Šta je novo?

Park kod Ušća i Park prijateljstva "Oaza Novog Beograda"

Ако погледамо тужне, запуштене локације широм града, па и самом центру, морамо да се запитамо да ли је неопходно нападати зелене површине. Ставио би чак забрану изградње, генерално, док се не раскрчме рупе и не испуне празнине.
Лажна је дилема да ли треба нападати додатне вредности, јер би им судбина наметнула нове половичности, не довршености, таквих примера има да се види на претек. Амбиције имамо, снаге и воље да се нешто заокружи недостаје. Зато не треба отварати оваква нова поглавља, просто није домаћински, логично, ни корисно.
 
Niko nije spomenuo da je ovde već decenijama jedna od najboljih staza za trčanje. One bi inače trebale da se nalaze u nekom dovoljno velikom zelenom pojasu, pošto džoging pored automobila i nije preterano zdrav ili zanimljiv. Od onih koje nisu po obodu grada, ja znam samo za ovu, jednu u Topčideru, i onu duž ulice na Adi. Ljudi koji tvrde da na Ušću ima malo posetioca jednostavno nisu u pravu. Leti ovde uvek možete naći dosta ljudi. Tu su čitave porodice, majke sa decom, grupe koje igraju mali fudbal, odbojku, ljudi koji se sunčaju, ovde se održavaju trenizi raznih borilačkih veština, ima biciklista, onih koji uče, izletnika, penzionera, parova i stvarno čitava gomila onih koji trče. Dovoljno je da stanete pored staze, pa će te u neko prijatnije doba dana videti praktično jednog za drugim. Projektanti Oaze Novog Beograda su "genijalno" i naravno bez pitanja predvideli da nam unište već postojeću, veliku stazu za trčanje koja je sva u zelenilu, da bi napravili novu, malu trim stazu u haotičnom okviru Oaze!? Trkača inače ima toliko da su utabali svoju sopstvenu stazu u travi koju lepo možete videti čak i na aero snimku sa Bing mape (veći zum na Internetu). Ja sam na tom snimku pronašao trojicu koji su trčali po stazi baš u trenutku snimanja. Jedan je u plavom kvadratu, a dva na posebnoj slici.

ZonaUsca5.jpg

ZonaUsca6.jpg
 
Zuma, preteruješ.

Kao aktivni trkač odgovorno tvrdim da u tom delu što si označio skoro da uopšte nema trkača. Trkači koriste asfaltni kej i deo uz biciklističku stazu. Kad god sam prolazio celim tim blokom gde je Muzej, ja sam bio jedini trkač. Ponekad sam video nekog šetača (skoro u rangu sa stereotipom manijaka / skitnice).

Ovaj deo što si ti označio se uopšte ne koristi u tolikoj meri. Treba opet ponoviti da je planirana "Oaza" predviđena samo uz pojas uz Brankov most (u visini Skejt parka), a ne toliko u dubinu.

Da se ne lažemo - pravi trkači ne koriste "veštačke" trim staze (jer su previše kratke). Ako neko i koristi ovu "tvoju" stazu, vrlo lako će prilagoditi rutu i sam napraviti novu.

A što se tiče izletnika, borilačkih sportista i ostalih - oni takođe ne koriste toliko ovaj deo (mnogo više koriste zelenilo između TC Ušće i SIV-a, kao i pojas između Juge i Parka prijateljstva). Oni koji su ga koristili, opet će vrlo lako naći novu lokaciju, možda će čak iskoristiti i neki od novih terena. Iako mrzimo asfalt, ima on i svojih prednosti (kiša i period posle kiše).

Skrenuo bih i pažnju na to da na celom potezu uz Dunav i Savu od Zemuna do Gazele, nema ni jedne teretane na otvorenom.

Ova lokacija može da postane nova Ada (unutrašnji deo sa terenima). Ponavljam da deo Ade sa sportskim terenima uopšte nije doživeo sudbinu koju ovde neki predviđaju (komercijalizacija, kafići, parkinzi...). Praviti kafanu na ovom delu je besmisleno uz toliko splavova od kojih neki (predpostavljam) rade i preko dana.
 
Dule, na Adi se to nije dogodilo zato što je prostor pod upravom javnog preduzeća i komercijalni sadržaji su razmešteni po nekom planu. Uostalom, i blizu terena na Adi postoje restorani sa roštiljem.
I ja sam uživao u pljeski i pivu posle basketa na Adi, ali ne želim da na Ušću jednog dana vidim takvu brvranru.
A sva je prilika da će se to desiti. Niko nije sprečio otvaranje kafane i restorana na Sajmištu, niko ije sprečio Srđana Đokovića da proširi terene do spomenika, školska dvorišta su izdata privatnicima. Samo je pitanje vremena kada će se pojaviti preduzetnik sa vezama i namerom da otvori ugostiteljski objekat.
 
relja":3k8rhr3d je napisao(la):
Neko moje mišljenje je da se ovde radi o izmšiljanju sadržaja na prostoru na kojem niko i nije osetio potrebu za njima, a da je glavni motiv - podela zarade od izgradnje i pokušaj da se postepeno promeni namena zemljišta.

Da li su ovi tereni zaista potrebni na ovom mestu i kome?

