Parkovi

[direktor]

Osvetljen park na Banovom brdu

Fonet | 14. 08. 2014. - 15:01h | Foto: Beoinfo | Komentara: 0
Opština Čukarica je, u saradnji sa Javnim komunalnim preduzećem "Javna rasveta", završila postavljanje uličnih svetiljki u parku na Banovom brdu, iznad Požeške ulice.

U tom parku uskoro će biti napravljena i dva terena za košarku, saopšteno je iz te opštine.

Park će biti kompletno osvetljen i time je svim stanovnicima, pogotovo deci, obezbeđen bezbedniji boravak u večernjim satima.

U parku postoje i sprave za sportske aktivnosti - teretana na otvorenom, a do oktobra će biti završena i dva košarkaška terena.

U saopštenju se dodaje da su prošle nedelje završeni radovi na instaliranju osvetljenja u naselju Cerak.


http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/487805 ... novom-brdu

 

[Somi303]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=9Whj2vy1Qrg[/youtube]

 

[direktor]

Park na banovom brdu rampa za invalide i staza

 

[direktor]

BEOGRADSKE PRIČE
Prijatelji stari, gde ste?
Zoran Nikolić | 05. septembar 2014. 12:16 | Komentara: 8
Mlađim Beograđanima bi bilo neverovatno kada bi danas videli kako u parku na Ušću sade drveće britanska kraljica, američki i francuski predsednici, indijski lideri, etiopski carevi...

MLAĐI Beograđani danas uglavnom ne znaju da je pre pola veka naš glavni grad bio domaćin liderima gotovo svih velikih državnika sveta. Danas, kada neki planetarni političar dođe u srpski glavni grad, tu je uglavnom da nečim zapreti ili da iznese „svoje neslaganje“ sa nekim od naših stavova ili ideja.



Nekada su ovde dolazili gosti Jugoslavije, tada velike i nesvrstane države. Njena uloga bila je da okupi zemlje takozvanog Trećeg sveta i da ih skloni sa „poljane“ na kojoj se vodio Hladni rat između žestoko polarizovanog sveta onog doba.


Drvo života

BEZ namere da se bavimo politikom, samo podsećamo da je tada Beograd imao jedan lep park, koji je bio poznat pod imenom Park prijateljstva. Od 1961. godine uveden je običaj da svaki ugledan gost države i grada posadi po jedno drvo, u znak prijateljstva i svog gostovanja ovde.

Od tada, park je počeo da se širi, a mnoge poznate ličnosti i lideri onog doba ostavile su ovakav, zeleni beleg na novobeogradskoj strani Ušća.

Današnja šetnja tim delom grada nije baš jednostavna, jer su, dok smo pravili snimke, svukud okolo bile ograde spremljene za „Birfest“. Po avgustovskoj omorini prilazili smo jednom po jednom obeleženom drvetu, jasno uviđajući da je početak parka nastao tako što je ondašnji maršal Jugoslavije Josip Broz Tito posadio prvi platan, a do njega su se ređali lideri ondašnjeg nesvrstanog sveta Sirimavo Banderanaike iz Šri Lanke, Nehru iz Indije, car Etiopije Hajle Selasije...

Nešto dalje vidimo mesto gde se nalazilo drvo koje je posadio američki predsednik Džimi Karter, čovek koji je imao vrlo bliske odnose s Titom i koji je na sahranu jugoslovenskog lidera 1980. godine, u znak poštovanja poslao majku. Čudno, kao što se osušilo Karterovo drvo, ono koje je posadio francuski predsednik Žiskar d’Esten, sasečeno je u korenu, verovatno sasušeno.


Belezi uz stabla

Obeležja pored drveća još postoje, a možete da ih vidite ukoliko malo razgrnete travu i prašinu koja ih prekriva. Posetilac još može da pročita imena velikana koji su stvarali istoriju proteklog veka, kao i one, već povučene na margine prošlosti, koja ih je vremenom progutala.

