Parkovi
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.808
- Pohvaljen
- 18.840
angry bird":yvc98o33 je napisao(la):
Slika preuzeta sa skyscrapercity foruma - http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=92428273&postcount=1695
U ovom parkiću bi lepo legao metalni model Mosta kralja Aleksandra.
zexland
Advanced
Fenomenalno je ispalo ! 
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.808
- Pohvaljen
- 18.840
Može da se postavi u "Parkove", "Reke i priobalja", "Parking mesta i garaže", "Biciklističke staze"...
Kod okretnice autobusa 45 u Nehrouvoj, tj u podnožju savskog keja (kod bloka 45 i nikad završenog Akva parka), radovi se privode kraju.
Urađeno je jedno 70 novih parking mesta (prestao sam da brojim kod 50 ) kompletirani totoari i pešački prelazi, postavljen novi sloj asfalta na kolovoz, takođe je asfaltirana i prilazna rampa do šetališta za pešake i bicikliste (troroar u podnjožju je bio razrovan i pun rupa, sada je sve presvučeno sa dva sloja asfalta), završena staza ispod nasipa u bloku 45 (počelo da se radi pre dve godine, postoji tema na forumu), malo rekonstuisana okretnica, zamenjeni ivičnjaci, kompletirana rasveta....
Moram da primetim i da su predviđena mesta za sadnice između novih parking mesta, ali za razliku od npr parkinga kod Piramide, paring mesta pored samih sadnica su malo šira, a sadna mesta dodatno obezbeđena izdignutim ivičnjacima.
Ko često posećuje ovo šetalište zna koliki je problem leti sa pronalaženjem parking mesta.
Svi komplimenti za projektante, prostor je maksimalno praktično iskorišćen.
Jedino što možda nedostaje su niski stubići da spreče one malo "pametnije" među nama da se penju na zelene površine (a verijem da će ih postaviti na kraju), kao i stepenište sa samog parkinga do šetališta (strana suprotna od pešačke rampe), pošto je toliko logično da i to postoji, ljudi se već pentraju i "utiru" putić.
Kod okretnice autobusa 45 u Nehrouvoj, tj u podnožju savskog keja (kod bloka 45 i nikad završenog Akva parka), radovi se privode kraju.
Urađeno je jedno 70 novih parking mesta (prestao sam da brojim kod 50
) kompletirani totoari i pešački prelazi, postavljen novi sloj asfalta na kolovoz, takođe je asfaltirana i prilazna rampa do šetališta za pešake i bicikliste (troroar u podnjožju je bio razrovan i pun rupa, sada je sve presvučeno sa dva sloja asfalta), završena staza ispod nasipa u bloku 45 (počelo da se radi pre dve godine, postoji tema na forumu), malo rekonstuisana okretnica, zamenjeni ivičnjaci, kompletirana rasveta....Moram da primetim i da su predviđena mesta za sadnice između novih parking mesta, ali za razliku od npr parkinga kod Piramide, paring mesta pored samih sadnica su malo šira, a sadna mesta dodatno obezbeđena izdignutim ivičnjacima.
Ko često posećuje ovo šetalište zna koliki je problem leti sa pronalaženjem parking mesta.
Svi komplimenti za projektante, prostor je maksimalno praktično iskorišćen.
Jedino što možda nedostaje su niski stubići da spreče one malo "pametnije" među nama da se penju na zelene površine (a verijem da će ih postaviti na kraju), kao i stepenište sa samog parkinga do šetališta (strana suprotna od pešačke rampe), pošto je toliko logično da i to postoji, ljudi se već pentraju i "utiru" putić.
Johnest_Hon
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 16.10.2010.
- Poruke
- 1.835
- Pohvaljen
- 2.463
Миљаковачки извор или нове зграде
Мештани Месне заједнице „Миљаковачки извори” противе се усвајању плана детаљне регулације који предвиђа градњу на извору уверени да би она уништила природни драгуљ са којег 37 година тече пијаћа вода
Вода са извора је природно благо које не користе само Миљаковчани, него и многи Београђани Фото Д. Јевремовић
Житељи Месне заједнице „Миљаковачки извори” сакупили су 1.300 потписа како би поднели амандман на нацрт плана детаљне регулације за тај део Раковице и спречили да се на простору извора и каптаже којом се напаја Миљаковачка чесма граде стамбене зграде. То је, како кажу, последњи у низу покушаја да зауставе уништавање извора из кога већ 37 година тече вода за пиће.
