јун14
Beograd by Polexia Nurkin, on Flickr
Beograd by Polexia Nurkin, on Flickr
Beograd by Polexia Nurkin, on Flickr
Beograd by Polexia Nurkin, on Flickr
Beograd by Polexia Nurkin, on Flickr
Beograd by Polexia Nurkin, on Flickr
Parkovi
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
Гага
Professional
Управо тако и све слике су кристално чисте. Свиђа ми се ова задња слика са птицом раширених крила.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.401
- Pohvaljen
- 5.246
"Led osvetljava Kalenić
Otvoren rekonstruisan vračarski trg na uglu Krunske i Golsvordijeve ulice. U parkiću kod pijace posađeni četinari, cveće i ukrasno šiblje"
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... va-Kalenic
Otvoren rekonstruisan vračarski trg na uglu Krunske i Golsvordijeve ulice. U parkiću kod pijace posađeni četinari, cveće i ukrasno šiblje"
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... va-Kalenic
Гага
Professional
Сликано марта ове године, лепо уређен део поред аутопута (сад изгледа још лепше) тј. у улици Арсенија Чарнојевића, између блока 37 и 34.
Гага
Professional
boca-ica":4x9ge8b2 je napisao(la):
У октобру прошле године сам направио фоторепортажу о чика Владином парку цветних фигура од пироканте на теми "Добро дошли на зелени форум". Да не бих понављао слике, ево везе (линка): viewtopic.php?f=24&t=1083&p=251872&hilit=%D1%87%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0+%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0#p251872
Гага":1tc1338a je napisao(la):Сликано марта ове године, лепо уређен део поред аутопута (сад изгледа још лепше) тј. у улици Арсенија Чарнојевића, између блока 37 и 34.
има слично и на Аутокоманди, али је нешто у лошем стању
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 38.953
- Pohvaljen
- 45.444
Nove klackalice i klupice u parku u Skojevskom naselju
Tanjug | 23. 07. 2014. - 15:55h | Foto: Beoinfo | Komentara: 0
Gradska opština Rakovica nastavila je akciju "Parkići za sve" u okviru koje je, u saradnji sa JKP "Zelenilo Beograd", obnovljen stari i postavljen novi mobilijar u parkiću u Skojevskom naselju kod treće grupacije zgrada, saopšteno je danas iz te opštine.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/482568 ... om-naselju
Tanjug | 23. 07. 2014. - 15:55h | Foto: Beoinfo | Komentara: 0
Gradska opština Rakovica nastavila je akciju "Parkići za sve" u okviru koje je, u saradnji sa JKP "Zelenilo Beograd", obnovljen stari i postavljen novi mobilijar u parkiću u Skojevskom naselju kod treće grupacije zgrada, saopšteno je danas iz te opštine.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/482568 ... om-naselju
Пролазећи Улицом Краља Милана пре неколико месеци бацио сам поглед на потез између два двора и даље, према Пионирском (Краљевском?) парку. Скупштина Србије се једва назире кроз дрвеће у парку.
Онда ми је синула идеја како би могао у будућем (пре)уређењу да изгледа парк. Наиме, од садашње фонтане близу Ул. Краља Милана треба направити двоструку парковску авенију (за то је потребно уклонити неколико стабала у садашњем парку) која би отворила и повезала, ходом и погледом, главну улицу с Булеваром Краља Александра и, пре и изнад свега, зградом Скупштине.
Када следећи пут прођете туда, покушајте кроз садашње зеленило и крошње да "отворите" поглед на Скупштину. Било би дивно! Наравно, подразумевају се одговарајуће растиње, светиљке, клупе, и, можда, још неки водоскок и скулптуре.
Онда ми је синула идеја како би могао у будућем (пре)уређењу да изгледа парк. Наиме, од садашње фонтане близу Ул. Краља Милана треба направити двоструку парковску авенију (за то је потребно уклонити неколико стабала у садашњем парку) која би отворила и повезала, ходом и погледом, главну улицу с Булеваром Краља Александра и, пре и изнад свега, зградом Скупштине.
