Šta je novo?

Park kod Ušća i Park prijateljstva "Oaza Novog Beograda"

Zeleni prostor na Ušću jeste beogradski ekvivalent Central ili Hajd parka, ali mi se čini da nikada nije zaživeo na taj način.

Upravo je urbanizam odgovoran za to. U slučaju Njujorka ili Londona, gde je park okružen gustim stabeno-poslovnim četvrtima u nedogled, NBG je izgrađen na nači da svaki blok ima svoju sasvim dovoljnu zelenu površinu sa svim potrebnim uslovima za sve uzraste njegovih stanovnika. Stanovnici kojima je Ušće namenjeno, nemaju nikakvu potrebu da na njega odu.

A od starog dela grada ta površina je odvojena prirodnom i moćnom fizičkom preprekom, koja je ukorenjena i u ljudskoj psihologiji kao teško premostiva bez obzira na broj izrađenih mostova. To je jednostavno - instinkt.

Ušće je danas ozbiljno urbanističko pitanje i materijal je za ozbiljne studije a ovakva ad hok rešenja ne vode nigde. Istovremeno, i status quo nije ništa bolji.
 
Usce bi ozivelo kada bi postojao pesacki most preko Save od Beton Hale.
 
Vučko, na samom Ušću, po lepom vremenu, ima dosta ljudi - šetačan biciklista, roleraša, porodica sa sitnom decom...

Ti ljudi su sada koncentrisani da stazama duž save i Dunava. Zelena površina duž rampe Brankovog mosta o kojom pričamo je odvojena parkingom i ulicom od šetališta.

Taj prostor treba pre svega afirmisati, bez neke gradnje.
Mislim da bi jedna obična česma sa vodom za piće privukla ljude, pošto je najbilža tek tamo kod "Večne vatre".
 
Zar nije svojevremeno bio konkurs oko sredjvanja usca sve do palate srbija cak smo o tome diskutovali na forumu neko rijesenje je izabralo zelelenilo sjeca li se ko
 
stf":2391mngq je napisao(la):
Zeleni prostor na Ušću jeste beogradski ekvivalent Central ili Hajd parka, ali mi se čini da nikada nije zaživeo na taj način.


možda je zamišljen kao beogradski ekvivalent, ali on to nikad nije bio niti je mogao da bude. ti gradovi imaju 10 milki + stanovnika, a novi beograd 500 soma. pri tome ti parkovi su okruženi gustom gradnjom dok ušće se nalazi osamljeno. najbliže naselje je staro sajmište, koje opet ima svvoj park između brankovog i tramvajskog mosta, zatim 6 kaplara koji opet imaju dosta zelenih površina, sportskih terena i slično i ko bi onda tu dolazio......
a da dodam da ljudi iz starog grada već imaju kalemegdan koji em što im je bliži, mnogo je prilagođeniji ljudima u smislu da ima staze, topove i tenkove, muzej (mada i ušće ima muzej), istoriju, crkvu, prelep pogled na ušće, lakšu dostupnost....... prema tome dovoljno je pogledati broj posetilaca na kalemegdanu i ušču i sve će biti jasno.

mada ti si ovo i sam napisao, samo sam ja malo dopunio.

stf":2391mngq je napisao(la):
Ušće je danas ozbiljno urbanističko pitanje i materijal je za ozbiljne studije a ovakva ad hok rešenja ne vode nigde. Istovremeno, i status quo nije ništa bolji.

sa ovvim poslednjim se u potpunosti slažm. samo prvo bi trebali da postavimo smernice šta želimo da postignemo sa ušćem. pošto nekima odgovara status quo.
 
stf":3t3ysfeq je napisao(la):
Zeleni prostor na Ušću jeste beogradski ekvivalent Central ili Hajd parka, ali mi se čini da nikada nije zaživeo na taj način.

Upravo je urbanizam odgovoran za to. U slučaju Njujorka ili Londona, gde je park okružen gustim stabeno-poslovnim četvrtima u nedogled, NBG je izgrađen na nači da svaki blok ima svoju sasvim dovoljnu zelenu površinu sa svim potrebnim uslovima za sve uzraste njegovih stanovnika. Stanovnici kojima je Ušće namenjeno, nemaju nikakvu potrebu da na njega odu.
Tvrdnja da Novi Beograd ima dosta zelenila pa mu ne treba zeleni zona Usca je pogresna. Zaboravljate broj ljudi koji tu stanuju. Morate posmatrati povrsinu zelenila po glavi stanovnika, sve ostalo je varljivo. Uicni drvoredi, travnjaci i mini oaze u opstini Stari Grad obezbedjuju istu kolicinu zelenila za male prizemne zgrade kao i zelenilo u Novom Beogradu za svoje solitere. Za zgrade te visine ovo je normalno ozelenjena urbana povrsina, pa se po tom kriterijumu okolina Terazija i Novi Beograd verovatno ne razlikuju. Zelenila ima isto koliko i tamo. Ako se umesto zelenila po coveku posmatraju funkcije koju ono obezbedje, zakljucak je isti. Zeleni travnjaci Novog Beograda se ne mogu koristiti kao park a jos manje kao slobodna zelena povrsina zato sto to nisu. Ne mozete kao u parku da se povucete mirnu oazu, sednete na klupu zaklonjeni od uzurbanog saobracaja, a jos manje mozete da spustite cebe i sa drustvom igrate karte ispruzeni na travi. Koji god kriterijum da koristite, zakljucak se ne razlikuje. Potreba za parkovima je u Novom Beogradu savrseno ista kao i bilo kom drugom delu grada. Ima ih isto toliko malo tu kao i tamo, a zelenilo Novog Beograda ih ne moze zameninti i zato sto ga (po coveku) nema vise nego u drugim delovima grada, i zato sto nije ni zamisljeno da bude park ili da ga zamenjuje.

