Zaista se izvinjavam na dužini. Ovo je neka vrsta zaključka za koji mislim da je važan, pa sam pokušao da budem što jasniji i zbog raznih drugih projekata u kome postoji sukob koncepcija. Ako budu potrebne, ostale poruke će biti bitno kraće.
Uvek se sudaramo oko potpuno iste stvari. Prostor u gradu se koristi tako da se iz njega izvuce maksimum kvaliteta koga bi on mogao da pruži, uvek u skladu sa posebnim prirodnim ili istorijskim prednostima koje on ima, uzimajući u obzir urbanističku viziju čitavog grada. Inače ga uludo bacate, pa je to onda ne samo rasipno nego i ružno za svakoga ko gleda celinu. Skejt park ne treba staviti u park pa ga sakrivati zelenilom, ako uopšte ne mora biti u parku. Ako dva prostora nemaju otvorenu i organsku vezu, nema ni razloga da budu zajedno. Ne smatram da je skejt park ružan u svakom kontekstu, ružan je ovde. Svi stanovnici Beograda imaju pravo na Ušće, ali nemaju svi sadržaji. To što pljeskavice i kafane, tuševi i klozeti sada nisu projektovani ne znači da ih neki kasniji projekat neće ubaciti zato što će to zbog popularnosti ovakvog mesta postati opravdano i neophodno. Postoji ogroman i prazan poslovni prostor ispod mosta. Ovde će se useliti sve i svašta, privučeni ljudima koji dolaze na sportske terene. Komercijalna aktivacija prostora ispod mosta i njegovo usmeravanje na visoko profitabilne male uslužne radnje je ustvari jedan od mogućih pravih motiva projekta Oaza. Ova dva susedna prostora na savršeno idealnoj poslovnoj lokaciji, tik uz široku i slobodnu ulicu, kasnije će da podstiču razvoj i širenje jedan drugog. Uopšte nije pitanje da li će se ovde vremenom napraviti neka vrsta haotičnog vašara i da li će dobar deo parka promeniti namenu. Hoće sasvim sigurno, bez obzira na bilo kakve trenutne planove. Njihov jedini trajni efekat je da uvedu novi sadržaj koji nije park, sve ostalo će se kasnije menjati u skladu sa tržišnom logikom, korišćenjem i raznim interesima.
Danas je buvljak na Novom Beogradu jedan od najvažnijih sadržaja u gradu. Egzistencija znatnog dela stanovništva Beograda na sasvim bukvalan način zavisi od njega. Da li njegova trenutna važnost znači da on ima pravo na prostor u parku oko skupštine? A tek na Ušću bi bio neviđeno popularan. Ne samo da se od ljudi ne bi moglo proći, bilo bi ih toliko da bi morao da ima sopstvenu policiju i sopstvene voziće za prevoz. Očigledno da ni prosta popularnost na slobodnom tržištu usluga, ni neka suva racionalna potreba jednog trenutka ne mogu biti jedini kriterijumi uređenja grada. Želim da kažem da urbanizam nije nešto što se na silu može uprostiti uvođenjem trivijalnih principa tipa "Ljudi ne vole da šetaju, pa žele da na dohvat ruke imaju sve. Hajde da onda na sva najlepša mesta Beograda stavimo po malo od svega: malo parka, malo sporta, malo kulture, malo tržnog centra, malo poslovnih prostora, sve začinjeno nekom starom tvrđavom ili kupalištem, ako se slučajno nađu u blizini". Ova vrsta svaštarenja, od svega po malo, skoro nasumičnog i slobodnog ubacivanja svih mogućih sadržaja na bilo koje mesto koje je popularno ili ima komercijalni potencijal vodi u stalnu eskalaciju, povećavanje brojnosti i koncentracije svega i svačega, a to je otprilike sama definicija kiča. Primera za ovo ima koliko hoćete.
"Boemska ulica", Skadralija, liči na nešto boemsko samo ako ima ograničen broj kafana i stolova. Ako 90% ulice prekrivaju stolovi, tako da turisti moraju da prolaze u koloni po jedan, onda je to farsa, obično ruganje svakome ko ima normalan IQ. Ulica je boemska ako je zadržala bar deo vrednosti koje ta reč podrazumeva. Inače služi otimanju para turistima a ne daje sadržaj koji je reklamiran, pa je obična prevara uprkos tome što stvarno nudi neku vrednost, tj muziku, jelo i piće. Međutim, ona je ili "boemska" ili "restoranska", isto kao je nešto ili park ili sportski centar. Sport je OK, ali onda nema parka i ne možemo da se lažemo.
Plaža na Adi Ciganliji je plaža ako je posvećena kupanju, a ne jelu i piću, pri čemu je "peščani plato" pored vode prekriven kafanskim stolovima. Inače je to kafana na obali (sa dozvoljenim kupanjem). Obala jezera i plaža su na ivici šume samo ako su stvarno na ivici šume. Poneki restoran je sjajan dodatak, ali ako su ti restorani na ogromnoj dužini potpuno sastavljeni, onda je u pitanju plaža pored gradske ulice sa restoranima. Jedna strana tog prostora se kompletno sastoji od zgrada pored šetališta, ne od šume, pa je to po definiciji ulica. Potrebna je znatna semantička egzibicija da se to i dalje zove plažom na ivici šume.