Када следећи пут прођете туда, покушајте кроз садашње зеленило и крошње да "отворите" поглед на Скупштину. Било би дивно! Наравно, подразумевају се одговарајуће растиње, светиљке, клупе, и, можда, још неки водоскок и скулптуре.
Оно што мени не изгледа прилично на Ади Хуји јесу више натписа на латиници, у нескладу с језиком и културом Београда кроз векове. Мени латиница на таквим местима увек делује скоројевићки, недовољно племенито, измештено из оног што Београд јесте у својој најбољој суштини.
Као - ја дошо у Београд из мог малог миста, где сам културу усисо преко пинка, па нећу да се прилагођавам, оћу да све буде свецки ко што ја замишљам ...
Као - ја дошо у Београд из мог малог миста, где сам културу усисо преко пинка, па нећу да се прилагођавам, оћу да све буде свецки ко што ја замишљам ...
Ради се о значајној промени изгледа и функције целог парка, тако да добије осу која би била продор и спој између две главне улице у Београду. Наравно, остала би караула, остала би девојка с ћупом, остало би скоро све постојеће дрвеће.
Иначе, велика је штета направљена рушењем зграде из дворског комплекса у којој су убијени Краљ Александар и Краљица Драга.
Иначе, велика је штета направљена рушењем зграде из дворског комплекса у којој су убијени Краљ Александар и Краљица Драга.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 38.953
- Pohvaljen
- 45.444
Има једна ствар у вези с клупама у парковима у Србији, а нарочито у оним прометним у Београду, која ми смета.
Веома често се клупе постављају на саму стазу, уз њену ивицу, тако да они који седе на њима морају да пазе на своја стопала од шетача и пролазника и, уопштено говорећи, неугодно се осећају што су тако изложени и што су пролазницима на путу. Слично важи и за обзирније шетаче и пролазнике. Морају да пазе да не нагазе стопала оних који седе на клупама, и, уместо да иду праволинијски, морају да их заобилазе, ремете ток мисли и успоравају кретање кад им се жури.
То нарочито важи за паркове и стазе у њима који су прометни, главне стазе и оне које су преуске за обим промета.
Решење је лако и примењено је у неким парковима. Клупе се поставе тако да су им све четири/обе ноге на травњаку. Такав положај не оштећује траву, а стазу чини знатно употребљивијом и проходном готово целом ширином. Пун ток на стази се може обезбедити повлачењем још мало у дубину травњака и постављањем плоча дужине просечних стопала испред њих, тако да стаза остаје слободна у пуној ширини.
Постоје и друга решења, с већим повлачењем клупа у дубину и друкчијим постављањем у односу на стазу.
.....
Било би лепо да добијемо "београдску клупу", особену и препознатљиву. Нешто као што је Гаудијева клупа за једну особу у Барселони, или разне клупе по другим градовима.
Веома често се клупе постављају на саму стазу, уз њену ивицу, тако да они који седе на њима морају да пазе на своја стопала од шетача и пролазника и, уопштено говорећи, неугодно се осећају што су тако изложени и што су пролазницима на путу. Слично важи и за обзирније шетаче и пролазнике. Морају да пазе да не нагазе стопала оних који седе на клупама, и, уместо да иду праволинијски, морају да их заобилазе, ремете ток мисли и успоравају кретање кад им се жури.
То нарочито важи за паркове и стазе у њима који су прометни, главне стазе и оне које су преуске за обим промета.
Решење је лако и примењено је у неким парковима. Клупе се поставе тако да су им све четири/обе ноге на травњаку. Такав положај не оштећује траву, а стазу чини знатно употребљивијом и проходном готово целом ширином. Пун ток на стази се може обезбедити повлачењем још мало у дубину травњака и постављањем плоча дужине просечних стопала испред њих, тако да стаза остаје слободна у пуној ширини.
Постоје и друга решења, с већим повлачењем клупа у дубину и друкчијим постављањем у односу на стазу.
.....
Било би лепо да добијемо "београдску клупу", особену и препознатљиву. Нешто као што је Гаудијева клупа за једну особу у Барселони, или разне клупе по другим градовима.
Обновљени Ташмајдански парк
Има бар две ствари у Ташмајданском парку које су могле да буду боље урађене.