– Прикупили смо готово троструко више потписа него што је потребно за амандман и то радимо од почетка месеца на извору између 17 и 19 сати. Две месне заједнице броје 15.000 становника, а вода са извора је природно благо које не користимо само ми, него и многи Београђани који долазе са балонима по воду. Изворска вода на чесми је једна од три на територији града које су константно бактериолошки исправне воде – каже Шпиро Соломун, покретач иницијативе да се сачува Миљаковачки извор.
Немир се увукао у тај део града када су на јавном увиду прошле године сазнали да ће нацртом плана бити дозвољена изградња стамбених зграда од шест спратова непосредно уз Миљаковачку шуму и објеката од четири спрата уз Улицу Велизара Станковића. Разлог за бригу је више него оправдан, сматра Соломун, јер се седамдесетих година прошлог века, када је град као инвеститор подизао насеље Миљаковац два, одустало од градње на извору зато што су тада стручњаци тврдили да би га и најмањи земљани радови угрозили.
– „Хидротехника”, један од извођача радова насеља Миљаковац два, саградила је и поклонила 1975. године житељима спомен-чесму. Она је од извора спуштена око 120 метара ниже у парк. Испод главне саобраћајнице извор је провучен на дубини од осам метара додатним филтрирањем за шта је употребљено 60 камиона шљунка и направљена је каптажа извора – подземна рампа и тунел дужине 20 метара – тврди Соломун.
У писаним одговорима надлежних из Урбанистичког завода наведено је да је према Генералном плану Београда који је основа за израду плана детаљне регулације та локација намењена за становање и да не постоје подаци о извору и каптажи.
– Према наменски урађеним истраживањима за потребе предметног плана, као и обиласком терена, нема егзактних података о локацији каптаже осим навода грађана. Изведено је 11 истражних бушотина, од којих је најдубља 15 метара и није констатован ниво подземне воде. Уколико се приликом припреме терена за изградњу, уклањања вегетације и површинског хумусног покривача наиђе на примарну каптажу – место водозахвата, односно неки део система Миљаковачког изворишта, треба прекинути извођење радова и о томе хитно обавестити надлежне градске институције: Секретаријат за комуналне и стамбене послове – Управа за воде, Секретаријат за заштиту животне средине и ЈКП „Београдски водовод и канализација” – објаснили су у Урбанистичком заводу.
У случају ненамерног потпуног нарушавања режима истицања воде на Миљаковачкој чесми, додају, треба прекинути извођење радова и спровести додатна хидрогеолошка истраживања и изградити експлоатациони бунар. Добијене количине подземне воде, на овај начин, треба спровести до чесме.
Без обзира на то што их, каже Соломун, урбанисти уверавају да вода на спомен-чесми тече 37 година ниоткуд, о постојању извора постоје подаци у архиви града, а забележено је и да су монаси пре 300 година читали књиге поред извора.
– Не одустајемо од борбе да очувамо наш природни драгуљ. Када нацрт плана буде на дневном реду, протестоваћемо испред Скупштине града – најављује Соломун.
Д. Мучибабић
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Miljakovacki-izvor-ili-nove-zgrade.sr.html
Мештани Месне заједнице „Миљаковачки извори” противе се усвајању плана детаљне регулације који предвиђа градњу на извору уверени да би она уништила природни драгуљ са којег 37 година тече пијаћа вода
Вода са извора је природно благо које не користе само Миљаковчани, него и многи Београђани Фото Д. Јевремовић
Житељи Месне заједнице „Миљаковачки извори” сакупили су 1.300 потписа како би поднели амандман на нацрт плана детаљне регулације за тај део Раковице и спречили да се на простору извора и каптаже којом се напаја Миљаковачка чесма граде стамбене зграде. То је, како кажу, последњи у низу покушаја да зауставе уништавање извора из кога већ 37 година тече вода за пиће.
