Park kod Ušća i Park prijateljstva "Oaza Novog Beograda"

[spatiotecte]

Pa u praksi se uradi studija izvodljivosti kako bi izgledala urbanizacija tog poteza, definišu se oblici blokova sa poprečnim ulicama, definišu se gabatiti visina i zauzetost, uradi se plan parcelizacije i predlaze se neka estetika za objekte, definišu se zelene površine, parkinzi itd…
Nakon toga uradi se detaljni urbanistički plan koji potvrdjuje elemente studije izvodljivosti.
Nakon toga se za svaki objekat radi projekat i gradjevinska dozovola.

Dakle u principu ništa drugačije ili neobično.

 

[Cotra]

Meni je neshvatljivo kako zivim ljudima ideja o gradnji na Uscu nije organski odvratna, prljava, bolesna.
Kakav to izvitopereni um zeli jos zgrada, jos odvratnih debelih, nabreklih radikalskih zgrada?

Kome trebaju "sadrzaji"? Ideja o "sadrzajima", tio je refleksija uma infantilnog, redukovanog potrosaca koj ne voli nebo, koji ne voli prirodu, koji mzri travu, koji mrzi zivot.

 

[spatiotecte]

Kakav to izvitopereni um zeli jos zgrada, jos odvratnih debelih, nabreklih radikalskih zgrada?

Kakva je to diskriminacija prema zgradama?
Zašto odmah takve negativne konotacije?

Pljujes zgrade a verovatno živiš u zgradi.
Jel i tvoja zgrada odvratna debela nabrekla i radikalska?
Hoćeš možda da se preseliš da zivis u parku ako su zgrade fuj fuj bljak bljak.

Baš ću da budem istrajan da branim zgrade jer ova hajka protiv njih nema osnova.
Jer ko god pljuje zgrade neka se preseli iz svoje pa neka živi na livadi ako je to božanstveno mesto.

I da, zgrade mogu biti lepe
I da zgrade mogu biti pored reke.
I da zgrade imaju ista prava kao i zelene površine. Nema tu neke hijejarhije.

 

[Kailan]

Mi sve ovo imamo na Ušću, trenutno.

Да је Ушће јасно испланирано и сређено када је направљено не би свака власт у последњих 70 година третирала исто као бело платно за своје фикс идеје и трпала шта стигне на њега већ би се поштовао јасан план парка (који не постоји будући да то ни није парк већ -> зелена површина). Не би ни могла.

Екстремно је заморно више расправљати се генерално са људима који "одбрану природе" користе за свој себични интерес. Да је "бранитељима природе" стало до заштитте природе у Београду заговарали би да се Ушће претвори у заштићену шуму попут Бајфордове, заговарали би да се укине Лидо и забрани приступ људи Ратном острву да се заштити природа, заговарали би да се укину паркинзи ради ширења зелених површина.

Али тога наравно нема јер та "одбрана природе" подразумева одбрану статуса ничије земље одређене површине са којом свако може да ради шта му се прохте ("припада народу"). На том истом Новом Београду већ имају зелене површине поред Палате Србија и блока 39 и те зелене површине се убрзано претварају у депонију / дивљи паркинг / ромско насеље. Али нема "бранитеља природе" да се буне против тога нити протествују нити захтевају да се преселе Роми / аутомобили одатле јер са таквом "друштвеном својином" и они могу да раде шта хоће, паркирају и окористе се како затреба. Бранитељи "парка" из блока 63 немају проблем са тим што им тај "парк" изгледа овако:

нити ико од њих протествује и залаже се да се разбије бетон, протерају аутомобили и засади дрвеће и трава.

Због тога и долазимо до парадоксалне ситуације да се "бранитељи природе" буне против претварања травњака у парк

 

[Cotra]

Kakva je to diskriminacija prema zgradama?
Zašto odmah takve negativne konotacije?

