Park kod Ušća i Park prijateljstva "Oaza Novog Beograda"

[Daks]

Meni se svidja ideja jednog reda lepih zgrada do reke u centralnoj zoni grada da beograd ne liči više na palanku tj da ima rečni front kao svaki normalan evropski grad.
A iza tih zgrada može bez problema park veličine ušća. I onda se dobije kombonovani efekat da grad liči na grad a i da ima zelene površine u velikim količinama.

Balans je apsolutna win win kombinacija. Nit je dobro da sve bude izbetonirano i natrpano zgradama nit je dobro da u centru grada imaš livade na kilometrima.

Iskreno to što si napisao bi naš Beograd svelo na kasabu. Eto Budimpešta je blizu, pogledaj kako imaju uređena šetališta uz samu reku, velike zelene površine, nisu nabili kvadrate uz reku i stanovnike odvojili od Dunava.

 

[Daks]

Ono sto čini grad gradom su objekti visokogradnje dakle zgrade, kuće itd. Ljudi ne žive i ne spavaju u parkovima. Parkovi služe za rekreaciju i odmaranje. Treba da postoje naravno ali ne u meri da se sa reke ni ne vidi grad od drveća. Novi Beograd se recimo ni ne vidi sa reke. Sakriven je iza šume drveća parka Ušće.

Da bi jedan grad bio atraktivan treba da ima znamenitosti, velelepne zgrade i interesantne četvrti, pogotovu ako leži na dve reke. Koga zanima da obilazi park Ušće kad poseti Beograd? Apsolutno niko od turista ne ide tamo jedino ako nije zalutao.

Kamo sreće da Beograd ima rečni front kao Budimpešta ili Prag primera radi ali to nam se neće nikad desiti. Ostaćemo jedna post otomanska kasaba sa nekim livadama oko centra, ex YU brutalističnom arhitekturom NBG i BnV koji će metastazirati i to je to.
Uništen potencijal jednog grada koji je imao sve geografske predispozicije da bude jedan od lepših u Evropi ali mi srbi smo glup narod, 150 godina smo slobodni ništa pametno nismo izgradili za to vreme.

Ali dobro ponoviću još jednom ko želi život isključivo u prirodi treba da živi na selu ili na planini, zna se šta je grad, a zna se šta je glavni grad. Mesto gde ima zgrada i da, zgrade nisi nešto loše, imaju pravo da budu pored reke, tj po kojoj logici bi bila zabranjena gradnja na obali?

Moderno shvatanje grada nije samo prostor prepun zgrada. Zgrade nisu loše, ali nisu dovoljne da jedan grad bude moderan i prihvatljiv za život, nije potrebno da svaka obala bude betonirana i nadžidžana sadržajima. Zar nije dovoljna Ada, BNV, Zemunski kej, Marina Dorćol (uskoro), pa i ceo taj linijski park do Pančevca. Neki delovi mogu da ostanu zeleni, dodati eventualno neke klupice i fontane. Umesto da srede ada huju i urede jednu obalu za šetnju na levoj obali oni se uhvatili parka ušće.

 

[oplatnatehnika]

Дакле, поред хотела и 2 солитера, планирају се додатна 3 музеја и разни садржаји, и додатне куле на ћошку трешњиног цвета. Да ли сте свесни колики ће број људи и аутомобила да девастира цео тај простор? Да би се људи ту спаковали, требају паркинг места и за аутобусе. Туристичке туре ће да окупирају цео тај потез булевара који је данас пристојно проходан. Од саобраћаја тај простор неће моћи да функционише. Што због новог пристаништа, што због нових 10000 људи који ће ту да ради и живи, што због хрпе туриста на дневном нивоу. Да ли ви људи имате осећај за пристојност живота људи који ту живи? Ваше личне фрустрације и комплекси што Београд није централ парк је ваш проблем. Не гурајте све у текућу политику. Прошао је и Краљ, и комунизам, и краљица Тереза, и радикалски Земун, проћи ће и ови. Али дајте да елементарне ствари које имају смисла не растачемо до сваког жбуна коме се није нашла сврха и функција. Толика пространства преко реке, равна, спремна за урбанизацију квалитетним садржајима. А ви желите да гурате пошто пото квадрате и аутобусе да би Немци прошли и дивили се ономе што већ имају код себе?