– Прикупили смо готово троструко више потписа него што је потребно за амандман и то радимо од почетка месеца на извору између 17 и 19 сати. Две месне заједнице броје 15.000 становника, а вода са извора је природно благо које не користимо само ми, него и многи Београђани који долазе са балонима по воду. Изворска вода на чесми је једна од три на територији града које су константно бактериолошки исправне воде – каже Шпиро Соломун, покретач иницијативе да се сачува Миљаковачки извор.
Немир се увукао у тај део града када су на јавном увиду прошле године сазнали да ће нацртом плана бити дозвољена изградња стамбених зграда од шест спратова непосредно уз Миљаковачку шуму и објеката од четири спрата уз Улицу Велизара Станковића. Разлог за бригу је више него оправдан, сматра Соломун, јер се седамдесетих година прошлог века, када је град као инвеститор подизао насеље Миљаковац два, одустало од градње на извору зато што су тада стручњаци тврдили да би га и најмањи земљани радови угрозили.
– „Хидротехника”, један од извођача радова насеља Миљаковац два, саградила је и поклонила 1975. године житељима спомен-чесму. Она је од извора спуштена око 120 метара ниже у парк. Испод главне саобраћајнице извор је провучен на дубини од осам метара додатним филтрирањем за шта је употребљено 60 камиона шљунка и направљена је каптажа извора – подземна рампа и тунел дужине 20 метара – тврди Соломун.
У писаним одговорима надлежних из Урбанистичког завода наведено је да је према Генералном плану Београда који је основа за израду плана детаљне регулације та локација намењена за становање и да не постоје подаци о извору и каптажи.
– Према наменски урађеним истраживањима за потребе предметног плана, као и обиласком терена, нема егзактних података о локацији каптаже осим навода грађана. Изведено је 11 истражних бушотина, од којих је најдубља 15 метара и није констатован ниво подземне воде. Уколико се приликом припреме терена за изградњу, уклањања вегетације и површинског хумусног покривача наиђе на примарну каптажу – место водозахвата, односно неки део система Миљаковачког изворишта, треба прекинути извођење радова и о томе хитно обавестити надлежне градске институције: Секретаријат за комуналне и стамбене послове – Управа за воде, Секретаријат за заштиту животне средине и ЈКП „Београдски водовод и канализација” – објаснили су у Урбанистичком заводу.
У случају ненамерног потпуног нарушавања режима истицања воде на Миљаковачкој чесми, додају, треба прекинути извођење радова и спровести додатна хидрогеолошка истраживања и изградити експлоатациони бунар. Добијене количине подземне воде, на овај начин, треба спровести до чесме.
Без обзира на то што их, каже Соломун, урбанисти уверавају да вода на спомен-чесми тече 37 година ниоткуд, о постојању извора постоје подаци у архиви града, а забележено је и да су монаси пре 300 година читали књиге поред извора.
– Не одустајемо од борбе да очувамо наш природни драгуљ. Када нацрт плана буде на дневном реду, протестоваћемо испред Скупштине града – најављује Соломун.
Д. Мучибабић
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Miljakovacki-izvor-ili-nove-zgrade.sr.html
Miljakovački park, 1. jul 2012:
31. maja je izgledalo ovako: http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?pid=189796#p189796.
Nisam očekivao da je od tada nešto mnogo urađeno, ali me je iznenadilo da vidim ovu peščanu "plažu" u sred Miljakovca. Korito je na dosta mesta pregrađeno tako da voda ima dubinu oko dvadesetak centimetara.
Kapija na ulazu u park:
Očuvana staza i staza koja je uništena tokom radova:
Ovde nema ničeg novog:
Još malo pogleda na park:
Česma:
Ovo je valjda prostor gde je planirana gradnja:
Ne znam kome su namenjeni ovi stanovi, ali lokacija ima fantastičan pogled na Košutnjak, dvorski kompleks, most na Adi i NBG, a iza je šuma. Ovde se planira gradnja, a u okolini zvrji toliko neiskorišćenog građevinskog zemljišta na kome raste korov.
31. maja je izgledalo ovako: http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?pid=189796#p189796.
Nisam očekivao da je od tada nešto mnogo urađeno, ali me je iznenadilo da vidim ovu peščanu "plažu" u sred Miljakovca. Korito je na dosta mesta pregrađeno tako da voda ima dubinu oko dvadesetak centimetara.