Једна је да се снизи ниво главне стазе - од Београдске улице до Цркве Св. Марка - у делу који је највиши. Спуштањем (ископавањем) за пола метра не би се пореметио попречан ток, добио би се благ пад, без степеница, али би зато поглед из Београдске улице био чист, видела би се Црква Св. Марка, делимично кроз нови водоскок. Овако је (готово) потпуно заклоњена брегом.
Ја волим такве дугачке визуелне продоре и спојеве два крајња дела исте целине.
Друга су клупе у обновљеном парку. Уместо лепих, дрвених клупа (на пример, као што су оне на Калемегдану), постављене су безличне клупе које мене подсећају на клупе на савременим железничким и аутобуским станицама. Сиве, двоноге, модерне и напете, уместо опуштене и удобне. Исто се може рећи и за светиљке.
...........
Узгред, зашто се све што је ново у Србији у кратком року начне, поквари и оштети? Плоче на главној стази Ташмајданског парка (десна стаза гледајући према Цркви) испод Шансе, попуцале су у већем броју. То је могло да се направи само тежим возилом после преуређења парка. Ко то дозволи камиону да уђе на нову стазу? Ако већ мора, уз дозволу, зашто не постави заштиту (даске), или поправи оштећење? Ко води бригу о томе, ко кажњава, ко издаје налоге да се оштећено врати у пређашње стање? Готово да нигде немамо нешто што је обновљено или ново, а да није у кратком року окрњено. Другде остаје у добром стању десетинама година и само се одржава.
Слично је и с бројним степеништима по граду. Недуго по обнови неког од њих плоче на газиштима буду окрњене и/ли поломљене. Вандализам или слаб квалитет? Постоји ли у уговорима о реновирању одредба о њиховом одржавању, нека врста гаранција квалитета и поправке у одређеном року? Мислим да то у цивилизованим и уређеним државама постоји, чак и за засађено дрвеће и растиње. Ако се сад осуши, извршилац посла је дужан да о свом трошку посади нови. Код нас се суше цели дрвореди, делови паркова, живих ограда - нико накнадно не води рачуна о њима, нема гаранције, нема надзора, провере квалитета ....
Има бар две ствари у Ташмајданском парку које су могле да буду боље урађене.
Једна је да се снизи ниво главне стазе - од Београдске улице до Цркве Св. Марка - у делу који је највиши. Спуштањем (ископавањем) за пола метра не би се пореметио попречан ток, добио би се благ пад, без степеница, али би зато поглед из Београдске улице био чист, видела би се Црква Св. Марка, делимично кроз нови водоскок. Овако је (готово) потпуно заклоњена брегом.
Ја волим такве дугачке визуелне продоре и спојеве два крајња дела исте целине.
Друга су клупе у обновљеном парку. Уместо лепих, дрвених клупа (на пример, као што су оне на Калемегдану), постављене су безличне клупе које мене подсећају на клупе на савременим железничким и аутобуским станицама. Сиве, двоноге, модерне и напете, уместо опуштене и удобне. Исто се може рећи и за светиљке.
...........
Узгред, зашто се све што је ново у Србији у кратком року начне, поквари и оштети? Плоче на главној стази Ташмајданског парка (десна стаза гледајући према Цркви) испод Шансе, попуцале су у већем броју. То је могло да се направи само тежим возилом после преуређења парка. Ко то дозволи камиону да уђе на нову стазу? Ако већ мора, уз дозволу, зашто не постави заштиту (даске), или поправи оштећење? Ко води бригу о томе, ко кажњава, ко издаје налоге да се оштећено врати у пређашње стање? Готово да нигде немамо нешто што је обновљено или ново, а да није у кратком року окрњено. Другде остаје у добром стању десетинама година и само се одржава.