Relja kao i obicno dotakao si sustinu ovog pitanja. "Zasto bas ovo, zasto bas ovde, zasto bas sada"?

Po meni je ovde u pitanju cuveni princip linije manjeg otpora. Opstina Novi Beograd nema ni dinara, silni dugovi su se proteklih godina nagomilali, a mora nesto da radi kako bi glasaci videli da uprava ima obzira prema gradjanima.

Sta je najjeftiniji gradjevinski poduhvat? Trim staza i sportski tereni.
Koji gradjevinski poduhvat uvek uziva konsenzus? Trim staza i sportski tereni.
Na kojioj lokaciji na NBGD ce se projekat najbolje videti? Na Uscu uz najprometniju saobracajnicu u gradu: Brankov most

U pitanju je ad-hoc spin, pohvalna ideja sama po sebi - urediti javni prostor za gradjane - ali naopako postavljena.

Ima gomila boljih ali manje fotogenicnih lokacija za urbani park sa sportskim sadrzajem: Blok oko FDU, blok preko puta Delta citya, kompleks oko hale sportova, parcela uz autoput kod studentskog grada (to bi vec bio pun pogodak jer sam studentski grad nema spomenuti sadrzaj a lokacija je u centru NBGD)...

Ali avaj lepse zvuci "Sportski park na Uscu" a i ceo Beograd ce ga videti sa mosta.


A sto se same livade na Uscu tice - namerno kazem livada a ne travnjak :) - ona nazalost nije projektovani park niti namenski odredjena zelena povrsina vec nus proizvod modernicticke doktrine na kojoj je zasnovano projektovanje Novog Beograda.
NBGD je zamisljen kao pravilan raster blokova izolovan od okoline i ostatka grada. pojas izmedju tog pravougaonika i reka ostavljen je prazan i bez namene. Funkcija mu je bila sanitarni otklon od uticaja okoline na novi reprezentativni grad.

Kako se doktrina polako menjala a Novi Beograd od zamisljenog upravnog centra Federacije prerastao u obicnu spavaonicu obalni pojas prenamenjen je po inerciji u zelenu povrsinu - ne cak ni park - jer niko nije imao ideju ili snagu da mu osmisli oblik i funkciju.

Dok je pojas uz Savu delimicno urbanizovan (Savski blokovi na mestu gde je bila predvidjena luka i industrija) ostatak je ostao ili ledina i stovariste peska - od Bloka 70A do Gazele - ili livada bez parkovskog uredjenja od Gazele do Zemuna sve do danas.

Dobili smo central park, ali slucajno :)

stf":3k8rhr3d je napisao(la):
Ušće je danas ozbiljno urbanističko pitanje i materijal je za ozbiljne studije a ovakva ad hok rešenja ne vode nigde. Istovremeno, i status quo nije ništa bolji.

Cak stovise ceo priobalni pojas je urbanisticko pitanje veze starog grada sa Novim i buducnosti razvoja Beograda.

A ako sagledamo samo parcele sa obe strane Brankovog mosta na Novobeogradskoj strani cini mi se da vape za gustom urbanizacijom. Polozaj je jedan od najprometnijih i najpristupacnijih u gradu, blizu reke, na NBGD cija matrica dozvoljava visoke objekte, dusu dalo za solitere u parku :)
 
Svaki urbanisticki plan od drugog svetskog rata naovamo je ovde predvidjao zelenu zonu. Ukljucujuci i vazeci, do 2021. Promeniti tek tako, objavom, vec decenijama fiksiranu namenu zemljista u sportski centar, sa lakonskim objasnjenjem da se, eto, ne uzima veliki deo povrsine, je vrlo čudna logička konstrukcija. Imamo minimum 15 pravih, velikih sportskih centara u uzoj zoni Beograda, a opstina Novi Beograd se hvali da je samo u poslednjih par godina, i to samo na svojoj opstini, OBNOVILA 100 javnih sportskih terena ( http://www.novibeograd.rs/srb/projekti/ ... ski-tereni ). Bog zna koliko ih onda ukupno ima samo ovde, da ne spominjem ostatak grada. I sad mi treba da pokažemo da smo potpuno nesposobni da uredemo centralni park kao u ostalim gradovima sveta i da otkinemo prilicno parce jedine oblasti pogodne za to, samo da bi napravili stazu za trcanje, manju i losiju od one koju cemo unistiti, i svega dva ili tri asvaltirana sportska terena (kojih inace ima milion po celom gradu) iako je celo Usce jedan ogromni travnanti teren koji VEC postoji, koji je za ono sto vecina igra deset puta bolji i zdraviji od tih terena koje tek treba praviti, a koji, kao sto vidimo, ustvari nisu ni potrebni na ovom mestu. Izvinjavam se, ali ovo je potpuni apsurd.

Jedino sto coveku uopste moze da padne na pamet je ono sto kaze Zidar. Idu izbori, pa opstina trazi sta ce da stavi na svoj izborni flajer, a da ne bude skupo i da ga svi vide. Onda je neko imao momenat prosvetljenja kad je shvatio da ako nesto nakače maltene na sam Brankov most, potpuno ga je nemoguce prevideti. Tako će svaki božiji dan svaki Beogradjanin morati odozgo da gleda na novi opštinski vašar. Nije dovoljno sto je pogled sa reke na Karadjordjevu ulicu onako ružan, sad nas više ni druga strana Save ne moze oprati od sramote. Zar je OVO najreprezentativniji sadržaj koji Beograd može da ponudi pogledu sa najvažnijeg mosta koji ima?

