Šta je novo?

Parkiranje - zone, garaže,...

Кренули смо од тога да је зонирање проблем.

Мени кола нису проблем, нека има кола свако ко може да их приушти и нек се воза сваки дан до Икее по једну миришљаву свећу, ако му је ћеиф, ја са тим немам проблем.

Имам проблем да не може да се прође тротоаром и да су травњаци изровани од паркираних кола.

Дакле, осим ако не мислимо да је у реду да се паркира ко где стигне, шта је алтернатива зонирању, а да не подразумева нереалне сценарије о престанку стамбене изградње или јавним инвестицијама у подземне гараже у којима паркинг треба да плаћају исти они који се буне да плате петсто динара годишње у зонираној улици испред своје куће, и 30 динара по сату кад негде оду?

Дакле, шта је алтернатива сада и у наредних годину дана?
 
Кренули смо од тога да је зонирање проблем.

Мени кола нису проблем, нека има кола свако ко може да их приушти и нек се воза сваки дан до Икее по једну миришљаву свећу, ако му је ћеиф, ја са тим немам проблем.

Имам проблем да не може да се прође тротоаром и да су травњаци изровани од паркираних кола.

Дакле, осим ако не мислимо да је у реду да се паркира ко где стигне, шта је алтернатива зонирању, а да не подразумева нереалне сценарије о престанку стамбене изградње или јавним инвестицијама у подземне гараже у којима паркинг треба да плаћају исти они који се буне да плате петсто динара годишње у зонираној улици испред своје куће, и 30 динара по сату кад негде оду?

Дакле, шта је алтернатива сада и у наредних годину дана?
1. Обустављање даље изградње;
2. Рушење прекомерно изграђених објеката;
3. Доношење рационалног плана развоја града.

Неко направи зграду од 50 станова. Нека сваки други стан има по један ауто, то је 25 аутомобила на улици. Како неко може данас некога да убеди да не треба да купи и вози кола, када ГСП и други видови превоза, не пружају оно што људи желе? Мала деца, стари људи, путовање на излет, вожња на посао који није близу,... Погледајте на шта личи превоз кроз град и око града. Како сада да убедите некога ко живи на ободу града или у неком приградском насељу или општини, да се одрекне аута? Чиме да дође у центар Београда?

Главни град жели да му Лазаревац и сл. општине буду у саставу, али нема ефикасан јавни превоз према тим местима. Граде се нове зграде у центру, тако што се сруши приземна кућа од једног ара и подигне се објекат од 8 спратова. Улице, тротоари, паркинзи и све остало није замишљено да подржи такве зграде као ни људе који ће у њима да раде или живе.

Неко направи стаклену пословну зграду и планира да прода квадрат за 5 иљада евра. Значи ту ће да раде људи који имају велика примања. Шта мислите, да ли ће они да пристану да иду пешке или аутобусом који не може да затвори врата? Наравно да неће.
 
Zato je bitno da se planski gradi a ne ovako divlje kao sad. Regionalna zeleznica smanjuje broj ljudi koji dolazi u grad kolima, pa bi samo linija do Panceva napravila ogromnu razliku. Parking kakav god da je je zauzece prostora i mora da se posteno i plati. Na gradu je da cenom i planskom gradnjom jednu stvar stimulise a drugu destimulise, doduse nema pametnih u upravi da to i sprovedu.
 
Паркинг нема шта да се плаћа у местима где има простора. Плаћање паркинга је уведено када је простора понестало, а све због непланске градње, која се не зауставља.

Друга ствар је и то што непланска градња смањује људима квалитет живота. Неко је купио стан и живео у згради која је имала парк, зелене површине и бесплатан паркинг. Изградњом разних објеката, повећао се број аутомобила, уведена је паркинг зона и повећано је загађење, чиме је битно смањен квалитет живота тих људи. Да ли неко разговара на ту тему и да ли неко размишља на такав начин? Не. Сви су усвојили идеју да мора да се плаћа и да се зонира, јер је то сада тако и никако другачије, је л да?