Коме треба акваријум и музеј уметности 21. века, а одмах поред музеја савермене уметности? Коме требају туристи да зује испод прозора једног насеља које је УРБАНИЗМОМ планирано као СТАМБЕНО. Хоћете све да постане AIR BNB и СНС кафићи за туристе? Колико ће пута неки новобеограђанин да оде са децом у акваријум? Једном? Од оноликог Сурчина, Борче, Срема. Срамотан пројекат. Београд се празни. Пола зграда по центру су празни станови дати на дневни закуп. Нови Београд и друге општине још и одолевају том бездушном тренду уништавања постојећих градских целина. Хоће и на Нови Београд то да стигне?

Ако вам смета парк, нађите квалитетног пејзажног архитекту и нек посади хортензије да личи на белведере парк. J*** вас белведере парк и фрустрације.

 

[spatiotecte]

Pa ne znam koliko možemo pričati o betoniranju Beogradakih obala ako uzmemo u obzir da osim Savamale i BnV grad se nigde drugde nije spustio na svoje reke.

Ono sto hoću da kažem a niko da shvati poentu mog posta je to da ako želim da gledam drveće, zelene pojase, livade, ja to kogu da gledam bilo gde na Savi i Dunavu na bilo kom mestu u republici Srbiji.

Gde ja mogu u Srbiji da gledam neki grad na obali neke reke koji liči na grad u smislu da nemam neku šljunkaru neku livadu neku industrijsku zonu već da vidim neki rečni front
(Akonizuzmemo Novi Sad) Odgovor je: Nigde!
Zašto sto su svi gradovi u Srbiji povučeni u odnosu na obalu.
Srbin se vekovima plaši vode hteli mi to da priznamo ili ne.

 

[spatiotecte]

Iskreno to što si napisao bi naš Beograd svelo na kasabu. Eto Budimpešta je blizu, pogledaj kako imaju uređena šetališta uz samu reku, velike zelene površine, nisu nabili kvadrate uz reku i stanovnike odvojili od Dunava.

Šta reče? U Budimpešti nisu nabili kvadrate uz samu reku?

Ne da su nabili zgrade već su ultra nabili bez ikakvog zelenog pojasa.

Ali ovo i jeste onako kako treba da izgleda glavni grad jedne evropske ozbiljne države a ne ono kao u Beogradu sa livadama pored reke. Nemaš 3 krštene zgrade na Savi ili Dunavu da taj rečni front liči na nešto kod nas.

 

[sutraw]

Ni meni nije bio jasan komentar za Budimpeštu, baš je tako kako Spatio kaže, zgrade su im nabijene do obale celom linijom. Čak je i taj prilaz reci malo komplikovan na dosta mesta za pešake zbog te magistrale koja ide dužinom obale.

 

[Daks]

Ni meni nije bio jasan komentar za Budimpeštu, baš je tako kako Spatio kaže, zgrade su im nabijene do obale celom linijom. Čak je i taj prilaz reci malo komplikovan na dosta mesta za pešake zbog te magistrale koja ide dužinom obale.

Pa gde vi tu vidite visoke zgrade kao u BNV? A plus sto grad ima mnogo vise zelenila svuda.

 

[spatiotecte]

Ko je pomenuo VISOKE zgrade?
Pričamo o zgradama generalno.
Zašto one ne smeju da budu pored reke?
To nigde nije zakonom zabranjeno.

 

[Daks]

Ko je pomenuo VISOKE zgrade?
Pričamo o zgradama generalno.
Zašto one ne smeju da budu pored reke?
To nigde nije zakonom zabranjeno.