UsceKoriscenjeZemljista2021.jpg


Izmene i dopune generalnog plana Beograda 2021
Planirano koriscenje zemljista 2021
Svetlo zeleno - Zelene povrsine
Tamno zeleno - Sport, sportski objekti i kompleksi
 
Ništa se u GUP-u nije promenilo, niti se išta na silu gura. Evo kako Ada Ciganlija izgleda na tom istom GUP-u na koji se pozivaš:

zeleno.png


Dakle, cela Ada je (kao i Ušće) svetlo zelene boje (po legendi - zelene površine). Ali i ti, i ja, a i ostali forumaši, vrlo dobro znamo koliko je na Adi Ciganliji sportskih terena.

Na Ušću će, pri tom, sve to biti daleko, daleko manjih razmera. Spreman sam u gajbu piva da se kladim da se ništa dramatično neće dogoditi, i da tri meseca posle otvaranja, taj, kako ga bombastično nazivate, "sportski kompleks" nećete ni primećivati.

Novi tereni će "uništiti" park kod Ušća koliko ga je "uništio" i postojeći skejt park.
 
Homer Jay":2doo12g2 je napisao(la):
Ništa se u GUP-u nije promenilo, niti se išta na silu gura. Evo kako Ada Ciganlija izgleda na tom istom GUP-u na koji se pozivaš: <cut>
Dakle, cela Ada je (kao i Ušće) svetlo zelene boje (po legendi - zelene površine). Ali i ti, i ja, a i ostali forumaši, vrlo dobro znamo koliko je na Adi Ciganliji sportskih terena.

To što se kod nas ne poštuje GUP nije problem onih koji su ga pisali. Oni su se potrudili da oznake svima budu savršeno jasne. Zelene zone i sport su jasno razdvojeni i različito obojeni. Čak su u legendi mape detaljno nabrojali sve moguće vrste sportskih površina da bi bili sigurni da je u stavku "sport" uključeno baš sve sto ima veze sa sportom. "Sportski objekti" iz legende su očigledno posebno izgrađeni objekti (zgrade) koje su posvećene sportu, sportski kompleksi znamo šta su, a onda su namerno dodali još i samo "sport", da bi tu bilo ukljućeno i sve ostalo, naprimer površine koje su namenjene sportu, a na sebi nemaju posebne zgrade. Kao što su tereni na Adi ili ova "Oaza". To znači da bi bilo koje površine koje smeju da budu namenjene sportu morale da u GUPu budu tamno zelene, a to po GUPu nije ni Ada ni Ušće.

Očigledno da niko ne bi imao velike primedbe da se zelena površna oplemeni ponekim sportskim dodatkom, sve dok tih dodataka ima samo malo, a takve su prirode da osnovna namena zemljišta zbog njih nije ugrožena. Tako je počelo i na Adi. Trebalo je da u centralnom delu bude poneki teren okružen bogatim zelenilom i šumom. Medjutim ako počnete sa zelenom površinom a završite sa zemljištem koje je, sem ponekog drvoreda i obaveznih ukrasnih travnjaka, potpuno posvećeno sportskim terenima, onda je priča o zelenilu obična farsa. Ja mogu samo da pretpostavim da su kreatori GUPa čekali neku zvaničnu odluku da su delovi Ade "spontano" promenili prvobitnu namenu, a u međuvremenu nisu želeli ili nisu smeli ništa da menjaju, pošto su u planu bili vrlo jasni. To ne znači da sad mi i na Ušću treba da ponovimo iste greške jer se zbog raznih interesa interpretacije sadržaja GUPa ionako natežu do pucanja. Ako bi smo prihvatili tvoj argument da to što je Ada obojena svetlo zeleno znaci da GUP smatra da su tu moguće veće površine namenjene sportu, to bi vodilo do otprilike ovakvog pravila: "Ako se u planu nešto vodi kao zelena površina, onda je promena namene zemljišta dozvoljena sve dok zelenila ostane bar za ukras, taman toliko da na zvaničnim aero-foto snimcima ipak izgleda dovoljno zeleno". Jednostavna poenta svega ovoga je da parkovi i slobodne zelene zone imaju svoje funkcije, a one su različite od funkcija sportskih objekata. Bilo bi krajnje zbunjujuće da urbanistički plan ne pravi razliku izmedju njih.
 
Homer Jay":q2scfda6 je napisao(la):
Na Ušću će, pri tom, sve to biti daleko, daleko manjih razmera. Spreman sam u gajbu piva da se kladim da se ništa dramatično neće dogoditi, i da tri meseca posle otvaranja, taj, kako ga bombastično nazivate, "sportski kompleks" nećete ni primećivati.