POZNATI „GORANI“

UZ imena poznatih državnika i vladara, koji su ostavili svoj trag u Parku prijateljstva, treba pomenuti britansku kraljicu Elizabetu Drugu, kubanskog lidera Fidela Kastra, nedavno ubijenog libijskog lidera Moamera el Gadafija, egipatskog predsednika Gamal Abdel Nasera, sovjetskog Leonida Brežnjeva a za njim i Mihaila Gorbačova, američke predsednike Ričarda Niksona i Džimija Kartera, Bugarina Todora Živkova, Kim Il Sunga, Nikolae Čaušeskua...
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... ri-gde-ste

 

[Саша]

Једно од обележја тог времена јесте и да ниједан од натписа није на српском језику.

 

[laki72]

Jeste na srpskom jeziku,
ali nije na cirilicnom pismu.
Razlika postoji.

 

[relja]

Мени личи на српскохрватски (ISO 639), предавали су ми га у школи.
Стварно срамота, срам их било, Парк пријатељства и у њему све пише на страном језику.

 

[direktor]

Batalite tu pricu nego da natejramo zelenilo da zasdi stabla koja fale , ocisti te table , stavi tablu sa objasnjenje na ulazima u parku ,

 

[rasho62]

Као што написах на теми Калемегдан, до зла бога лоше руководство туристичке организације Београда, група лезиљебовића који имају ко зна какве добре плате и боли их она ствар како ће изгледати туристичка понуда Београда.
А овај парк може бити једна од финих понуда.
Пример нејебавајућег става исте организације: супруга и ја једне недеље у шетњи луком испод Калемегдана, сати 12, подне, пристаје неки швабски туристички брод, а бисер ТОБ, не ради њихов информативнки киоск а у њему понуда сувенира као у тунгузији.

 

[stf]

Ne umemo da zaradimo pare, to je sve.

 

[relja]

Pa da bi se zaradilo, treba raditi...

 

[Саша]

Batalite tu pricu nego da natejramo zelenilo da zasdi stabla koja fale , ocisti te table , stavi tablu sa objasnjenje na ulazima u parku ,

Моје је мишљење да кад на једном споменику, у једној престоници, у архитектури и култури једне земље, фали писмо њиховог језика, то је у најмању руку исто тако лоше као када фали дрвеће или негована трава.
Јер, то писмо није нестајало само од себе, него је чупано на нецивилизован и некултуран начин, плански и систематски, без свести оштећених о томе шта то значи за њихов језик и културу, и какве све друге дугорочне последице оставља.

Тако, може се направити поређење, оно што нам се десило и сада нам фали у урбанизму, архитектури, чувању и уређењу околине, с нужним разликама, исто је оно што се десило са српским језиком. Погубна идеологија и политика, и одсуство знања и озбиљне струке.

Ја сам од оних које боду у очи колико последице лошег просторног уређења, лоше архитектуре и лоше инфраструктуре, толико и последице нецивилизованог поступања с језиком. Исто лоше чињење у једном и у другом. И једно и друго је у тесној вези с ниским нивоом знања, образовања и културе.

 

[direktor]

Ok da obnove postojece i da dodaju table na ciriliic uz prigodan tekst objasnjenja , jos samo da se smisli nacin kako zelenilo natjerati da to uradi

 

[Гага]

Па ако им се плати из градске касе, сигурно ће урадити !

 

[Саша]

Jeste na srpskom jeziku,
ali nije na cirilicnom pismu. ...

У српском језику се страна имена не пишу изворно, а нарочито се то није радило у време када су постављане плоче.

Гледано из тог угла, језик на таблама је или хрватски, или хрватска варијанта идеолошког српскохрватског језика. Српски није, свакако.