Pljujes zgrade a verovatno živiš u zgradi.
Jel i tvoja zgrada odvratna debela nabrekla i radikalska?
Hoćeš možda da se preseliš da zivis u parku ako su zgrade fuj fuj bljak bljak.

Baš ću da budem istrajan da branim zgrade jer ova hajka protiv njih nema osnova.
Jer ko god pljuje zgrade neka se preseli iz svoje pa neka živi na livadi ako je to božanstveno mesto.

I da, zgrade mogu biti lepe
I da zgrade mogu biti pored reke.
I da zgrade imaju ista prava kao i zelene površine. Nema tu neke hijejarhije.

Moja zgrada nije ni nabrekla ni radikalska.
Zgrade su potrebne, ali ne zgrade kakve se sada grade.
POred zgrada, trebaju nam i livade.

 

[oplatnatehnika]

Pa u praksi se uradi studija izvodljivosti kako bi izgledala urbanizacija tog poteza, definišu se oblici blokova sa poprečnim ulicama, definišu se gabatiti visina i zauzetost, uradi se plan parcelizacije i predlaze se neka estetika za objekte, definišu se zelene površine, parkinzi itd…
Nakon toga uradi se detaljni urbanistički plan koji potvrdjuje elemente studije izvodljivosti.
Nakon toga se za svaki objekat radi projekat i gradjevinska dozovola.

Dakle u principu ništa drugačije ili neobično.

Дакле иако је Београд град са малтене најмање зеленила у Европи ви хоћете још да то смањите? Неуређене повришне испред солитера које су девастиране смећарским паркирањем и циганске махале поред СИВ-a су друга тема. Ником не смета хајд парк у лондону са огромним ливадама или регент парк у истом, са мањком садржаја а вишком слободних ливада. Само докони искомплексирани Срби воле себе да пореде са другима одувек јер мисле да су други бољи.

 

[spatiotecte]

Ok, zašto polazimo od činjenice da je svaka nova zgrada nabrekla i radikalska?

Дакле иако је Београд град са малтене најмање зеленила у Европи ви хоћете још да то смањите? Неуређене повришне испред солитера које су девастиране смећарским паркирањем и циганске махале поред СИВ-a су друга тема. Ником не смета хајд парк у лондону са огромним ливадама или регент парк у истом, са мањком садржаја а вишком слободних ливада. Само докони искомплексирани Срби воле себе да пореде са другима одувек јер мисле да су други бољи.

Beograd uopšte nije grad sa najmanje zelenila u Evropi, to je potpuna neistina koje neke interesne grupe pokušavaju da proguraju. Jedan pogled na Google earth to demantuje u roku od odmah.

Inače nigde nisam pomenuo smanjivanje zelenih površina.

 

[Kailan]

Дакле иако је Београд град са малтене најмање зеленила у Европи ви хоћете још да то смањите?

Да погодим, мислиш исто да је Сарајево један од градова са највећим процентом зеленила?

И као што ти је већ речено, уређење у парк не подразумева смањивање зеленила већ његово обогаћивање

Неуређене повришне испред солитера које су девастиране смећарским паркирањем и циганске махале поред СИВ-a су друга тема.

Нису, ако си бранитељ природе онда треба да будеш бранитељ природе и када ти не одговара. Ако је Ушће било "парк" пре него што су га ови "уништили" стазицама и тим злим "садржајима" у виду пар терена, онда је и блок 39 један "парк". Где су бранитељи природе да се буне против дивљег паркинга у том блоку или, како кажеш, "циганске махале" где се оба упорно шире?

Ја главу дајем да

а) Вучић сутра изађе и каже да ће да руши МСУ да би на том месту била само трава - дигла би се кука и мотика како удара на културу, фашиста је итд.
б) којим случајем МСУ није изграђен већ је на том месту сада зелена трава и Вучић изађе са макетом идентичног оваквог МСУ-а какав је сад, дигла би се кука и мотика како уништава природу и како "садржајима" попут МСУ-а није место у парковима.