Centralni deo Ade Ciganlije je prekriven sportskim terenima. Ovde je pitanje jednostavno koji kriterijum primenjujemo. Da li mi se ovaj ambijent, uzet sam za sebe, dopada? Dopada mi se. Da li je lep, opet, uzet sam za sebe. Jeste. Treba li da bude ovde? Ne treba, zato što, ovakav kakav je sad, ne koristi optimalno prostor Ade Ciganlije. Problem je u tome što kad pravite sportske terene u šumi, pa posečete svu šumu i zamenite je sportskim terenima, onda ste izgubili početni razlog zašto šte uopšte počeli baš tu da pravite terene. Ako je praktično cela površina prekrivena terenima, onda ste to isto mogli da napravite u nekom bloku Novog Beograda, po čijem obodu zasadite tri reda gustog drveća, pa igrači imaju isti ambijent kao i sada na Adi, a prostor na njoj ostaje slobodan nešto što STVARNO KORISTI tu šumu koje na Novom Beogradu nema.
Ukratko, mora da postoji osećaj za kvalitet i meru, svest kada je dosta, ukus i stil u svemu što radimo, jasni opšti principi struke i mehanizam njihove kontrole, specijalizacija prostora tamo gde to ima smisla, ali pre svega drugog neka koherentna i celovita urbanistička vizija grada iz koje proizilaze pojedinačne procene poželjnosti pojedinih projekata. Bez ovoga je nemoguće procenjivanje stvarne, ukupne koristi i štete od tog projekta, a neka apstraktna arhitektonska ili druga lepota objekta znači vrlo malo. Ja centar grada posmatram kao prostor za sadržaje apsolutno vrhunskih kvaliteta, dakle posebnu zonu. Ako sadržaj nije vrhunskog kvaliteta, ili jeste, ali ga ima svuda po gradu, onda ne treba da zauzima dragoceno mesto u centru. Pod centrom podrazmevam stari deo Beograda i Zemuna, Ušće i obale reka u toj zoni. Ova ekskluzivnost i kvalitet moraju da postoje da bi i turisti i ljudi iz celog grada imali razloga da dolaze u centar, da bi on ostao živ, popularan, da bi se kompenzovale njegove mane, i da bi mogao da zarađuje na način koji neće narušiti vrednosti koje ga održavaju. Dakle, bez prljave tehnologije i bilo koje vrste biznisa koja zahteva puno prostora ili masovnu cirkulaciju robe i radnika, da bi se tradicionalno loša infrastruktura i ograničeni resursi centra grada sačuvali za ono od čega on pre svega živi. To je jedan od razloga zašto sam bio protiv velikih poslovnih prostora i tržnih centra oko Kalimegdana ili na obalama reka u ovoj zoni.
Ušće je jedini raspoloživi prostor koji može da bude neka vrsta našeg Centralnog Parka. To je uvek elitni prostor prestonice, neka vrsta idealnog, visoko estetizovanog izloga koje kulturno i administrativno središte neke države nudi svetu. Nešto slično japanskom vrtu. To je malo teže opisati rečima. Da se pesnički izrazim, otisak duha i civilizacije u materjalu koji je sama priroda, dakle priroda koja "prečišćena" i bolja od one prave, svedena na svoju i našu suštinu, na idealne slike. Poslao sam fotografije kako se to u svetu radi. Napravi se malo jezero, ostrvo za ptice, kanali, mostovi od drveta, mala botanička bašta, staklenici, malo brdo kao vidikovac, dosta egzotičnog i ukrasnog drveća, ljude očekuje potpuno drugačiji ambient iza svakog šumarka, velike livade, ponegde čitave oaze prave mahovine i cvetnih aranžmana, prostori za kamerne koncerte, svuda su posejane skulpture i umetnička dela uz puno slobodnog prostora sa najmekšom travom koji je moguće održavati. A mi imamo u neposrednoj blizini centralnog parka čak dve reke, muzej savremene umetnosti u samom parku, odlične saobraćajne komunikacije i gotovu infrastrukturu. Tako se dobija i prostor koji u svojm delovima može biti fleksibilne namene što je, koliko ja to shvatam, sada izrazito poželjno. Setite se dečije izložbe dinosaurusa pored muzeja, izlozbe naoružanja, skupova raznih vrsta, itd, itd. Mogućnosti za ovako kvalitetan prostor su beskrajne. Koristiti ga za mini golf i nekakve terene kojih ima milion po gradu je jednostavno greh do neba.
Evo kako to može da izgleda. Jedan od mnoštva različitih ambijenata iz Central parka:
A ovo je prazan i napušten prostor za koji se neko nada da će ga aktivirati sa puno zakupaca koji dobro plaćaju povoljno mesto. Ako uopšte postoje, imovinski nesporazumi se lako reše kad god postoji komercijalni potencijal, tj ako je taj kraj zbog nečega popularan. Zgodno se postavio duž najvećeg dela "Oaze Novog Beograda", tako da praktično garantuje da će se odavde iseliti sva preduzeća sa malom profitom za ovakvu lokaciju, a useliti pljeskavice, girosi, kuhinje svih vrsta, uz neviđenu količinu papira i đubreta, obavezne kafane, diskoteke i klubove koje rade celu noć (jer nema stanova), naravno, uz spoljašnje bašte i stolove duž citavog trenutnog travnjaka pored mosta, ali i sve ostalo što možete zamisliti da će biti uspešno pored Oaze. Biće svega, jedino preko puta neće biti parka koji se može tim imenom.
- ona nazalost nije projektovani park niti namenski odredjena zelena povrsina vec nus proizvod modernicticke doktrine na kojoj je zasnovano projektovanje Novog Beograda. 