 

[stf]

На овоме треба станцима узимати паре, то је једино битно, а не писмо на којем су имена написана. Туристичка ризница Београда бачена у заборав управо због ставова попут Сашиног (комунизам је зло, Југославија је зло, треба све то избрисати и затрти).

 

[Саша]

Поштујем различите ставове и мишљења, али то не значи да се слажем са сваким од њих.

Зашто одавно "не узимамо странцима паре" и не користимо "туристичку ризницу Београда"?

Па, зато што су нам туризам и однос према нашим ризницама исти као и однос према архитектури, урбанизму, природној околини, хигијени, језику, култури, привреди, политици, држави ... Низак ниво знања, низак ниво образовања, слаба организација, низак ниво свести и културе, низак степен цивилизованости и стандарда, немар, небрига, самозаборав ...

На срећу, почело је понешто да се мења на боље.

На жалост, веома, веома споро и тешко.

 

[relja]

Jeste na srpskom jeziku,
ali nije na cirilicnom pismu. ...

У српском језику се страна имена не пишу изворно, а нарочито се то није радило у време када су постављане плоче.

Гледано из тог угла, језик на таблама је или хрватски, или хрватска варијанта идеолошког српскохрватског језика. Српски није, свакако.

Kada gledaš serije i filmove snimljene u SR Hrvatskoj, u vreme SFRJ, da li ih razumeš, ili ti trebaju titlovi i rečnik ?
Da li Bata Živojinović glumio na hrvatskom ili Boris Dvornik na srpskom?


Htedoh da napišem "table niko neće vaditi i menjati, zato što bi to bio varvarski čin".
A onda sam se setio kao je "rekonstruisana" kapela Svetih vračeva Kozme i Damjana u krugu Kliničkog centra da bude "ljepša, starija i više srpska", pa sam se pokolebao...

 

[Саша]

Иначе, слажем се да треба те плоче и место где се налазе одржавати у добром стању, исто као што је требало оставити да стоји понеки (чињеница је да их је било превише) Титов споменик у градовима Србије. И, обавезно све оне који су уметнички успели и добро су изведени у целости.
Ти споменици и обележја су део наше историје, а она се из њих може лако и очигледно учити.

Када ми научимо из њих оно што они говоре, и то постане део наше свести, знања и културе, ОНДА ТЕК можемо да их представљамо на одговарајући и веродостојан начин туристима. Другачији приступ је покушај грубе трговине с урачунатом преваром.
Истина, туризам постоји, на пример, у виду разгледања амстердамских канала, мостова, тргова, споменика, грађевина, музеја и галерија, а постоји и онај заснован на проституцији и дроги. Холанђани су направили добру, уређену и веродостојну комбинацију та два, и она представља њихов ОДНОС према томе што имају и према себи самима (свест, култура, знање, ниво цивилизованости и организације ...).

Оно како неки код нас гледају на туризам се заснива углавном на томе другом. И то без улице црвених фењера.

 

[Саша]

Kada gledaš serije i filmove snimljene u SR Hrvatskoj, u vreme SFRJ, da li ih razumeš, ili ti trebaju titlovi i rečnik ?
Da li Bata Živojinović glumio na hrvatskom ili Boris Dvornik na srpskom?

Глумци говоре, колико се ја разумем у тај посао, оним језиком и акцентом који одговарају замисли писца сценарија и редитеља филма.

Ја одлично разумем и гледам "без титлова и речника" филмове на енглеском језику, али из неког чудног и само мени својственог разлога и даље мислим да су они, упркос томе - на енглеском језику, а не на српском.

 

[relja]

Kada gledaš serije i filmove snimljene u SR Hrvatskoj, u vreme SFRJ, da li ih razumeš, ili ti trebaju titlovi i rečnik ?
Da li Bata Živojinović glumio na hrvatskom ili Boris Dvornik na srpskom?

Глумци говоре, колико се ја разумем у тај посао, оним језиком и акцентом који одговарају замисли писца сценарија и редитеља филма.