Потпуно шизофрено и непринципијелно опхођење према граду, урбанизму и јавном простору генерално које се води личним интересом / шупљом идеологијом кријући се иза неке "екологије" кад год је корисно

Ником не смета хајд парк у лондону са огромним ливадама или регент парк у истом, са мањком садржаја а вишком слободних ливада. Само докони искомплексирани Срби воле себе да пореде са другима одувек јер мисле да су други бољи.

Лондон је један од најружнијих градова у Европи а и такав има далеко смисленије и уређеније паркове него Београд. Тај Хајд парк конкретно је део ширег комплекса високо уређених паркова и због тога има и "зелену површину" у виду јасно намењеног и заштићеног пропланка као контраста француској пејзажној архитектури преко пута језера које га чини. А и такав има "садржаје" и далеко смисленију садржину него Ушће које пре "бетонирања" није имало ни људске стазе

Ово није улаз на Ушће

Такође, ако ћемо већ да се угледамо на Лондон као идеалан однос према градском зеленилу и парковима, онда треба да видимо како изгледају њихови паркови уз реку:

Где су сви јасно дефинисани, сређени и ниједан од њих не одсеца грађане од реке. Опет, Митровићев план против кога се сад уопште и води полемика је најприближније европском уређењу парка што је Ушће икада добило:

и као такав би заправо и могао да се нађе у Лондону

Та митологија како је зеленило угрожено завођењем реда у урбанизам је лаж којим се пребацује кривица; зеленило у Београду је угрожено од стране "народа" који га користи како му се прохте и мало по мало га отима на дивљака јер наш систем не кажњава пљачку јавне ("""""друштвене""""") имовине већ пљачку награђује давањем пара за експропријацију ако је потребно.

 

[Дошљак]

Да ли нам требају пасареле и сл. конструкције да би смо уживали у зеленилу?
Да ли нам требају музеји баш у сред парка? Мени је и МСУ промашај локацијски, био би посећенији да је на ободу парка где је скејт парк.
Зар не би боља позиција за природњачки музеј била на ћошку преко пута 6 каплара и ТЦ Ушће, баш до улице и јаког стајалишта ЈГП?

 

[oplatnatehnika]

Једно је на нивоу хортикултуре дорадити постојећи парк и обогатити зеленилом, а друго је буџити зградурине којима треба додати паркинге, бетониране стазе, нову инфраструктуру, нову количину људи која нема потребе да буде ту. Тај простор је слободна зона за милион и кусур Београђања из тих крајева да ужива у слободном простору. Парк Ушће не треба додатно урбанизовати већ обогатити ситним мобилијаром, јавним клозетима и бољом хортикултуром.

Ушће су плућа града. Бранков мост, прилаз тржном центру, искључење ка главној у Земуну, нови хотел и куле ће да ЗАГУШЕ већ оптерећене зоне. Слободан простор за рекреацију. То је ушће. Свака даља комерцијализација је уништавање ушћа. Тако сте Аду уништили тихим одобравањем тога да се све комерцијализује. Од гужви она постаје нефункционална, губи своју сврху.

 

[astrodule]

Platani zasadjeni iza SIV-a svi osušeni. Skupe, razvijene mladice posadjene pre par godina

Ostatak parka nestvarno zelen i uredan

 

[oplatnatehnika]

То што се некад нешто не одржава не значи да треба рушити и бетонирати новим садржајима.

 

[Cotra]

Iza ljubavi psihopata prema betonu krije se manijakalna mrznja prema zivotu.

 

[Kailan]

Да ли нам требају пасареле и сл. конструкције да би смо уживали у зеленилу?

Она танка метална пасарела је буквално најмањи проблем и не утиче ама никако ни на природу нити ишта у њој а пружа додатну димензију за уживање коме би било занимљиво да хода међу крошњама и погледу на град са реке. Буквално немам никакво спец мишљење о њој али претварати се да је нека "девастација" природе је прилично урнебесно, исто као и за претходно постављање стаза

Да ли нам требају музеји баш у сред парка? Мени је и МСУ промашај локацијски, био би посећенији да је на ободу парка где је скејт парк.
Зар не би боља позиција за природњачки музеј била на ћошку преко пута 6 каплара и ТЦ Ушће, баш до улице и јаког стајалишта ЈГП?