Још једна ствар која долази са зонирањем, а коју људи не виде, јесте паук. Тамо где је зона, паук долази и носи кола. Ко није паркиран тачно на предвиђеном месту, њега односе. За пауком долази и око соколово, које проверава ко је платио паркинг, а ко се непрописно паркирао или зауставио. Четврто, са зоном долазе и обавезна места за инвалиде. Ако би нпр. паркинг испред неке зграде имао 20 места, зонирањем тај број места се смањује, јер нека од њих (углавном 1-2) иде инвалидима.

Све су то неке ствари на које нико не рачуна, нити о којима се размишља, али је битно да се оправда зонирање. Такође, ко вама каже да станари траже зону? Нигде до сада нисам чуо да су људи захтевали од града да им уведе плаћање нечега, што је до јуче било бесплатно и свима омогућено. Једино шта сам чуо јесте захтев за изградњу додатних места, али се за зону нико није борио, да сам ја сазнао.

Паркинг зона представља најјефтинији и најлакши начин да град и држава зараде паре. Постојећа инфраструктура се само обележи и доноси приход. Ништа више. Новац долази свакодневно јер људи не могу другачије да се превезу у догледно време.
 
Za razliku od parka i zelenih povrsina koje koriste svi i svima donosi boljitak, parking mesto donosi boljitak samo pojedincu. Pojedinac uzima nekoliko kvadrata javnog prostora, a ostatak drustva ne dobija nista. Zasto onda tom logikom ja koji nemam auto ne mogu da postavim supu na parking mesto ispred zgrade i tu cuvam stvari, a mogu da parkiram auto koji ne koristim?
Sada se vracamo na to ko mora da koristi kola. Ako neki invalid ne moze na drugi nacin da se krece, zasto ne bi imao predvidjeno mesto?
Kamo srece da pauci i oko sokolovo rade kako treba i sklanjaju divljake sa trotoara. Zona jeste najbrzi nacin da grad zaradi pare, sto i treba da ucini da bi te pare investirao u gradski prevoz i ostalu infrastrukturu.
 
Има људи који не проводе време у парковима, већ у кафани. Има људи који не иду у парк, него иду на кеј итд. Парк доноси бољитак, као што доноси и паркинг. Без обзира што сада немаш ауто или што не возиш, можда ћеш возити кроз неку годину, а тај што сада вози, можда неће возити за годину-две. То опет не значи да паркинг не треба да буде. Друго, тај паркинг не користе само станари те зграде. Можда неко жели да те посети, а нема где да стане и остави ауто. Дође ти посета из неког града, дође ти родбина, дође ти мајстор да ти нешто поправи, дође ти нека екипа за реновирање стана и нема где да паркира своје возило, а дошли су код тебе. Ако ти немаш ауто, не значи да паркинг неће користити теби и твом домаћинству, јер теби долазе људи који ти нешто помажу или раде.

Неко користи ауто сваки дан, а неко га користи само викендом. Неко га користи у одређеном делу дана, а неко цео дан. Неко мора да га користи јер не може другачије да постигне то што жели, неко је нејак, неко је зарадио и жели луксуз (оће да има кола и шта сад?).

Инвалиди треба да имају место, али да траже да се обележи за њих. Имаш зграде и насеља где нема инвалида, али им је обележено по 3-4 места на која нико никад не заузима. То стоји, а не користе се никада.

Паук ради сваки дан, као и око соколово. Доста аутомобила казне.
 
Инвалиди треба да имају место, али да траже да се обележи за њих. Имаш зграде и насеља где нема инвалида, али им је обележено по 3-4 места на која нико никад не заузима. То стоји, а не користе се никада.
Otkud ti ideja da se ne koristi nikada? Ako se obelezi na pojedinca, kako da neki invalid ode bilo gde? Sta ako invalid "жели да те посети, а нема где да стане и остави ауто"? Mozda u zgradu nema invalida trenutno, ali to ne znaci da sutra neko nece postati, doseliti se, ili jednostavno doci nekome u posetu.

Pravilnikom je predvidjeno da min. 5% ukupnog broja mesta bude za invalide (PRAVILNIK O TEHNIČKIM STANDARDIMA PLANIRANJA, PROJEKTOVANJA I IZGRADNJE OBJEKATA, KOJIMA SE OSIGURAVA NESMETANO KRETANJE I PRISTUP OSOBAMA SA INVALIDITETOM, DECI I STARIM OSOBAMA)
 
Слажем се, али та места која ја гледам, скоро никада нису заузета од стране инвалида.

