Park kod Ušća i Park prijateljstva "Oaza Novog Beograda"

[Igor]

@astrodule nije to nekada imalo toliko veze sa medijskim prostorom koliko sa zeljom da se u prostoru obelezi jedan momenat ili razdoblje kao u ovom slucaju. Neko je nekada o tome razmisljao i sprovodio na sasvim solidan nacin a mi nismo sposobni ni da odrzavamo a pogotovo ne da sve to priblizimo danasnjim generacijama.

@tragac prvo resenje je takodje previdjalo obelisk koji je Palisaski zamenio kuglom u svom prvonagradjenom resenju. Spomenik vecnoj vatri ne odudara previse od inicijalne ideje.

 

[tragac]

Plamen u kombinaciji sa formom spomenika i samim kontekstom u kome je spomenik nastao jasno ukazuju na korelaciju. E sad Džuče obelisk je visok 170m sa liftom i vidikovcem, ovaj je dosta manji ali je prvobitni plan bio da Večna vatra ima 70 metara što je otprilike visina i solitera u Bloku 30 kao i onih na Keju.

 

[Igor]

Jedna od sustina je po meni da umesto da djake na ekskurziji vode u usce centar mogu da odvedu u obilazak parka ili ako bas zele u usce pre ili posle da obidju park. Slicna prica je i sa stranim turistima umesto da na levoj obali Save obilaze iskljucivo splavove mogu posetiti park. Povoljna je lokacija za turisticke autobuse ima mesta gde da se iskrcaju potencijalni turisti.

 

[Дошљак]

Парку је неопходно добро повезивање са околним тачкама масовног окупљања - ТЦ Ушће са аутобуски стајалиштима около и кеј уз Саву где су сплавови, као и са другим блиским знаменитим садржајима који су у непосредној близини - кеј уз Дунав, Палата Србија, МСУ. Такође поред реконструкције шеталишта и табли са именима знаменитих државника који су садили парк, треба у околини ставити и путоказе, као и за МСУ, пошто многи људи не знају да је ту Парк пријатељства.

 

[orion]

Прича око споменика је једна тужна прича о нашој немарности, недостатку самопоштовања и поводљивости.

Тај споменик је посвећен српским жртвама за време бомбардовања и апсолутно није смело да се деси ово што се десило. Настрану то што се неко окористио тиме што је мазнуо рефлектор али то је као и паљење скупштине прихваћено макијавелистички. Овај споменик је помало непропорционалан али то је требало да се реши тако што би се направила нека врста континуитета и овај пламен и рефлектори угасили под изговором безбедности летења а вечни пламен пребацио на неку другу локацију и у некој дискретнијој форми нпр. као код Тријумфалне капије у Паризу.

Подржавам покретање овог питања, посебно стављање проблема на насловну страну Беобилда.

 

[tragac]

Takozvana večna vatra je klasičan primer političke zloupotrebe žrtava i tadašnje situacije. Zemlja kojoj je industrija bila uništena je trebala da troši velike količine uvoznog plina da bi održavala večnu vatru kao i struju za te laserske topove. Takav spomenik niti je ekonomski održiv (ne u smislu da spomenik kao objekat treba da donosi zaradu već da je jednostavno preskup za održavanje u trenutku kada škole i bolnice nisu imale grejanje) a pritom nije baš ni ekološki niti bezbednosno prikladan. Paljenje večne vatre pokazuje očajnički pokušaj jedne padajuće garniture da stvori još mitova kojima bi se nekako održala na vlasti još neko vreme. Palijativno zbrinjavanje umirućeg režima putem arhitekture. Kasnije je gašenje te vatre takodje zloupotrebljeno u dnevnopolitičke svrhe što je vrlo moguće takodje bila inicijalna pretpostavka idejnog tvorca same vatre. Plaćenici agresora i postavljači radio lokatora sada zverski gase večnu vatru kako bi uklonili sećanje na svoje zločine blablabla.

Naravno, način na koji je to učinjen (pod pretpostavkom da je istinit) pomalo podseća na ovo danas sa fantomkama, mada je pitanje šta je sve tu tačno bilo. Večna vatra je bila pogrešan projekat izveden u pravo vreme.

Spomenik žrtvama bombardovanja bi trebalo da ima drugačiju formu, koncept, a i lokaciju bi trebalo razmotriti.

 

[Дошљак]

Mислим да најмање треба да се бавимо тим спомеником, и да акценат ове теме треба да буде на повезивању и реконструкцији постојећих стаза.
Централну стазу треба наставити право у истој оси да се споји са кејом и тако да буде спој са кејом и ТЦ Ушћем, и обавезно у блоку 15 преко пута направити стазу као везу са МСУ и другу стазу ка Скејт парку и аутобуским стајалиштима на почетку булевара Николе Тесле. И наравно поставити туристичке путоказе са Бранковог моста који усмеравају и на МСУ, и на Парк пријатељства, и на кеј. То би за туристе били много битнији путокази него путоказ за ТЦ Ушће или Арену. Наравно на самим улазима у парк потребне су вишејезичне табле са информацијама о самом парку.

