Park kod Ušća i Park prijateljstva "Oaza Novog Beograda"

[Homer Jay]

Ovde se svojevremeno digla mala buna kada je Šapke najavio da će da uglavi dva-tri sportska terena u delu parka kraj Brankovog mosta, tako da sam očekivao mnogo burnije reakcije na najavu rekonstrukcije ove "zelene površine" (čestog termina u srpskoj javnosti, verovatno zato što podsvesno i sami shvatamo da postoji nekoliko koraka urbane evolucije od proste zelene površine do nečega što bi bilo dovoljno pristojno uobličeno da bismo ga mogli nazvati parkom).

Tokom tadašnje diskusije se kao jedan od glavnih argumenata da tu ništa ne treba dirati povlačio njujorški Central park kao "šuma u gradu". No, kada je činjenično predočeno koliko je Central park mnogo, mnogo, mnogo više od nekakve šume u gradu - diskusija je otišla drugim tokom i odjednom su Beograd i Njujork postali neuporedivi, a činjenica da je Central park mnogo veći od Ušća, opravdava to da sebi može da priušti da na svojoj površini ima još nečega osim drveta, trave, po koje klupe i asfaltne staze.

Tvrdoglavo ću ostati pri svom ranijem stavu - Ušće, ovakvo kakvo je sada, je bedan izgovor za park koji je tu nastao više kao nedostatak ideje kako spustiti Novi Beograd na reke, a opstaje kao scenografija za muvanja na kalemegdanskim zidićima. Ali, ta "zelena površina" nije, niti treba tu da bude zbog lepog pogleda s Tvrđave.

Od Ušća se može napraviti lep gradski park u pravom smislu te reči, a intervencije ne podrazumevaju nužno naguravanje nekih silnih kvadrata, betoniranje livada, masovni "drvocid" ili ne znam šta već. Izgradnja parka je ozbiljan zanat, ništa manje zahtevan od izgradnje zgrade ili trga. Aj' sa zgradama nekada i ubodemo, ali trgovi i parkovi (javni prostori "en general") nas baš j***.

 

[mekbejn]

Dobar post, kao i uvek.
Ja samo imam jedan amandman : ljudi se plase neke intervencije jer se to u nasim uslovim pretvori u orgoman izvo korupcije, dese se kvadrati na zelenim povrsinama i onda izgubimo i to malo sto smo imali.

Inace, Central park je fantasticno mesto i uredijivanje u tom stilu je naravno vise nego pozeljno. Zato sam i spomenuo pejzaznu arhitekturu, posto postoje ljudi kojima je to posao i treba im ga poveriti. Mislim da za ne mnogo para mozemo da dobijemo nesto sjajno.

 

[Drakche]

U pitanju je zaista ogromna zelena povrsina, bilo bi najbolje da se napravi konkurs, pa da se vidi kakve sve ideje postoje.

Meni se licno dopada ideja o jezeru (bez obzira sto postoje reke), onda kao mesto za piknik, za dzoging i naravno bicikliste. Skejter park je isto ok, kao i sadrzaji za decu i teretane na otvorenom, ali ne bas i sporstki tereni. Ugostiteljski objekti - da, ali ne vasariste, tu su svakako splavovi koji popunjavaju taj ugostiteljski deo. Protivim se seci stabala, stavise, trebalo bi biti vise razlicitijih vrsta drveca i flore generalno, zemljiste je pogodno za to. Luna park definitivno NE, ali neko je spomenuo veliki tocak, sto smatram ne tako losom idejom.
Ono sto bi pak moralo biti centralna tacka Usaca je muzej savremene umetnosti, i to sa prosirenim kapacitetom (kako unutrasnjim, tako i vanjskim) kao i pesacko-biciklisticka veza (most) sa Kalemegdanom.
Malo li je?

 

[Дошљак]

Цео тај простор, блокове 10, 14, 15 и Старо сајмиште, све то треба посматрати као једну целину и тако и уредити.

-У појасу дуж река треба обезбедити поред већ постојећег шеталишта и бициклистичке стазе такође и одвојену стазу за џогинг од одговарајућег материјала, као у Новом Саду нрп.