Поред тога, мислим да би требало предвидети да постоје резервисана места за возила јавних служби попут полиције, хитне помоћи, ватрогасаца, ПТТ-а, ЕДБ-а, градског зеленила итд. Небројено пута се дешава да јавна служба нема где да остави своје возило када дође да изврши неки задатак. За њих није резервисан никакав простор, а много чешће се појављују од раније наведених.
 
To bi moralo da bude ograđeno mesto, na neki način, da ga ne bi uzurpirali drugi, kao što je neretko slučaj sa mestima za osobe sa invaliditetom.
 
Колико пута се само деси да дође возило ЕДБ-а, Градског стамбеног или неке друге службе за одржавање и да се попне на зелену површину или да се постави на тротоар или парк, пошто не може да се паркира? На неким местима нема где и принуђено је да стане на сред улице. О овим проблемима нико није никада размишљао овде. Најдаље што се отишло је изградња пожарног пута.

Суштина је да се ништа не предузима да би се функционисање града и стамбене заједнице упростило и олакшало. Сада је увођење паркинг зоне главна наука. Додао бих још и то да свака зона временом постаје све краћа и скупља. Скоро сам приметио у центру града да је маса површина, које су раније биле у жутој зони, прешло у црвену. Тако и плава прелази у зелену итд. Прво вам дају да се паркирате бесплатно, а онда плава зона, за коју сви кажу да је добра јер ето може ауто да се паркира цео дан уз дневну карту, а и трајање је од 08:00 ујутру до 17:00. Касније су то померили на 21:00 да би најзад увели зелену зону.

У центру града су измислили љубичасту зону, која је ограничена на пола сата, са могућношћу продужења за још пола сата. Поред тога постоје делови града (паркинг испод Калемегдана, паркинг иза некадашњег хотела "Бристол") где се паркирање наплаћује 00-24. Све то може да задеси и остале делове града у некој скоријој будућности.
 
Паркинг нема шта да се плаћа у местима где има простора. Плаћање паркинга је уведено када је простора понестало, а све због непланске градње, која се не зауставља.
Плаћање паркинга у Београду (ткз. круг двојке, а и мало шире) је увек било, још од самог почетка шездесетих. Нисам могао да пронађем слике, тад од почетка шездесети, али ево неких из 1968. , 1975.,.... Сврати у Музеј Аутомобила у Мајке Јевросиме имаш тамо изложене те паркин сатове (Инса).

Обилићев венац 1968.
обилићев венац.jpg


Драгослава Јовановића_почетак седамдесетих
made-in-germany-rs-parking-sat.jpg


Народна Скупштина Социјалистичке Федеративне Републике Југославије 1975.
народна скупштина_1975.године.jpg


паркинг сат_инса.jpg
 
То није у супротности са мојом тврдњом "кад је понестало простора". Уведено је јер нема места за сва заинтересована возила и онда на тај начин ограничавају време некоме колико ће да се задржи и да после тога ослободи место за неког другог. На тим сатовима, један жетон је држао 90 минута, ако се не варам.

Чак и тада, Београд је у центру имао проблема са паркингом, јер и тада, као и сада, није постојао метро или неки други систем који би лако довозио људе до центра и враћао назад. Држава је изградила нова насеља, која су имала довољно паркинг простора, али је касније дивљом и непланском градњом то све обесмишљено, а сада се уводе паркинг зоне као неко решење.

Када смо већ поменули сатове, треба поменути и систем саме наплате. Не знам за друге, али ја никада нисам могао на киоску да нађем или да добије паркинг карту. Увек сам морао да платим путем телефона.
 
Mislim da je zoniranje najmanje loše rešenje. I kod mene na okretnici trola 28 i 40 na Zvezdari nema gde da se parkira. Do tolikog haosa je došlo da je privatnik kupio plato (krov) komercijalnog objekta pored Čingrijine 13 i da iznajmljuje mesečno parkiranje pod otvorenim nebom za 7.000 dinara.
 