Nigde nije zabranjeno, samo ne vidim kako će nove zgrade doprineti lokalnom stanovništvu i generalno Beogradjanima? To neće doprineti ni turizmu, ne vidim zašto je zelena površina uvek problem, nešto mora i da pročisti naš vazduh i spusti temperaturu tokom leta. Navedi mi molim te šta će nam ta izgradnja zgrada doneti i zašto bi trebali da je podržimo? Neironično pitam, želim da razumem.

 

[Дошљак]

Имајмо на уму историјске околности силаска на реку. Београд је у прошла 2 века реке оријентисао привредној активности, зато су ту била пристаништа, луке, магацини, пруге, фабрике, стоваришта, шљункаре итд. Имајмо и на уму да је Савски трг био тешка периферија у 19. веку, а Мостар у првој половини 20. века.
Са друге стране Нови Београд није могао адекватно да сиђе на централној обали због предратног насеља Старо сајмиште, док је Старо сајмиште изгубило оригиналну намену и сматра се стратиштем. А урбанисти тог доба су сматрали да обале треба да буду места препуштена природи без фронтова зграда уз воду.

 

[spatiotecte]

ne vidim zašto je zelena površina uvek problem, nešto mora i da pročisti naš vazduh i spusti temperaturu tokom leta. Navedi mi molim te šta će nam ta izgradnja zgrada doneti i zašto bi trebali da je podržimo? Neironično pitam, želim da razumem.

Pa zelena površina je problem u smislu da ako postoji livada od Hotela Jugoslavija do Blokova preko puta Ade Ciganlije a to je nekoliko kilometra centralne zone gradskog priobalja, tu se stvara disbalans.

Glavni grad treba da bude glavni GRAD Srbije a ne glavna LIVADA Srbije.

Neka visokogradnja treba da upotpuni to zelenilo. Ne može sve da bude livada.

Kao sto svi znamo da je sok od narandže (onaj pravi) zdrav za organizam ali ako preteruješ sa narandžama dobićeš vitaminozu jer stvaraš disbalansu organizmu

Isto tako treba shvatiti grad kao organizam, trebaju mu parkovi, trebaju mu zelene površine ali trebaju mu i zgrade.
Dakle zgrade (ne one tranzicione demitare ili krmače) nego one kvalitetne sa estetikom doprinosi da grad dobije svoj identitet i svoju vizuru sa reke, one stvaraju panoramu i prepoznatljivo lice jednog grada.

Treba prestati shvatati zgrade kao najveće zlo jer su one glavne ćelije od kojih se sastoji jedan grad.

 

[Daks]

Pa zelena površina je problem u smislu da ako postoji livada od Hotela Jugoslavija do Blokova preko puta Ade Ciganlije a to je nekoliko kilometra centralne zone gradskog priobalja, tu se stvara disbalans.

Glavni grad treba da bude glavni GRAD Srbije a ne glavna LIVADA Srbije.

Neka visokogradnja treba da upotpuni to zelenilo. Ne može sve da bude livada.

Kao sto svi znamo da je sok od narandže (onaj pravi) zdrav za organizam ali ako preteruješ sa narandžama dobićeš vitaminozu jer stvaraš disbalansu organizmu

Isto tako treba shvatiti grad kao organizam, trebaju mu parkovi, trebaju mu zelene površine ali trebaju mu i zgrade.
Dakle zgrade (ne one tranzicione demitare ili krmače) nego one kvalitetne sa estetikom doprinosi da grad dobije svoj identitet i svoju vizuru sa reke, one stvaraju panoramu i prepoznatljivo lice jednog grada.

Treba prestati shvatati zgrade kao najveće zlo jer su one glavne ćelije od kojih se sastoji jedan grad.