-Стазе су лоше дефинисане и још лошије повезане са околином, лепо осмишљен кеј у парку Републике Српке нпр. има очајну везу, на шеталиште код Спомен парка Старо сајмиште је могуће стићи или са смрдљивих и упишаних и унеређених степеништа Бранковог и Зарићевог моста, или провлачењем кроз само Старо сајмиште. Слично томе, лепе и широке стазе око Вечне ватре су недовршене и никако спојене са главном шетачком трасом, Земунским кејом.

-Спој Земунског кеја који почиње код базе Речне флотиле ВС и Савског кеја је очајан, кроз гужву ресторана Астерикс и околних објеката и сплавова, а то се могло лагано заобићи да су стазе Земунског кеја само наставили право уз саобраћајницу која води паралелно са Савским кејом до МСУ до којег постоји само оронула уска стаза од Скејт парка.

Сам блок 15 бих поделио тако да би око МСУ простор резервисао за отворену галерију МСУ са скулптурама и осталим уметничким делима, код Скејт парка употпунио још неким садржајима за младе који се ту окупљају, можда отвореним галеријама за уличне уметнике и сл., а у густи шумски део би сместио мало језерце са острвом за лабудове, патке и корњаче, клупе за пикник, утабаним земљаним стазама и музички павиљон.

Иза СИВ-а где је парк најужи треба направити стазу у продужењу пешачког прелаза пошто се та траса користи као најкраћа из блока 21. кроз паркинг СИВа. Слично треба учинити и на још неколико места, у продужетку Трешњиног цвета код раскрснице са булеваром Николе Тесле.

Слепо црево кеја код Парка Републике Српске испод Газеле треба наставити испод Газеле до Старог моста, и ту између Газеле и железничког насипа провући бициклистичке и пешачке стазе до прелаза у Владимира Поповића код петље Сава центар и тако омогућити блоку 19а излаз на реку. Наравно дуж Владимира Поповића наставити стазе за пешаке и бициклисте даље ка Јурија Гагарина и постојећих стаза и тако направити везу и са Адом.

То је за сада део проблема којим би се требало позабавити.

 

[dedinje]

stf, kako zelena površina pretstavlja potpuno nekoristan prostor velikog grada. Obrnuto, ona je dragocena. da nisam pristalica beograda na vodi predložio bih da se tamo napravi veliki park sa najraznovrsnijim vrstama drveća.

 

[Mair]

Дошљак » 10 Jun 2016 22:18[/url]":2tq2zz9z]
-Спој Земунског кеја који почиње код базе Речне флотиле ВС и Савског кеја је очајан, кроз гужву ресторана...

Nemoj da praviš ovakve zablude preko neistine. :wink: Zemunski kej se završava kod Grand Casino (ex. hotel Jugoslavija), tančnije kod splava "Monza". Ipak ti kao Novobeograđanin možda ovo nisi znao. Taj se deo od ušća reke Save u Dunav do Zemuna naziva Dunavski kej na Novom Beogradu. To je deo pored palate "Srbija".

 

[Дошљак]

Извињавам се на ширењу дезинформација, на ГЕ су назначили цео потез уз Дунав од базе РФ као Земунски кеј.

Мада признаћу, као клинца ме је мајка углавном водила само до хотела Југославија. Од сад ћу га звати Дунавски кеј

 

[Barkley]

Волим сваки зелени простор, па макар био и неуређен. Треба га средити, а како, то већ остављам стручнима да предложе. Мени је занимљиво да читам и сазнајем нешто о томе.

Елем, оно што је мени засметало када сам први пут чуо за ову идеју од стране Синише Малог је начин на који се дошло до те иницијативе/коске/чега год. Није стриктно везана критика за Малог нити за актуелну власт, то је (феудални) начин размишљања 99% политичара у овом изговору од државе. Погледајте како гласи вест: био је градоначелник у посети Москви, одушевио се Горки парком и одмах дошао на идеју да се тако среди Ушће. Тако је и Весић дошао на идеју да прави гаражу испод Кнеза Милоша. То је директно пљување на струку која се тим стварима бави у овој држави. Колико ја капирам ствари, стручни органи, надлежни секретаријат, универзитет и сви остали који се тиме баве би требали да знају које су тачке које треба средити, да имају предлог приоритета и, идеално, планове за уређење. Политичари треба само да затраже да им се то представи, да процене шта може а шта не у том тренутку (наравно, ту иду процеси лобирања, интереса, конкуретске борбе, што не мора да буде лоше), и да онда одлуче шта ће заступати и гурати или ће евентуално затражити неке преправке.