Kapija na ulazu u park:
Očuvana staza i staza koja je uništena tokom radova:
Ovde nema ničeg novog:
Još malo pogleda na park:
Česma:
Ovo je valjda prostor gde je planirana gradnja:
Ne znam kome su namenjeni ovi stanovi, ali lokacija ima fantastičan pogled na Košutnjak, dvorski kompleks, most na Adi i NBG, a iza je šuma. Ovde se planira gradnja, a u okolini zvrji toliko neiskorišćenog građevinskog zemljišta na kome raste korov.
mekbejn
Advanced
off topic: mislim da Rakovica i Miljakovac (ajd i Kanarevo) imaju ogroman potencijal. Sa (re)aktivacijom voza, igradnjom, novog bulevara i SMTa, ovaj kraj će biti i odlično saobraćajno povezan.
Bivis
Higher intermediate
Malo kreativnosti na delu ne bi bilo loše da vidimo na našim zelenim površinama. Kako to izgleda u svetu...
Beobuild je izbacio reportažu o rekonstrukciji parka kod ekonomskog fakulteta!
Fotografije pogledajte na naslovnoj strani sajta!
Nedaleko od nedavno sređenog Savskog trga polako odmiču radovi na uređenju parka ispred Ekonomskog fakulteta. Rekonstrukcija parka koja nosi ime Luke Ćelovića, poznatog dobrotvora sa početka prošlog veka, biće završena tokom septembra.
Cilj rekonstrukcije je pre svega modernizacija i uređenje parka, koji je deo centralne ambijentalne celine “Stari Grad” zaštićene od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Projekat sanacije ne podrazumeva promenu površine parka, ali će doći do manje promene odnosa tvrdih zastora u odnosu na zelenilo.
Površina celog parka je nešto manje od 6.700 kvm, od čega je skoro 2000 kvm pokriveno, betonirano ili pod stazama za pešake. Novo rešenje sanacije povećalo je zelene površine za oko 100 kvadrata.
Postojeće pešačke komunikacije u parku biće zamenjene novim, trajnijim materijalima. Stare stazice su bile izgrađene od betonskih ploča debljine 3cm, koje će biti zamenjene sa betonskim zastorom od štampanog betona debljine 10cm.
Što se tiče sadržaja i funkcija koje je park imao, tu neće biti nikakvih promena. Jedino će česma od struganog kamena biti zamenjena sa betonskom, koja će imati četri točeća mesta. Stare beogradske standardizovane klupe će biti uklonjene zbog jako lošeg stanja u kom se nalaze, a na njihovo mesto biće postavljeno 38 novih klupa bez naslona, 12 sa naslonom, kao i 20 đubrijera.
U okviru rekonstrukcije zelenih površina biće zamenjen travnjak, posađeno 7 visokih i 16 srednjih lišćara i preko 2000 sadnica raznog ukrasnog žbunja.
Pogledajte fotografije sa gradilišta u prilogu.
Fotografije pogledajte na naslovnoj strani sajta!
Johnest_Hon
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 16.10.2010.
- Poruke
- 1.835
- Pohvaljen
- 2.463
:laugh:
Samo da se podsetimo na onu seču stabala i balon u pokušaju
03. August 2012. 10:44->13:09
PREOKRET: SC “Šumice” tuži grad zbog ukidanja dozvole o izgradnji balon hale!
- Naš cilj ovom tužbom je da vidimo da li je odluka Grada bila doneta po zakonu, ali i da li je prethodno dobijena dozvola za gradnju bila dobijena po zakonu, a ako nije, da odgovaraju oni koji su je odobrili - kaže direktor Centra Ivan Bakić. Zbog gradnje balon hale, ispred zgrade SC "Šumice" krajem maja nelegalno posečeno sedam stabala javora
Uprava Centra za kulturu i sport “Šumice” podnela je tužbu Upravnom sudu protiv Grada Beograda i Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove. U tužbi se traži da se poništi rešenje ovog sekretarijata i da se dozvoli izgradnja balon hale. Da bi ova hala bila podignuta, početkom maja posečeno je sedam stabala javora ispred zgrade Centra, zbog čega je izbio pravi skandal.