A od starog dela grada ta površina je odvojena prirodnom i moćnom fizičkom preprekom, koja je ukorenjena i u ljudskoj psihologiji kao teško premostiva bez obzira na broj izrađenih mostova. To je jednostavno - instinkt.
Koriscenje zelenih povrsina daleko najvise zavisi od lakog pristupa, a onda i od neke vrste tradicije ili navike. I jedno i drugo se lako menja. Kad Karadjordjeva ulica bude oslobodjena od teskog saobracaja i desna obala Save se malo uredi, ljudi ce biti samo za sirinu reke daleko od Usca. Dva lifta koji uvek rade i lokalni turisticki vozic preko mosta mogu da naprave cudo. Dodajte camce, ili cak one stare drvene skele koje masovno prevoze preko reke za pet dinara u razmacima od par minuta, malo jezerce sa labudovima, takmicenje u pustanju zmajeva ili slicne zanimacije, pa cete videti sta ce se desiti.

Ušće je danas ozbiljno urbanističko pitanje i materijal je za ozbiljne studije a ovakva ad hok rešenja ne vode nigde. Istovremeno, i status quo nije ništa bolji.
Potpuno se slazem. Ovaj deo je veoma vazan za Beograd, a status quo se ne moze odrzati. Trend je isuvise ocigledan i jednosmeran da bi se prevideo. Uvek se zelene povrsine pretvaraju u zgrade, zgrade se nikada ne pretvaraju u zelene povrsine, pa makar bile rusevine ili staro industrijsko zemljiste. Ako treba promeniti urbanistcki plan koji je predvidjao zelenu povrsinu, moze i to, ali to isto ne moze u obrnutom smeru. "Oaza Novog Beograda" je divan primer ovog principa. Prvo je na zelenoj povrsini napravljen "skejt park". To smo jos nekako mogli da shvatimo kao izuzetak. Medjutim prvi sledeci projekat je vec potpuno automatski posao od pretpostavke da je citav deo zelene zone pored Brakovog mosta, u nastavku skejt parka, predvidjen za sportsku zonu. Kako!? Ko je to odlucio? Kada je to bila rasprava na kojoj je donesena odluka da citav pojas zemljista od Trznog centra Usce do reke PROMENI NAMENU ?

I tako to ide dalje. Onog trenutka kad je napravljeno Usce, znao sam da je citav zeleni pojas Usca nacet, i da ce biti skoro nemoguce zadrzati ga da ostane ono sto je bio. Kad jednom neko stavi nogu u vrata, ona se vise ne mogu zatvoriti ako ljudi ne shvataju vrednost onoga sto im se uzima. Ako se ovaj projekat Oaze ostvari, imacemo neku vrstu kontinualne komercijalno-zabavno-spotske zone od reke pa cak do kraja centra Usce. Prvo sledece pitanje je onda zasto da ostane zelenilo izmedju bivseg SIV-a i Usca, kao to ocigledno vise nije zelena zona? Pa onda, nikome ne pada na pamet da posle par decenija porusi one betonske temelje kod SIV-a. Jedino se razmislja sta tu da se smesti. Kad najzad pronadju pare za Muzej Savremene Umetnosti doci ce na red i predvidjeno prosirenje na prostor ka reci i restoranu. Prvo sto cemo cuti jeste da zajedno sa (ako se dobro secam) magacinskim prostorom za muzej, tu treba dodati i komericijalni centar, i da bi i muzej od toga imao koristi. Dodajte Teslin centar, Operu i ko zna sta jos, pa je rezultat ocigledan. Od zelenog pojasa Usca nece ostati bas nista.
 
Svi gradovi koji rastu (a u ovoj jadnoj Srbiji to su samo Beograd i NS) ne mogu da kao izgovor za smanjenje površine parkova da koriste izgovor da nema dovoljeno stanovnika - mada mi ovaj izgovor nikako ne drži vodu i ovako. Za vikend sam baš šetao ovim delom na stazama koje postoje u duž samog parka i ako prošetate videćete da zapravo veličina ove površine uopšte nije toliko velika i za manje od 10 minuta stižete od obale save kod Brankovog mosta do spomenika večne vatre ili kako se to već sada zove... Meni je žao stanja većeg broja stabala koja su posađena u parku prijateljstva, pošto mislim da nema puno gradova na svetu gde možete naći npr takvu retkost kao proču sa imenom Kim Il Sunga (ova me fascinirala :D, ali drvo se skoro isušilo). Ako samo pogledate broj vrsta drveća u parku videćete da je isti nastao sadnjom, a nije podivljala livada.