Музеј уметности 21. века нам не треба генерално и изричито сам написао да је тај приступ парковима као "зеленим површинама" где се гузе садржаји да се сачувају парцеле за стамбењаке лош. И то је лош управо због непланираног и дивљег односа према парковима где организација истих није промишљена нити дефинисана како је оптимално да грађани у њему уживају. Природњачки музеј и акваријум, како су замишљени у Митровићевом плану су ми генерално прихватљиви под условом да се парк Ушће прошири и на блок 18 како би било довољно зеленила, иначе не мислим да их треба ту гурати (јер би то било у пракси било исто као да се постојећи % зеленила задржи а Природњачки музеј и акваријум сместе у блок 18)

 

[Delija]

Тренутно највећи проблем Београда после парцијалног недостатка канализације и саобраћаја из 1960е је убрзан губитак процента зелених површина у контакту са земљом због чега нам град колабрира после сваке мало јаче кишице и због чега лети имамо и до 3-4 степена већу температуру у многим градским зонима. Ово су ствари које сви осећамо и због које сви патимо а за које сви знамо да није било тако катастрофално стање пре 5-10 или 15 година.

Имајући у виду да Митровићев зло-план предвиђа губитак огромног процента зеленила у директном контакту са тлом у нашем највећем парку који је врло лепо, одмерено и квалитетно допуњен садржајима пре десет година, тај план је чињенично девастација јавног природног добра од животне важности за овај град и око тога једноставно нема дискусије. Градња 3-4 јавна објекта велике квадратуре у сред највећег градског парка који је једини са заиста великим и слободним зеленим површинама у контакту са тлом је недопустива.

Срби иначе не знају шта је парк, не знају чему служи нити како се користи. Степен уређења парка варира од поплочаних стаза са раскошним фонтанама и павиљонима и другим објектима до скоро дивље шуме и утабаних земљаних стаза а што је рецимо случај најстрожег центра Ајндховена и приобаља градске реке.

Ми заправо имамо паркове са целог спектра, од Топчидера до Звездарске Шуме али ми смо изгубили знања из класичног урбанизма и односа према граду из 19. и почетка 20. века и више не знамо ни да валоризујемо такве просторе а још мање да их чувамо.

 

[jlaki]

Ja sam tek sad video ovaj plan za Park prijateljstva i ružan mi je do jaja, tako uglat i usiljeno minimalan, kao sakriven u zelenilo da opravda poziciju u parku koji se oduzima, a jasno je da je ispod beton. Ali već sam se pomirio sa time da je ovaj grad postao ružan do jaja zahvaljujući cvetanju konzumerističke, šoping mol estetike sponzorisane od strane desničara koji taj park nisu videli, niti će.

Ono što me zbunjuje jeste što je ovaj park uspešno renoviran nekoliko godina unazad na osnovu jako dobrog projekta jako dobrog arhitekte i teoretičara Jana Gela, kada je prvi put u savremeno doba uzeto u obzir kako se park koristio u zatečenom stanju i to uspešno inkorporirano u smisleni dizajn, koji je omogućio to da je park automatski počeo masovno da se koristi, mnogo više nego ranije. Ovo je možda jedini uspešan projekat za javni prostor u Beogradu od kad je SNS na vlasti, pa kao da je baš to bilo problem - što je neko iz unutra uspeo da izboksuje - da li je to možda Folić - da jedan javni prostor u Beogradu bude dizajniran po demokratskim principima - iako su i tu procedure preskakane ako se dobro sećam.

I posle tog renoviranja, oni rade novi projekat koji park u potpunosti menja, samo nekoliko godina nakon renoviranja. Oni se ponašaju kao da su grad i država nadležni za vrlo mali broj javnih površina, pa samo njih drndaju i predrndavaju, dok se većina grada raspada. Ja više ne znam šta se događa, osećam se kao da sam u potpunosti poludeo i mentalno oboleo koliko sam zbunjen njihovim postupcima.