 

[astrodule]

Treba ubaciti i neki sadržaj. I dalje zagovaram ideju o trim stazama svuda od Juge do Gazele, a uz to dodati i drvene klupe, česme i par dečijih parkića. Pojačati bus linije (već je planirana okretnica, što je super), ali moralo bi se i napraviti još parking mesta najviše zbog ljudi sa malom decom.

Poslato sa telefona

 

[Дошљак]

Tрим стаза дефинитивно треба, и најбоље је урадити је између бициклистичке стазе и кеја где год су они раздвојени, а у делу од МСУ боље да заобиђе гужву кроз средину парка у блоку 15 до испод Бранковог моста.

 

[Igor]

U danasnje vreme se te stvari daju resiti, ne mora da gori prava vatra moguce je uraditi led rasvetno telo koje bi bilo kao plamen. Ekoloski i ekonomski daleko isplativije.

 

[relja]

astrodule » 14 Jul 2016 07:34 pm[/url]":1zbonoj7]Pa nije sigurno večni plamen vezan samo za Severnu Koreju.
Tu je i Olimpizam, a sigurno bi mi Gugl dao još primera.
...

Нисам Google али могу да прискочим



Прослава прве годишњице ослобођења Београда у 2. светском рату, Славија, 20, октобар 1945.

 

[neven_k]

Slika pokazuje i dve sasvim solidne zgrade na mestu Miticeve rupe. Verovatno su je komunisti srusili, sad znam ukupno 8 zgrada na Slaviji koje su srusene posle II sv rata.

 

[Galeks]

@Relja
Sta se desilo sa spomenikom sa slike?

 

[relja]

Galeks » 16 Jul 2016 07:19 pm[/url]":1ovavgzl]@Relja
Sta se desilo sa spomenikom sa slike?

Koliko ja znam (sa Zabavnika) ovo je bila samo privremena konstrukcija od drvenih greda.
Ovo je fotografija iz 1945., a ostatke Dimitija Tucovića su tu sahranili posle 1948. ili '49.
Verovatno je uklonjena posle proslave, ali ne mogu da tvrdim.

neven_k » 16 Jul 2016 06:39 pm[/url]":1ovavgzl]Slika pokazuje i dve sasvim solidne zgrade na mestu Miticeve rupe. Verovatno su je komunisti srusili, sad znam ukupno 8 zgrada na Slaviji koje su srusene posle II sv rata.

Na fotografiji se vide Bioskop Slavija i levo od njega zgrada apoteke na početku Beogradske. Obe zgrade su srušene 90-tih i na njihovom mestu je do nedavno bio parking.
Mitićeva rupa je van kadra i na taj plac je bio prazan, spreman za izgradnju robne kuće.

 

[neven_k]

Relja, pogledaj jos levo, leva strana Beogradske, stoje dve zgrade kojih vise nema.

 

[relja]

Da, sad mi je jasno, mislis na zgrade u Beogradskoj, sa leve strane kada se ide prema Njegoševoj. Koliko ja znam, srušene su mnogo kasnije, 70-tih.
Zavelo me je što si napisao "na mestu Mitićeve rupe", pomislio sam da si pogrešno orijentisao fotografiju. Mitićeva rupa je Mitićeva rupa, deo koji je ostao zapušten posle rata. Okolo su bile druge zgrade.
Ja bih bio prilično oprezan sa generalizacijama kao npr. "srušili komunisti". Nije to baš tako bilo.

 

[milanche]

Ja samo da dodam da je bio i svojevremeno konkurs za uredjenje parka prijateljstva (krajem 2007. cini mi se). Ja sam nasao samo dva rada, ne znam ni ko je tada pobedio
od-do arhitekti

cubex

 

[RioBL]

Mislim da bi bilo dobro povezati ovaj park sa Kalemegdanom nekim pješačkim mostom kod MSU.

 

[mekbejn]

i da ponovim jos jednom, ideju naseg kolege Zidara:

 

[neven_k]

ja sam za dve elektricne skele, koje bi kao platforme isle od jedne do druge strane na svakih 5 minuta.

 

[dedinje]

U Mladenovcu se nalazi veliki nadvožnjak, visok i širok, koji ide preko važne pruge Beogerad - Niš. to je najvažnija pruga u srbiji, nekad izuzetno prometna. Danas je saobraćaj tom prugom mnogo manje intenzivan ali će sigurno biti veći kad se pruga modernizuje na čemu se već radi. Tu prugu je za vreme rata intenzivno koristio nemački okupator pa je i izgradio nadvožnjak. I današnji tramvajski most je podigao okupator 1943 gosdine. Čudi me da te dve okupatorske tvorevine nisu srušene odmah posle rata. One i danas potsećaju na rat, okupaciju i zločine. Nije kasno da se i danas sruše i da se uklone neprijatne asocijacije.