Za neke stvari se slažemo, dodao bih da grad čine i ljudi, koji zbog postojeće guzve nisu zadovoljni, a već vidimo da su neki delovi prenaseljeni i grad bi trebalo širiti ka Borči, Surčinu i sl.
Što se tiče reka samo bih dodao da nam je zaista više potrebno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, nama sve ide direktno u reku (kod ada huje, BNV, gazela, NBG itd.) i rešiti pitanje kanalizacije svuda. Dok to ne rešimo ostaćemo kasaba. Moderan grad ne čine samo kule i neke našminkane zgradice, mi dosta kaskamo u pogledu infrastrukture. Ja bih prvo to rešio, pa tek onda uzeti u obzir silazak na reke koje navodno volimo, a zapravo ih uništavamo.

 

[spatiotecte]

Sigurno se možemo sloziti oko toga da je grad kompleksan sistem koji zahteva uredjenje na više polja.
Znaci kao sto si rekao bitno je da bude razvijena infrastruktura, kvalitetne ulice, kvalitetan kanalizacioni sistem.
Poenta je da svaki taj segment bude na zadovoljavajućem nivou i u potrbnoj količini.

Strukturanlo gledano Grad čine 2 glavne stavke i to je univerzalno pravilo za bilo koji grad u svetu
- popunjeni prostori (kuće, zgrade)
- prazni prostori (ulice, parkovi, zelene površine, parkinzi, šetališta…)

Dakle harmonija grada se dobija u ODGOVARAJUĆEM BALANSU te 2 stavke.

A 2 ekstrema su betonizacija i investitorski urbanizam (nabi sto više kvadrata i ubaci zgradu gde god možeš) a sa druge strane ekološki fanatizam (gradi što manje i ubaci park gde god možeš.)
Ta 2 ekstrema su loša svaki na svoj način iz različitih razloga.

Znaci to je u principu cela priča, adekvatan broj zelenih površina za adekvatan broj objekata koje će da prati adekvatna infrastruktura.

 

[Дошљак]

Нови Београд је организован по принципима Атинске повеље, те парк Ушће, заједно са парком Републике Српске и кеј са парком код Савских блокова можемо упоредити са зеленим појасем уз Дунав у Бечу.

Ако је где промашај у силаску града на реку, то је на Дунаву, целом дужином од 25. маја до Вишњице, и у Београду на води.

 

[solecar]

Glavni grad treba da bude glavni GRAD Srbije a ne glavna LIVADA Srbije.

Sa ovim se ne slažem kao ni sa tom koncepcijom Honk Kong style (generalno) u smislu nabijanja zgrada do te mere da možeš da se rukuješ sa komšijom ako pružiš ruku kroz prozor. Ns stranu što postoje primorski gradovi gde možeš tako da radiš, to je ipak drugi tip gradnje koji ne forsira visokogradnju.

Isto tako mi nije baš najjasniji koncept da nam je OK da Njujork ima Central park, da japanski gradovi imaju front zelenila (mahom trešnje) uz reke ili jezera u gradovima (naravno ne svi), a ovde smo gadljivi na Ušće i taj potencijalni srpski Central park (ne kako ga zamišljaju grafski oci), kao i drvorede uz reku.

Samo da podsetim da je Beograd za vreme ove vlasti, što napisah u drugoj temi, sa 12% zelenih površina spao na 6%.

@Дошљак je lepo objasnio situaciju sa našim silaskom na reke. Mi sada imamo potencijala da to napravimo da bude nešto smisleno, ali umesto toga se zapinje da se i tu napravi stanogradnja sa što više zgrada, što više nabijenih jednu uz drugi i sa što više kvadrata. Sam si predlagao, a i još neki, da bi Sajam mogao da bude uređen prostor sa sačuvanim zgradama i uređenim zelenim površinama, pa tu onda imamo i onaj rad na pretvaranju Marine Dorćol i elektrane u parkovsko - muzejski prostor posvećen Nikoli Tesli, pa onda tu je ideja Došljaka sa Zoo vrtom na Adi Huji, pa sređivanje Ušća da bude srpski (beogradski) Central park... Meni su takve ideje uređenja i transformacije priobalalja zapuštenih zelenih i industrijskih zona mnogo prihvatljivije i nešto čemu bi mogli i trebalo da težimo, jer mi je to mnogo humanije od fronta zgrada duž obale. Ono kako je urađeno u Tadeuša Košćuškog mi je prihvatljivo, ali ne bih da tako bude celom obalom.​

P. S.

Imamo primere po tom istom zapadu da se betonirane površine pretvaraju u zelene površine. Eto primera na koji možemo da se ugledamo.

