Šta je novo?

Park kod Ušća i Park prijateljstva "Oaza Novog Beograda"

Taj park prijateljstva koji se prostire od Zemuna do Usca realno ima jedan mnogo ozbiljniji problem od nekakvog uredjenja ili sta vec.
Za njegovu ogromnu povrsinu on ima mnogo malu posecenost.
Zapravo u globalu posto zauzima hektare on je skoro pa prazan. Ljudi se uglavnom krecu onom stazom pored obale i to je to.
Skoro niko ne zalazi u travnjati deo. U urbanistickom smislu on predstavlja jednu veliku opustenu povrsinu a to nije bas dobro.
To је грешка урбанизма и изградње НБГ, где је СИВ окружен шумарцима и опкољен са два булевара, и цео тај појас је мртав простор, без становника, а најближи стамбени блокови, 21. и 30. имају довољно свог зеленила за дечију игру и шетњу пензионера.
Други проблем јесте што је код нас културолошки наметнуто да се креће само стазама и што нема пикник културе, а клинци који би на ливади пикали лопту имају углавном ливаду или терен у свом блоку.
Парк пријатељства је више икебана самоуправљања-несврстаности него смишљен парк.
Са друге стране мртав простор шуме око СИВа и парк од Ушћа до покојне Југославије је омогућио ефикасну везу језгра Земуна са Бранковим мостом, док је нпр. Београд на води угушио везу са центром целој Чукарици, Раковици и делу Савског венца.
Опет, сама велика зелена површина је позитивна по психу, и шетање стазом уз обалу, или трчање стазом за трчање поред кроз појас зеленила је оплемењујуће, није увек потребна уска интеракција да би се уживало, некад је довољно и гледање.
Опет, нису нам потребни кафићи у парку, нити некаква пасарела преко њега. То су проблематични садржаји пошто генеришу девастацију, све пасареле су нам штрокаве што од графита што од смећа, а кафићи вуку за собом аутомобиле.
Не требају нам ни музеји у сред парка. Они нам требају у центру града. Ево боље да смо уместо К дистрикта, зграде Калемегдан парк и онога што зидају на месту порушеног Српског краља добили низ објеката културно-научне намене - природњачки музеј у згради Беко, оперу на месту Српског краља и Филхармонију на месту Калемегсан парк зграде.
 
Погледајте колико стотина хектара земље која спремно чека урбанизацију и силазак на реку, где би музеји и јавни садржаји могли да нађу своје место и тај потез учине племенитијим и дају му мало продужено градског шарма. Опера, музеји, пристаниште, теслин торањ, алтернативна позоршита налик на Тате Модерн... Уз то, дунав је ту довољно широк да бродски саобраћај не ремети ништа. Има довољно места да се испланирају подземне гараже и остали садржаји.

1748759100678.png
 
Чак и узводни простор луке и Вилиних вода скроз до марине Дорћол.
Зар није штета дати Марину за станоградњу уместо ту да имамо оперу, а за њом у низу музеј Николе Тесле у електрани, па пре силоса филхармонију, и у базену луке Београд међународно пристаниште уместо на ушћу?
 
Можда Срби имају ипак нешто господско, онако подсвесно од предака, којима ручак за столом ипак достојанственији него да се стомак пуни док мрави гмижу по њему.
Парк у овом облику је апсолутно посећен онда када време то допушта. Таман колико треба.
Ако негде већ може садржај, тај акваријум је лагано могао уместо хотела Југославија да се постави. Просто идеално место. Остатак парка не треба дирати.
Pogledaj parkove na “trulom” Zapadu pa ćeš videti porodice koje bez blama sede na travi, jedu sendviče i piju iz plastičnih čaša piće koje su kupili u supermarketu. I ne ostave djubre za sobom.

Za nas je vrhunac boravka u prirodi roštilj i to samo za 1. maj, jer je opšte poznato da drugim danima ne može da se pravi roštilj.

Plus što ljudi misle da je sramota poneti djubre za sobom pa ga ostave na milost i nemilost životinjama

A neki i ne pokupe nego samo ostave, što vidimo svakog vikenda. Ovo je trenutna situacija u parku iza moje zgrade

IMG_5836.jpeg
IMG_5835.jpeg
IMG_5834.jpeg
 
Не треба баш осуђивати Србе што не иду сваки дан да једу на тепиху у парку. Постоје простори за то зову се кухиње. А и за такву активност је потребно носити хрпу ствари које до ушћа тешко могу да се донесу јер треба пешачити километар два до најближег паркинга.
 
