Parkiranje - zone, garaže,...

[milos.tro]

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/564050 ... snjih-1870

 

[direktor]

Dobit 7 milona evra sto te pare nisu iskiristili da baprave jednu podzemnu garazu ili pistojece da prosire obilucev vjenac recimo a ne da traze privatnog partnera

 

[Somi303]

Зато што држава сиса сав профит, морају пензије да се исплаћују, јбг..

 

[Nepopravljivi optimista]

Nova lokacija Parking servisa na Dorcolu za podignuta vozila. Mislim da onaj kod Zoo vrta vise nije u funkciji:

Sent from my GT-I9505 using Tapatalk

 

[direktor]

Kod zoo vrta je sad obican za divno cudo besplatan parking

 

[Saobraćajna Kamera]

Mislim da nije. Prošlog vikenda sam baš išao u ZOO i taj parking je sada, mada nisam sasvim siguran, u III zoni.

 

[RioBL]

Teorija po kojoj prostranije saobraćajnice i više parking mesta, nužno dovode do većih gužvi u soabraćaju zvuče banalno.

Da tacno. Doskora je tako zvucalo i meni ali ajd da probamo to malo analizirati...
Po pitanju sirine saobracajnica i parking prostora postoje samo dvije mogucnosti:
A) prosirenje kapaciteta
B) smanjenje kapaciteta

Kao sto sam znas automobili su se pojavili prije vise od 100 godina i ubrzo nakon njihove pojave pojavili su se i prvi saobracajni problemi. Rjesavanju tih saobracajnih problema pristupilo se, logicno, izborom mogucnosti pod (A), dakle sirenjem cesta i parking mjesta. Kakvi su rezultati nakon 100 godina primjene takvih mjera? Pa oni su ociti svaki put kad izadjes na ulicu. Pticice cvrkucu, djeca se igraju na cesti, zaljubljeni parovi setaju nesmetano trotoarima...ili mozda ne!? :shock:

Sta je sa opcijom (B)?
opcija B, u 100 godina borbe sa saobracajnim problemima skoro da nije ni postojala!
U glavama planera saobracaja i urbanista ona se pojavljuje tek 90-tih godina proslog vijeka i polako i s mnogo nevjerice se ukljucuje kao opcija tek unazad 10-20 godina. Kakvi su rezultati mjera pod (B)? O njima je jos rano i tesko govoriti jer se ne primjenjuju dugo i primjenjuju se samo na manjem broju slucajeva ali moze se reci da su rezultati pozitivni i ohrabrujuci.

kakav je moj zakljucak?
Ako imamo jednu mjeru koja je vec dugo u primjeni i pokazala se neuspjesnom i imamo drugu koja se tek pojavljuje kao opcija, po meni bi bilo nuzno uzeti ovu drugu (B) mjeru u razmatranje. U RAZMATRANJE.
potrebno je napraviti reviziju citavog sistema mjera koji su do sad primjenjivani. Od planiranja saobracajnica do planiranja poslovnih i stambenih prostora, poreza na uvoz automobila, cijena i organizacije parkiranja, poreza na gorivo, organizacije i planiranja javnog saobracaja i infrastrukture i ukupne organizacije zivota i rada u urbanoj sredini. A za pocetak bi bilo vise nego dovoljno sirenje svijesti o postojanju alternativnih mogucnosti za zivot i rad (citaj, koristenje automobila).

Da dodam jos samo jedan detalj...
Neko je negdje napisao da sam ja protivnik automobila. Nisam. I sam sam vozac i volim da vozim ali kao sto sve u zivotu ima svoju mjeru tako i upotreba automobila mora da ima svoju mjeru.

"Da li gradimo gradove za ljude ili za automobile"? Lewis Mumford, 1934

 

[RioBL]

Не слажем се са тобом по питању "димензија улица". Постоје само две врсте улица:
Б) улице су преуске (бар 95% у Београду)
C) улице су таман (5% у Београду)

Под А) улице су прешироке, нигде у свету улице нису прешироке. Доказ за то су ти рецимо Букурешт и Москва.
Мој син је пре неких два месеца био послом у Букурешту са другаром, ишли су колима, и каже да је саобраћајни колапс малте не 10 пута већи него у Београду. Имају и по шест трака у једном смеру и опет су им ти булевари крцати возилима. Пет (5) часова им је требало да дођу, од "ивице" Букурешта до релативно близу центра града.
Москва, има и по 10 трака у једном смеру и опет су им ти булевари крцати возилима, малте не у било које доба дана, а зна се да Москва има један од најбољих метроа у/на свету.
Токијо, иако је један од најразвијенијих градова света, имају невиђени саобраћајни колапс, а и они имају изузетан метро.