 

[Delija]

Догађа се комерцијализација, не, картелизација и узурпација свега јавног и корисног у овом граду и у овој држави. У овом граду све физички и интелектуално јесте сведено на ресурс који се арчи, распродаје и експлоатише на најпримитивније начине у циљу богаћења партијске/мафијашке елите. А док се не подреди томе онда је то "сметња развоју и удар на државу" као нпр Универзитети, локалне пруге, станице, зелене површине или још горе, слободмислећа деца, односно студенти. Како се ти социо-економкси параметри у пракси одражавају на простор и један град?

Пре неки дан сам стајао на семафору код Вука и на сва четири угла једне од најзначајнијих раскрсница у граду је билборд, у позадини на платоу ка техн. факултетима киоск, на следећем углу дивље уџерице са шареним, нападним локалима, па тенда мафијашког локала а на страни ка парку углављена такси станица. Имао сам времана да размислим о томе што видим јер наравно пешаци и бициклисти су непријатељ број један ове државе јер бесплатним и здравим начином кретње не пуне буџет и с тога, на семафору се чека вечност.

Гледам тај европски Пакистан и мислим се, ово није јавни простор, ово није раскрсница у служби грађана, ово је нечија силом приватизована прћија која тако и изгледа.

А кад се сетиш да је баш ту пре који месец оно драго дете намерно гажено јер је прћијски предедник рекао да је то нормално, запиташ се шта овај народ више чека? Како ли живи са собом гледајући ово и има ли имало стида?

 

[spatiotecte]

Taj park prijateljstva koji se prostire od Zemuna do Usca realno ima jedan mnogo ozbiljniji problem od nekakvog uredjenja ili sta vec.
Za njegovu ogromnu povrsinu on ima mnogo malu posecenost.
Zapravo u globalu posto zauzima hektare on je skoro pa prazan. Ljudi se uglavnom krecu onom stazom pored obale i to je to.
Skoro niko ne zalazi u travnjati deo. U urbanistickom smislu on predstavlja jednu veliku opustenu povrsinu a to nije bas dobro.

 

[Delija]

А то није кривица паркова него шири друштвени и урбанистички проблем.

Лепо су себи црвени замислили НБГ. Бесплатни станови за партијску и радничку елиту па СИВ и ЦК а тек иза тога парк. Таква диспозиција из угла неке хијерархије намене и јесте била у духу тог времена али проблем је размера. Како блокова и булевара, тако и самих јавних објеката и површина око њих. Наш највећи парк је уједно и најудељенији парк од "главнице" грађана.

 

[Cotra]

Тренутно највећи проблем Београда после парцијалног недостатка канализације и саобраћаја из 1960е је убрзан губитак процента зелених површина у контакту са земљом због чега нам град колабрира после сваке мало јаче кишице и због чега лети имамо и до 3-4 степена већу температуру у многим градским зонима. Ово су ствари које сви осећамо и због које сви патимо а за које сви знамо да није било тако катастрофално стање пре 5-10 или 15 година.

Имајући у виду да Митровићев зло-план предвиђа губитак огромног процента зеленила у директном контакту са тлом у нашем највећем парку који је врло лепо, одмерено и квалитетно допуњен садржајима пре десет година, тај план је чињенично девастација јавног природног добра од животне важности за овај град и око тога једноставно нема дискусије. Градња 3-4 јавна објекта велике квадратуре у сред највећег градског парка који је једини са заиста великим и слободним зеленим површинама у контакту са тлом је недопустива.

Срби иначе не знају шта је парк, не знају чему служи нити како се користи. Степен уређења парка варира од поплочаних стаза са раскошним фонтанама и павиљонима и другим објектима до скоро дивље шуме и утабаних земљаних стаза а што је рецимо случај најстрожег центра Ајндховена и приобаља градске реке.