Ubačeno je previše stvari, a one zahtevaju svoje pristupne staze, pomoćne objekte, posebno osvetljenje, veliki parking ... Ljudi su posle sporta znojavi, gladni i žedni pa će se tu postepeno ubacivati tuševi, pljeskavice, kafane, prodavnica cigareta, čokoladica, svuda će biti more đubreta ... Šta će ostati posle muzičkog koncerta, biskopa ... Trava teško može da opstane ako se zemljište intenzivno koristi, što znači ili golu zemlju, prašinu i blato, ili veliku površinu asvaltiranih staza ... Sve je to ne ovom mestu jednostavno nepotrebno.

Ovo sam već spomenuo, ali sad imam i sliku. Pogledajte "ulaz u Beograd", ili šta se vidi sa Brankovog mosta. Pogled je pravi biser, dođe mi da je uramim :shock: Mogla bi bar druga strana reke da liči na nešto, tim pre što je besplatno, jer za početak jednostavno ne treba omogućiti kvarenje onoga što već imamo.

IMG_7755_resize.jpg


Novi tereni će "uništiti" park kod Ušća koliko ga je "uništio" i postojeći skejt park.

Fotografije su bolje od reči. I jedno i drugo ima u nazivu reč park, i to je ujedno i kraj bilo čega što im je zajedničko. Skejt park izgleda kao post-apokaliptična scenografija za neki film. Sva sreća da je sam, pa ga ovo zelenilo malo prigušuje. Ali sad pokušajte zamisliti nastavak "urbanog" ambijenta. Odavde pa skoro do reke.

IMG_7769_resize.jpg

IMG_7732_resize.jpg

IMG_7736_resize.jpg
 
Zuma":20al5ibw je napisao(la):
Ubačeno je previše stvari, a one zahtevaju svoje pristupne staze, pomoćne objekte, posebno osvetljenje, veliki parking ... Ljudi su posle sporta znojavi, gladni i žedni pa će se tu postepeno ubacivati tuševi, pljeskavice, kafane, prodavnica cigareta, čokoladica, svuda će biti more đubreta ... Šta će ostati posle muzičkog koncerta, biskopa ... Trava teško može da opstane ako se zemljište intenzivno koristi, što znači ili golu zemlju, prašinu i blato, ili veliku površinu asvaltiranih staza ... Sve je to ne ovom mestu jednostavno nepotrebno.

Kao i obično - Srbi vole da pričaju, ali ne vole argumente. Sve ovo, druže, što si gore nabrojao je samo tvoja obična pesimistička fantazija i ništa više od toga. Kakvi tuševi, pljeskavice, kafane itd??? To nigde, ni jednom rečju, nije pomenuto, niti najavljeno. Sportski tereni mogu sasvim lepo da egzistiraju u parkovima, naročito u ogromnim parkovima poput Ušća. Znam da se ne slažeš, ali ja mislim da je Ada Ciganlija sasvim lep primer takvog spoja.

Zuma":20al5ibw je napisao(la):
Fotografije su bolje od reči. I jedno i drugo ima u nazivu reč park, i to je ujedno i kraj bilo čega što im je zajedničko. Skejt park izgleda kao post-apokaliptična scenografija za neki film. Sva sreća da je sam, pa ga ovo zelenilo malo prigušuje. Ali sad pokušajte zamisliti nastavak "urbanog" ambijenta. Odavde pa skoro do reke.

Možda ti estetika skejterske subkulture nije bliska, pa ti skejt park bode oči, ali na ovim slikama se zapravo ne vidi ništa sporno. Ono što se, međutim, iz tvog posta vidi jeste izvesna doza netolerancije prema bilo kakvom mišljenju ili načinu života koji odudara od tvojih zacementiranih načela. Skejt park nikome ne smeta, i većina Beograđana ga ni ne primećuje, odnosno ne čini apsolutno nikakvu štetu - ali grupi ljudi koja voli da drlja skejt, rolere i bicikle itekako znači. Meni je njihova sreća dovoljna da ja budem srećan što je taj skejt park tu :)
 
Да се надовежем на скејт парк....

...сви становници Београда имају право на парк на Ушћу, па и скејтери.
 
Не оспоравам права скејтера и добро је да постоји место на коме ће се окупљати и развијати вештине. Али да упада у око, упада, кад наиђем тај ми је детаљ увек упадљив, некако ми неспретно уређено изгледа. Више ми одвраћа пажњу од ЦККПЈ. Али се слажем, и мени је њихова срећа довољна да немам ништа против. Само би около засадио растиње које маскира ту тамну тачку зеленог видокруга.
 
Zuma":33kna1m6 je napisao(la):
Ovo sam već spomenuo, ali sad imam i sliku. Pogledajte "ulaz u Beograd", ili šta se vidi sa Brankovog mosta. Pogled je pravi biser, dođe mi da je uramim :shock: Mogla bi bar druga strana reke da liči na nešto, tim pre što je besplatno, jer za početak jednostavno ne treba omogućiti kvarenje onoga što već imamo.