Ne idu svi u park ali svi treba da disu cist vazduh, a ko ide u kafane ima valjda i neku decu koja ce da idu u taj park.
Prosle zime prolazim ulicama koje su u drugoj zoni i primetim da oko pola automobila ima sneg star 7 dana na soferki sto znaci da nisu ni mrdnuli celu jednu nedelju i da ih vlasnici ne koriste cesto vec za neke redje potrebe manje od 2-3 puta mesecno. Zasto ne bi posojali automobili za iznajmljivanje u kraju? Svaki bi mogao da zameni po 5-6 ovih sto samo stoje. Bilo bi i jeftinije, a i ostalo bi vise mesta za drvorede i biciklisticke staze sto bi jos vise smanjilo potrebu za parkingom.
 
Drugovi u akciji. :)

parking II.jpg


parking I.jpg


Postojali su i satovi marke KIENZLE. Prilikom retkih putovanja u Rumuniju u ta vremena, ljudi bi se vraćali sa bezvrednom sićom, ali je brzo provaljeno da rumunskih 25 leja ima gotovo jednake dimenzija kao i 1 dinar. Parking satovi su zatim bili zagušeni lejima vrednim otprilike dve pare.
 
Ne idu svi u park ali svi treba da disu cist vazduh, a ko ide u kafane ima valjda i neku decu koja ce da idu u taj park.
Prosle zime prolazim ulicama koje su u drugoj zoni i primetim da oko pola automobila ima sneg star 7 dana na soferki sto znaci da nisu ni mrdnuli celu jednu nedelju i da ih vlasnici ne koriste cesto vec za neke redje potrebe manje od 2-3 puta mesecno. Zasto ne bi posojali automobili za iznajmljivanje u kraju? Svaki bi mogao da zameni po 5-6 ovih sto samo stoje. Bilo bi i jeftinije, a i ostalo bi vise mesta za drvorede i biciklisticke staze sto bi jos vise smanjilo potrebu za parkingom.
Добар део возача не вози зими. Друга ствар, његово је право како ће да га употребљава.

Могу постојати аутомобили за изнајмљивање, али опет морају да постоје и паркинг места где ће исти моћи да се оставе.
 
Njihovo je pravo kako ce da ga upotrebljava, ali kako je samo njihovo pravo da zauzmu 11 kvadrata prostora ispred zgrade a moje nije? Verovatno vecina ne bi ni posedovalja kola ako imaju mogucnost da povremeno iznajme auto na kratko vreme sto je i jeftinije, jer se sve registracije, takse, osiguranja, parking i sta se sve vec placa na godisnjem nivou deli na 5, 10 ili koliko vec korisnika. Svakako ce postojati parking da se i oni ostave, ali je bitno da se smanji potreba za tolikim brojem parking mesta.
 
Baš mi je drago što pričamo o nekim utopijskim rešenjima. Ali s obzirom da nam je država nesposobna za bilo koji projekat koji zahteva 2 moždane ćelije, onda zoniranje nije loše prelazno rešenje. Šta ono rešava? Rešava problem npr ovog što drži registrovana vozila za prodaju, rešava problem parkiranja ljudi koji nisu stanari okolnih zgrada i ulica, rešava pitanje komercijalnih vozila kojih je nenormalno mnogo. U Budimpešti imate ulice gde je nakon 19h (ja mislim) dozvoljen parking samo za stanare te ulice. Nit je zona, nit se plaća dodatno, u toku dana može ko hoće da parkira a uveče samo stanari.

I da slažem se sa time da postoji gomila ljudi koji poseduju neku krntiju samo da bi je posedovali. U krugu od 100m od mene ima sigurno 10ak automobila koji su postali nepokretna imovina i uskoro će moći u katastar da se upišu. Da ilustrujem: imamo komšiju čoveka u poznim godinama, jedva hoda, ali auto drži ispred zgrade i redovno registruje (tj njegov sin ga registruje). Takodje u krugu gde ja živim ima dosta studenata koji iznajmljuju stanove, i praktično imamo 5-10 automobila koji nisu Bg table, koji se ne pomeraju. Čak su se i na jednom izduvale gume. Koji je povod za to ne znam, možda im roditelji kupe neki krš za 1-2h eura da imaju da se voze izmedju Beograda i rodnog grada. Ista pošast jesu službeni kombiji. Kad imaš u tvom kraju dva radnika Centrosinergije, koji paralelnim parkiranjem zauzimaju 2 parking mesta po vozilu, plus njihova privatna vozila, onda parking postaje nepodnošljiv. Ja da se lično pitam zabranio bih parkiranje tako velikih službenih vozila bilo gde osim na parking samog preduzeća.

