Pančevački most

[Пантограф]

2000. је урађена.

 

[Прле]

Изгледало је тако да су се потоци из Београда и Панчева сретали и "распетљавали" испод пруге, наравно у једном нивоу. Замислите ситуацију: из Панчева за Београд иду аутобуси, камиони, аутомобили, скреће као и сада после пољопривредне испод моста и тежи да настави право за Београд. Из Београда моћан поток возила пре свега градски транспорт за ча-ча-ча, али и Зрењанин исто скреће и укршта се испод моста са Панчевачком потоком. Размимоилажење се врши толико полако да је на том месту вечити чеп, који прави гужву на панчевачком друму негде код рафинерије. И одатле, клај клај, у препуним аутобусима око 40 минута до места укрштања.

Део пута, две траке је долазио управо до рафинерије одатле на стари пут који је имао само по једну траку у смеру. Тај пут је сада испод траке у смеру за Панчево, а тракама за Београд је изграђена на мочвари која је ишла дуж целог пут негде баш до пољопривредне школе. Они су имали тамо земљу коју су обрађивали.
Прво је насипана мочвара песком, и то је трајало ја ко дуго. Јер је сав песак припадао. Можда и пола године. Сваки дан нове горе песка сутра нема, данима навлаче и тако циклично. Када се тло стабилисао урадили су пут, дакле траку од Панчева ка Београду. Све време стари пут је био проходан. Онда су пустили нови а стари су почели да насипају песком. То је ишли далеко брже јер ништа није толико. Урадише и тај део, завршавало се око пољопривредне школе. Све то није у суштини поправљал8 раније поменути ситуацију, јер укрштања су била нерешена. Крајем деведесетих Панчево је било један од ретких опозиционих градова радио и телевизија Панчево су емитовали свој програм који се знатно разликовао од Милошевићеве ТВ Бастиље, а релативна близина Београду давала је могућност житељима престонице осећај да могу да чују и другу страну. Милошевић је тада решио да напуне своје снаге и вечито незадовољним 9анчевцима реши горући проблем па кренуше у изградњу петље. За то је пробијен поно насип и садашње скретање за Зрењанин је даље од старог које се користило за време радова. Тада је направљен и други колосек на том месту који ће много година касније да буде епрераађен под нове потребе.

Ето, тако је то било, од сведока тих догађаја из првог лица и прозора АТП аутобуса.

 

[Vox91]

A je l' bio semafor na tom ukrštanju beogradskog i pančevačkog "potoka saobraćaja", raskrsnica, kako? Voleo bih da vidim sliku ako neko ima.

 

[Vax]

Nije bilo nikakvog semafora. Koliko se sećam, postojao je samo jedan otvor na nasipu(tj podvožnjak)- to je ovaj kojim se sada sa mosta ide ka Borči. Ko je išao iz Bg za Borču skretao je levo(plava ruta) , a sa njima su se ukrštali i svi koji su iz Pančeva išli za Bg(zelena ruta). Tu su bile velike gužve, petkom se čekalo i po sat vremena da se prođe ta raskrsnica kada se išlo iz Pančeva.

 

[Vox91]

Ludnica..

 

[Zezeljko]

A jel zaista tu bila policijska stanica?

 

[stex_pb]

Do koje godine je bilo ovo horor rešenje?

 

[Vox91]

Pa reče gore Pantograf- do 2000. god, kada je napravljena petlja.

 

[stex_pb]

Propustio sam taj post..... Mislio sam da je petlja starija i da je ovo resenje sa pocetka 70ih

 

[Пантограф]

Nije. Pred odlazak sa vlasti su Sloba&Mrka to napravili.

A dokle je tek trajao čep na Novom Beogradu, ispod Starog železničkog, dve trake u jednu... au.

 

[Прле]

A jel zaista tu bila policijska stanica?

Била је одмах иапод насипа, а аутобуси типа 95 су ту стајали.

Иначе сад кад се иде за Панчево, последњи семафор, пре него стисенмо сви гас, стојала је деведеситих полицијска барикада. У време рапсада Југославије заустављали су свако возило ко је је ишло за Београд, нешто гледали, претресали, после Дејтона су градске и локлане аутобусе пропуштали, а возила насумично за уставлљали. друга половина деведестих су само стојали, али се вијугало кроз барикаде па си мора да успориш хоћеш нећеш. На крају су пандури отишли, а бариакде су разредили па си са неки 40ак км/ч мога да урадиш слалом и тек 2000 су склонили барикаде сасвим...