Osim dela kod same palate federacija uz bul. mihajla pupina koji bih !možda, ali samo možda, razvio uz sami obod sa bulevarom, mislim da sve ostale površine u ovom delu grada ne bi smele da se menjaju i itekako imaju svoju funkciju. I ovog mi je žao, ali možda bi me i mogli ubediti ali nekim neviđenim projektima, a ne ljubicatim petospratnicama sa kafićima u prizmelju i popločanim hektarima oko istih..

Livada poput one na kojoj se održava Beerfest može da bude sjajna površina za odmor šetača tokom dana (poput popularnih livada u Central parku koje se baš zovu livade), samo je potrebno malo bolje izravnati i održavati travu da bi bila bolja za sedenje, ležanje... ovo se sada ne radi i jedina stvar koja se radi je najobičnije košenje 2 puta godišnje, što nikako nije dovoljno. Ono što je bitno je i insistirati da se zadrže baš livade u parkovima, pošto je sada krenuo virus sadnje drveća, umesto na mestima gde je neophodno, po slobodnim parkovskim površinama i pretvaranje istih u šumu.

A tašmajdanski park je jedan prcvoljak koji ima površina pod stazama skoro koliko i površina zelenila i ne dao bog da ovde ostane samo jedan park te veličine. To je gradski park predviđen za najuži krug, dok je ušće park za ceo grad u centru grada, baš pandan central parku (i jedno 10 puta manji pošto onaj ima skoro kilometar u prečniku i 4 u dužinu)

Ja oko zgrade u bloku imam zelene površine, ali one nikako ne menjaju parkove, one samo čine minilokaciju oko zgrade. Pa neću valjda da šetam u krug oko zgrade umesto šetnje u parku?
 
Čitajući ovu temu, ljudi bi stekli utisak da se na Ušću planira izgradnaj bar 5.000 stanova, a ne jedne trim staze, jednog teniskog terena, jednog terena za odbojku na pesku, jednog terena za košarku, dva terena za basket, i dva terena za mali fudbal, i to sve na nekih 5% površine parka.
 
Tako je i krenulo sa djokovicevim terenima na dorcolu pa se sada krcka prenamena u gradjevinsko zemljiste...
 
Homer Jay":2sxiehi1 je napisao(la):
Čitajući ovu temu, ljudi bi stekli utisak da se na Ušću planira izgradnaj bar 5.000 stanova, a ne jedne trim staze, jednog teniskog terena, jednog terena za odbojku na pesku, jednog terena za košarku, dva terena za basket, i dva terena za mali fudbal, i to sve na nekih 5% površine parka.

Slažem se. Pogledajte malo na nekoj online mapi koliko ima zelenih površina uz Dunav i Savu u tom delu. Ovaj kompleks ide samo uz deo do Brankovog mosta, ne više od 50m u "dubinu" i taj deo čak ni šetači ne koriste. Mislim da kao trkač i biciklista koji tu vrlo često tu trči/vozi to znam.

Mislim sa ne treba da se plašimo da će tu nastati haos jer korisnici ovakvih rekreativnih parkova su uglavnom normalni ljudi i nema ih mnogo, pa ne treba očekivati trafike, velike parkinge i slično.

Da li postoje neke nuspojave uz slične objekte u gradu? Ne jer to neatraktivan prostor za većinu ljudi.
 
Ja u najavi vidim i kafiće ili neke slične sadržaje koji bi morali da donesu ekonomske koristi zarad održavanja toga što će nam opština "podariti". Nakrcane obale reka + plaže/kafići na Adi su pokazatelji kako se brzo svaka ideja da se ljudi privuku prirodi brzo izvitoperi u zemlji Srbiji. A da će to onda ostati park u tom delu, neće, pošto su tereni brojni i jedan do drugog, nemojmo to zanemariti. Ali to i nije problem površina nije prevelika i možda i može da se popuni ovim sadržajim (mada nije 5%), ali je mnogo veći problem pošto će onda svakih par godina biti nova ideja šta dodati i na kraju ćemo i ostati sa parkom veličine Tašmajdana. Deo oko muzeja će dopuniti Operom ili bar gradilištem iste, pa dodatnim sadržajima, pa će čitava parcela između SIVa i Ušća (granično sve do bulevara) se urbanizovati a onda ćemo ostati sa , pa sa zelenim pojasom uz Dunav i Savu koji nije park nego uređeno priobalje, a i ono će verujem biti popunjeno grande splavovima u funkciji kafića, kancelarija, hostela, stambenog prostora itd (sve pobrojano već postoji verovali ili ne).