Ми заправо имамо паркове са целог спектра, од Топчидера до Звездарске Шуме али ми смо изгубили знања из класичног урбанизма и односа према граду из 19. и почетка 20. века и више не знамо ни да валоризујемо такве просторе а још мање да их чувамо.

Mi zapravo ne znamo kako se upotrebljava grad.
Kao divljaci pred automobilom, mi stojimo rped gradom, pred situacijomkoju ne razumemo.
NAsi fakulteti proizvode arhitekte i gardjevinarekoji takodje ne razumeju kako se upotrebljava grad.

 

[Cotra]

Skoro niko ne zalazi u travnjati deo. U urbanistickom smislu on predstavlja jednu veliku opustenu povrsinu a to nije bas dobro.

jesi li bi bio skoro tamo?
Da si bio znao bi da tamo neki parovi odlaze da vode ljubav kad niko ne vidi.
I to je funkcija parka.

 

[Cotra]

Гледам тај европски Пакистан и мислим се, ово није јавни простор, ово није раскрсница у служби грађана, ово је нечија силом приватизована прћија која тако и изгледа.

Beograd je pravi prljavi, odvratni, neolioberalni grad.
Ide se to da nista ne bude javno, da sve povrsine budu zauzete privatnim interesom ili kvadratima.
Taj odvratni grad je potpuno u duhu neoliberalnih elita.
U duhu mracnih psihopata ciji su izvitopereni umovi nesposobni da sebe zabave vec im terbaju "sadrzaji".

 

[spatiotecte]

jesi li bi bio skoro tamo?
Da si bio znao bi da tamo neki parovi odlaze da vode ljubav kad niko ne vidi.
I to je funkcija parka.

koliko imas godina da bi pisao ovakve stvari?
Jel to nesto dobro po tebi?

 

[astrodule]

Često šetam i trčim tamo i da, Srbi ne umeju da koriste parkove.

je*******iga, seljaci smo, da ne filozofiram previše.

To je generalno problem ovog prostora i to se vidi kada pogledamo prosečnog Srbina (a to nije krug Dvojke ili oni Srbi koji putuju van Balkana) i šablonsko oblačenje i frizure.

Po parkovima i u prirodi (van grada) proporcionalno više vidjam strance, naročito Ruse.

Naš čovek ako ode van svog grada, više gugla restorane nego kuda da šeta.

Daleko smo mi od nošenja ručnog frižidera i ćebeta u park, ali poslednjih godina vidjam i takve “frikove”, tako da se malo pomeramo sa mrtve tačke.

Pa mi i dalje zamišljamo znak “ne gazi travu” svuda gde je travnata površina.

 

[oplatnatehnika]

Često šetam i trčim tamo i da, Srbi ne umeju da koriste parkove.

je*******iga, seljaci smo, da ne filozofiram previše.

To je generalno problem ovog prostora i to se vidi kada pogledamo prosečnog Srbina (a to nije krug Dvojke ili oni Srbi koji putuju van Balkana) i šablonsko oblačenje i frizure.

Po parkovima i u prirodi (van grada) proporcionalno više vidjam strance, naročito Ruse.

Naš čovek ako ode van svog grada, više gugla restorane nego kuda da šeta.

Daleko smo mi od nošenja ručnog frižidera i ćebeta u park, ali poslednjih godina vidjam i takve “frikove”, tako da se malo pomeramo sa mrtve tačke.

Pa mi i dalje zamišljamo znak “ne gazi travu” svuda gde je travnata površina.

Можда Срби имају ипак нешто господско, онако подсвесно од предака, којима ручак за столом ипак достојанственији него да се стомак пуни док мрави гмижу по њему.
Парк у овом облику је апсолутно посећен онда када време то допушта. Таман колико треба.
Ако негде већ може садржај, тај акваријум је лагано могао уместо хотела Југославија да се постави. Просто идеално место. Остатак парка не треба дирати.