Градња пешачког моста од Саве до Калемегдана почиње у јуну
Вијугавим мостом туристи и Београђани ускоро ће моћи да стигну од Савског пристаништа до Београдске тврђаве. Тај објекат, чија градња треба да почне у јуну, биће пречица од шеталишта на Сави до највреднијег београдског споменика културе од изузетног значаја – утврђења на брегу изнад ушћа Саве у Дунав. Пешачку пасарелу са необичном скулптуром, коју су пре осам година осмислили вајар Мрђан Бајић и његов британски колега Ричард Дикон, град је одабрао прошлог лета као решење које „неће напасти тврђаву и заклонити њене лепоте”.
Да оно више неће чамити у фиоци јер израда главног пројекта почиње захваљујући донацији Саобраћајног института ЦИП, за Политику је открио главни урбаниста Милутин Фолић.
– ЦИП ће у сарадњи са ауторима и архитектом Браниславом Митровићем урадити техничку документацију. Пројекат ће имати додатак у односу на првобитну Бајићеву и Диконову замисао, а то је веза пасареле и паркинга код Бетон хале, који није постојао када је настало њихово решење. Дирекција за грађевинско земљиште, инвеститор пасареле за коју је потребно око милион евра, расписаће тендер за извођача радова у мају. Она ће бити изграђена до краја 2016. – тврди Фолић.
Тиме ће се остварити вишедеценијска жеља да туристи који реком дођу у Београд не прескачу шине и пробијају се кроз саобраћајем оптерећену Карађорђеву улицу и Булевар војводе Бојовића како би открили чари Београда.
Они ће директно са брода брзо и безбедно стизати до Кнез Михаилове улице и пешачких зона у центру које Фолић помпезно најављује. Цена будућег моста није био једини аргумент против спиралног објекта, пројекта јапанског архитекте Соуа Фуџимота, који је пре пет година победио на међународном конкурсу за „Центар на води”. Он би такође повезивао Калемегдански парк са Савским приобаљем и Бетон халом. Осим 25,7 милиона евра, колико је било потребно за изградњу Фуџимотовог издања, за стручну јавност било је спорно то што би оно заклонило поглед на тврђаву. Случајно или не, и садашња градска власт је лане потегла исту бригу – да би тај „инвазивни пројекат у други план ставио Београдску тврђаву”, што јој ипак, како приговарају архитекте, није сметало када је реч о Београду на води.
У кулоарима градске власти се, додуше прилично стидљиво, навијало да се у дело спроведе идејно решење Бранислава Реџића, који је са Фуџимотом поделио прву награду (обојици је припало до 25 хиљада евра), али и то је отпало.
Избор је, крајем маја прошле године, на Десетој београдској недељи архитектуре, пао на Бајића и Дикона, којима је у архитектонском обликовању моста помогао и академик Бранислав Митровић. Он каже да је ветар у једра овом пројекту дао Милутин Фолић, његов некадашњи студент.
– Два велика уметника сада коначно праве скулптуру чија вредност није само уметничка него и употребна. Моја улога у том пројекту је да као архитекта нађем добру корелацију између уметничког и инжењерског, како би Београђани и сви њихови гости који долазе реком имали директну везу са тврђавом и Кнез Михаиловом улицом – истиче Митровић.