Kazes da ulice nigdje u svjetu nisu presiroke i navodis primjere Bukuresta, Moskve i Tokija i dodajes da iako imaju po 6 i 10 traka po smjeru u njima vlada "колапс малте не 10 пута већи него у Београду". To ti kazes...
A evo sad jedno logicno pitanje...

Ako te navedene ulice NISU presiroke kad imaju 6 ili 10 traka a u njima je "колапс малте не 10 пута већи него у Београду" sta bi onda trebalo uciniti sa tim ulicama da bi se rjesio saobracjani kolaps? Prosiriti ih? Sa 6 na 10, sa 10 na 14? Ako sam te dobro razumio ti mislis da ulice mogu biti samo preuske i da ih stoga treba siriti?

Sirenje sirokih ulica je kao kad bi se neko borio protiv debljine na nacin da otpusta kais, da mu trbo ima vise mjesta.
Ja bih se protiv debljine borio dijetom. Manje ili kvalitetnije bih jeo i povremeno bih mogao poceti suzavati kais.

Ja bih rekao da su ulice koje si spomenuo PRESIROKE i oduzeo bih im nekoliko traka i promjenio bih im namjenu za pjesacenje, bicikle, tramvaje i na taj nacin stimulisao druge vidove kretanja tom ulicom.

Ono sto je tvoj sin vidio Gaga je slika buducnosti Beograda do koje ce se doci ako se sadasnje "zakrzljale" ulice prosire.
Da li bi ti volio voziti se takvim ulicama i zivjeti pored njih?

 

[Дошљак]

Прешироке улице са 3+3 траке су углавном на Новом Београду, где поредњих постоје и широке стазе и за пешаке и за бициклисте. Проблем је у старом делу Београда где су тротоари по уличицама препуни паркираних кола да пешаци морају да иду коловозом, ту бициклистичке стазе постоје само уз обалу, од Аде до Дорћолске марине.

 

[Пантограф]

Sirenje sirokih ulica je kao kad bi se neko borio protiv debljine na nacin da otpusta kais, da mu trbo ima vise mjesta.
Ja bih se protiv debljine borio dijetom. Manje ili kvalitetnije bih jeo i povremeno bih mogao poceti suzavati kais.

Ja bih rekao da su ulice koje si spomenuo PRESIROKE i oduzeo bih im nekoliko traka i promjenio bih im namjenu za pjesacenje, bicikle, tramvaje i na taj nacin stimulisao druge vidove kretanja tom ulicom.

Da, da, dijetom, ali dijeta nije isto što i gladovanje.

Zavisnost gužvi od širine ulica sigurno nije linearna funkcija; svakako postoji minimalan, kao i maksimalno poželjan stepen razvijenosti drumske infrastrukture. Zato je gotovo jednako očajna situacija sa saobraćajem u Rimu i - u Moskvi.
A opet, od svih megalopolisa Rur ima najmanje problema sa saobraćajem: tamo je mreža autoputeva razvijenija čak i od one u američkim gradovima, a sa druge strane, javni prevoz je još deset puta razvijeniji (nekoliko zasebnih U-banova i S-banova i jedan zajednički S-ban). Verovatno da je to dobitna kombinacija, samo što malo ko sebi može da priušti puteve i pruge kao Nemačka.

U svakom slučaju, Beograd je svakako bliži minimumu nego maksimumu (jbt, Beograd ima kljakavi Terazijski tunel!), tako da ti je ta priča u našem slučaju potpuno, ali potpuno suvišna.

 

[astrodule]

I koliko god NBG ulice bile široke, zastoji se stvaraju na prilazima mostova, tj uskoj Brankovoj i kljakavom tunelu, što reče Pantograf.

Još da dodamo kompletan (planirani) BNV i haos je zagarantovan.

 

[RioBL]

I koliko god NBG ulice bile široke, zastoji se stvaraju na prilazima mostova, tj uskoj Brankovoj i kljakavom tunelu, što reče Pantograf.

ovo je slika prilaza Gazeli iz prvca NBG uzata sa bing maps. Vidi se guzva nastala na prilazu mostu na autoputu i iz pravca Jurija Gagarina.
Logicno bi bilo pretpostaviti da je usko grlo na mostu ili na petlji iza, razlog za zagusenje i stoga, isto tako logicno, uzeti kredit od evropske unije ili neke podatne banke i prosiriti gazelu ili napraviti jos jedan most.

Ono sto NEBI bilo logicno je zapitati se odkud toliki automobili? odakle dolaze? Da li mozda postoji mogucnost da se SMANJI broj automobila? Zasto nebismo probali biti nelogicni pa da ispitamo kakve su nam opcije.

