Mozda npr da svi vlasnici vise od jednog vozila po stanu placaju ogroman porez, ili da im se zabrani registracija. One koji zloupotrebljaju da kazne oduzimanjem vozila.
Ko ima potrebu da ima vise vozila neka kupi stan, gde uz stan idu parking mesta
Ако бих имао вишак пара, купио бих. Немам тренутно.Evo da li bi ti kupio parking mesto i po kojoj ceni ispod svog bloka
Evo da li bi ti kupio parking mesto i po kojoj ceni ispod svog bloka
И оно мало зелене површин је попуњено кад је неки хепенинг у АрениSve je puno kad je puna Arena. I poligon i perionica pusta parkiranje kad su dogadjaji.
Teško da se "povećanje broja vozila" može definisati kao korenski problem. Po tome, ispalo bi da je rešenje smanjenje broja vozila (ili njihovo svođenje na 0, karikiram). I onda se postavlja novi set dilema: koji broj vozila je optimalan za Beograd? Kako to utvrditi? Čija vozila skloniti? Ko će biti oštećen odlukom? Ko će doneti odluku? Da li će doneti... i tako mali milion pitanja koji logično proizlaze iz pogrešno postavljene dijagnoze.Kao što ni zoniranje samo po sebi ne pomaže, iako se misli da je super rešenje što se sve više delova grada zonira. Da će to da reši problem konstantnog povećanja broja vozila.
Sa pravilno postavljenom cenom, parking zona uvek rešava stvar.Parking zone samo odlažu na jedno određeno vreme hvatanje u koštac sa problemom. Taj problem se zove ograničeni prostor na ulici za iscrtavanje linija za parking i zoniranje uz naplatu, uz konstantno povećanje broja vozila. Zbog takvog načina rada sve više ulica pretvaramo u jednosmerne. Tako ćemo na kraju doći u situaciju da imamo najveću mrežu jednosmernih ulica u gradu, i to na svetskom nivou. Postoji gomila načina da se ovoj problematici pristupi, a da to nije ovo što sam pomenuo, niti ograničavanje ko sme da ima vozilo i u kolikom broju, niti teranje ljudi da koriste gradski prevoz ovakav kakav je i sl...
ZanimljivoOno što zaista predstavlja problem jeste podsticana prevelika automobilska mobilnost unutar grada. Tj. ljudima je i dalje izrazito povoljno (i lično lagodno) da unutar grada šaraju kollima rutama koje su već dobro pokrivene gradskim prevozom. Znam, nedostaje nam metro, bolja laka gradska železnica itd, ali autobuska pokrivenost na glavnim rutama je sasvim dobra i teško da može opravdati toliki stalni, ponavljajući unutardnevni, jednoputnički saobraćaj unutar grada.
Kao što rekoh, meni lično, ograničenost parkiranja u užem i širem centru promenila je pristup dolasku tamo. Prestao sam da dolazim kolima, koristim gradski prevoz. Jedan autobus, štedi 50 parking mesta, lupam.
Da živim južno od Save, a radim severno, ni na pamet mi ne bi palo da hvatam dva dnevna špica, u odlasku i povratku. Koristio bih javni prevoz.
Ti i dalje ne kapiraš, a koliko vidim šanse da ukapiraš poentu sa zoniranjem i nerešavanjem problema vozila, su ravne nuli. Sa svakim novim zoniranjem se problem koji postoji samo prebacuje na nezonirane delove grada koji su tik uz zonirane delove i kada se ceo grad izzonira, i vozila ne budu mogla više da se parkiraju besplatno na teritoriji Beograda, opet će gužve da se vrate u sve te delove grada koji su "prodisali" sa zoniranjem. Prosto i jednostavno za skapirati i zaključiti, ili možda ipak ne. Sad dok se radi ovo zoniranje, potrebno je paralelno raditi i na drugim merama (koje nisu fizički braniti kretanje vozilima ili ograničavati broj vozila po domaćinstvu i sl.), kako bi nam ulice ponovo bile dvosmerne a ne da imamo čutave kvartove sa jednosmernim ulicama. Tada bi smo čak imali i prostora za formiranje određenog broja biciklističkih koridora, paralelno sa značajnijim poboljšanjem protočnosti pojedinih delova grada.Sa pravilno postavljenom cenom, parking zona uvek rešava stvar.