Они су се овим, да простите, посрали и по њима блиским урбанистима, архитектама и иним (није први пут, не чудим се, само указујем на то). И никоме то не смета... Па, добро, бре, да ли заиста све треба да зависи од тога где је неко од функционера био у посети и шта је тамо видео? Како никог метроом да провозају па да схвате колико је то лепа и корисна ствар?

 

[astrodule]

Znam za sličnu priču kada je Radmila Hrustanović bila gradonačelnik. Bila je neka delegacija (gde je i ona bila) u poseti nekim gradovima i oduševljavali su se mnogim stvarima i govorili među sobom kako će sve tako nešto da urade i u Beogradu. Poznanici koja je bila sa njima je baš bilo čudno kako se oduševljavaju nekim stvarima koje su svakome ko je nekada prošetao evropskim gradovima bile obične.

 

[stf]

dedinje » 11 Јун 2016 03:49 am[/url]":265e8txr]stf, kako zelena površina pretstavlja potpuno nekoristan prostor velikog grada. Obrnuto, ona je dragocena. da nisam pristalica beograda na vodi predložio bih da se tamo napravi veliki park sa najraznovrsnijim vrstama drveća.

Зелена површина себе ради нема никакву корсит за град и његове грађане.

Ова површина код Ушћа једино има статитсичку корист за град јер му у папирима повећава проценат зеленила. Ништа више.

 

[Delija]

Ту трагичну мисао преко уста може да превали само српски архитекта.

Парадоксално, 21 век је управо век "зелених површина себе ради", барем у развијеном, цивилизованом свету где су огромне зелене површине, често и намерно запуштене, пошумљене, са великим травнатим пољима, брежуљцима, воденим површинама...И често су пуне људи. Ми буквално све то већ имамо и то никада не смемо уништити само због тренутног помодарског, заосталог стања српског, вечито транзиционог, друштва које се осећа вредним само ако гази бг асфалт и које бежи од природе као ђаво од крста.

То што је већина примитивна и опијена материјализмом сваке врсте не значи да требамо примитизовати и јавни зелени простор.

 

[stf]

Одлично, изволи навести примере који нису филозофски концепти.

Да је Ушће запуштена шума ала Бањичка, Звездарска или пак Миљаковачка, или нешто попут Великог ратког острва па да те разумем у твојој антибеседи, али Ушће ни по критеријуму запуштености не испуњава минимум услова.

Београд има то чему остали "развијени свет" тек тежи. Поред примера које сам навео, ту је и резерват Чапља преко Дунава. Макишка шума, Ада Циганлија. Нешто уређенија је парк-шума Шумице.

Ако сматраш да Ушће треба да буде једна таква површина ја то у потпуности и недвосмислено подржавам јер је такав концепт бар од неке корсти за град (дом је многим животињама, резерват за птице, има еколошку функцију итд....)

Ушће је зелена површина ради зелене површине која није чак ни намерно запуштена већ је она у неком полуевулутивном стадијуму као неки мутант - бескорисна по свим критеријумима. Није чак ни за хипике који би да пикникују на ћебету јер је трава до пазуха пуна комараца, крпеља и којечега.

 

[Delija]

Навео сам низ параметара а ти си се уватио само за запуштеност па с тога пост ти и нема неког смисла.

У европским престоницама цивилизована друштва за највећу вредност управо узимају велике "досадне" оазе зеленила и мира.

 

[Дошљак]

Зеленило је потребно у што већој мери, али је исто тако потребно и одржавање истог. Ево једног примера, зелене површине дуж Јурија Гагарина преко пута Белвила, блокови 58 и 68 код топлане. На средини је фино покошени травњак ка улазу у топлану. А около у правцима база Мостоградње и Рада џунглетина, чак и на запуштеним плацевима тих предузећа где дивље дрвеће прораста размонтиране кранове и расходоване камионе. А те џунгле су као створене за настанак дивљих депонија, погодно станиште за разне штеточине и псе луталице и веома непријатне за проћи поред, поготову ноћу.

Тако да природу ипак треба у некој мери укротити.

 

[Duleja]

@Došljak
Mislim da bi bilo poželjnije krotiti ljude.