Direktor centra “Šumice” Ivan Bakić tvrdi za dnevni list “Blic” da, prema projektu koji je radio “Ar Tech inženjering”, a na osnovu koga je izdata dozvola Centru za postavljanje balon hale, nije bila predviđena seča nijednog stabla. Takođe, on objašnjava da je hala trebalo da bude naslonjena na Centar i ima oko 600 kvadrata.
- Naš cilj ovom tužbom je da vidimo da li je odluka Grada bila doneta po zakonu, ali i da li je prethodno dobijena dozvola za gradnju bila dobijena po zakonu, a ako nije, da odgovaraju oni koji su je odobrili. Ako je sve bilo po zakonu, prihvatićemo to, samo želimo da budemo sigurni – objašnjava Bakić.
U tužbi koju je Centar podneo Upravnom sudu stoji da Grad nije imao pravo da poništi odluku o početku gradnje hale, jer u trenutku izdavanja dozvole nije bio upisan kao korisnik parcele ili objekata na njoj, što, kako kažu u Sekretarijatu, nije istina. U Sekretarijatu su iznenađeni tužbom koja bi, ako bi bila usvojena, najverovatnije dovela do seče drveća zasađenog na mestu posečenog.
- Opština Voždovac je 2009. godine potvrdila Centru “Šumice” prijavu početka izvođenja radova na izgradnji sportske balon hale, što znači da je izdala građevinsku dozvolu za ovaj objekat, tumačeći da se radi o pomoćnom objektu. Investitor ni tada ni sada nije upisan kao korisnik, odnosno zakupac zemljišta – kaže zamenik sekretara imovinsko-pravnih poslova Jelena Šušović Mikić.
Ona objašnjava da je u vreme izdavanja “dozvole” na zemljištu u državnoj svojini kao korisnik bila upisana Uprava za gradsko zelenilo sa tri petine idealnih delova i bio je zabeležen administrativni prenos prava korišćenja u korist opštine Voždovac.
- Sada je na zemljištu čija je površina 13,5 hektara upisano pravo korišćenja grada Beograda, opštine Voždovac i jednog fizičkog lica. Niti je balon hala pomoćni objekat za čiju izgradnju je mogla biti izdata potvrda, niti je investitor imao imovinsko-pravni osnov, zato je dozvola poništena – objašnjava Šušović Mikić.
(M. S. / Izvor: Blic)
03. August 2012. 10:44->13:09
PREOKRET: SC “Šumice” tuži grad zbog ukidanja dozvole o izgradnji balon hale!
- Naš cilj ovom tužbom je da vidimo da li je odluka Grada bila doneta po zakonu, ali i da li je prethodno dobijena dozvola za gradnju bila dobijena po zakonu, a ako nije, da odgovaraju oni koji su je odobrili - kaže direktor Centra Ivan Bakić. Zbog gradnje balon hale, ispred zgrade SC "Šumice" krajem maja nelegalno posečeno sedam stabala javora
Uprava Centra za kulturu i sport “Šumice” podnela je tužbu Upravnom sudu protiv Grada Beograda i Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove. U tužbi se traži da se poništi rešenje ovog sekretarijata i da se dozvoli izgradnja balon hale. Da bi ova hala bila podignuta, početkom maja posečeno je sedam stabala javora ispred zgrade Centra, zbog čega je izbio pravi skandal.
Direktor centra “Šumice” Ivan Bakić tvrdi za dnevni list “Blic” da, prema projektu koji je radio “Ar Tech inženjering”, a na osnovu koga je izdata dozvola Centru za postavljanje balon hale, nije bila predviđena seča nijednog stabla. Takođe, on objašnjava da je hala trebalo da bude naslonjena na Centar i ima oko 600 kvadrata.
- Naš cilj ovom tužbom je da vidimo da li je odluka Grada bila doneta po zakonu, ali i da li je prethodno dobijena dozvola za gradnju bila dobijena po zakonu, a ako nije, da odgovaraju oni koji su je odobrili. Ako je sve bilo po zakonu, prihvatićemo to, samo želimo da budemo sigurni – objašnjava Bakić.