IMG_7755_resize.jpg

+

Delim stavove i strepnje brata Zume. Nije to, kako brat Homer veli, tek "obična pesimistička fantazija" nego ukazivanje na inerciju kojom se javno dobro uzurpira, iz početka sa dobrom namerom, a onda alhemijom našeg urbanog ćapitalizma to sve nadogr(a)di profitabilnom komponentom. Jednostavan scenario: opština to zvekne tu, pa sledeće godine kaže fali para u budžetu za održavanje, pa raspiše tender za privatne servisere na bazi sponzorisanja, pa ovi to pretvore u full business, as usual. To je kod nas pravilo, a ne ono, o čemu je prvobitno bilo reči.

I dublje posmatrano, imamo "sukob" dve perspektive gledanja na prostor. Ja sam deo generacije koja je, iako živeći u gradu, sve vreme provodila napolju. Sve javne površine, a naročito parkovi ili livade, pripadale su narodu. Na svaki vreli letnji dan, učitelji su isterivali decu u malim krdima i terali ih u parkove i šumice, gde su nam na travi i u hladovini držali nastavu. Priroda, sport, zdravlje, bili su u vrhu svih prioriteta. Sistem mora da funkcioniše u celini, da bi se neke vrednosti ustalile. Pa da se prema tim vrednostima razvija i odnos prema zelenom, u konkretnom slučaju.

Mi sada imamo em promenu paradigme, gde nije više sve zajedničko, nego je sve svačije, tako da svako ima demokratsko pravo da na svakom komadu zamišljene teritorije, projektuje svoje sopstveno viđenje stvarnosti. Lično, ne mogu da se identifikujem sa neselektivnim davanjem "ljudskih prava" svim urbanim subkulturnim skupinama koji za ispoljavanje svoje mode zahtevaju određenu javnu površinu, da bi, je li, uopšte mogli da egzistiraju (skate park). Tvrdim da na NBG postoje mnogo podesnija mesta za takve projekte, nego na Ušću.

Primer: sve one neiskorišćene parcele između blokova, pa neka budući kupac/investitor na kraju pokrije troškove tih instalacija. Što i nije neka kinta za privatnog investitora, a time bi opština oplemenila beskorisne prostore, sa izgledom da na kraju povrati kintu. A bilo bi tu i vrlo maštovitih i čak profitabilnih koncepata, jedna sasvim druga tema...

Ukratko -- ne radite to -- ruke dalje od Ušća!
 
Problem je sto u tom projektu nece biti minimalizma, koji bi mozda lepo legao tamo. Kiosci, kafane, betonski tereni nisu minimalizam, nego vec neka druga namena. Eventualno trim staza , osvetljenje, neka klupica, korpa za smece, cesma. Mozda ona staza zivota (ionako koda nas nikoga i nije briga za zivot), bi bile dovoljne i verovatno nenapandute, Obavezno nakon uvodjenja novog sadrzaja uvesti dodatne kontrole za one koje ce zeleti svoje vozilo da uteraju na stazu zivota, i odatle se upuste u akciju.
Neki moj predlog za tako osetljiva mesta kao sto su velike zelene povrsine u centru grada, za koje je jasno da ce ih svaki dan biti samo i jedino manje u ovom gradu.
 
Zaista se izvinjavam na dužini. Ovo je neka vrsta zaključka za koji mislim da je važan, pa sam pokušao da budem što jasniji i zbog raznih drugih projekata u kome postoji sukob koncepcija. Ako budu potrebne, ostale poruke će biti bitno kraće.

Uvek se sudaramo oko potpuno iste stvari. Prostor u gradu se koristi tako da se iz njega izvuce maksimum kvaliteta koga bi on mogao da pruži, uvek u skladu sa posebnim prirodnim ili istorijskim prednostima koje on ima, uzimajući u obzir urbanističku viziju čitavog grada. Inače ga uludo bacate, pa je to onda ne samo rasipno nego i ružno za svakoga ko gleda celinu. Skejt park ne treba staviti u park pa ga sakrivati zelenilom, ako uopšte ne mora biti u parku. Ako dva prostora nemaju otvorenu i organsku vezu, nema ni razloga da budu zajedno. Ne smatram da je skejt park ružan u svakom kontekstu, ružan je ovde. Svi stanovnici Beograda imaju pravo na Ušće, ali nemaju svi sadržaji. To što pljeskavice i kafane, tuševi i klozeti sada nisu projektovani ne znači da ih neki kasniji projekat neće ubaciti zato što će to zbog popularnosti ovakvog mesta postati opravdano i neophodno. Postoji ogroman i prazan poslovni prostor ispod mosta. Ovde će se useliti sve i svašta, privučeni ljudima koji dolaze na sportske terene. Komercijalna aktivacija prostora ispod mosta i njegovo usmeravanje na visoko profitabilne male uslužne radnje je ustvari jedan od mogućih pravih motiva projekta Oaza. Ova dva susedna prostora na savršeno idealnoj poslovnoj lokaciji, tik uz široku i slobodnu ulicu, kasnije će da podstiču razvoj i širenje jedan drugog. Uopšte nije pitanje da li će se ovde vremenom napraviti neka vrsta haotičnog vašara i da li će dobar deo parka promeniti namenu. Hoće sasvim sigurno, bez obzira na bilo kakve trenutne planove. Njihov jedini trajni efekat je da uvedu novi sadržaj koji nije park, sve ostalo će se kasnije menjati u skladu sa tržišnom logikom, korišćenjem i raznim interesima.