 

[Дошљак]

То се слажем (укротити свакојака дивљања од саобраћајног, преко урбанистичког и правног), али је минимум сваке зелене површине у градским зонама покошена трава, а не да имамо овакве слике

https://www.google.rs/maps/@44.8009035, ... 312!8i6656

https://www.google.rs/maps/@44.8040014, ... 312!8i6656

 

[Duleja]

Parkovi, javne površine uopšte, jesu slika društva. Nisam za to da se više betonira (zato što se ne održava) i nasilno uređuje, jer nedostaje plana i ideja.

"Video sam tamo, mnogo mi se dopalo, to ćemo da roknemo ovde!" izjavljuje mali bandit, a publika može samo da čupa kosu i čeka, da vidi šta će da bude, ili da ne bude. Uticaj građana na stvari od najvećeg značaja u gradu blizu je nuli. Pojavljuje se kao otpor i bunt, najčešće kada je već prekasno. Nadam se da je ova poslednja "ideja" sa Ušćem samo prolazna groznica, te da će najzad da se potrude da taj prostor bude čist, uredan i negovan.

Inače, u idealnom slučaju, voleo bih da na Ušću doživim nešto ovako.

 

[Дошљак]

Минималан број бетонских стаза уз саобраћајнице и кроз сам парк као спојеви неких битних садржаја (МСУ, Бранков мост, ТЦ Ушће, раскрснице булевара и стајалишта ЈГП) и што више покошених травњака и осмишљено посађеног дрвећа су оно што нам треба, као на овом лепом примеру који је окачио Дулеја.

 

[Igor]

Izvor: Beobuild.rs

Neiskorišćeni potencijali Parka prijateljstva

Jedna od potencijalno najatraktivnijih lokacija spomeničkog nasleđa jeste novobeogradski Park prijateljstva na Ušću. Ideja za formiranje monumentalnog javnog prostora na Ušću nastala je još 50-ih godina prošlog veka, zajedno sa idejnim rešenjima i definisanjem budućeg političko-administrativnog centra na Novom Beogradu. Prvo urbanističko rešenje Parka prijateljstva izradio je inženjer Vladeta Đorđević 1961. godine, dok je punu urbanističko-arhitektonsku razradu dobio tek na svejugoslovenskom konkursu 1965. godine. Prvu nagradu osvojio je predlog Milana Pališaškog, što je postala osnova za dalji razvoj ovog javnog prostora. Nažalost, spomen-park nikada nije realizovan u celosti kako je zamišljeno, ali i pored toga danas predstavlja značajno i vredno istorijsko nasleđe grada. Izgradnja parka je počela 1961. godine tokom održavanja prve konferencije Nesvrstanih zemalja u Beogradu. Na inicijativu Mladih gorana Srbije, tom prilikom formiran je glavni motiv parka – Aleja mira u kojoj je svaki od lidera osnivača pokreta zasadio po jedan platan.

Nakon konkursa 1965. godine usvojeno je konačno rešenje, koje je predviđalo izgradnju monumentalnog parka prateći stroge geometriske forme. Centralnoj aleji dodata su bočna šetališta i staze, a sve se slivaju ka centralnoj tački sa skulpturom i paviljonom protokola za 50 gostiju. Geometrijski oblici dominiraju prostorom, pa je u zapadnom delu parka “zelena piramida” koja oblikom parira konkavnoj obali, dok je na centralnom platou planirana velika skulptura kugle sa fontanom. Ipak, konkursno rešenje nikad nije realizovano do kraja, a od celog plana završeno je manje od pola planirane površine parka. Zapravo, park je ostao bez osnovnih obeležija centralnog platoa - skulpture mira i paviljona protokola. Nakon NATO bombardovanja 2000. godine na centralnoj poziciji izgrađen je spomen-obelisk “Večna vatra”, što je zapravo originalna ideja glavnog obeležija parka iz 1961. godine, koju je Pališaški u svom rešenju zamenio skulpturom kugle.