Слично је и с бројним степеништима по граду. Недуго по обнови неког од њих плоче на газиштима буду окрњене и/ли поломљене. Вандализам или слаб квалитет? Постоји ли у уговорима о реновирању одредба о њиховом одржавању, нека врста гаранција квалитета и поправке у одређеном року? Мислим да то у цивилизованим и уређеним државама постоји, чак и за засађено дрвеће и растиње. Ако се сад осуши, извршилац посла је дужан да о свом трошку посади нови. Код нас се суше цели дрвореди, делови паркова, живих ограда - нико накнадно не води рачуна о њима, нема гаранције, нема надзора, провере квалитета ....
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 38.953
- Pohvaljen
- 45.444
Postoji tema o parku tasmajdan gdje smo iskomentarisali te petit ber plvoe kamen koje su tanke lose postavljenje i pucaju , klupe su cak obojrene ponovo posto je prbva boja bila katastrofa
Sto se tie prijava ostecenj postoji takodje teme prijave gradskim sluzbama , ostecenu stazu mozes priaviti zelenilu beogra , komunalnoj inspekciji itd
Sto se tie prijava ostecenj postoji takodje teme prijave gradskim sluzbama , ostecenu stazu mozes priaviti zelenilu beogra , komunalnoj inspekciji itd
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.664
- Pohvaljen
- 25.573
Саша":2h8r5qef je napisao(la):
Bravo Saša, spomenuo si nešto što je zaista ozbiljan problem, pa i mene već odavno nervira. Ovde ne mislim na konkretnu primedbu, već na opšti pristup pri sprovođenju zakona i kažnjavanju. Postoje tolike situacije u kojima postoji očigledan i SVIMA vidljiv prekršaj, postoje i službe zadužene za kažnjavanje, a opet se ništa ne dešava. Ponekad godinama. Potpuno je nestvarna situacija u kojoj bi državne inspekcijske službe mogle da uzmu ogromne pare samo tako što rade svoj posao, sprovode zakon, i redovno kažnjavaju sve koji su u bilo kakvom prekršaju. Međutim to se u ogromnom broju slučajeva ne dešava uopšte, nikada. Razumem da su službe kontrole često namerno onesposobljene, ali to nije uvek slučaj, a i tamo gde jeste, ne rade ni onoliko koliko bi mogle.
Mislim da je krajnje vreme da se u politički sistem uvede kontrola ovih što kontrolišu. Naprimer, neki od vlade nezavisan, višestranački organ (još bolje ako u njemu vladajuća koalicija nema većinu glasova), koji po automatizmu kažnjava sve nadležne za kažnjavanje ako uoče bilo kakav problem koji nadležne inspekcije nisu same prijavile posle nekog razumnog roka, iako im je posao da ih vide i prijave. Oni dakle ne kažnjavaju prekršioce, već one koji ih nisu kaznili. Tri prekršaja i nadležna osoba u inspekciji (ili komunalnoj policiji naprimer) gubi posao.
Ovoj super kontroli bi građani mogli da pomognu tako što dokumentovane prijave prekršaja ne šalju inspekciji već ovima što inspekciju kontrolišu, za sve one prekršaje koje bi inspekcija sama morala da uoči, bez potrebe da ih prvo građani o njima obaveste. Naprimer nelegalna gradnja na koju mora da se spotakne svako ko je uopšte prošao nekom ulicom, a kamoli inspekcija kojoj je posao da o tome vodi računa.
Tako bi inspekcije imale bar NEKI razlog da rade svoj posao, jer sad nemaju baš nikakav. Naime, inspekcije trenutno nisu automatska, objektivna i "nesvrstana" kontrola ZAKONITOSTI, nego organ SPROVOĐENJA VLASTI vladajuće političke grupe. Inspekcije su tako svedene na običnu transmisiju određene političke volje, a nisu objektivna, neutralna korekcija sistema. A to je onda sistemski problem, a ne problem ljudi ili kvaliteta rada.
Ove prijave građana super kontroli bi se takođe beležile na nekom nezavisnom, posredničkom web sajtu, pa ako i kontrola kontrole ne radi svoj posao, sajt posle nekog vremena javno objavljuje i šalje svim medijima ko sve nije uradio ono za šta prima platu.