Danas je buvljak na Novom Beogradu jedan od najvažnijih sadržaja u gradu. Egzistencija znatnog dela stanovništva Beograda na sasvim bukvalan način zavisi od njega. Da li njegova trenutna važnost znači da on ima pravo na prostor u parku oko skupštine? A tek na Ušću bi bio neviđeno popularan. Ne samo da se od ljudi ne bi moglo proći, bilo bi ih toliko da bi morao da ima sopstvenu policiju i sopstvene voziće za prevoz. Očigledno da ni prosta popularnost na slobodnom tržištu usluga, ni neka suva racionalna potreba jednog trenutka ne mogu biti jedini kriterijumi uređenja grada. Želim da kažem da urbanizam nije nešto što se na silu može uprostiti uvođenjem trivijalnih principa tipa "Ljudi ne vole da šetaju, pa žele da na dohvat ruke imaju sve. Hajde da onda na sva najlepša mesta Beograda stavimo po malo od svega: malo parka, malo sporta, malo kulture, malo tržnog centra, malo poslovnih prostora, sve začinjeno nekom starom tvrđavom ili kupalištem, ako se slučajno nađu u blizini". Ova vrsta svaštarenja, od svega po malo, skoro nasumičnog i slobodnog ubacivanja svih mogućih sadržaja na bilo koje mesto koje je popularno ili ima komercijalni potencijal vodi u stalnu eskalaciju, povećavanje brojnosti i koncentracije svega i svačega, a to je otprilike sama definicija kiča. Primera za ovo ima koliko hoćete.

"Boemska ulica", Skadralija, liči na nešto boemsko samo ako ima ograničen broj kafana i stolova. Ako 90% ulice prekrivaju stolovi, tako da turisti moraju da prolaze u koloni po jedan, onda je to farsa, obično ruganje svakome ko ima normalan IQ. Ulica je boemska ako je zadržala bar deo vrednosti koje ta reč podrazumeva. Inače služi otimanju para turistima a ne daje sadržaj koji je reklamiran, pa je obična prevara uprkos tome što stvarno nudi neku vrednost, tj muziku, jelo i piće. Međutim, ona je ili "boemska" ili "restoranska", isto kao je nešto ili park ili sportski centar. Sport je OK, ali onda nema parka i ne možemo da se lažemo.

Plaža na Adi Ciganliji je plaža ako je posvećena kupanju, a ne jelu i piću, pri čemu je "peščani plato" pored vode prekriven kafanskim stolovima. Inače je to kafana na obali (sa dozvoljenim kupanjem). Obala jezera i plaža su na ivici šume samo ako su stvarno na ivici šume. Poneki restoran je sjajan dodatak, ali ako su ti restorani na ogromnoj dužini potpuno sastavljeni, onda je u pitanju plaža pored gradske ulice sa restoranima. Jedna strana tog prostora se kompletno sastoji od zgrada pored šetališta, ne od šume, pa je to po definiciji ulica. Potrebna je znatna semantička egzibicija da se to i dalje zove plažom na ivici šume.

Centralni deo Ade Ciganlije je prekriven sportskim terenima. Ovde je pitanje jednostavno koji kriterijum primenjujemo. Da li mi se ovaj ambijent, uzet sam za sebe, dopada? Dopada mi se. Da li je lep, opet, uzet sam za sebe. Jeste. Treba li da bude ovde? Ne treba, zato što, ovakav kakav je sad, ne koristi optimalno prostor Ade Ciganlije. Problem je u tome što kad pravite sportske terene u šumi, pa posečete svu šumu i zamenite je sportskim terenima, onda ste izgubili početni razlog zašto šte uopšte počeli baš tu da pravite terene. Ako je praktično cela površina prekrivena terenima, onda ste to isto mogli da napravite u nekom bloku Novog Beograda, po čijem obodu zasadite tri reda gustog drveća, pa igrači imaju isti ambijent kao i sada na Adi, a prostor na njoj ostaje slobodan nešto što STVARNO KORISTI tu šumu koje na Novom Beogradu nema.

Ukratko, mora da postoji osećaj za kvalitet i meru, svest kada je dosta, ukus i stil u svemu što radimo, jasni opšti principi struke i mehanizam njihove kontrole, specijalizacija prostora tamo gde to ima smisla, ali pre svega drugog neka koherentna i celovita urbanistička vizija grada iz koje proizilaze pojedinačne procene poželjnosti pojedinih projekata. Bez ovoga je nemoguće procenjivanje stvarne, ukupne koristi i štete od tog projekta, a neka apstraktna arhitektonska ili druga lepota objekta znači vrlo malo. Ja centar grada posmatram kao prostor za sadržaje apsolutno vrhunskih kvaliteta, dakle posebnu zonu. Ako sadržaj nije vrhunskog kvaliteta, ili jeste, ali ga ima svuda po gradu, onda ne treba da zauzima dragoceno mesto u centru. Pod centrom podrazmevam stari deo Beograda i Zemuna, Ušće i obale reka u toj zoni. Ova ekskluzivnost i kvalitet moraju da postoje da bi i turisti i ljudi iz celog grada imali razloga da dolaze u centar, da bi on ostao živ, popularan, da bi se kompenzovale njegove mane, i da bi mogao da zarađuje na način koji neće narušiti vrednosti koje ga održavaju. Dakle, bez prljave tehnologije i bilo koje vrste biznisa koja zahteva puno prostora ili masovnu cirkulaciju robe i radnika, da bi se tradicionalno loša infrastruktura i ograničeni resursi centra grada sačuvali za ono od čega on pre svega živi. To je jedan od razloga zašto sam bio protiv velikih poslovnih prostora i tržnih centra oko Kalimegdana ili na obalama reka u ovoj zoni.

