Palata Beograd (Beograđanka)

[Myah]

U svakom slučaju ne vidim što ne bi bio restoran na vrhu sad. Odličan je pogled, lokacija je prestižna, super priča

 

[DzonTravolta]

Apsolutno.

 

[Zezeljko]

Jel išao neko gore na vidikovac? Zanima me jel zaista traže da se donese iskopirala ulaznica ili može i da se pokaže pdf na telefonu.

Sent from my Nokia 7 plus using Tapatalk

 

[Posmatrac]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=rcg4qZoxUV4[/youtube]

 

[Zion Williamson]

Treba uvek da moze da se popne na vidikovac a ne samo se smilovali 2 dana.
Makar naplacivali treba da bude u turistickoj ponudi kad zavrse renoviranje

 

[Zezeljko]

Evo jedna foto sesija sa 22. sprata:

I jedna malo slabija, za ljubitelje Toverčića na zapadu 65:

 

[Babyaardvark]

Bravo za trud Zezeljko, ali ovaj dzumbus od krovova mi izaziva nemir

 

[Beki]

Samo shvatis da ima vise posla nego sto izgleda na prvi pogled da bi ikada ovo bio pristojan, uredjen i lep grad.

 

[sergio-m]

nocne bi bile bolje jer u mraku ne vidis svaki detalj
ali odlicne slikice i super mirador!
odma mi upade u oko krov aik banke u kneza milosa, lepo rdjav i divno peprmint zelono pod njim farbano.... :mrgreen:
supu ti poljubim koji banglades centar centra!!! mozda bolje da ne pustaju ljude gore....

original foto zezeljko

 

[DzonTravolta]

Morate se pomiriti već jednom sa time da je deo grada na desnoj obali Save (uslovno rečeno, širi centar) u neizlečivom urbanističkom haosu. Da bi se to rešilo, potrebno je mnogo da se ruši, ali to, mislim da se slažemo, u ovom istorijskom kontekstu nije realna opcija. Može se samo, na neki način, zamaskirati.
Prvo, setite se da je Beograd grad, koji se u urbanom smislu, faktički, razvija tek od polovine 19. veka, što ga čini mlađim i od Njujorka.
Čak i ono što je bilo "izvan šanca" u to doba, što će reći Vračar, Savski Venac i Palilula su jedva razvijani, iako je Knez Miloš imao autonomiju da radi šta hoće na tim teritorijama:

Кнез Милош је тада ангажовао познатог инжењера Франца Јанкеа из Беча, иначе словачког порекла, да помогне даљем развоју града. Франц Јанке успева да оствари задатак оснивања новог Београда на Врачару, упркос проблемима које је имао поводом успостављања оријентације правоугаоне мреже новог града. Свиме овиме, формирана је структура која је окружила данашњи Савски амфитеатар.

Ali čak i unutar šanca je bila podela na tursku i na srpsku varoš.
Kada su Turci izašli iz tvrđave, trebalo je od nule uklapati to u novu urbanu celinu. Cirkulisale su ovde one fotke iz 1868, koje porede na šta su u to vreme ličili Brisel i Beč, a na šta tek oslobođeni Beograd. Kasaba je blaga reč.
Prisetite se Savamale, Jatagan-male, Čubure i ostalih luksuznih predgrađa.
Dodajte u formulu još dva rušenja u XX veku i jedno sporadično rušenje na samom kraju stoleća, i dobijate takav urbani haos. Socrealizmu i brutalizmu najmanje šta ima da se zameri, takva ružna gradnja je bila jedan brz i efikasan način da se nadoknade brojni raniji nedostaci.

I da. Novi Beograd, kao grad koji je izrastao od nule je, uz sve nedostatke, dokaz da Srbi mogu planski izgraditi ogromnu urbanu celinu.

 

[Bender Rodriguez]

Pa ja lepo kažem da slepilo u Beogradskom urbanizmu i upravljanju ne traje čak ni godinama, ni decenijama, nego sad već vekovima.

 

[DzonTravolta]

Beograd jeste osnovan od davnina, ali je do ustanaka ostao tvrđava sa okolnim selima. Stoga nije pogrešno reći da je grad Beograd osnovan kad su Turci otišli.