Od 1961. godine kada je formirana Aleja mira, duž šetališnih staza i bočnih aleja zasađeno je preko 200 stabala. Decenijama su predsednici, poznate ličnosti i zvanice sa svih kontinenata ovde sadile drveće kao simbol prijateljstva, dajući svoj doprinos izgradnji ovog živog spomenika. Među najpoznatijim svetskim ličnostima svoje drvo u parku imaju amerčki predsednici Džerald Ford, Džimi Karter i Ričard Nikson, predsednici Sovjetskog saveza Leonid Brežnjev i Mihail Gorbačov, predsednici Istočne i Zapadne Nemačke Erik Honeker i Vili Brant, premijeri Indije Dzavaharlal Nehru i Indira Gandi, kralj Norveške Olaf Peti, iranski šah Reza Muhamed Pahlavi, engleska kraljica Elizabeta Druga, švedski kralj Karl XVI Gustaf, kubanski predsednik Fidel Kastro, egipatski predsednik Gamal Abdel Naser, severnokorejski lider Kim Il Sung i mnoge druge istorijske ličnosti iz celog sveta.

Iako je projekat Parka prijateljstva formiran u specifičnim društvenim i ideološkim okolonostima, rešenje uređenja i poruka su univerzalni i vanvremenski, bez veličanja političkog sistema, države ili vlasti. U tom smislu, ovaj park simbolički predstavlja afirmaciju saradnje i opisuje važnu epohu u istoriji grada, međutim isto tako može da postane i atraktivni deo turističke ponude. Stanje u kome se trenutno nalazi ovo kulturno dobro više je od nemara. Kamene ploče na kojima su imena ljudi potpuno su zarasle u travu, vrtovi stoje neuređeni, propale su pešačke staze, a kako nema ni osvetljenje većina ljudi ga izbegava u večernjim satima. Potrebno je što pre zaustaviti dalje propadanje ovog spomen-parka i obezbediti rekonstrukciju koja će iskoristiti sve njegove potencijale. Uređenje Ušća treba da počne baš na tom mestu.

Fotografije parka i deo ploca uz sadnice pogledajte u vesti na prvoj strani sajta ili na linku http://beobuild.rs/neiskori%C5%A1%C4%87 ... p2632.html

Ploce uz sadnice

Fotografije parka i deo ploca uz sadnice pogledajte u vesti na prvoj strani sajta ili na linku http://beobuild.rs/neiskori%C5%A1%C4%87 ... p2632.html

 

[relja]

Prelepo mesto, na žalost park kao da je zanemaren... slično kao i Topčider...

 

[astrodule]

Meni je, na žalost, prva asocijacija na taj prostor Mira Marković. Spomenik mi je sam po sebi OK, ali činjenica da je MM učestvovala u stvaranju (ili samo otvaranju) Večne vatre mi izaziva osećaj gađenja (kao i BnV ili Cvetni trg).
Dokaz (u mom slučaju) da političari na vlasti ne treba da toliko eksponirano učestvuju u novim projektima.

Poslato sa telefona

 

[Igor]

Svojevremeno sam imao isti problem ali racionalnost je preovladala. Takvim sagledavanjem bi se sami otudjili od grada i njegovih znamenitosti koje su nastale u razlicitim epohama i okolnostima.

Potrebno je da sve javne prostore posebno one od istoriskog znacaja priblizimo gradjanima a posebno turistima. Park prijateljstva je idealna lokacija da se uz obilazak MSU-a, Starog sajmista nadam se takodje rekonstruisanog priblizi izuzetna istorijska i kulturna turisticka ponuda.

 

[astrodule]

Možda grešim jer nisam živeo u prethodnim epohama, ali mislim da se političari previše mešaju samo da bi dobili prostor u medijima.
Dobro je što je mnogi ljudi koji ne žive ovde to ne sagledavaju na moj način pa im je skoro sve super.
Možda bi i meni bilo kada ne bih pratio domaće medije.

Poslato sa telefona

 

[tragac]

Večna vatra je inspirisana Džuče obeliskom u Pjongjangu. Asocijacija je jasna, Slobizam je u svojoj terminalnoj fazi uzimao upravo Džuče ideologiju za uzor. Sim tim i potreba da se vatra nikad ne gasi.

 

[astrodule]

Pa nije sigurno večni plamen vezan samo za Severnu Koreju.
Tu je i Olimpizam, a sigurno bi mi Gugl dao još primera.
Cela ta ideja spomenika, kao i Miljkovićevi stihovi su mi sjajni, ali Mirin pečat mi je ipak prejak (ipak su mi najbolje godine mladosti ona i njen muž uništili)

Poslato sa telefona