Na kraju dana, ako ništa, zona rešava problem zaposlenih u Požeškoj, koji koriste okolne ulice (primarno Lješku i Gogoljevu) da parkiraju svoja vozila. Ja lično dosta koristim i svoj automobil, ali na posao skoro isključivo idem autobusom iako imam obezbedjen parking tamo gde radim.

Ono što je suština: Da li zone pomažu? Pomažu. Da li se baziraju na principu muko moja predji na drugoga? Baziraju se. Savršenog rešenje trenutno ne postoji, država ne radi ništa po pitanju tog problema, i ljudima jedino ostaje da misle samo o svom dupetu.
 
Baš mi je drago što pričamo o nekim utopijskim rešenjima. Ali s obzirom da nam je država nesposobna za bilo koji projekat koji zahteva 2 moždane ćelije, onda zoniranje nije loše prelazno rešenje. Šta ono rešava? Rešava problem npr ovog što drži registrovana vozila za prodaju, rešava problem parkiranja ljudi koji nisu stanari okolnih zgrada i ulica, rešava pitanje komercijalnih vozila kojih je nenormalno mnogo. U Budimpešti imate ulice gde je nakon 19h (ja mislim) dozvoljen parking samo za stanare te ulice. Nit je zona, nit se plaća dodatno, u toku dana može ko hoće da parkira a uveče samo stanari.
Kod nas bi to moralo da se kontroliše više nego drugi načini plaćanja, zato što bi se to obilato zloupotrebljavalo.
 

Mislim da će ovo biti žešći promašaj. Pogotovu znajući naprednjačke kadrove. Ta ulica, Nebojšina i onaj produžetak Pasterove (od BO do Nebojšine) se već dave u automobilima i gužvama.
 
Nadam se da ovo nije perfidni pokušaj pretvaranja platoa kod Hrama u ogromni popločani prostor pogodan za izdavanje za raznorazna vašarišta, kako je bilo zamišljeno onim projektom od pre par hodina.
 
Људи су више пута упадали у замку коју им је држава постављала, а која се односи на умањење стечених права и могућности. Сада их убеђује да је добро за њих да се зонира паркинг, а сутра ће их убедити да им аутомобил више не треба. Корак по корак човек остаје без могућности и слободе, а истовремено мисли да неки ради у његову корист.

Да додам само на крају, да су највећи заговорници "алтернативних превоза, људи који или немају аутомобил или не знају да га возе, као и они који немају средства да га приуште.
 

Завршни радови на новом паркингу у Улици Марије Бурсаћ


Из Градске општине Земун су саопштили да је у току асфалтирање паркинга и пешачких стаза, које се одвија у оквиру радова на уређењу унутарблоковских површина. Радови се финансирају из буџета ове општине.

Екипе завршавају радове на уређењу и асфалтирању паркинг-простора величине 650 квадрата у Улици Марије Бурсаћ 19.

Увелико се ради и у Златиборској и Првомајској улици, затим на локацији у Улици Милана Узелца, те на још две планиране локације за ову годину, у Бачкој и Карађорђевој улици.

Градска општина Земун позива грађане да путем апликације „Креирајмо буџет заједно” пошаљу предлоге за уређење унутраблоковских површина, урбаних џепова, стаза, тротоара и зелених површина, како би се у наредној години пројектовали нови радови и на тај начин наставили радови на унапређивању и улепшавању животног простора.​

794f5c38d607e213c37592c157d52d1b_8129470759.jpg


2fcdcb8ae4afc84300c77d675aecad3d_6715957842.jpg


9c9c6970b9ae4ad3deb24f5133cedb49_7867221415.jpg


 
Vrh