Ušće je jedini raspoloživi prostor koji može da bude neka vrsta našeg Centralnog Parka. To je uvek elitni prostor prestonice, neka vrsta idealnog, visoko estetizovanog izloga koje kulturno i administrativno središte neke države nudi svetu. Nešto slično japanskom vrtu. To je malo teže opisati rečima. Da se pesnički izrazim, otisak duha i civilizacije u materjalu koji je sama priroda, dakle priroda koja "prečišćena" i bolja od one prave, svedena na svoju i našu suštinu, na idealne slike. Poslao sam fotografije kako se to u svetu radi. Napravi se malo jezero, ostrvo za ptice, kanali, mostovi od drveta, mala botanička bašta, staklenici, malo brdo kao vidikovac, dosta egzotičnog i ukrasnog drveća, ljude očekuje potpuno drugačiji ambient iza svakog šumarka, velike livade, ponegde čitave oaze prave mahovine i cvetnih aranžmana, prostori za kamerne koncerte, svuda su posejane skulpture i umetnička dela uz puno slobodnog prostora sa najmekšom travom koji je moguće održavati. A mi imamo u neposrednoj blizini centralnog parka čak dve reke, muzej savremene umetnosti u samom parku, odlične saobraćajne komunikacije i gotovu infrastrukturu. Tako se dobija i prostor koji u svojm delovima može biti fleksibilne namene što je, koliko ja to shvatam, sada izrazito poželjno. Setite se dečije izložbe dinosaurusa pored muzeja, izlozbe naoružanja, skupova raznih vrsta, itd, itd. Mogućnosti za ovako kvalitetan prostor su beskrajne. Koristiti ga za mini golf i nekakve terene kojih ima milion po gradu je jednostavno greh do neba.

Evo kako to može da izgleda. Jedan od mnoštva različitih ambijenata iz Central parka:

central-park.jpg


A ovo je prazan i napušten prostor za koji se neko nada da će ga aktivirati sa puno zakupaca koji dobro plaćaju povoljno mesto. Ako uopšte postoje, imovinski nesporazumi se lako reše kad god postoji komercijalni potencijal, tj ako je taj kraj zbog nečega popularan. Zgodno se postavio duž najvećeg dela "Oaze Novog Beograda", tako da praktično garantuje da će se odavde iseliti sva preduzeća sa malom profitom za ovakvu lokaciju, a useliti pljeskavice, girosi, kuhinje svih vrsta, uz neviđenu količinu papira i đubreta, obavezne kafane, diskoteke i klubove koje rade celu noć (jer nema stanova), naravno, uz spoljašnje bašte i stolove duž citavog trenutnog travnjaka pored mosta, ali i sve ostalo što možete zamisliti da će biti uspešno pored Oaze. Biće svega, jedino preko puta neće biti parka koji se može tim imenom.

IMG_7810_resize.jpg
 
Molim pokretača teme da napravi glasanje, pa da vidimo ko je za terene, a ko je protiv.

"Hejteri" ove ideje pišu dugačke postove i vrlo je teško diskutovati "online" u tom slučaju.

Ne kažem da neargumentovano pišete (niste pravi "hejteri") ali mi se čini da takav način pisanja (predugačko) ubija volju za razumnom diskusijom...
 
Зума пријатељу, уби поенту. :)

Поента је да Учће у садашњем облику представља ливаду и да треба да се приступи његовом уређењу али не на овај исхитрен начин.

Као што си рекао, Учће има потенцијал за беоаградски Централ парк, а сви можемо прогуглати у потрази за фотографијама тог парка и да схватимо начин његовог уређења.

Шта ће на НБГ терени на Ушћу када сваки блок има своје терене?
 
stf":uvi7hgwl je napisao(la):
Зума пријатељу, уби поенту. :)

Поента је да Учће у садашњем облику представља ливаду и да треба да се приступи његовом уређењу али не на овај исхитрен начин.

Као што си рекао, Учће има потенцијал за беоаградски Централ парк, а сви можемо прогуглати у потрази за фотографијама тог парка и да схватимо начин његовог уређења.

Шта ће на НБГ терени на Ушћу када сваки блок има своје терене?


Sve je ok , osim termina "livada" :D
Ovo je "travnjak".
 
stf":52v906xd je napisao(la):
Зума пријатељу, уби поенту. :)

Поента је да Учће у садашњем облику представља ливаду и да треба да се приступи његовом уређењу али не на овај исхитрен начин.

Као што си рекао, Учће има потенцијал за беоаградски Централ парк, а сви можемо прогуглати у потрази за фотографијама тог парка и да схватимо начин његовог уређења.

Шта ће на НБГ терени на Ушћу када сваки блок има своје терене?
To je to.