 

[Vox91]

Au, ovo prvi put čujem..koji haos, barikade, krkljanac ispred Pančevca..

Sve u svemu, reklo bi se da je Beovoz onda bio spas, nije ni čudo što je tada dostigao zenit.

 

[GOJE]

Све тачно. '99 и '00 сам момковао, и често ишао колима и возом ка будућој тазбини, и назад. Те приче са барикадама, кљуновима и саобраћајем су данас незамисливе, а итекако су биле живописне. Што не беше тада ових твитер-ефендија, за једно вече имали би материјала колико сада за цео виртуални живот. Што је најгоре - потпуно иста екипа која је ТО тада спроводила, је и сада на власти.

А, у Беовозу сам доживео једну врсту катарзе, које су то тек приче...

 

[Vox91]

Pa daj da čujemo neke od tih priča

Ovo sa barikadama mi je stvarno neverovatno.. šta, kao čuvali prilaze Beogradu, je l' su postavljali barikade i kod Umke, Bubanj Potoka ili Batajnice? Koje nebuloze, ne mogu da zamislim, obzirom koliki je danas obim saobraćaja, koji je to pakao bio.. voziš cik-cak između barijera...

 

[Пантограф]

...je l' su postavljali barikade i kod Umke, Bubanj Potoka ili Batajnice?

Nisu.

 

[Vox91]

Znači plašili se samo potencijalnih terorista iz Pančeva, ili neprijateljske zemlje Rumunije.. pitao sam malopre moje za ovo, niko se ne seća..niti mi je iko ikada pomenuo to, pogotovu ako je to stajalo tu tokom celih devedesetih, aj da je trajalo pola godine pa ljudi zaborave.. stvarno prvi put čujem za ovo.

 

[stex_pb]

Nije bilo nikakvog semafora. Koliko se sećam, postojao je samo jedan otvor na nasipu(tj podvožnjak)- to je ovaj kojim se sada sa mosta ide ka Borči. Ko je išao iz Bg za Borču skretao je levo(plava ruta) , a sa njima su se ukrštali i svi koji su iz Pančeva išli za Bg(zelena ruta). Tu su bile velike gužve, petkom se čekalo i po sat vremena da se prođe ta raskrsnica kada se išlo iz Pančeva.
Pogledajte prilog 152357

Ovde mi nije najjasnije kako su se ukrštalje putanje iz i za Pančevo.

 

[Vox91]

Pa kad si iz Bg išao za Pa nisi se ukrštao ni sa čim, išao si samo pravo.. ali kad si išao iz Bg za Borču stapao si se ispod pruge sa kolonom iz Pa za Bg.. tu je bolje bilo ovima što idu za Borču jer su išli pravo.. ali kapiram da je Pančevcima bila nemoguća misija da skrenu levo i preseku te što idu za Borču, kako bi se popeli na most... Glavno je pitanje kako se iz Borče skretalo za Pančevo.

 

[Прле]

Sve u svemu, reklo bi se da je Beovoz onda bio spas, nije ni čudo što je tada dostigao zenit.

БеоВоз је ишао прво од Аеродрома (Главна), па онда су га пустили од Предграђа (Варош), а онда су тек направљени Стрелише и Војловица. АТП, серачка фирма, увек је био - никада се нису трудили да усклада полазак својих градских аутобуса са железницом ма, не само са железницом ни са ким. Чини ми се да је број 4 полазио са Аеродрома терали су кад су хтели, и најчешће силазиш из воза а видиш како АТПов ТАМ (словеначки атуобус) дими и одлази.

Чувени панчевачки бувљак који је био испрва на данашњој локацији на путу за Ковин, па су га комуналци пребацили на Аеродром па су дивљу пијацу затоврили и растеривали људе који су се ту скупљали недељом, али зато је почео да ради нови бувљак сваки дан. А онда трговина, кинези, нема кога није било. Беовоз је стајао практично испред тог "тржног ценра на отовореном" људи са са огромним торбама и робом ишли тамо-овамо, шибицари, гужва.

АТП је почетком деведестих због несташице горива ишао само до Малог Раја, а тек у шпицевима до Дунав Станице. Од Малог Раја, 108. Наравно, педерски, као и увек, поласци су били ТЕМПИРАНИ, да 108 оде, а следећи је за 45 минута, толико је вероватно требало 108 да дође до Богословије, и направи круг назад. И ти стојиш, као бу****, сунце, ветар, киша, и чекаш када ће искривљени икарбус да се појави на хорзонту. После пар таквих педерлука сам ишао искључиво у шпицу за Београд, макар после и убијао време, бар ниси на улици. У аутобусама АТП (а били су само они једноделни међуградски), људи су били као сардине начичкани, није било пријатно ни за стојање ни за седење. Увек је смрдело, увек је неки дим улазио у салон, зими/лети нема везе.

