast zagušenja već postojećih saobraćajnih čepova , konstantno dobijajući nove , čak i na mestima gde malo ko to očekuje.
Ali , obzirom da se ovde protežira jednodimenziono vizuelno mišljenje , gde su ulice u centru prosto prodisale proterivanjem najvećeg zla u istoriji čitave civilizacije , kola , i gde se život stanovnika istog unapredio za minimum 300x , ni ne čudi što razmišljamo tako kako razmišljamo.
Provlačenje priče kako su ljudi u centru sami birali da žive tu , i da ih niko nije prisiljavao na to , da žive u pešačkoj zoni , kao i da su to mahom skorojevići , koji su u hijerarhiji odmah ispod biznismena i političara , jednostavno ne stoji. Isto tako ne stoji ni to da kakva god da je situacija , da sve što je potrebno , je ništa drugo do protok vremena , da se na istu navikne , pogotovu što se pri tom služi demagogijom kako se u trenutku kupovanja stana na periferiji nije znalo da će okolina biti pretvorena u šljunkaru. Da je zaista tako kako se tvrdi , da li bi onda bilo moguće da se meni desi , da dok sam radio popis stanovništva u centru , tek u trećini stanova zateknem ljude koji tu zaista žive , a nisu podstanari , studenti i sl. , ili je neki poslovni prostor?
Isto tako , imamo i priču o bezbednosti i tome kako je ona sada mnogo bolja po pretvaranju centra u pešačku zonu i da sve što je potrebno je da se pomere dve stolice kako bi bilo koje vozilo u slučaju hitne intervencije , moglo da prođe. Hipotetički , ’ajde da uzmemo to kao tačno. A šta je sa prilazima do te dve stolice? Negde jeste bolje , negde je isto kao što je bilo i pre sa kolima , a negde je gore. Cela ova situacija oko prilaza me je podsetila na onu čuvenu repliku Bate Stojkovića iz filma
Ko to tamo peva: „Da se ja pitam , provukao bih ga ovuda“. Trenutno se radi rekonstrukcija Topličinog venca , i ona sa postavljanjem ovih prelepih stubova , daje punu sliku pomenute replike. Uostalom , i same novine su pisale o požaru u pešačkoj zoni i prilazu zgradi zbog bašti kafića.
Pored pomenutih stvari oko pretvaranja centra u pešačku zonu , imamo i jednu negativnu , koja se generalno odnosi na ceo grad , a to je da tamo gde imamo malo drveća , da i to malo uklonimo , a da tamo gde ga imamo više , imamo još više. A to u kombinaciji sa izduvnim gasovima iz kola , i loženjem preko zime , ne daje baš povoljnu sliku pojedinih delova grada. Da drveće ne doprinosi samo kvalitetnijem vazduhu , govori i činjenica da je temperatura leti za nekoliko stepeni niža u delovima grada gde imamo drvorede ili manje šume.
I pored dobrobiti koju imamo u zelenim oazama grada , mi i dalje u vazduhu možemo da osetimo smog (posebno zimi i izraženije u delovima grada gde imamo manjak zelenila) , smrad od deponije iz Vinče , smrad od Azotare iz Pančeva , smrad sa divljih deponija...
Sve pomenuto u vezi drveća i gasova , utiče i na samu čistoću fasada , ulica i trotoara. Ali , nije to jedino što utiče na higijenu grada. Kako krenemo polako da se udaljavamo od strogog centra , može se primetiti da ulice i nisu baš tako čiste , da kontejneri baš i nisu tako prazni , da se trava ne kosi svuda redovno , živica ne orezuje tako često , drveće ne orezuje gde je potrebno , kada je potrebno , ili se pak zdrava stabla seku , a trula ostavljaju , da imamo dosta mesta koja su preplavljena ugaženim žvakama , raznorazne mirise i đubre sa tezgi pijaca , u okolini mnogih pijaca , cigane koji vade robu iz tih istih kontejnera i preprodaju je po ulicama , beskućnike koji kopaju po kontejnerima i razbacuju stvari unaokolo , divlje deponije... Isto tako , ni čišćenje ulica sa šmrkovima u zoni pijaca , nije kao što je nekad bilo. Najpre je to bilo svakodnevno , pa je onda bilo svaki drugi dan , pa kasnije tri put nedeljno , a danas je to jednom nedeljno. Ako se već pozivamo na higijenu grada i njeghovo umivanje , za početak bi trebalo da se pozabavimo najosnovnijim stvarima iste , pa tek onda da se bavimo sekundarnim , a ne da se bavimo sekundarnim , a osnovne se pravimo da ne primećujemo.