Poskupljenje unutardnevne jednovozačke mobilnosti rešava stvar.
Ne razumem baš tačno primedbu "prevoz ovakav kakav je". Da je sad 1999-2000-2001, razumeo bih. Sad baš i ne. Autobusi dosta mlađi, intervali mali. Na glavnim rutama baš nikakvih problema. Prevoz IZRAZITO jeftin.
Budimo sasvim pošteni, vremenom se izgradio stav da je ispod časti voziti se busom, da je to znak materijalnog stanja, a ne dnevne potrebe.
Cena može rešiti problem, u jednom trenutku ljudima će biti prihvatljivije da koriste drugi vid prevoza. Ili da se ukidaju parking mesta kao u Amsterdamu mada daleko smo mi od tog, bar još 10 godina.opet će gužve da se vrate u sve te delove grada koji su "prodisali" sa zoniranjem.
Bojim se da si ti taj kojem izmiče poenta kapiranja. Postavi adekvatnu cenu plave zone NBG, zoniraj sve blokove do Studenjaka u zelenu , pa ćeš videti kako se menjaju navike.Ti i dalje ne kapiraš, a koliko vidim šanse da ukapiraš poentu sa zoniranjem i nerešavanjem problema vozila, su ravne nuli. Sa svakim novim zoniranjem se problem koji postoji samo prebacuje na nezonirane delove grada koji su tik uz zonirane delove i kada se ceo grad izzonira, i vozila ne budu mogla više da se parkiraju besplatno na teritoriji Beograda, opet će gužve da se vrate u sve te delove grada koji su "prodisali" sa zoniranjem. Prosto i jednostavno za skapirati i zaključiti, ili možda ipak ne. Sad dok se radi ovo zoniranje, potrebno je paralelno raditi i na drugim merama (koje nisu fizički braniti kretanje vozilima ili ograničavati broj vozila po domaćinstvu i sl.), kako bi nam ulice ponovo bile dvosmerne a ne da imamo čutave kvartove sa jednosmernim ulicama. Tada bi smo čak imali i prostora za formiranje određenog broja biciklističkih koridora, paralelno sa značajnijim poboljšanjem protočnosti pojedinih delova grada.
Očigledno se ne voziš dovoljno često i to što koristiš prevoz je suženog tipa. To što su autobusi dosta mlađi, a intervali na papiru dosta mali, meni kao korisniku ne znači ama baš ništa. Šta meni znači što na papiru piše da linija saobraća na 5 min, a u realnosti je čekam i po 20 - 25 min. Ili recimo, šta mi znači što će da mi dođe zglobni BMC na gas, star oko 2 god, kada ja u isti ne mogu da uđem. Sve i da je gradski prevoz 100% besplatan, opet mi ne bi značilo, jer bi svi drugi problemi ostali. Evo, primera radi, sada imamo besplatan noćni prevoz i na liniji 304N, kojoj je nedavno pridodata 308N, i koji je jedva punio i minibus kada se plaćao, i dalje šalje taj isti minibus, a potrebe su narasle za zglobno vozilo. Ovo jeste sitnica koja nije ne rešiva, ali mnoge druge stvari postoje koje se ne bi mogle tek tako rešiti, ni sa 100% besplatnim prevozom.
Neodrživa je teza da su ljudi spremni da plate beskonačno povećanje cena.Ako mu ti nakarikaš cenu 1.000 din po satu, a ne radiš ništa drugo da bi ga naveo da ne ide svuda radije kolima, on će i tih 1.000 din da plaća. Evo recimo cigare, konstantno raste cena istih, a broj pušača se uopšte ne smanjuje.