Neverovano je da sve ove godine Novi Beograd nije spreman da uredi jedini veliki park na njegovoj površini putem uređenja staza (ne betonom), zalivanjem travnjaka i sadnica, stavljanjem česama i klupa u središnje delove parka. Ovako nije ni čudo da je park minorno posećen pošto staze znaju samo ljudi koji se njima često kreću i veći deo i jeste neuređen i nepristupačan. Spomen ploču graditeljima NBG kojom je obeležen početak izgradnje NBG je skoro nemoguće naći obzirom da nema obeležene staze uz istu, mada sada bar neko okopava rastinje okolo i sadi cveće. Posetioci shopping centra Usce i zaposleni iz zgrade nemaju nikakav podsticaj da krenu putem ovog parka pošto nema staze, ni uređenog travnjaka, a ni klupe sve do same obale.

Što se tiče trim staze po meni je njoj svakako mesto u svakom većem parku , ali sa sportskim terenima treba biti oprezan i razmišljati i potrebnim pratećim obektima (čitaj parkingom, koji bi ovde mogao biti manji problem obzirom na broj mesta koja se mogu nacrtati/dograditi uz brankov most, nikako na račun sadašnje površine parka).
 
Ovde su ucrtani samo trenutno planirani objekti. Uzmite u obzir broj ljudi i broj vozila koji ce ovuda da cirkulisu, zatim broj tezgi, prodavaca i drugog vasarskog cirkusa koji ce ih ovu masu da sledi, razne nove ideje koje ce nekome izgledati logicne kad sve ovo bude postojalo, pa mi recite ima li bilo kakve sanse da u sred ovog haosa opstane nekakva "slobodna zelena zona"? Pitanje je smesno, naravno da od Usca kakvo je danas nece ostati bas nista.

ZonaUsca2.jpg
 
Prosecan "splav" vec sada ima dva sprata i vrlo veliku duzinu ili dubinu (u smeru ka centru reke). To vise nisu samo "splavovi", vec ozbiljne zgrade vrlo velike povrsine koja su kompletno posvecene uslugama. Od Zemunskih solitera do samog Ušća ima 3,5 km. Od Usca do Brankovog mosta ima jos 1 km. Vec sada je na citavoj ovoj duzini preostala tek poneka rupa. To ce dakle vrlo uskoro ciniti jedan apsolutno neverovatni zid, pravu ulicu ogromnih ugostiteljskih objekata koji ce se bez prekida pruzati duz citava 4,5 kilometra. Tu ima pravih hotela, marina, klubova svake moguce vrste. Bilo koja turisticka ulica u Starom Gradu, naprimer Skadarlija ili Strahinjica Bana, čista je šala prema razmerama ovog monstruma. Ovde će neprekidno cirkulisati desetine hiljada ljudi. Kad sve ovo bude u punom "pogonu", obezbediti pristup, snabdevanje, saobracaj, parkinge i razne druge vrste komunikacija za ovaj urbani sistem ce biti daleko od trivijalnog zadatka i zahtevati ozbiljnu infrastrukturu.

Kad bi na Ušću postojali samo ovi splavovi i nista od ovih drugih objekata i sadrzaja koji se planiraju, slobodna zelenena zona bi vec bila na samoj ivici mogucnosti opstanka. Medjutim uz nesto truda i planiranja to bi ipak moglo da postoji zajedno, pa cak i da se idealno dopunjuje čineći ovu ponudu splavova i "Eko ugostiteljstva na reci" ne samo modernom nego i apsolutno jedinstvenom u Evropi. Medjutim, dodavanje raznih Opera, sportskih terena, novih zgrada, kulturnih, zabavnih i drugih sadrzaja koji svi MOGU BITI NA DRUGOM MESTU, čitavu ovu zonu će toliko preopteretiti, da će zelenilo, kao uvek najosetljiviji sistem, biti nemoguće održati u meri u kojoj je ono više od sporadičnog ukrasa ili uličnog drvoreda. To je jednostavno nemoguće. Uništiti ovakav potencijal zelenog pojasa pored reke zbog stvari koje lako mogu biti na mnogim drugim mestima je urbanistički zločin.

Par slika splavova u zimskom perodu da vidite kako to izgleda sada, pre nego sto su poceli da dodaju nove spremajuci se za letnju sezonu:

IMG_7639_resize.jpg

IMG_5189_resize.jpg

IMG_5178_resize.jpg

IMG_5184_resize.jpg

IMG_5181_resize.jpg
 
Opera i Tesla toranj su nešto što sam siguran neće biti izgrađeno u narednih 50 godina. Ali čak i njih da izgrade, i dalje ostaje dosta zelenila okolo. Da ne spominjem deo koji nije obuhvaćen slikom (do Zemuna i Gazele)

Čak nemam ništa protiv ni planiranih parking prostora. Ako već ima toliko splavova, mora se obezbediti i parking za njih.

