Šta je novo?

Pančevački most

Гага":3iwh26k8 je napisao(la):
Борчанац, најбоља ти је прва слика, држачи за каблове :p

Ма не, ту је акценат на рупи која је постојала а сад је нови део ограде. :D
Иначе каблови иду са земље кроз металну бандеру која је привезана сајлама за ограду моста и убодена у земљу, па скрећу на те носаче и прелазе пут.
Али то нисам хтео да сликам јер је за веровали или не! Да види неко, па свет да нам се смеје! :oops:
 
Jel zna neko kad pocinju da rade iskljucenje za Karaburmu? Koliko vidim na Vuckovoj slici izgledace isto kao i postojeca petlja
 
Isključenje za Karaburmu nije potrebno - iz pravca Krnjače samo treba produžiti do Bogoslovije. Sada da ga grade to je luksuz. Izgradiće ga verovatno kasnije da bi petlja bila kompletna i simetrična sa obe strane.
 
dedinje":3p4b5lk0 je napisao(la):
Isključenje za Karaburmu nije potrebno - iz pravca Krnjače samo treba produžiti do Bogoslovije. Sada da ga grade to je luksuz. Izgradiće ga verovatno kasnije da bi petlja bila kompletna i simetrična sa obe strane.

Jeste potrebno jer ne ideš ujutru pa ne znaš kolika se gužva napravi na semaforu na raskrsnici kod Dragoslava Srejovića, a bar 40% tih vozila ide na Karaburmu. Cela ta guzva se odmah posle semafora prenosi i na kružni tok Bogolsovija i to iz Dragoslava Srejovića (i iz pravca centra i iz pravca karaburme). A poznato je da kružni tok najbolje funkcioniše kada ima jedan dominantni smer uključivanja, u ovom slučaju imamo dva i tu već nastaju gužve. Isključenjem za karaburmu bi se rasteretio znatno kružni tok i raskrsnica, što bi se osetilo u oba vršna časa.
 
U pravu si potpuno sam zaboravio na gužve u špicevima. Samo isključenje za Karaburmu (Mirijevo, Višnjicu) biće mnogo teže uraditi, potrebna su prilična rušenja a to strahovito poskupljuje radove. Nadam se da će uskoro napraviti drugi kolosek prema Pančevu i da će biti više novih garnitura BG voza. Interesuje me kako će postaviti stanicu u Krnjači pošto je tu pruga na visokom nasipu.
 
Lord":2bcc4zro je napisao(la):
dedinje":2bcc4zro je napisao(la):
Isključenje za Karaburmu nije potrebno - iz pravca Krnjače samo treba produžiti do Bogoslovije. Sada da ga grade to je luksuz. Izgradiće ga verovatno kasnije da bi petlja bila kompletna i simetrična sa obe strane.

Jeste potrebno jer ne ideš ujutru pa ne znaš kolika se gužva napravi na semaforu na raskrsnici kod Dragoslava Srejovića, a bar 40% tih vozila ide na Karaburmu. Cela ta guzva se odmah posle semafora prenosi i na kružni tok Bogolsovija i to iz Dragoslava Srejovića (i iz pravca centra i iz pravca karaburme). A poznato je da kružni tok najbolje funkcioniše kada ima jedan dominantni smer uključivanja, u ovom slučaju imamo dva i tu već nastaju gužve. Isključenjem za karaburmu bi se rasteretio znatno kružni tok i raskrsnica, što bi se osetilo u oba vršna časa.