Ада Хуја мора да (п)остане зелена.
Прво фабрика картона да се исели, а онда и онај крш на путу до Аде, стоваришта, градска чистоћа, отпади, дивље насеље...
Најбоље би било да постоји фронт зграда до обале а зеленило до рукавца.
 
Да, јесам. Зато "П" у загради. Очистити, вратити у првобитно стање и евентуално наставити причу са супернатуралом.

Погледајте шта је около, колико се гради и планира да се гради. Мора ту бити зелена површина.
 
Srpska mraznja prema parkovima moze se razumeti kao mrznja bivsih seljaka prema dodiru zemlej i prirode.
Vecina stanovnika danasnje Sumadije i Srbije, bez juznog dela potice iz dinarskih krajeva, odakle su emigrirali od 17. do 21. veka. To su ponosni ljudi kojima nije u krvi da se bave zemljom vec da budu stocari, ratnici, kradljivci stoke i pljackasi. To je narativ CG, Hercegovine, Like,. Kosova i dela zapadne Srbije (koa i Kosova, Albanije i dela Grcke).

Ovi ljudi imaju snazan ego, mrze zemlju, mrze rad.
Vole skupa kola i skupe zene i pistolje kojima cesto kompenzuju seksualnu nesigurnost koja proizilazi iz identiteta stocara i heroja koji mora da radi, ali nema upornosti za to.
Veruju da im sleduje da gospodare drugima.

Ovi ljudi su se nagurali u Srbiju i oni su danas Srbija.
Gadi im se da rade zemlju sto su u Srbiji morali da rade jer ovde ne mogu da budu stocari.
Kao sto potajno preziru sebe, tako preziru i druge.

Mnogi od njih zive u Beogardu i mrze parkove jer je to zemlja, zelenilo itd.
Oni preferiraju zgrade, sto vece i nabreklije to bolje.
 
Та мржња према природи је такође и скоро искључиво још једна регресивна тековина титоизма. До њега србин је имао изразито добар, скоро духовни однос према земљи а што се види из наше културе и борбе за исту.

Заиста је депласирано да тако причаш о народу који је све до 1930их 90% био практично једно са земљом и из тога извојевао слободу за све јужне Словене.

Такође, Косово је у последњих 1000 година 850 најбогатија, најразвијенија и најеманципованија регија од Охрида до Сремских Карловаца. Сушта је супротност оног менталитета који си му пришио. Земља најлепших манастира, најбољих вина и најбогатијих рудника.

Није Вучић измислио наратив да тамо нема ничега. Сваки издајник и непријатељ је тако причао за сваку српску земљу коју је продавао.
 
Cotra se verovatno bavi stočarstvom ili je ratar, kad piše onakve stvari…😁
 
Često šetam i trčim tamo i da, Srbi ne umeju da koriste parkove.

je*******iga, seljaci smo, da ne filozofiram previše.

To je generalno problem ovog prostora i to se vidi kada pogledamo prosečnog Srbina (a to nije krug Dvojke ili oni Srbi koji putuju van Balkana) i šablonsko oblačenje i frizure.

Po parkovima i u prirodi (van grada) proporcionalno više vidjam strance, naročito Ruse.

Naš čovek ako ode van svog grada, više gugla restorane nego kuda da šeta.

Daleko smo mi od nošenja ručnog frižidera i ćebeta u park, ali poslednjih godina vidjam i takve “frikove”, tako da se malo pomeramo sa mrtve tačke.

Pa mi i dalje zamišljamo znak “ne gazi travu” svuda gde je travnata površina.

slazem se dule sto posto.
ja sam imao neke predloge za piknik sa nekim prijateljima, njima je to zvucilo kao da smo seljaci.

ali da se razvija sator na sred parka i da gruva najgori narodnjaci (u kojiima je istina uziva vecina zemlje bili caci ili ne), to bi bila dobra zabava.
 
Хајде сад искрено, мислите ли да људи - имају времена да често праве пикник, имају добар приступ излетишту за пикник, и да је парк Ушће примамљив за пикник? Како да дођу на пикник, аутобусом 15 од Зеленог венца? Да паркирају кола код МСУ и ту иду на пикник?
Немам ништа против, али морамо реално сагледати околности да неке ствари нису практичне. Мени је више за пикнике Звездарска шума или Ада.
 