Ono što mi više smeta od svih tih planiranih projekata su napušteni splavovi koji su polupotopljeni kao i djubre koje se gomila uz obalu (ali to već nije za ovu temu)
 
astrodule":3b6dpxn1 je napisao(la):
Opera i Tesla toranj su nešto što sam siguran neće biti izgrađeno u narednih 50 godina. Ali čak i njih da izgrade, i dalje ostaje dosta zelenila okolo. Da ne spominjem deo koji nije obuhvaćen slikom (do Zemuna i Gazele)

Ne treba mešati obican park i centralni park, niti park i slobodnu zonu sa zelenilom. Obican park sluzi lokalnim zajednicama, treba da bude blizu mesta gde ljudi stanuju ili provode vreme, i njih treba da bude puno, pravilno rasporedjenih po citavom gradu. Centralni park (ili jos bolje centralna zelena zona) služi citavom gradu. Obicno postoji samo jedna, mada je za stvarno velike gradove poželjno i više. Osnovni i apsolutno suštinski zahtev za njih je da budu toliko velike da mogu da stvore svoju mikro klimu i da stvore iluziju da ste u prirodi. Mikro klima podrazumeva bar za nijansu čistiji vazduh, više kiseonika, leti manju lokalnu temparaturu, povoljniju vlažnost i sasvim drugačiji sastav jona u vazduhu. Sem povoljnog fizičkog efekta na čoveka, postoji i ogroman psihički uticaj. Već sama eliminacija sveprisutnog fona gradske buke je kao da vam neko skine nevidljivi teret sa leđa. Tu je i iznenadno uklanjaje zidova i otvaranje vidika o kojima sam pisao. Činjenica da uopšte vidite toliko veliki deo neba i da najzad niste okruženi pravoliniskom geometrijom već prirodom, ima ogroman efekat obnavljanje radnih sposobnosti i raspoloženja ljudi. Na Internetu imate bezbroj naučnih istraživanja koji ovakve efekte dokazuju van svake sumnje. Bogate firme kao što su Google i Microsoft prave ovakava zelena i relativno slobodna okruženja sa svoje radnike da bi ih koristili čak i za vreme radnog vremena. To sigurno ne rade zato što ih nesebično vole.

Međutim, čitava poenta ovakvih centralnih parkova ili zelenih površina jeste da budu VELIKE. Ako nisu, jednostavno ne postoje kao centralne, glavne zelene oaze, jer ne mogu da ostvare efekte zbog kojih se prave i zbog kojih postoje. Zbog toga ih ne može biti puno, i zbog toga su namenjeni celom gradu, pa i nije naročito bitno da baš svi mogu lako do njih da dođu. Za svakodnevne potrebe bi trebalo da postoje lokalni parkovi, ovo je nešto mnogo kvalitetnije, što se ne koristi svaki dan - ali ih zato koristi CEO GRAD.

Dakle, ako i ne izgrade odmah Operu i Teslin toranj, izgradiće nešto drugo, ili će smisliti neku drugu namenu za "prazan" zeleni prostor Ušća, kao što je ova "Oaza Novog Beograda". Ti si u pravu da će u raznim varjantama ovde i dalje ostati prostora koji se može računati kao neki običan park. Međutim odmah ćemo izgubiti naš Central Park ili naš Hajd Park (koji već imamo), a kasnije ćemo logikom stalne eskalacije, kao posledicu praktične promene osnovne namene zemljišta, izgubiti i te male parkove koji su tu i tamo ostali. Ovo je isuviše skupo zemljište da se ne bi komercijalizovalo do kraja, ako se jednom načne, odnosno ako se ovde počnu ubacivati bilo kakvi drugi sadržaji sem stvari kompatibilnih sa Centralnim Parkom grada. Ovo nije sportski centar. Pretvaranje ove zone u nešto nalik centralnom, sportskom delu Ade Ciganlije je samo među faza do njene potpune komercijalizacije. Ukoliko sa sadržajima na Ušću nemamo čistu situaciju, nećemo imati argumente da se u javnosti odupremo pritisku kad dođe vreme za to. Potpuna promena namene željenog prostora se radi u malim koracima, a Skejt Park i sada "Oaza Novog Beograda" su školski primeri kako se to radi postepeno, uvodeći u početku samo nešto što najveći deo ljudi u principu može podržati ukoliko ne posmatra dugoročne trendove i ne analizira koji interesi u praksi obično pobeđuju.