 

[MilisaV]

Nuje problem u broju kolovoznih traka nego u njihovoj širini. U dosta ulica/bulevara moglo bi da se štipne po pola metra od svake trake. Tako bi dobili pojas od 3 metra koji bi mogao da bude zeleni pojas.

 

[tragac]

Ne treba graditi novi most, ovaj problem će jednostavno biti rešen kada se naprave bolji prilazi mostu na Adi. U popodnevnim satima se čeka i do 25 minuta na uključenje na most na Adi jer se mora proći mnogo semafora do jedinog uključenja.

 

[mekbejn]

...

Takodje bi bilo logicno zapitati se zasto svi koji imaju auto idu na posao istim.
Tu bi dobio dosta odgovora.

 

[RioBL]

A opet, od svih megalopolisa Rur ima najmanje problema sa saobraćajem: tamo je mreža autoputeva razvijenija čak i od one u američkim gradovima, a sa druge strane, javni prevoz je još deset puta razvijeniji (nekoliko zasebnih U-banova i S-banova i jedan zajednički S-ban). Verovatno da je to dobitna kombinacija, samo što malo ko sebi može da priušti puteve i pruge kao Nemačka.

Kad smo kod ekonomije...
Mi smo "bogatiji" od Njemaca jer trosimo vise novca na odrzavanje nasih automobila i vozikanje po zakrcenim ulicama nego sto oni trose na svoj javni prevoz.
Stvar je samo u pametnijoj raspodjeli novca. Umjesto da razvijamo javni saobracaj mi (tj vi u BG) ulazemo u automobilizam.
Automobil je zvjer koju ne mozes nahraniti ako se otme kontroli.

U svakom slučaju, Beograd je svakako bliži minimumu nego maksimumu (jbt, Beograd ima kljakavi Terazijski tunel!), tako da ti je ta priča u našem slučaju potpuno, ali potpuno suvišna.

bilo bi fino kad bi smo mogli znati gdje je maksimum a gdje minimum ali potraznja za infrastrukturom od strane automobila je svake godine sve veca i veca. Ona raste decenijama (da ne kazem 100 godina) i ne izgleda mi da ce stati osim ako je ne zaustavimo i na taj nacin spasimo i sebe i svoje zdravlje i svoju okolinu.
Nikad se nece moci izgraditi dovoljno automobilskih cesta, mostova i tunela sve dok postoji rast potraznje. Princip ponude i potraznje.
Znaci, ukratko, moja poruka je ne trositi novac na sirenje infrastrukture vec na njeno preoblikovanje.

 

[RioBL]

@Tragac
Pa most na Adi je novi most. Problem sa Gazelom je vec "rijesen" na logican nacin kako sam i napisao...napravili su novi most.
P.S. Slika sa Binga je od prije izgradnje mosta na Adi.

@mekbejn
da, to je dobro pitanje a postoje dva moguca odgovora. Ili vozaci nemaju boljeg izbora ili misle da nemaju boljeg izbora. U svakom slucaju treba im se ponuditi nesto zbog cega ce radije reci "prodacu ja svoj auto ionako mi vise ne treba"

 

[tragac]

Napravil ijesu, ali kao da nisu. Kreni od arene u ovo doba dana ka njemu i videćeš kakva te patnja čeka.

 

[Пантограф]

Ono sto NEBI bilo logicno je zapitati se odkud toliki automobili? odakle dolaze? Da li mozda postoji mogucnost da se SMANJI broj automobila? Zasto nebismo probali biti nelogicni pa da ispitamo kakve su nam opcije.

У Београду не постоји, осим увођења међународних санкција као 1992.
У неким другим (богатијим) градовима постоји.

Ово почиње да вуче ка троловању, па ћу се одјавити са теме. Објашњено ти је све.

 

[Пантограф]

Napravil ijesu, ali kao da nisu. Kreni od arene u ovo doba dana ka njemu i videćeš kakva te patnja čeka.

Ако идеш Миланковићевим булеваром до краја, па трипут десно на Мост на Ади, попећеш се на њега за пет минута.

Али, сви београдски возачи су наумили да прођу баш правцем Антифашистичке борбе - Јурија Гагарина - Мост на Ади и онда бојим се да им помоћи нема...

 

[RioBL]

Znaci most na Adi jos nije napravljen 100% i ima dve uzlazne rampe na NBG a jedna je vec u out-u.
Ocigledno da je rjesenje da se napravi jos 5 rampi i dva mosta i to prije nego na ovaj stave siljak!

