Aegir":1t1dc4w9 je napisao(la):
Саша":1t1dc4w9 je napisao(la):
Слажем се, нема српског, само то сам и тврдио.
Проблем са том твојом "тврдњом" је тај што је она апсолутно парадоксална... Када се укључи иоле логично резоновање и правилна аналогија све је кристално јасно што се језика тиче. У време Југославије имали смо језик који се звао српско-хрватски, а као такав је стандардизован и усвојен неколико деценија пре него што су те плоче постављене. Данас је то наравно српски језик, као што је био српски и пре настанка прве Југославије.
А мени је веома нелогично и мутно што се у Србији (у ствари, већ одавно ми није необично ...) сасвим нормалним и прихватљивим сматра вишеструко преименовање језика у само неколико десетина година током друге половине прошлог века. И, што се олако и неодговорно прихватила диграфија и одбацило дотадашње једноазбучје.
Такво резоновање је у озбиљној науци о језику, здравим културама, зрелим нацијама и уређеним државама далеко од нормалних стандарда.
Код нас такви куриозитети као што су цивилизација, наука и стандарди, свест, осећај за језик, културу и демократију нису баш омиљени. Мало ко у држави Србији зна шта је то држава, како она функционише, на чему се заснива, и које инструменте користи ... Не зна, наравно, није имао ко да их научи, требало је набубати оне пароле о братству, јединству, Тито и после Тита, јединственој варијанти социјализма, равноправним писмима и у свету невиђеном богатству и предностима које уживамо због тога ... и прећи у пракси на уфуравање на било какав положај и дрпање свега што се може уграбити, однети, отети, закинути, отуђити, преселити у свој џеп, кућу и викендицу ...
Није много друкчије ни данас, само што није више Тито, и нису више самоуправни социјализам и братство и јединство радних народа и народности, већ - зна се шта.
Два писма у једном језику - то је толико необично и у свету јединствено да је радни народ у потоцима пишкио у гаће (и, што је најзанимљивије, није престао то да ради до данас) од среће колико смо паметнији од свих других на свету (како смо их све за...бали, аха, први смо то смислили!) и ми једини имамо толике предности у односу на друге глупе и заостале народе, њихове државе и њихову нама недораслу науку о језику.
И, наравно, све то нема никакве везе са стањем у нашој привреди, пољопривреди, саобраћају, туризму, урбанизму, архитектури, инфраструктури, школству, судству, полицији, војсци, политичком систему, држави ... Ми смо у свему томе смислили сјајна и оригинална решења која остали свет не познаје.
У ствари познаје, један део света.
Онај који је слаб, слуђен и пропао као и ми.