Е можеш да замислиш слику кад се појавио Беовоз? Грејање унутра, места много више (иако је исто била гужва због бувљака), бесконачна кашњења, и по 2 сата је могло да га нема, али све то није ништа, јер прво ме је вози директно до факултета, колика год да је гужва била, увек си имао мало више места а и вожња је свакако комфорније и без цимања.

Позних деведестих када се мрежа Беовоза раширила до великих даљина типа Ваљево, Инђија кашњења су постала ужасна, гужва у возу преко сваке границе, пар пута нисам успео да уђем у воз, пресео сам на АТП. У међувремену гориво је постало доступно, увели су целе линије, кренуле су хармонике за Београд, такт је био много учесталији а кренули су и комби превозници, као и Вршачки и Ковински аутобуси, тако да је било варијанти да се пребациш а ту је био и аутостоп.

После бомбардовања, Беовоз је био толико тачан да си могао да навијаш сат по њему. Кашњења практично није било колико сам га користио тих 8-9 месеци.

 

[Vox91]

Imaš dobre priče, sa ove distance posmatrano, bila je avantura otići na fax... U praksi je to sigurno za vas tada bio pakao.. Pitao sad i kuma za te barijere koje si pominjao, pošto se moji ne sećaju, kaže da je sve bilo tako kako si napisao...

 

[Пантограф]

Znači plašili se samo potencijalnih terorista iz Pančeva, ili neprijateljske zemlje Rumunije.. pitao sam malopre moje za ovo, niko se ne seća..niti mi je iko ikada pomenuo to, pogotovu ako je to stajalo tu tokom celih devedesetih, aj da je trajalo pola godine pa ljudi zaborave.. stvarno prvi put čujem za ovo.

Претпостављам да су мислили да на тај начин чувају рафинерију и хемијски комплекс.

Током ратова деведесетих нпр. милиција наоружана пушкама је стражарила - радије седела у кућицама - код стубова београдским мостова, на обе обале.

 

[Прле]

Imaš dobre priče, sa ove distance posmatrano, bila je avantura otići na fax..

Жив човек се на свашта навикне. Ситуација је била таква, није било других могућности. Како теби, тако и свима. Живиш и после него времена престанеш да размишљаш од тешкоћама, већ се трудиш да у том гротлу направиш тако да ти буде максимално згодно.
Овако кад резимираш, звучи, али то је, рачунај 8-9 година сажето у тих неколико редова.

Да, сада, са аспекта нових технологија, инфомрација, лако доступних атумобила, неке ствари су просто невероватне.

Рецимо куповали смо бензин на улици код уличних дилера, из пластичних флаша од 1,5 литара. У ствари, оне су биле мање, јер су их домишљати трговци "кували" да се смањи. Споља се не види, али уместо 1,5 имале су 1,4 1,25л или, колико је већ ко нагао. Бензин смо увезили, како ко, али најчешће из суседне Румуније, и због цене куповали смо јефтини безнзин од 80 октана (источни блок је имао тај бензин, многа возила су њега користила). Као резултат, снага мотора опада, а ако се много загреје не можеш да искључиш мотор. Тј ти извадиш кључ, а мотор и даље ради, јер више смесу не пале свећице већ преврели метал..

И тако, било је свачега, надам се никад више.

 

[Пантограф]

А "црвени Шелов из Мађарске" био до 2,8 марака...

Ладно смо досад достигли ту цену - на пумпама. Ето, кад сачувасмо рафинерију барикадама

 

[MC_]

Moje je misljenje da ce buducnot biti kao nasa proslost devedesetih.

 

[stex_pb]

Да, сада, са аспекта нових технологија, инфомрација, лако доступних атумобила, неке ствари су просто невероватне.

Као резултат, снага мотора опада, а ако се много загреје не можеш да искључиш мотор. Тј ти извадиш кључ, а мотор и даље ради, јер више смесу не пале свећице већ преврели метал..

Sećam se situacije da komšija nije mogao da ugasi juga jer bi on jos neko vreme "pokusavao" da se upali. Nije mi tada bilo jasno šta se desilo