Mislim da je krajnje vrijeme da se pocne razmisljati o alternativi

 

[RioBL]

Ако идеш Миланковићевим булеваром до краја, па трипут десно на Мост на Ади, попећеш се на њега за пет минута.

Али, сви београдски возачи су наумили да прођу баш правцем Антифашистичке борбе - Јурија Гагарина - Мост на Ади и онда бојим се да им помоћи нема...

Eto Pantograf, rjesenje ovog problema ti je pred ocima ali ga ne vidis...

Suzi se rampa kojom se automobili penju na most i automatski ce se veliki dio prebaciti na ovu drugu rampu koju si preporucio.
Zar nije to ono sto govorim? Suzenjem cesta prema smanjenju guzve u saobracaju :wink:

 

[Дошљак]

Tреба посматрати ствари шире. Газела је сама по себи солидан мост, 3+3, са добрим петљама, али је ипак део ауто-пута који спаја запад и север наше државе са југоистоком, а и шире, а у самом граду је то саобраћајница која повезује најзначајније градске улице и булеваре, тако да се у исту саобраћајницу сливају :
-петља Змај (спаја Земун и део Бежаније),
-петља код 11. Априла (укључује Бежанијску косу на ауто пут),
-Toшин бунар (спаја Земун и Бежанију),
-Омладинских бригада (спаја Савске блокове, Airport city, булеваре М.Миланковића и З. Ђинђића, са општином НБГ),
-две петље код Арене у чијој околини се налазе огромни пословни комплекси са масивним паркинзима који опет нису довољни за све запослене), па Владимира Поповића (у коју се улива Јурија Гагарина),
а тек кад се пређе Сава, на самој Мостарској петљи се улива све и свашта,
-Савска (на коју се надовезују Карађорђева, булевар војводе Бојовића, Дунавска и даље Панчевачки мост),
-Кнеза Милоша (која је са Таковском и булеваром Деспота Стефана кичма саобраћаја у центру Београда),
-булевар војводе Мишића (повезује Чукарицу, Баново Брдо, Жарково, Церак и Петлово брдо са центром града),
-булевар војводе Путника (у који се сабирају Сењак, Дедиње и Бањица)
-мања али по мени ништа мање битна петља Хитна помоћ, која ће тек добити на значају завршетком Прокопа,
-Аутокоманда (по мени главни чвор Београда са уливањем булевара Ослобођења, Јужног булевара и Устаничке са једне стране и наставком булевара Ослобођења и војводе Степе са друге стране)
-мање искључење код Хусове где се опет ослања део Вождовца
-Војислава Илића (спаја Цветкову пијацу, Учитељско насеље и Коњарник са Маринковом барицом, Медаковићем и Јерковићем)
-и на крају петља Ласта.

Нека од ових укрштања функционишу добро, нека теже због гужви. Е кад видимо шта се све спаја преко Газеле, тј. које све тачке А до тачке Б, и кад узмемо у обзир да УМП још није готов, те да мост на Ади није остварио свој пун ефекат, а да Бранков и Зарићев мост нису уопште алтернатива за ове горе побројане правце, није велико чудо стање које имамо.

Део Београда јужно од ауто пута ће имати само ауто пут као најбржу и најближу везу са НБГ, док се не заврши УМП. Чукарички потез је како-тако збринут мостом на Ади, али се гужва пренела на НБГ, пошто сам УМП није комплетан и искључује се на две блиске и загушене саобраћајнице.
Неки нови мост у Савском амфитеатру, наставак булевара Зорана Ђинђића би само растеретио прелазак преко, тј. саме Газелу и Бранков мост, али би гужва само прешла реку, пошто је мрежа са друге стране Саве загушена.
Извињавам се на превеликом скретању са теме, само сам хтео да изнесем своје виђење Газеле.

 

[RioBL]

Auto-put kroz Beograd zajedno sa Gazelom je vjerovatno najvaznija saobracajnica u Beogradu. Remek djelo srpskog gradjevinarstva sa jednom kolosalnom manom. Prolazi kroz centar grada.

Normalno bi bilo da saobracajnice tog tipa obilaze grad ali sa ovom to nazalost nije slucaj. Vjerovatno je u doba kad se gradio, auto-put samo tangirao grad, ali evo, 50 godina kasnije auto-put je u centru grada. Izgradnjom obilaznica oko grada pokusace se ta greska ispraviti ali bojim se da to nece biti dovoljno.

Mislim da ce vrijeme pokazati nuznost degradacije auto-puta i njegovo pretvaranje u saobracajnicu vise nalik bulevaru.

 

[astrodule]

Auto put kroz Beograd će postati jedan vrlo koristan bulevar kada se napravi obilaznica u punom profilu i sigurno će se smanjiti sadašnje gužve.