Zaista je vreme da počnemo da popravljamo sistem, pa ako treba i uvođenjem mnoštva međusobno nezavisnih kontrola višeg nivoa, onih koja kontrolišu zakonito i pravovremeno postupanje aparata vlasti. Treba decentralizovati bar kontrolni deo vlasti tako da nije sva na jednom mestu, u vladi. Divan primer institucije tog tipa je zaštitnik građana, koji je često jedina nada i jedino mesto gde se javno objave problemi koje ponekad svi vide, ali svejedno niko sem njega ne sme da govori o njima.
Mi smo u tako tragičnoj situaciji da se ona neće popraviti sama od sebe, pa zbog nejake javnosti i široke korupcije moramo da razmišljamo o malo kreativnije struktuiranoj vlasti i višestrukim linijama njene kontrole. Naravno da će takav aparat vlasti biti nešto skuplji, ali vrlo malo, jer nova tela ne moraju ni izbliza da imaju kapacitete osnovnih inspekcijskih službi. Jer štete koje prouzrokuje vlast bez nezavisne kontrole prakse sprovođenja zakona bi bez ovoga bile drastično veće od troškova novih kontrolnih tela. Ovim se ne smanjuju ustavom zagarantovane nadležnosti vlade, jer ona i dalje odlučuje KAKO se sprovode zakoni koje donese skupština, od vlade nezavisne kontrole imaju nadležnost samo kod KRŠENJA zakona i vladinih uredbi od strane onih koji treba da kontrolišu njihovo kršenje.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 38.953
- Pohvaljen
- 45.444
Mame Altine zahtevaju: Izgradite igralište za decu!
M.Jovićević | 07. 08. 2014. - 14:09h izmena vesti 15:06h | Komentara: 0
Katarini Stojković i drugim mamama sa Altine, izgleda, nema ko da piše: iako se Katarinino otvoreno pismo - u kom poziva predsednika opštine Zemun da izgradi igralište za najmlađe iz ovog naselja - pojavilo u javnosti još sredinom jula, odgovor do sada nije stigao...
Još uvek mi niko nije odgovorio na pitanja iz pisma. Valjda, ako pismo može da se pogleda na zvaničnom sajtu opštine, onda bi trebalo na njega neko i da odgovori!? Opštini je važno da je novac "bacila" na teren za boćanje, na koje deca nemaju čak ni prava da uđu, a igralište je, kako sam načula, zasad samo u planu - kaže Katarina za "Blic".
Ogorčena stanovnica Vojnog puta dodaje da je infrastruktura u ovom naselju inače u lošem stanju: nema trotoara, parkova, a Vojni put u delu u kom živi, nije čak ni asfaltiran...
Spremna sam da idem do kraja sa ovom pričom: ako mi ne odgovore, otići ću u opštinu i lično zahtevati odgovor - kaže Katarina.
Pročitajte još:
*Stanovnici Altine potpisuju peticiju: Naselje sa 18.000 ljudi bez parka
Podsećamo, "Blic" je objavio i prvo pismo ove majke, na kojoj joj do sada nije odgovoreno. U svom drugom pismu, ona podseća na probleme najmlađih u Zemunu.
Evo i delova iz drugog pisma koje je stiglo na redakcijsku adresu:
"Poštovani predsedniče i podpredsedniče opštine Zemun,
Prošlo je skoro mesec dana od pisma koje sam vam uputila povodom nepostojanja NI JEDNOG DEČIJEG PARKA u naseljima ALTINA i VOJNI PUT. Do danas NIKO iz opštine se nije udostojio da odgovori na mail, ne samo meni (...)
Da li smo vam mi nevažni???!!! Da li su deca nevažna?! Da li ne znate za dugme REPLAY???!!! Sramota je da ste dali novac da se penzionerima napravi teren za boćanje i betonske tribine, koji zajedno vrede kao 10 dečijih parkića. Da li treba da budemo stranačke ličnosti da bi naš apel bio podržan i park napravljen??? Gde odrastaju vaša deca/unučići i da li uopšte znate šta znači reč socijalizacija? Deca treba međusobno da se druže u ambijentu prilagođenom njihovim potrebama, a ne da ih držimo zaključane u dvorištima.
Na Altini postoji nova crkva i velika prazna površina oko crkve gde može da se napravi 10 parkića. Mi želimo samo 1! (...) To će vam sigurno doneti dosta pozitivnog medijskog prostora.