Ја одлично разумем и гледам "без титлова и речника" филмове на енглеском језику, али из неког чудног и само мени својственог разлога и даље мислим да су они, упркос томе - на енглеском језику, а не на српском.

Znam da ti nije čudno i samo tebi svojstveno što misliš da su na engleskom a ne na srpskom, malo se šališ, ali ja ću ipak da kažem da ih razumeš zato što si engleski naučio u školi (ili čitajući, ili gledajući TV, ili išao na časove, svejedno), a filmove sa Batom i Borisom, ko god da je kucao scenario, razumeš zato što su na tvom maternjem jeziku

 

[Саша]

Глумци говоре, колико се ја разумем у тај посао, оним језиком и акцентом који одговарају замисли писца сценарија и редитеља филма.
Ја одлично разумем и гледам "без титлова и речника" филмове на енглеском језику, али из неког чудног и само мени својственог разлога и даље мислим да су они, упркос томе - на енглеском језику, а не на српском.

... ipak da kažem da ih razumeš zato što si engleski naučio u školi (ili čitajući ...), a filmove sa Batom i Borisom --- razumeš zato što su na tvom maternjem jeziku

То што разумем неки језик, да поновим, не значи да је он мој матерњи. И, стварно не видим од какве је важности КАКО сам научио језик који разумем.

Ал, ево: хрватски разумем зато што сам живео у земљи у којој се он говорио, зато што је веома сличан српском, многи основано тврде да је настао из српског и да је до пре више од једног века БИО исти језик.
Али, он НИЈЕ мој матерњи језик, и НИЈЕ српски.
Не верујем да има много Хрвата који би читајући ово што пишем рекли да је то хрватски језик.

Постоје језици који се јасно лингвистички разликују, а постоје и они који су засновани само на различитој (не)језичкој политици, а лингвистички су веома слични/или исти, али су признати као засебни.

 

[Aegir]

Ево, нпр. ја од малена пишем готово искључиво ћирилицом и стало ми је да се она кад нас Срба очува. Али опет, не видим шта је спорно око избора писма на тим каменим плочама... Те плоче су постављене шездесетих и седамдесетих година прошлог века. Дакле, Несврстани... Тито, Нехру, Селасије, Гадафи, Насер... и остали политичари из целог света.

Уосталом, било је некако и нормално и логично да у овом случају избор писма буде интернационално прилагођен... уз ову нашу "домаћу" латиницу кориштена је и изворна латиница за латинске називе биљака које су тада посађене, тако да је и са те стране избор писма усаглашен. Ћирилица се чува и негује на милион других начина, а овај пример је последњи који с тим има везе.

 

[astrodule]

Dosta više o ćirilici i latinici.

 

[Саша]

Нисам изворно, колико се сећам ("Једно од обележја тог времена јесте и да ниједан од натписа није на српском језику"), рекао да је нешто спорно, само сам закључио гледајући слике да на њима нема српског језика.
А, то јесте чињеница.

Мени, уопштено говорећи, не сметају натписи на страним језицима, зашто би? Али, има их умесних, одлично уклопљених и историјски и на друге начине добро заснованих, а има и оних наметнутих, промашених, који су добар пример лоших решења. То не би требало да је спорно - одлика зреле културе је да зна да прави разлику међу њима и никако да уништава или оштећује своје културно наслеђе, чак и оно негативно, све док није противзаконито или недвосмислено и отворено увредљиво.

Иначе, јавна употреба језика у виду натписа на грађевинама и споменицима јесте део њиховог изгледа и самим тим, шире гледано, део архитектуре и уметности, а у сваком случају спада у домен културе и њених битних одлика. Постоји мноштво споменика на којима је натпис њихово главно и најважније обележје.

Има оних којима је то важно и који то запажају, а има и оних којима је небитно. Надам се да нема ничега злог у томе што се каткад јави неко ко различито гледа на исту ствар.