Zuma,prijateljski savet,budi malo konkretniji cisto da se vecina ljudi ne bi smorila pri citanju tvojih postova zbog duzine,inace su ovako veoma kvalitetni.
 
stf":2en085li je napisao(la):
Шта ће на НБГ терени на Ушћу када сваки блок има своје терене?

Da li ste nekad igrali basket/fudbal/odbojku u bloku i na Adi?

U bloku je asfalt svuda oko vas i stvarno je vruće, dok je na Adi mnogo prijatnije. Oni koji su igrali u bloku će to i dalje raditi, dok će ovi tereni privlačiti ljude koji dolaze kolima na fudbal/basket/odbojku. Prostor uz reku (od Zemuna do Gazele) prosto vapi za većim parkingom i po meni je najveći problem pametno isprojektovati parking mesta.
 
U blokovima je vruće samo tokom par letnjih meseci... a ako se ove mlađe generacije žale, onda od njih i ovako ništa biti neće :p
A ako još idu kolima na basket, e onda sam se totalno razočarao...

Problem parkinga na Ušću je inače nastao zbog splavova.
 
Zuma, kao i obično vrlo kvalitetan post i slažem se skoro sa svim rečenim, ali jest malo nepregledan za čitanje :)Primer Skadarlije lepo odslikava kako se ovde sve na kraju izvitoperi.

Oduzimanje svakog dela parka sada samo će da vodi i ubuduće daljem štipkanju sa nesagledivim posledicama.

Duleja":117l59uy je napisao(la):
Mi sada imamo em promenu paradigme, gde nije više sve zajedničko, nego je sve svačije, tako da svako ima demokratsko pravo da na svakom komadu zamišljene teritorije, projektuje svoje sopstveno viđenje stvarnosti.

Duleja, lepo rečeno, ovo je zapravo osnova najvećeg broja naših problema, ljudi ne razumeju pozam ZAJEDNIČKO, nego sve posmatraju kao SVAČIJE, što onda lako prevedu u MOJE. Zato sada imamo zatrpane obale reka splavovima, divlju gradnju po šumama i parkovima, divlje garaže po parkinzima, zazidane terase/lođe, bašte kafića po ulicama/trotoarima/parking mestima, itd.

Jedini put kada se gradske i druge službe sete da reaguju na ovu pojavu je kada vide tu neki ćar za sebe ili je pak potrebno zaštiti pravo nekoga ko je već uzurpirao zajedničku svojinu i to i legalizovati.
 
Stalno se pominje Central park kao nekakav uzor za Ušće, pa hajde da vidimo šta to Central park ima što Ušće nema.

Kada je reč o sportu i rekreaciji, njujorški Central park ima, paz'te sad: rekreacioni centar North Meadow sa terenima za košarku i handball (nije naš rukomet nego neka igra sa lopticom), pored toga tereni za basket nalaze se na još jednoj lokaciji (Great lawn), širom parka ima čak 26 terena za bejzbol, teniski centar sa čak 30 terena (26 sa šljakom i četiri asfaltna), pet terena za odbojku (četiri asfaltna i jedan peščani), a tu si i dva terena za kriket. U Central parku se organizuju mečevi fudbala i američkog fudbala (uglavom je reč o juniorskim ligama). Kroz park ide 6 milja biciklističkih staza i tri milje staza za trčanje. Tokom zimskih meseci u praku rade dva klizališta, a leti se možete osvežiti na otvorenom bazenu (da, pravom sportskom bazenu, ne jezercima u parku).

S druge strane, na Ušću imamo jedan skejt park i to je to.

Kada je reč o dečjim igralištima, širom Central parka u Njujorku postoji čak 21 igralište, dok Ušće trenutno nema nijedno.

U Central parku nalazi se Delacorte amfiteatar gde se igraju pozorišne predstave, a na njegovom obodu je i čuveni Metropliten muzej. Svakog avgusta se u parku organizuje filmski festival na otvorenom.

Da ne smaram dalje, širom Central parka imate jezerca, fontane, skulpture, kafiće, vizitorske centre, prodavnice suvenira, dvadesetak javnih toaleta, stolove za šah, a tu je čak i zoološki vrt.

Ušće ima - Muzej savremene umetnosti koji ne radi, temelje Muzeja revolucije koji propadaju, večnu vatru koja ne gori, travnjake koji svkaog leta zagore i požute... Svakako najinteresantnija stvar na Ušću je drveće koje su posadili svetski državnici, ali za to nažalost malo ljudi zna, ploče koje obeležavaju drveće su propale ili nestale, a ova jako lepa tradicija, nažalost nije nastavljena. Izuzetak se dogodio 2007. godine kada su Rolling Stonesi zasadili četiri drveta (Jagger, Richards, Watts i Wood), ali to drveće niti je obeleženo, niti se zna da li je preživelo od tada.

Mislim da je sada malo jasnije koliko je posla potrebno da se Ušće dovede na nivo parka kakav zaslužuje da bude. Primer Central parka pokazuje da je istina da gradovi vape za zelenim površinama, ali da nije dovoljno zasaditi travu i drveće i reći - eto, sad mi imamo park.
 
Vrh