A, kao što sam navela u predhodnom mail-u, ukoliko nemate novac (pošto ste ga predhodno potrošili na boćare i njihove tribine) odredite nam površinu na koju sami možemo postaviti sprave, a novac ćemo već nekako skupiti, mi roditelji.
Iskreno se nadam da ovo pismo neće ostati bez odgovora, kao i predhodno, a medije molim da nam pomognu da ovu ideju sprovedemo do kraja. ŽELIMO SAMO JEDAN DEČIJI PARK! POMOZITE NAM DA GA DOBIJEMO!!!", navodi se u pismu.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/486109 ... te-za-decu
M.Jovićević | 07. 08. 2014. - 14:09h izmena vesti 15:06h | Komentara: 0
Katarini Stojković i drugim mamama sa Altine, izgleda, nema ko da piše: iako se Katarinino otvoreno pismo - u kom poziva predsednika opštine Zemun da izgradi igralište za najmlađe iz ovog naselja - pojavilo u javnosti još sredinom jula, odgovor do sada nije stigao...
Još uvek mi niko nije odgovorio na pitanja iz pisma. Valjda, ako pismo može da se pogleda na zvaničnom sajtu opštine, onda bi trebalo na njega neko i da odgovori!? Opštini je važno da je novac "bacila" na teren za boćanje, na koje deca nemaju čak ni prava da uđu, a igralište je, kako sam načula, zasad samo u planu - kaže Katarina za "Blic".
Ogorčena stanovnica Vojnog puta dodaje da je infrastruktura u ovom naselju inače u lošem stanju: nema trotoara, parkova, a Vojni put u delu u kom živi, nije čak ni asfaltiran...
Spremna sam da idem do kraja sa ovom pričom: ako mi ne odgovore, otići ću u opštinu i lično zahtevati odgovor - kaže Katarina.
Pročitajte još:
*Stanovnici Altine potpisuju peticiju: Naselje sa 18.000 ljudi bez parka
Podsećamo, "Blic" je objavio i prvo pismo ove majke, na kojoj joj do sada nije odgovoreno. U svom drugom pismu, ona podseća na probleme najmlađih u Zemunu.
Evo i delova iz drugog pisma koje je stiglo na redakcijsku adresu:
"Poštovani predsedniče i podpredsedniče opštine Zemun,
Prošlo je skoro mesec dana od pisma koje sam vam uputila povodom nepostojanja NI JEDNOG DEČIJEG PARKA u naseljima ALTINA i VOJNI PUT. Do danas NIKO iz opštine se nije udostojio da odgovori na mail, ne samo meni (...)
Da li smo vam mi nevažni???!!! Da li su deca nevažna?! Da li ne znate za dugme REPLAY???!!! Sramota je da ste dali novac da se penzionerima napravi teren za boćanje i betonske tribine, koji zajedno vrede kao 10 dečijih parkića. Da li treba da budemo stranačke ličnosti da bi naš apel bio podržan i park napravljen??? Gde odrastaju vaša deca/unučići i da li uopšte znate šta znači reč socijalizacija? Deca treba međusobno da se druže u ambijentu prilagođenom njihovim potrebama, a ne da ih držimo zaključane u dvorištima.
Na Altini postoji nova crkva i velika prazna površina oko crkve gde može da se napravi 10 parkića. Mi želimo samo 1! (...) To će vam sigurno doneti dosta pozitivnog medijskog prostora.
A, kao što sam navela u predhodnom mail-u, ukoliko nemate novac (pošto ste ga predhodno potrošili na boćare i njihove tribine) odredite nam površinu na koju sami možemo postaviti sprave, a novac ćemo već nekako skupiti, mi roditelji.
Iskreno se nadam da ovo pismo neće ostati bez odgovora, kao i predhodno, a medije molim da nam pomognu da ovu ideju sprovedemo do kraja. ŽELIMO SAMO JEDAN DEČIJI PARK! POMOZITE NAM DA GA DOBIJEMO!!!", navodi se u pismu.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/486109 ... te-za-decu