Razmimoilaženje do kojeg dolazi je vrlo verovatno i u tome što na stvari gledamo iz različitih uglova, ja kao ljubitelj prirode koji sam za sklad između zelenila i gradnje i ti kao arhitekta.​

 

[Kailan]

Не живи 600 хиљада људи на Новом Београду да би све што ваља дало туристима.

Ништа се не даје туристима, Београд не може ни да среди античку тврђаву и Скадарлију као главне туристичке атракције а камоли да "све подређује туристима". Буквално један од туристички најзакржљалијих престоница Европе

Све се подређује туристима, на штету домаћег становништва.

Сређивање зелене површине и претварање исте у парк није на штету домаћег становништва, напротив. И ово мало Београђана који дођу на Ушће дођу због претходне "бетонизације" када су постављене стазице; пре тога је било само легло крпеља које су сви заобилазили у широком луку и која је служила само да се становници Новог Београда одсеку од реке шипражјем.

Велики западни градови схватају која је пошаст масовни туризам, па се од њега удаљавају убрзаним корацима.

Неки левичари у западним градовима криве туристе за штету коју им је направила имиграција јер су годинама уназад управо они заговарали масивну имиграцију и сад не смеју да признају шта су направили и да су "ксенофобични фашисти" били све време у праву. Јако је мало градова који су у стварној штети због туриста и то свакако нису градови попут Београда који немају толики туристички потенцијал. Загреб има дупло више туриста него Београд по глави становника и опет је далеко уређенији, чистији и хуманији град за живот од Београда. А да не причамо о Будимпешти, Мадриду итд.

Туризам је само најновији изговор домаћег олоша за бахатост, неморал и нерад - после капитализма, инвестиција, избеглица 90их, русофила, европејаца, сиромаштва, светске економске кризе, индустријализма, миграната (итд. итд.)

Уништавање природе која је ту деценијама и на коју су грађани навикли урбанизацијом је фашизам. Нису сви конобари и власници кафића да би протежирали идеју подређивања свега туристима.

Јао боже као да се расправљам са Зумом који је покушао да прода рушење хотела Југославија као "уништавање зеленила парка Ушће" и кад му то није прошло побегао са теме да соли свима памет о другим стварима које је тек открио на јутјубу. Сређивање Ушћа у честит парк није његово уништавање, није штетно по природу и ово стање није парк већ голи травњак који се деградира од када је настао кроз спорадичне фикс идеје спс-оваца и њихових коалиционих партнера.

Свака површина у овом граду треба да се јасно дефинише, испланира, добије тачну намену, среди по тој намени и оштро кажњава драконским казнама свако ко покушава да злоупотребљава ту површину за свој себични интерес као да је његово приватно власништво а све под маском "друштвене својине" јер то "припада народу"

 

[solecar]

Свака површина у овом граду треба да се јасно дефинише, испланира, добије тачну намену, среди по тој намени и оштро кажњава драконским казнама свако ко покушава да злоупотребљава ту површину за свој себични интерес као да је његово приватно власништво а све под маском "друштвене својине" јер то "припада народу"​

Mi sve ovo imamo na Ušću, trenutno.

 

[oplatnatehnika]

• London (33%) računa i privatne vrtove i gradske šume.
• Stokholm (46%) ima mnogo prirodnog zelenila uklopljenog u urbanizam.
• Beograd (2–3%) gubi ogroman deo zelenila koje je postojalo, npr. u blokovima Novog Beograda ili na periferiji.
  