Ja sam pokušavao da upozorim da će ista vrsta postepene eskalacije, odnosno postepenog "zagađivanja" zelenog prostora, ugroziti donji Kalemegdan kad se naprave Zahin kompleks i Oblak. Isto tako sam pokušao da pokažem da će gradnjom kule kod hotela Jugoslavija postepeno biti promenjena namena, pa "urbanizovan" i "izgrađen" i poslednji preostali široki travnjak uz Zemunski kej. Nažalost, bez naročitog uspeha. Posle dugačkog niza inicijativa šta bi sve moglo da se nađe na Ušću, vidim da se ista stvar izgleda ponavlja i na njemu. A pogledajte citat sa sada aktuelne teme "Zaštitimo šumski pojas na Petlovom brdu":

@Vladar
"Dovoljno je uporediti satelitske snimke sa googla iz marta 2008 i danas i ocigledno je koliko je ovo tacno. 2008 uz Ibarski put od tadasnjeg Micubisija i kafane Sumadija bio je zeleni zastitni pojas, a danas ima desetak ogromnih zgrada a drveca nema. Prema Kruznom putu 2008 zeleni zastitni pojas je bio od raskrsnice sa Ibarskim putem do kraja Petlovog Brda. Danas je tu vec ogroman servis za autobuse, a zapoceto i dalje kopanje na racun sume i ravnanje sume sa Kruznim putem.
Zasto je to tako danas? Zato sto smo propustili da se udruzimo, da pazimo, da zajedno brinemo brigu i za drvece van nasih basta. DOSTA JE! "

Trend je uvek isti, u celom gradu. Plašim se da ako ljudi stvarno ne shvate pravu vrednost i ulogu zelenila u urbanizmu klimatskih promena i gradova 21. veka (a šire gledano i javnih prostora koji pripadaju svima), i žestoko se ne bore za svaki njihov kvadratni metar, oni će samo nestajati. Za grad i investitore to je čist novac, a njega se niko ne odriče tako lako. Ono za šta se ne izborimo nam sigurno niko neće pokloniti. Takav je sada sistem, i što se to pre razume svima će biti bolje.
 
Beograd bi trebao imati barem duplo vise drveca nego sto sada ima, ali ne toliko izmedju zgrada i duzinom ulica koliko u parkovima i nenaseljenoj periferiji. Stavise, buducu izgradnju bih tako planirao da nijedno stablo ne mora biti poseceno, sem u krajnjem slucaju.
Nekada je posumljavanje bilo u trendu, danas se sece bez da se barem posadi novo stablo kao zamena za poseceno.

Sto se samog parka Usce tice on bi morao da se napravi atraktivnim za posetioce, da se napravi vise staza za pesake, da se oplemeni raznim biljakama, posadi jos vise stabala itd. Ono sto bi park ucinilo jos zanimljivijim jesu vestacka jezerca i bare na sadasnjim travnatim povrsinama, ostrvca, mostici... bez previse kicha i komercijalizacije.
 
Dajte, ljudi, budite malo realni. Ovo je samo jedan ćošak parka, čak manji nego što ga je Zuma obeležio na svojoj maštovitoj mapi. I u pitanju su sportski tereni i igralište (kojih ima i u drugim parkovima na planeti), a ne fabrika akumulatora.
 
Homer Jay":sp4twp04 je napisao(la):
Dajte, ljudi, budite malo realni. Ovo je samo jedan ćošak parka, čak manji nego što ga je Zuma obeležio na svojoj maštovitoj mapi. I u pitanju su sportski tereni i igralište (kojih ima i u drugim parkovima na planeti), a ne fabrika akumulatora.

Granice sam ucrtao tacno po linijama obelezenim na originalnoj mapi, a posle je i Mekbejn obelezio potpuno istu oblast.

Nije u pitanju samo ćošak parka, već priličan komad. Problem je, sem veličine, i to što se Tržni centar Ušće, Skejt park, a sad i ovo, direktno nastavljaju jedno na drugo, pa je tako formirana kontinualna komercijalno-spotsko-zabavna zona od Ušča do reke. To menja namenu čitavog ovog poteza. Tako ne postoji više ni jedan značajniji deo parka koji izbija na ulicu pored Brankovog mosta, dok će se sa samog mosta videti prvo neka vrsta seoskog sportskog vašara, pa zatim kocka tržnog centra. Ja tek treba da vidim turistu koji iz autobusa na Brankovom mostu pažljivo ne posmatra zelenu panoramu Ušća. Evo, izostaviću oznake svih drugih objekata van bivšeg zelenog trougla pored mosta, pa pogledajte koliki deo više neće biti park.

ZonaUsca4.jpg


Što se tiče unutrašnjisti "Oaze Novog Beograda", to odmah otpišite kao nešto što se uklapa u parkovski ambijent ili čak izgleda lepo. Skejt park je od betona i čelika. U ostatku prostora će biti trim staza, tereni za različite sportove, teretane na otvorenom, dečije igralište, stolovi za šah, tereni za boćanje i "drugi sportski sadržaji". Takođe, održavanje manjih koncerata, bioskop na otvorenom, kulturni sadržaji. Praktično sve ovo traži posebnu podloge, a ne travu. Sad uračunajte neophodne nasute pristupne staze za sve ove objekte, pa zgrade za čuvanje pokretne opreme i rekvizita, za prodaju karata, za obezbeđenje. Pa fontanu ili česmu i objekte za tuširanje, pa razne instalacije uključujući i veoma visoke stubove sa jakim reflektorima za sve terene. Neku vrstu stolica, tribina ili mesta za praćenje sporta, koncerata i bioskopa. Pa neophodni restoran ili distribuirane sanduke sa sladoledom, pićima i slično. Na kraju, svuda unaokolo ogromne parkinge gde svi ti ljudi moraju da smeste svoja kola (a na ovakva mesta se dolazi kolima). Nikakva trava to ne može da izdrži niti uopšte ima mesta za nju. Da ne računam dodatnu buku i zagađenje u parku, gde se se deca inače izvode baš zbog čistog vazduha. Nešto je ILI sportski centar ILI park. Stvarno ne vidim kakve veze ima jedno sa drugim. Ovo je prosto bivša "Naksi plaža" ispred tržnog centra Ušće, pomerena za 100 metara.