Сад тек неће бити потребе за пикником. Појешће нас кинези туристи како је и описано у пројекту (африка и кина доминантно конзументи са рендера док шетају кучиће), а домаћи ће да гледају слагалицу јер им је сужен простор за слободно кретање.
Само бетон, само паркинг, само туристи. Кука се како је тешко одржавати овакав парк, а када дођу ограде које треба сваки дан прати чистити а онда и фарбати биће инфлација. Бесмислена метална пасарела коју на крају неће нико ни да користи. Као пређашњи Савски трг, оивичен рђавим оградама и избетониран без трунке хлада. Пропао је од првог дана кад је направљен, хвала Богу је склоњен.

Људима је жеља да ходају по земљи а не металној ужареној конструкцији која ће релативно брзо да зарђа и постане нефункционална. Људима је до тога да у летњим данима нађу место испод дрвета да се охладе, а то неће моћи на пасарели. Погледаћемо само пасарелу са калемегдана, која јесте функционална али без одржавања она пропада. Тако је направљена да не може ни 2 године а да се не реновира.

Акваријум са ајкулама? Само нам је то требало. Да преживимо и то сецирање кад крену багери да крше зеленило и бетонирају.
Жали боже.

Срамотан пројекат урбанизације једног простора који за то није предвиђен. Срамота целе струке.
 
Za Prvi maj sam trčao ujutru i bilo je par porodica koje su piknikovale. Ima dosta mesta u hladu, pa je sasvim OK da porodica tu provede deo dana.

Pristup jeste bezeze za mnoge jer nema parkinga, ali recimo, ima parking tako gde planiraju Jarbol i odatle na 200m ima baš dosta mesta u hladu.

Da se ispoštovao originalni plan Jana Gela, kod svih poprečnih staza bi bio parking, ali mi znamo bolje :(

Zvezdarska šuma jeste bolja za piknik, a što se tiče Ade - ona je druga priča.

U principu hteo sam da istaknem da naš narod više voli da sedne u kafić, gde trešti muzika, nego da uzme kafu za poneti i sedne u park.

O ručnom frižideru u koji stanu sendviči, voće, hladno piće - da ne govorim. Za 95% ljudi je to asocijacija na paradajz turizam ili šta već.
 
Па оно, пола-пола је од навике боравка у парковима или кафићима. Ја сам у средњошколској младости више волео да будем по парковима увече него у кафићима. Има и до саме културе кафенисања и до комплекса видети и бити виђен. Мада мењају се и те навике. Нису ни кафићи више као пре 15 година. Мења се стил а са њиме и култура живљења.
 
Па оно, пола-пола је од навике боравка у парковима или кафићима. Ја сам у средњошколској младости више волео да будем по парковима увече него у кафићима. Има и до саме културе кафенисања и до комплекса видети и бити виђен. Мада мењају се и те навике. Нису ни кафићи више као пре 15 година. Мења се стил а са њиме и култура живљења.

Klinci sede po parkovima jer nemaju para za kafane i kafiće. Čim počnu da zarađuju, vrlo brzo se pređe na konobarsku uslugu.

Inače se slažem da nije u kulturi ovog naroda da piknikuje i nosi hranu i piće sa sobom, to je više zapadnjačka stvar.
 
Naravno da svako ima i zna svoje prioritete.

Ne mogu ja da utičem lako na nekoga, plus, retko ko se menja. Ko voli da sedi u kafiću neka sedi tamo, naročito ako mu je to gušt.

Ali ljudi moraju da shvate da nisu svi kao oni i da ne nameću svoje stavove drugima i da ih napadaju zbog toga. Jbg, ja mislim da svi treba da putuju što više i da vide kako život teče u drugim sredinama, pa da prihvatiš ako ti se sviđa.

Meni je besmisleno da ako treba da se vidim sa nekim sedim u kafiću u gužvi i da mi piči muzika, kada mogu da to isto uradim napolju, u šetnji, po mogućnosti okružen zelenilom. Opet, ako biram kafić, to će biti neki gde muzika ide tiho u pozadini, ne ometa razgovor i da je lep pogled.

Ali to sam samo ja.
 
Ево опет ограда постављена на пола парка. Свака част. И то "мало" што се конзумира сад ће опет 6 месеци да стоји ограђено.
Сву памет попише стручњаци.
 
Vrh