  Сеците ви ушће и то мало траве што јој нисте дали апсолутну намену. Сеците где год стигнете шта је пар хектара, зарад паркинга, опере, 3 музеја и кафетерија. Сеците док не изгоримо од бетона. Само сеците.

• 2003. godina: Beograd je imao oko 19% javnih zelenih površina i šuma.NOVA portal+2Ministarstvo Prostora+2N1+2
• 2019. godina: Prema Planu generalne regulacije sistema zelenih površina, procenat je smanjen na 12%.Ekapija+2UPA+2urbel.com+2
• 2024. godina: Nacrt Generalnog urbanističkog plana (GUP) za 2041. godinu predviđa dalji pad na 9%. Kreni-Promeni+3NOVA portal+3N1+3

Ако у Србији нешто не ваља то су урбанисти. Очигледно су ти урбанисти одрасли на местима где су окружени зеленилом па им сад у граду то зеленило смета. Ставите све у саксије и хортензије, јер то је живот а не пространство и слобода коју човек добије када стане на ливаду и има крајолик. Тај крајолик тачно је, могу имати на селу. Али ако живе у граду они не могу свакодневно конзумирати слободу пространства зелених пољана. Испражњених од људског садржаја. Зашто не зидате градове и куле ка Сланкамену или ка Винчи? Или ка Ади Хуји где имате стотине хектара земљишта где већ није формирана употреба и навика тог становништва.
Морате стално да прекопавате и преправљате само зато што сте стално незадовољни. Контекст Беча и Будимпеште не пије воду када се примењује на Србе и Београд. Београд је рушен, освајан, разаран више него иједан други град. То не може да буде исти контекст.

Оставите ушће на миру!

 

[spatiotecte]

Зашто не зидате градове и куле ка Сланкамену или ка Винчи? Или ка Ади Хуји где имате стотине хектара земљишта где већ није формирана употреба и навика тог становништва.

Možemo odgovoriti sličnim pitanjem:
Zašto se ne preseliš u Slankamen, Vinču ili Ada Huju ako ti smeta grad i zgrade? Tamo imaš stotine hektara zemljišta neizgradjeno.

 

[spatiotecte]

Sa ovim se ne slažem kao ni sa tom koncepcijom Honk Kong style (generalno) u smislu nabijanja zgrada do te mere da možeš da se rukuješ sa komšijom ako pružiš ruku kroz prozor. Ns stranu što postoje primorski gradovi gde možeš tako da radiš, to je ipak drugi tip gradnje koji ne forsira visokogradnju.

Isto tako mi nije baš najjasniji koncept da nam je OK da Njujork ima Central park, da japanski gradovi imaju front zelenila (mahom trešnje) uz reke ili jezera u gradovima (naravno ne svi), a ovde smo gadljivi na Ušće i taj potencijalni srpski Central park (ne kako ga zamišljaju grafski oci), kao i drvorede uz reku.

Samo da podsetim da je Beograd za vreme ove vlasti, što napisah u drugoj temi, sa 12% zelenih površina spao na 6%.

@Дошљак je lepo objasnio situaciju sa našim silaskom na reke. Mi sada imamo potencijala da to napravimo da bude nešto smisleno, ali umesto toga se zapinje da se i tu napravi stanogradnja sa što više zgrada, što više nabijenih jednu uz drugi i sa što više kvadrata. Sam si predlagao, a i još neki, da bi Sajam mogao da bude uređen prostor sa sačuvanim zgradama i uređenim zelenim površinama, pa tu onda imamo i onaj rad na pretvaranju Marine Dorćol i elektrane u parkovsko - muzejski prostor posvećen Nikoli Tesli, pa onda tu je ideja Došljaka sa Zoo vrtom na Adi Huji, pa sređivanje Ušća da bude srpski (beogradski) Central park... Meni su takve ideje uređenja i transformacije priobalalja zapuštenih zelenih i industrijskih zona mnogo prihvatljivije i nešto čemu bi mogli i trebalo da težimo, jer mi je to mnogo humanije od fronta zgrada duž obale. Ono kako je urađeno u Tadeuša Košćuškog mi je prihvatljivo, ali ne bih da tako bude celom obalom.​

P. S.

Imamo primere po tom istom zapadu da se betonirane površine pretvaraju u zelene površine. Eto primera na koji možemo da se ugledamo.