U tužbi koju je Centar podneo Upravnom sudu stoji da Grad nije imao pravo da poništi odluku o početku gradnje hale, jer u trenutku izdavanja dozvole nije bio upisan kao korisnik parcele ili objekata na njoj, što, kako kažu u Sekretarijatu, nije istina. U Sekretarijatu su iznenađeni tužbom koja bi, ako bi bila usvojena, najverovatnije dovela do seče drveća zasađenog na mestu posečenog.
- Opština Voždovac je 2009. godine potvrdila Centru “Šumice” prijavu početka izvođenja radova na izgradnji sportske balon hale, što znači da je izdala građevinsku dozvolu za ovaj objekat, tumačeći da se radi o pomoćnom objektu. Investitor ni tada ni sada nije upisan kao korisnik, odnosno zakupac zemljišta – kaže zamenik sekretara imovinsko-pravnih poslova Jelena Šušović Mikić.
Ona objašnjava da je u vreme izdavanja “dozvole” na zemljištu u državnoj svojini kao korisnik bila upisana Uprava za gradsko zelenilo sa tri petine idealnih delova i bio je zabeležen administrativni prenos prava korišćenja u korist opštine Voždovac.
- Sada je na zemljištu čija je površina 13,5 hektara upisano pravo korišćenja grada Beograda, opštine Voždovac i jednog fizičkog lica. Niti je balon hala pomoćni objekat za čiju izgradnju je mogla biti izdata potvrda, niti je investitor imao imovinsko-pravni osnov, zato je dozvola poništena – objašnjava Šušović Mikić.
(M. S. / Izvor: Blic)
To Vučko, svi su umešani i svi duvaju u istu tikvu zvanu lični interes.
A koliko li je tek takvih i sličnih dozvola potpisanih po sistemu APP (ako prodje, prodje). I naravno prolazi ako neko ne primeti. I prolaziće bez obzira da li su u pitanju žuti, plavi, crveni .........
A koliko li je tek takvih i sličnih dozvola potpisanih po sistemu APP (ako prodje, prodje). I naravno prolazi ako neko ne primeti. I prolaziće bez obzira da li su u pitanju žuti, plavi, crveni .........
I
IBM Research [Bot]
Guest
John Horton is the President and founder of LegitScript. John Horton founded LegitScript in May 2007, after working for more than five years at the White House Office of National Drug Control Policy, where his focus was on prescription drug policy, including Internet pharmacies.
I believe that online pharmacies represent a lot of promise. Standing at the intersection of technology and health care, safe online pharmacies are not only convenient, but they can also help keep costs down.
The problem is, only 2% - 3% of all Internet pharmacies meet LegitScript's standards for safety and legality - standards that are endorsed by the National Association of Boards of Pharmacy. By contrast, well over 90% of Internet pharmacies are outright illegal, selling prescription drugs without a valid prescription; offering unregulated and potentially unsafe pharmaceuticals; and/or lacking required pharmacy licenses. The rogue Internet pharmacy market is a multi-billion dollar market, and these shady websites' mission isn't to help others - but to turn a profit even if it means putting people and pets at risk.
Godinama se zalažem da se sa Kalemegdana uklone ZOO i neki sportovi jer im u tom elitnom parku i spomen tvrđavi zaista nije mesto. Ali evo šta o tome piše Momo Kapor: "Kada sam bio klinac, satima sam visio na ogradi iznad ona dva crvena terena na Kalemegdanu i mrzeo igrače tenisa. Najpre, bili su odeveni u belo, a zatim: samo d va momka uzuroirali su teren na kom bismo komotno mogli da igramo na male goliće. Samo njih dvojica! Druga stvar: niko nije znao kako se uopšte stiže do toga da ti povere toliko veliki prostor na Kalemegdanu da bi udarao po ceo dan rutavu loptu. Voleli smo zato tenisere šampione, one koji su počeli iz sirotinje, a mrzeli amatere - uzurpatore Kalemegdana"
Godinama prolazim ovim bulevarom do novog merkatora i uvek mi upada u oci sto je sve golo i sto pece na suncu... A ipak je reprezentativan deo grada da bi bio tako pust.
Zanima me gde bi mogli da posaljemo sugestiju nadleznima da zasade drvorede na ovoj lokaciji:
Zanima me gde bi mogli da posaljemo sugestiju nadleznima da zasade drvorede na ovoj lokaciji:
