Ne slažem se Došljak. Ova država ne radi ništa i niko ni ne pokušava da uvede red. Ovde se radi o notornoj nesposobnosti i nebrizi države koja dozvoljava ogromnu deponiju od Pančevačkog mosta preko Vuka Vrčevića sve do Ada huje i Višnjičke.
Problem sa državom je jako dubok, a vezan je za ceo političko-organizacioni sistem i narodnu kulturu. Kvalitet u nekom sektoru, bio to saobraćaj, sport, zelenilo, urbanizam, pijace, kultura, šta god, zavisi od:
- stručnosti upravljača,
- otvorenosti za zdravu saradnju sa drugim institucijama, građanima, privredom
- ljubavi prema oblasti za koju je angažovan,
- integriteta struke u smislu nepopustljivosti pred pritiscima vlasti.
Ovo poslednje je zaštita prva tri, a upravo to je počelo da popušta u toku 1990-tih. Na kraju se sve obrušilo, i kvalitet onoga što dolazi od institucija i vlasti je retkost. Za razliku od njih, u Holandiji i Belorusiji postoji sistem ova 4, koji funkcioniše tek uz po neke slabosti. Po tome su Holandija i Belorusija u stvari mnogo sličnije jedna drugoj nego što se može zaključiti lažući sebe oslanjajući se na zvanične medije, a jako se razlikuju od Balkana, posebno grupe političko-društvenih sistema poput Srbije i Albanije.
Na drugoj temi sam govorio o socijalnom stanovanju, i dobio opravdane primedbe kako je to doživelo veliki neuspeh sa onom manjinom u manjini Roma koji žive u karton-sitijima. Stvar je upravo u tome što sistem ova 4 nije ispoštovan. Sagradili socijalni smeštaj, i mislili da samim izdvajanjem iz budžeta i završenim građevinskim radovima dobijaju rešen problem. Pokušali su da zaobiđu ono najvažnije, a to je rad sa ljudima. Ta najproblematičnija manjina u manjini Roma je rob svojih navika. Većina ljudi su robovi navika, jedino što su navike te manjine u manjini upadljivije, i po nekad opasne. I to nisu u pitanju samo navike Roma. Dešava se da se neki od Roma svojim radom, strpljivošću, inteligencijom otrgne iz mase, stekne određeni traženi zanat ili završi fakultet, pa ima velike probleme da dobije posao u svojoj struci.
Jedan od razloga zašto su za karton sitije interesantni upravo drumski mostovi su bar dva važna razloga: 1) Zaštita od padavina, 2) Devastiranost zone auspusima iznad glave, To je jedan od velikih paradoksa "Beograda na vodi". Smetala je električna železnica koja zauzima 6/100 hektara. Čak i bez podzemne deonice, uz neku urednost, nadzemna pruga bi devastirala kraj onoliko koliko pruga Prokop-Novi Beograd devastira Senjak. Ali zato Gazela direktno devastira 15/100 hektara i tvorcima "Beograda na vodi" ne pada na pamet da je uklone. Do nekle su progurali u devastiranu zonu jedan deo TC Galerija kao zatvorenog objekta, ali koji zatvoreni objekat dalje? Takve zone se mogu koristiti za neki platni Park & Ride, ali to zahteva ozbiljan rad i istraživanja. Pančevački most kao i Gazela tu ima potencijala, ali ako se sam transportni čvor na tim mestima uozbilji. Recimo, podzemna železnica između Pančevačkog mosta i Mostara preko Trga republike. Ali u ovom slučaju je u zdravom razmatranju ili tramvaj, ili klasična železnica za "regionalni metro". Oni su za razumnog planera superiorni u odnosu na samo-gradski-metro, zbog logičkog pravila kontinuiteta.
nova.rs