Ja bih se ipak pre slozio sa dedinjem . Potrebno jeste , ali ne sad ...Nama je sve potrebno mostovi , metro , nadvoznjaci , denivelisane raskrsnice itd. , ali pitanje je sta je prioritet .
Ukupan broj vozila koji ide sa mosta prema Visnjici , Visnjickoj banji , Mirijevu , Karaburmi je oko 20 posto ,a ja mislim da bi to novo iskljucenje koristilo oko 10 posto vozila, jer bi i dalje odredjen broj vozila isao prema Jovanke Radakovic i dalje za Mirijevo . Bolje je sacekati zavrsetak mosta Zemun - Borca , pa onda taj problem resavati , jer ce se verovatno pojaviti i tranzitni saobracaj .
Ono sto meni nije jasno jesu vozila koja se krecu ulicom Dragoslava Srejovica iz pravca Despota Stevana ka Bogosloviji . Da li je moguce da nemaju alternativu , jer tu se svakako prave guzve .
I jos samo da napomenem da je guzva na kruznom toku Bogoslovija u velikoj meri radi pesaka i da bi podzemni prolaz bilo jedno dobro resenje .
 
dedinje":3vdt1suf je napisao(la):
Interesuje me kako će postaviti stanicu u Krnjači pošto je tu pruga na visokom nasipu.

Stanica je odavno isplanirana i postavljena. Doduše nije završena.

upF87Ny.jpg

tOQNjK0.jpg

kMrygvg.jpg

IW2RdIb.jpg

UisVOIq.jpg

viMzmXM.jpg

PHpsZq4.jpg

k5QzSXx.jpg

RxoA9lE.jpg
 
Hvala na informaciji. Relativno često idem u Pančevo ali nisam imao pojma da su pripreme za stanicu već davno izvršene. Mislim da je ta petlja u Krnjači jedna od najboljih u Beogradu Tu se ukrštaju dva važna puta i pruga duplog koloseka a petlja je maksimalno jednostavna. Sećam se kad je izgrađena ona kod Mostara, vozači, pogotovu oni koji nisu iz Beograda, nikako nisu mogli da se snađu. Tu je problematično skretanje iz Kneza Miloša ka Nišu.
 
To se vris sanacija i ojacavanje stubova ako se nevaram kazu da su dotjerali masine za radove na pruzi vidje li ih gdje
 
nisam video... bar ovde gde sam prolazio, u despota Stefana...
 
Lorde posto si iz struke pojasni.Ovo mi laicki(jesam inzenjer ali nazalost nisam gradjevine) izgleda kao bajpas na otvorenom srcu.
 
rsz20130507113222.th.jpg
sa railserbia od ozzy80 izgleda da ce uskoro da krenu sa radovima
 
vucko":2ucbkmmg je napisao(la):
Lorde posto si iz struke pojasni.Ovo mi laicki(jesam inzenjer ali nazalost nisam gradjevine) izgleda kao bajpas na otvorenom srcu.

Nisi pogrešio sa analogijom, most je iz vremena kada se iz nekog razloga veoma štedelo na betonu. Stubovi su za današnje pojmove nepotreno vitki, dakle imaju izuzetno mali poprečni presek za svoju visinu. I mala količina betona se nadoknadila velikim procentom armature. Danas da se pravi ovako nešto sigurno bi se pravilo sa mnogo većim betonskim presecima. Nema tu problema što se tiče sigurnosti, ali ima problema što se tiče trajnosti. A smanjena trajnost vrlo brzo ugrozi i sigurnost. Veća naprezanja i manje toleranicije doprinose da konstrukcija lako pređe u kritičnu zonu. Što se tiče te prilazne konstrukcije pančevačkom mostu, mogu da kažem da je ona imala "više sreće nego pameti" za sve ove godine neodržavanja i prava je sreća što se nije desila neka havarija. Već na početku se znalo da neki stubovi imaju problema sa fundiranjem, takoreći tonu. To je bilo sanirano na pojedinačnoj bazi, kako koji stub "potone" oni ga učvrste i dodaju gore onoliko koliko je potonuo. Ali nikada se nije pristupilo kompletnom rešenju. Pre 15 godina su recimo prva 2 stuba potpuno zamenjena jer više nije moglo da se sanira ništa, a bolesnik je doživeo i par nesreća uostalom kada je jedan stub skoro izgoreo od podmetnutog požara 2011, gde je upravo došlo do izražaja ta mala količina betona koja je jedva uspela da zaštiti aramturu, koja je za vreme požara toliko već toliko bila oslabljena da je po svim procenama trebalo da dodje do kolapsa. Međutim 2012 je most ipak doživeo najgori udarac kada se otkrilo da povrh svega postoji i još jedan skriveni problem a to su ležišta. Naime i ležišta su vrlo kilavo i štedljivo odrađena kao da će ih održavati šveđani a ne mi. Vrlo su osetljiva na svako pomeranje stubova i imaju vrlo male tolerancije. Jedna takva toleracnija je bila prekoračena kada je segment mosta totalno spao sa ležišta usled kombinacije sleganja, opterećenja i oronulosti betona najviše zbog soljenja zimi i nedostatka hidroizolacije na spojevima. Ništa manje dramatično nego što zvuči a mnogo dramatičnije nego što su prikazivali u javnosti, jer je segment spao sa ležišta i zadržao se na elementu koji uopšte i nije bio predviđen da ga zadrži, to je kao da se okliznete na stepenicama i uhvatite se za saksiju i spasete se i kažete sve je ok, bezbedan sam, biću dobro. Opet više sreće nego pameti. Sada ovo što vidimo je upravo saniranje tih ležišta koje se svodi na to da se:

1. Popuni onaj deo koji je potonuo (u pitanju su centimetri da se razumemo, ali opet tako je pravljeno da su tolerancije male)
2. Popravi beton koji je oštećen neodržavanjem
3. Proširi ležite tako da mogućnost spadanja bude smanjena

Ovo je nešto što se moralo uraditi odavno, a sada je pomalo i bacanje para s obzirom da je most dostigao onu fazu gde više košta da se potpuno rekonstruiše nego da se sruši i napravi novi, ali mi smo stručnajci da nam sve kosntrukcije neverovatno brzo uđu u tu fazu.
 
На сада већ давно отвореној рампи настављају се радови. У току је фарбање бетона али и постављање неких цевовода, сиви су чини ми се а предпостављам да су одводи кишнице.
Зелена површина у унутрашњости рампе добија свакодневни третман, заливање, окопавање...
 
Uzeto iz nekog propagandnog pamfleta gradske vlasti u kome se pored UMP-a i mosta preko Ade pominje izgradnja petlje na Pancevcu kao maestralni uspeh

pancevacki-most.jpg
 
A iz kola se vidi da je aljkavo uradjeno, asfalt je neravan, svaka sahta je ili izdignuta ili upustena u odnosu na asfalt... Da ne pominjemo sto je to samo 1/4 posla...
 
Ulazna rampa i ima dužinu još kako je na nekim drugim mestima, ali asfaltiranje je čist lopovluk.
Ne znam da li iko u ovoj zemlji može da napravi dobar asfalt i asfaltira kvalitetno.
Asfalt je ovde po pravilu postan (malo bitumena) što direktno utiče na otpornost od vlage.
Dobra podloga je takođe bitna da ne bi potonuo i ispucao asfalt a to se po pravilu dešava oko šahti.

Mada sam video i rešenje za to u vidu kružnog armiranog betoniranja šireg kruga oko šahte pa onda asfalt odozgore.
 
Да ли је могуће да ми још пре отварања ове рампе причамо о санирању, решењима... а на њој се још ради. Руку на срце виђао сам људе који заливају и окопавају зелену површину али трава као да је дивља, коров неки. Као да није ни сађена, већ самоникла.



На слици се види да је и Крњача некако уреднија од простора око п. моста!
 
Ja se I dalje pitam kuda da idu pesaci ako dolaze sa leve strane na slici,kako da predju tu petlju I rampe a da ne zaginu a I da ne krse zakon jer nema pesackog prelaza?
 
Moraju se popeti iz despota s na onu drugu rampu na slici ka pancevu
 
Vrh