 

[kkorisnikk]

Dedinje, da li je to možda na konto one priče o Mirinom spomeniku sa prethodne strane. Teško da
se može podvući takva paralela.

Prvo, u vašem primeru, radi se o infrastrukturnim objektima koji iako zaostavština strane okupacione sile i dalje
vrše svoju osnovnu funkciju. Oni kao takvi ne mogu imati nikakvu simboliku niti mogu nositi bilo kakvu poruku.

Spomenik Mire, meni lično će uvek predstavljati to, spomenik osobe koja je zajedno sa svojim mužem otela mnogima
najbolje godine njihovih života. Uvek kada prolazim pored, ali uvek osetim izvesnu dozu gorčine i ne verujem da će se to
ikada promeniti.

Trebalo ga je srušiti odmah nakon petog oktobra, opet trebalo je mnogo toga tada uraditi, samo 6 oktobar je nažalost izostao,
a mi smo u amanet dobili ovakve stvari. I šta ćemo sada, rodilo se valja ga ljuljati, ne znam.

 

[Galeks]

Rusenjem spomenika nista se ne menja. Narod je taj koji sebe mora da promeni, a vlast ce se onda prirodno promeniti. Sve ostalo je borba sa vetrenjacama.

 

[dedinje]

Prokleta jerina je naredila podizanje tog monumenta sa večnom vatrom. Pa neka ostane i neka nas, i buduće generacije, stalno podseća na najcrnje dane u celokupnoj srpskoj istoriji.

 

[Homer Jay]

уторак, 7. март 2017.
Уметничком стазом до Музеја савремене уметности

Када на Дан ослобођења Београда буде отворен Музеј савремене уметности, до њега ће посетиоци моћи да дођу и уметничком стазом – везом између комплекса „Ушће” и културног здања, рекао је главни градски урбаниста Милутин Фолић за лист „Политика”.

Оплемењена скулптурама из музејског фонда, осветљена, са клупама за одмор на сваких 25 метара, она ће бити весник трансформације 80 хектара парка између Бранковог моста и хотела „Југославија”. Још осам главних стаза повезаће Булевар Николе Тесле и реку, а свака од њих казиваће своју причу: научну, музичку, о историји и географији Србије, природњачку, док ће између њих бити терени за фудбал, одбојку, теретане на отвореном...

Мораће да се поштује строга хијерархија у којој ће пешаци и бициклисти имати предност. За стручњаке једног од најпознатијих светских бироа, „Гел архитектса”, који се баве уређивањем јавних простора, све то би требало да буду мамци за привлачење Београђана и туриста у тај неискоришћени јавни простор. Финална верзија тог идејног решења представљена је челницима града, а Милутин Фолић, градски урбаниста, верује да ће пре лета „Зеленило – Београд” почети да обликује уметничку стазу. О избору детаља који ће бити на свакој стази свој суд моћи ће да дају и суграђани посредством апликације „Београђани”.

– Архитекте из Данске оживеле су овај простор без нарушавања природног амбијента и крупних градитељских захвата. На појединим местима биће засађено још дрвећа, свака главна стаза имаће интересантне експонате. Парк „Ушће” постаће зелена оаза малтене у центру града, где ће моћи да се учи, рекреира и одмара, а не као сада да се углавном само протрчава – истиче Фолић и додаје да је фирма „МПЦ пропертис” граду донирала идејно решење, а да ће „Зеленило” финансирати изградњу уметничке стазе.

У плану је и пешачко-бициклистички мост који би код Бетон хале, где је планирана пасарела до Београдске тврђаве, повезао десну савску обалу са левом код Музеја савремене уметности. Извесна је и још једна, како је градоначелник назива, атракција града – гондола којом ће се спојити тврђава и парк Ушће, преноси „Политика”.

Комплетну презентацију парка Ушће можете погледати/преузети овде (.PDF)

Izvor: Grad Beograd

Savetujem da obavezno pogledate PDF prezentaciju koja je postavljena u vesti, jer je veoma zanimljivo da Gel vidi Ušće prilično suprotno u odnosu na najave gradskih vlasti o uređenju tog prostora. Tj. daje prednost jednoj zelenoj, rekreativnoj oazi u odnosu na zabavni park.

Detalji koji su meni najzanimljiviji:

- Predlaže pešački most kod Beton hale umesto gondole. Nema čekanja u redovima, nema plaćanaj karti, brži je, omogućava pristup širem području parka i bliži kontakt ljudi sa rekom.

- Protiv je izgradnje panoramskog točka na Ušću. Ističe da se većina ljudi takvom atrakcijom provoza samo jednom i da je zanimljivija turistima od lokalnog stanovništva. Takođe navodi da je Ušće nezanimljiv teren za panoramski točak, jer tu nema mnogo toga da se vidi iz vazduha. Kaže i da to suštinski ne bi bio deo parka, već odvojen sadržaj. Ako bi baš morao da se pravi, onda predlaže da ga stave kod hotela Jugoslavija na samom kraju parka.