Postoji principijelni problem i sa urbanističke tačke gledišta. Čitav koncept "po malo od svega, a ničega dovoljno" (malo parka, malo sporta, malo kulture) retko kad ima smisla kad se govori o bilo kojim objektima kojih u gradu ima malo, pogotovo ako je samo jedan takav. Tada je nepohodna specijalizacija prostora. Ljudi moraju posebno da se spreme, pa da putuju na takva mesta, to nije svima u komšiluku. Ako idu na sportski teren, a do tamo moraju da putuju, onda očekuju i znatnu verovatnoću da ce neki teren biti slobodan. Tu znaci da tamo mora da bude puno terena, da bi se uopste odlucili na put. Ako moraju da putuju do parka, onda taj park mora da bude posebno kvalitetan, nesto što nemaju u svom lokalnom parku. Dakle, opet, to ka čemu putuju mora biti dovoljno veliko, jer je prostor najskuplji resurs u gradu. Ukratko, za korisnike, Cost/Benefit odnos mora biti mali, a to zahteva specijalizaciju takvih prostora da bi mogli da pruže vrhunsku uslugu i opravdaju "cenu" dolaska do njih. Koncept "po malo od svega" ima smisla za lokalni blok zgrada. Em je ljudima blizu, em ih nema puno na jedan ili dva terena. Ušće je centralna zona grada i, šta god da na njemu bude, mora biti vrhunsko u svojoj vrsti, da bi ljudi imali razlog da tu dolaze, a da istovremeno bude i lepo, da bi u skladu sa svojim položajem Ušće bilo ukras grada. Ne možemo svaštariti, malo ćemo parkić, malo ćemo terenčić, malo bioskop, malo koncert, jer onda ništa od toga ne valja samo po sebi i nije dostojno ovakvog mesta. Ušće ima prirodne predispozicije da bude (a delom već jeste) najkvalitetnija zelena zona u samom centru ovako velikog grada. Ako je baš tu ušće dve ogrome reke i Kalemegdanski greben kao vidikovac, onda je usmerenja ka prirodi i parkovskim sadržajima u čitavoj toj zoni savršeno logično. Sve ostalo vuče na neku vrstu kiča, na jeftino iskorišćavanja ovako vrhunskog prostora.

Ako opština Novi Beograd želi da svojim stanovnicima pruži ove usluge (a to JESTE pohvalno, ako nema i motive postepene promene namene prostora Ušća), neka izabere neko slobodno parče zemljišta i napravi to što želi. Gradnjom po parkovima nam se uzima ono što već imamo i što smo već platili, a opštinu ne košta ni jednog kvadratnog metra. Kakva je to onda usluga?
 
Zuma,

Veoma je pohvalno tvoje zalaganje za očuvanje zelenih površina u Beogradu, ali kao i u pogledu BEKO kompleksa, jednostavno preteruješ.
 
Neko moje mišljenje je da se ovde radi o izmšiljanju sadržaja na prostoru na kojem niko i nije osetio potrebu za njima, a da je glavni motiv - podela zarade od izgradnje i pokušaj da se postepeno promeni namena zemljišta.

Da li su ovi tereni zaista potrebni na ovom mestu i kome?
Pošto sam dobar deo mladosti potrošio pod koševima na nbg, ne mogu da imam ništa protiv terena.
Ali - svaki blok na NBG ima svoje terene, koji su uglavnom zapušteni.
Besmisleno je graditi nove terene, daleko od stambenih zgrada koje već imaju terene dok se ti postojeći ne poprave (a ulaganja su minimalna).
OK, tereni nisu samo za stanovnike NBG - ali već imamo terene na Adi, sa svim potrebnim sadržajima uz mogućnost daljeg proširenja. Postoji i JP koje brine o njima, sistem je uhodan.

Zauzimanje zelenih površina radi gradnje je uzelo maha - prvo su travnjaci između solitera i bulevara postali građevinsko zemljište, pa su atomska skloništa (brdašća zasađena travom) postala temelji za nadogradnju poslovnog prostora, sada hoće da otkidaju delova parkova. Sada je namena da to budu otvoreni sportski objekti, ali vremenom će se "prihvatiti promenjena realnost na terenu i potreba za dodatnim sadržajima" i eto komercijalne gradnje na Ušću.
Mislite da je to nemoguće? Naravno da je moguće.