Razmimoilaženje do kojeg dolazi je vrlo verovatno i u tome što na stvari gledamo iz različitih uglova, ja kao ljubitelj prirode koji sam za sklad između zelenila i gradnje i ti kao arhitekta.​

Ja nisam nikad rekao da treba da se smanji zelena površina kod Ušća, tj taj ceo pojas od Zemuna do bloka 45. Ja samo kažem da bi trebalo ispred njega da postoji pojas od 70 metara za izgradjenim rečnim frontom da pogled sa reke otkriva panoramu grada. A iza tih zgrada do reke nek ostane park Ušće tj ceo taj zeleni pojas u istim tim proporcijama. Znaci ne zalažem se za manje zelenila, samo za drugaciji raspored.

Da uprostim moja koncepcija grada nije zeleni pojas do reke pa onda zgrade već zgrade do reke pa iza njih zeleni pojas. Sto mu površinski dodje na isto.

 

[Daks]

Ja nisam nikad rekao da treba da se smanji zelena površina kod Ušća, tj taj ceo pojas od Zemuna do bloka 45. Ja samo kažem da bi trebalo ispred njega da postoji pojas od 70 metara za izgradjenim rečnim frontom da pogled sa reke otkriva panoramu grada. A iza tih zgrada do reke nek ostane park Ušće tj ceo taj zeleni pojas u istim tim proporcijama. Znaci ne zalažem se za manje zelenila, samo za drugaciji raspored.

Da uprostim moja koncepcija grada nije zeleni pojas do reke pa onda zgrade već zgrade do reke pa iza njih zeleni pojas. Sto mu površinski dodje na isto.

Dakle u pogledu na reku treba da uzivaju samo oni koji mogu da plate skup kvadrat? Svi ostali da nemaju pogled na reku dok sede u parku? Ta neka zgrada bi se videla i ako je iza parka, ali ljudi iz parka od betona nece moci da vide reku i prostranstvo. Skroz nelogično.

 

[Дошљак]

Искрено, речни фронт ако није изграђен до средине 20. века, боље и да се не гради. У супротном добијамо БнВ.

 

[spatiotecte]

Postoje druge estetike od BnV.

@Daks
Sto se tiče rečnog fronta, ne znaci da bi bio zid od zgrada, već naizmenicno malo zgrade malo zelenilo naravno da bi postojale vizure ka reci.
Mislim to nije nikakvo izmišljanje tople vode, svi gradovi zapadne i centralne evrope su organizovani na taj način, nije to neka moja vizija ili ideja. Vekovima se taj princip upražnjava veoma uspešno.

 

[Дошљак]

Код нас их нажалост нема у овим деценијама. Нисмо дорасли том изазову.

 

[oplatnatehnika]

Postoje druge estetike od BnV.

@Daks
Sto se tiče rečnog fronta, ne znaci da bi bio zid od zgrada, već naizmenicno malo zgrade malo zelenilo naravno da bi postojale vizure ka reci.
Mislim to nije nikakvo izmišljanje tople vode, svi gradovi zapadne i centralne evrope su organizovani na taj način, nije to neka moja vizija ili ideja. Vekovima se taj princip upražnjava veoma uspešno.

Како се то реализује у пракси на случају потеза Булевара Николе Тесле? Ако до сад није изграђено, ни сад не треба. Ено им Ада хуја па нек дижу Њујорк. Само да сазнамо ко ће тамо да живи обзиром да Београд са становништвом стоји већ 2 деценије.