 

[jovanovm]

Džone, to nije baš tačno. Beograd je rastao i smanjivao se. Realno, bio je najmanji početkom 19. veka u vreme ustanka, kada su se lokalni Turci odmetli od vlasti iz Carigrada i zulumćarili. Tad je bilo oko 10 000 stanovnika. Ratovi između Austrije i Osmanlija su dosta uništili grad, ponajviše bombardovanja za vreme osvajanja princa Euđenija Savojskog i kasnija Laudona. Nije pomoglo što su Austrijanci zahtevali od Turaka da poruše dosta toga što je izgrađeno za vreme Austrijske okupacije grada. Nažalost, taj barokni Beograd je porušio dosta ranomodernog i srednjevekovnog Beograda, a pak je onda i moderni Beograd uništio to što je ostalo (upravo npr. Emilijan Josimović). Nažalost, Josimović kao i gomila drugih (Janke) su bili jako lepo povezani sa vladajućim strukturama, koji su fine pare zaradili na rekonstrukciji grada.

U tom smislu si na neki način u pravu, ali nasuprot tome svemu, Beograd je ipak bio više od tvrđave as selima. Unutar šanca je imao jako razvijen trgovački centar, a van dotičnog je bilo ostataka monumentalne arhitekture. Najbolji primer je bila Batal džamija, koja se nalazila na mestu današnje Narodne skupštine. U samoj Savamali je bilo takođe impozantne infrastrukture (npr, han Liman, Đumrukana), te je bilo interesantnih zgrada oko sadašnjeg Trga Republike (npr. sama Stambol kapija je bila jako lepo ukrašena i impozantna do Laudonovog bombardovanja grada). Na Dorćolu imaš Pirinčanu, koja je najverovatnije bila bivši bezistan Mehmed-paše Sokolovića. To je sve porušeno upravo tokom "urbanizacije" 19. i 20. veka.

Nažalost, pohlepni i kratkotrajni interesi su predupredili nameru da se Batal džamije preuredi u Arhiv Srbije, te je uništena. Slični finansijski interesi kao i potreba da se obriše sve "nazadno, orijentalno i tursko" - čak i kada je ustvari to bilo kombinovano tursko-austrijsko-srpsko, su rezultirali rušenjem velikog broja drugih impozantnih struktura, zbog špelukacije sa stambenim zgradama evropskog stila. U tom smislu je možda tačnije reći da su urbanističko slepilo i "mlada" arhitektura Beograda ustvari rezultati određenih perioda u kojima je cena kvadrata bila važnija od urbanističke logike, istorijskog nasleđa, ili estetike.

 

[Аполон]

DzonTravolta » Чет Мај 06, 2021 7:15 pm[/url]":opn44llx]Beograd jeste osnovan od davnina, ali je do ustanaka ostao tvrđava sa okolnim selima. Stoga nije pogrešno reći da je grad Beograd osnovan kad su Turci otišli.

То апсолутно није тачно. Београд је и у средњем веку, баш као и под влашћу туђина, имао урбани карактер. Његова величина се мењала, али тврђава с руралним залеђем није био ни у једном тренутку од времена деспота Стефана наовамо.

jovanovm » Чет Мај 06, 2021 7:38 pm[/url]":opn44llx]Realno, bio je najmanji početkom 19. veka u vreme ustanka, kada su se lokalni Turci odmetli od vlasti iz Carigrada i zulumćarili.

Реално, није, јер је било периода кад није уопште био насељен.

Такве коментаре морате временски омеђити да би имали смисла. Ево, ја знам да овде, вероватно, говорите о Новом веку, али многи други то неће знати, и лако могу извући погрешан закључак.

 

[jovanovm]

> Такве коментаре морате временски омеђити да би имали смисла.

Jeste, u pravu si, mislio sam da se razume iz konteksta ali da, trebalo je da jasnije to kažem. Profesionalna deformacija moderniste, radim na Novom veku pa ne razmišljam tako često o periodu pre 15og.

 

[Dice]

Ovaj "urbanistički haos" je zahvaljujući Tita i Sloba.

 

[Аполон]

Београд се није довољно брижно градио, а још мање обнављао, што је делом условила неимаштина, али и наш вечни јавашлук.

А онда је уследило више таласа мирнодопског варварства, који нас још увек запљускују.

 

[Bender Rodriguez]

Dice » Čet Maj 06, 2021 9:15 pm[/url]":1kjey7jg]Ovaj "urbanistički haos" je zahvaljujući Tita i Sloba.