Opština bi trebalo da se angažuje na rešavanju stvarnih problema i potreba:
brži završetak Vojvođanske i Tošinog bunara, spajanje Tošinog bunara i Đorđa stanojevića, Sajmište, splavovi, produženje šetališta pored Save, raspali zanatski i tržni centri, parkinzi i garaže, okretnica 16-tice...
a ne da se bavi nekim izmišljenim projektima.
Prethodna garnitura je imala "Terazije", ovi su smislili betoniranje parka.
 
Stvarno preterujete.

Pogledajte terene na Adi (terene, ne potez uz plažu), da li su oni postali nešto što ruži Adu? Da li su se tamo "nakačili" sadržaji kojima nije mesto? Ovakvi rekreativni kompleksi nisu zanimljivi ljudima koji gledaju samo profit, tako da ne treba da brinemo. Ljudi koji dolaze da vežbaju, trče, igraju fudbal, basket nisu atraktivna ciljna grupa, tako da ovaj park (osim za samoreklamiranje onih koji ga budu napravili) neće im nikakav profit doneti.
 
Ma meni nisu problem tereni staza uredjena ,i sta su tu nabrojali ,sa tim na zalost dolazi sledece mika ugurao kafanicu ,pa zika privezo splav ,pa pera dodao autice na baterje ,pa janko dodao ,sladoled ,kokice sa friziderom za pice u nekom ogavno sklepanom kiosku kao oni na kalisu kod sat kule mapravio malin radoica u garazi

Trebaju se uraditi klupe ,srediti rasvjeta ,zabraniti mamlazovima da voze kola za pocetak
 
Mislim da bojazan koju izražavaju recimo Zuma i donekle Relja nije bez osnova. U ovom našem neuređenom društvu vrlo je moguće zamisliti da posle ovakvog projekta dođe Žikina kafana i Pajina baraka za izdavanje bicikala, koja će za par godina da se nadogradi na 2 sprata (kafe Kenedi u Džona Kenedija poslednji primer). To i mene plaši.
A sa druge strane 'ekološki' nemam ništa protiv još malo sadržaja na ovom mestu, uz nadu da će se i ostatak parka bolje održavati.
 
То није чак ни реална опасност већ сигурна еволуција сваког на силу и без размишљања оформљеног простора.

Цела ова идеја ме није нимало привукла. Мени лично, додавање садржаја на овој локацији није у концепту спорно, али је начин на који се то чини изузетно споран и опасан.

Као што сам већ рекао, ова велика зелена површина је велики урбанистички упитник. Простор није дефинисан. Али то не значи да га треба ад хок идејама на силу дефинисати. Исувише је деликатан тај проблем да би му се тако олако приступило.

Убеђен сам да је ова локација толико урбанистички незгодна да тражи озбиљну расправу у чак међународним урбанистичким оквирима. Тражи нови поглед на град, нешто што још није оформљено као идеја, нека нова "Атинска повеља"...

...немојмо се играти урбанизма.
 
GOJE":3129nmhy je napisao(la):
Zuma,

Veoma je pohvalno tvoje zalaganje za očuvanje zelenih površina u Beogradu, ali kao i u pogledu BEKO kompleksa, jednostavno preteruješ.

Pa, šta drugo da kažem, vreme ce pokazati ko je bio u pravu. Uvek smo bili siromašni, a Beograd je isuviše često rušen, da bi sada mogao biti lep grad. Izgleda paradoksalno, ali ako ne računamo prirodne lepote i Kalemegdan, jedina stvarna prednost Beograda je što smo prošli kroz period komunizma i socijalizma gde su delom ideologija, a delom neograničene Titove ambicije zahtevale reprezentativan grad, sa puno velelepnih javnih površina, pošto je sve vredno bilo namenjeno kolektivu a ne pojedincu. Te prostrane javne i zelene površine, delimično baš na i dalje slobodnim obalama reka, su JEDINI stvarni kapital koji Beograd danas ima, JEDINO što nas izdvaja od stotina drugih gradova sa tužnom istorijom bede i rušenja. A pri tome je, opet sasvim slučajno, baš ta jedina prednost koju uopšte imamo, savršeno prilagođena novom, zelenom i eko-orjentisanom urbanizmu 21. veka, dok su razvijeniji gradovi opterećeni svojim nasleđem. Ne razumem zato se ovako jednostavna i očigledna činjenica previđa. Umesto da se sve raspoložive snage usmere da sačuvaju, istaknu i još više naglase ovu našu posebnost, naš jedini stvarni kapital za budućnost, mi smo trenutno u fazi njegovog sistematskog uništavanja kroz nekakav "ivestitorski" urbanizam, komercijalizaciju i beskonačno produženu rasprodaju svega što vredi. Ovo je kao da gledam narkomana koji iz kuće rasprodaje poslednju imovinu koja bi ga još mogla izvući kad ga jednom u budućnosti surova realnost natera da se opameti, shvati gde se nalazi, i zatim očisti od raznih otrova i zabluda. Ja bih veoma voleo da preterujem ali, gledajući šta se događa, sumnjam da je tako.
 
Vrh