Većinski da, mada bilo je slepčina i pre njih.
Dovoljno je pogledati neke sokake i mahale koje su ostavljene po Dorćolu, Zvezdari, Vračaru... i posle Prvog svetskog rata.
A kada se već znalo da se po svetu šire ulice, da će se gradovi drastično menjati i da će zgrade ići u do sad neviđene visine.

Nego pošto se ovde uvek sve vrtelo oko politike, sve slepce je uvek ili mrzelo da ulaze u rešavanje tih dugoročnih problema, ili nisu videli korist (čitaj - ne mož' za jedan mandat) ili bi se to oteglo pa kad dođe nova garnitura druga Radovana u... :mrgreen: a stare planove u kantu. Pa počnu iznova. A nikad ne sprovedu u delo.

Uostalom, nije čika Arčibald napisao ''Čujte Srbi'' ni 1948, ni 1998 ni 2008. Nego mnogo mnogo ranije, još 1928. A mnogo toga što je tamo napisao je primenjivo na sve sfere srpskog društva, pa tako i na urbanizam, upravljanje, organizaciju i institucije.

 

[Дошљак]

Урбана матрица јесте хаотична захваљујући лошој уличној мрежи наслеђеној у краљевини и игнорисању тог проблема после у комунизму и посткомунизму. Али што се тиче накарадних дадоградњи, део је из послератног доба бољшевизма (углавном у најужем центру, Дечанска и Чика Љубина нпр.), али већи део је из друге половине 90их, доба власти Човића, Ђинђића, Воје Михаиловића, Ст Протића, Радмиле и Богдановића. И ту су отприлике најнакараднија дела, они кућерци по зградама у Небојшиној близу храма, бројни кокошињци по равним крововима зграда из доба комунизма и сл. Све је то правданп транзицијом, немштином, избегличком кризом.

 

[Kailan]

Beki » Чет Мај 06, 2021 10:07 am[/url]":2rto74pb]Samo shvatis da ima vise posla nego sto izgleda na prvi pogled da bi ikada ovo bio pristojan, uredjen i lep grad.

Ма започетак присилити све становнике да или плаћају сређивање фасада или да то ураде сами ако одлуче да преузму ту обавезу на себе где ће попити дебелу казну ако то не ураде. И унутар и споља затворених блокова, најбоље у белу или неке јако светле нијансе пастелних боја да би било кохезивно и готово. Цео град би продисао.


Коме је толики проблем да да новац за одржавање фасада зграде у којима живи нек се сели на Миријево. Како сви могу да плаћају унутрашње одржавање зграда када је њима у интересу али је одједном проблем да се среди и остатак који пада пролазницима на главе. "Друштвена својина" где је све њихово кад треба да присвоје а државно када треба да одржавају је пропала и крајње је време да се институционално и културолошки укине.

Требало би још да се ради али ово је голи минимум који не би ни представљао трошак за градску управу а побољшао би изглед Београда више него све фонтане и скверови заједно

 

[Дошљак]

И на Mиријеву су већином стамбене зграде

 

[Sixto]

Аполон » Pet Maj 07, 2021 5:03 am[/url]":38rc9f17]

DzonTravolta » Чет Мај 06, 2021 7:15 pm[/url]":38rc9f17]Beograd jeste osnovan od davnina, ali je do ustanaka ostao tvrđava sa okolnim selima. Stoga nije pogrešno reći da je grad Beograd osnovan kad su Turci otišli.

То апсолутно није тачно. Београд је и у средњем веку, баш као и под влашћу туђина, имао урбани карактер. ...

Ne uopste. Ne nikako.
Kakvo mitomanisanje nacionalno pa to je strasno.

 

[Дошљак]

Турски период власти са разарањем барокног Београда је оставио велики ожиљак на урбани и економски развој Србије и Београда.

 

[Bender Rodriguez]

Apsolutno. Daleko im lepa kuća.

A onda se posle pitaju pojedinci što ljudi ni dan danas ne žele ništa da imaju sa njima (osim osnovne trgovinske razmene i neutralnih odnosa).

 

[DzonTravolta]

Ljudi, na Baroknom Beogradu svaka čast, ali mislim da se on znatno više mitologizuje nego što zaslužuje.
Čak i da su svi dostupni podaci i grafike o njemu tačne, šta je on drugo bio, nego varošica u začetku u tvrđavi, koja je bila, približno, od Trga Republike do Ušća?
Pritom, ne shvatite pogrešno, ali Srbima je pristup Baroknom Beogradu bio zabranjen.