Palata Beograd (Beograđanka)

[Пантограф]

Sixto » 07 May 2021 11:32 am[/url]":18uruhhz]

Аполон » Pet Maj 07, 2021 5:03 am[/url]":18uruhhz]

DzonTravolta » Чет Мај 06, 2021 7:15 pm[/url]":18uruhhz]Beograd jeste osnovan od davnina, ali je do ustanaka ostao tvrđava sa okolnim selima. Stoga nije pogrešno reći da je grad Beograd osnovan kad su Turci otišli.

То апсолутно није тачно. Београд је и у средњем веку, баш као и под влашћу туђина, имао урбани карактер. ...

Ne uopste. Ne nikako.
Kakvo mitomanisanje nacionalno pa to je strasno.

"Nacionalno mitomanisanje", valjda srpsko, jeste ako neko kaže da je u 17. veku, pod osmanskom vlašću, kada je bio jedan od desetak najvećih gradova Evrope, sa oko 100.000 stanovnika (E. Čelebija) - dakle, veličine ondašnjeg Beča, Beograd imao urbani karakter, i da je bio mnogo više od tvrđave sa selima?

Pa i kosmopolitski karakter: u njemu se, kao maternjim jezikom govorilo barem srpskim, osmanskim (tursko-arapsko-persijskim), jermenskim, kao i dijalektom španskog jezika (ladino). A sad samo srpskim i romskim.

Znaš li kako je Pariz izgledao do polovine 19. veka? Kao na toj fotografiji, samo ceo, važio je za najveće evropsko ruglo.

Blago nama i školskom sistemu kad se na osnovu jedne fotografije, jednog gradskog kutka koji je pre 90 godina ko zna zbog čega izgledao tako - ono, u savremenom Beogradu ili Los Anđelesu nema loših kutaka - donose "strateški" zaključci. Da vidimo kako je izgledala Knez Mihailova, ništa? Ali, ne, pa mi smo imali i istorijske radove u kojima se život u čitavom međuratnom Beogradu preslikava kroz uslove u Krsmanovićevom prolazu, a onda se kaže da je tom prolazu živelo 20 ljudi!!! Još ga je grad, posle sudskog spora, ubrzo i raselio. Onda je, dabome, i logično da Bjela snimi seriju posle koje svi misle da je Beograd tada bio srednjeamerički grad kojim je vladalo bezakonje i ulični kriminal narko bandi - `beš istorijske izvore koji kažu da je bio sasvim miran grad, sa džeparenjem kao najčešćim oblikom prekršaja i sa ukupno dva zanimljiva ubistva za 20 godina.

Vratite se, bre, na školovanje, čitajte, obrazujte se, pa onda dođite na forum da tumačite istorije! Dosta više!

 

[DzonTravolta]

Pariz je do Osmanovog mandata bio ogromna selendra, postoje i fotke iz tog vremena.
Ali, London je već dva veka bio grad, Brisel je već bio grad, Berlin je bio grad, Beč je bio grad, i da, Istanbul je bio grad.
Ne napadam Beograd, naprotiv, ja hvalim što je za 150 godina od kasabine u tvrđavi postao najveći grad u ovom regionu.

 

[Пантограф]

U istom tom Beču ogroman broj stanova nije imao klozet posle Prvog svetskog rata. Sagledavanje prošlosti merilima iz poslednjih 50 godina je najveća moguća greška - koju danas, doduše, čini gotovo čitav svet (napadi na ljude iz 18. veka da su bili "rasisti" i slične bljuvotine - na žalost, imali smo mnogo takvih rasprava ovde, a ona o Stambol kapiji, ili druga, o "okupatoru" Evgeniju Savojskom - a pominje ga, u pohvalnom kontekstu Njegoš u Gorskom vijencu!!! - ostaju mi urezane u sećanju).

Glede Beograda - zanimljivo, ali deo grada izgrađen na početku tog perioda od 150 godina koji pominješ, do danas je ostao najzanimljiviji i najatraktivniji i Beograđanima i turistima. Reč je, dabome, o Josimovićevom "Beogradu u šancu". To je ujedno i "najevropskiji" deo Beograda.

 

[DzonTravolta]

Ali je Beograd u šancu postajao evropski tek pošto su Turci otišli, što će reći, od kasnih 1860-ih.
Bečlije su posebna priča, nije ni u Šenbrunu bilo toaleta sve do poslednjih rekonstrukcija (1917, u sred rata).
Ali, ujedno, mislim da smo po pitanju tih stvari poslednji koji imaju prava da im nešto prigovore.
Prekodunavska naselja na stranu, Dedinje još nema kanalizaciju.

 

[Пантограф]

Па нема, изгледа да ми нисмо баш довољно напредовали у време кад су читава Европа и свет највише напредовали, после Другог светског рата. Сви други велики градови, и на истоку и на западу, имају и улице, и канализације, и пречишћавање отпадних вода... и метро, итд.

А и за Дедиње занимљива опаска из "старих, бедних времена": доста вила у Толстојевој подигли су инжењери, а не некакви тајкуни и екипа каква данас може да приушти Дедиње.

 

[Kailan]

Мени овако, посматрано са стране, делује као да имате две различите дефиниције о томе шта значи урбаност и да је једно насеље метропола

Стриктно говорећи Пантограф је у праву, Београд јесте и под Турцима био јако насељен, функционалан град и као такав апсолутно јесте био урбан и имао своју озбиљну историју и пре њиховог одласка. Са друге стране, ниво инфраструктуре и животни стандарди у османском царству се не могу баш поредити са европским, поготово у деветнаестом веку када је и центар Османског царства вековима заостајао за богатим западом

Београд јесте био велики град вековима уназад али јесте изузетно нагло цивилизацијски напредовао под српском влашћу, поготово у периоду пре Другог светског рата

 

[DzonTravolta]

Ne negiram ja Pantino viđenje, ali krenuli smo od fotki koje se vide sa Beograđanke, i tako smo došli do pitanja zašto je Beograd takav kakav je.

 

[Пантограф]

Али и ту мора да се каже да има претеривања: познајем довољно странаца, и то културних људи, који су се позитивно изненадили стањем Београда и у много горим издањима (1998, 2001. и сл.). Није баш то тако лош град.

 

[Дошљак]

DzonTravolta » Пет Мај 07, 2021 2:10 pm[/url]":39tx021t]Ne negiram ja Pantino viđenje, ali krenuli smo od fotki koje se vide sa Beograđanke, i tako smo došli do pitanja zašto je Beograd takav kakav je.

То су ожиљци кризе 90их и транзиције.

 

[DzonTravolta]

Mnogi ožiljci su daleko stariji.

 

[Дошљак]

Има и старијих, али најнакарадније надоградње и збуџеви су настали у протеклих 30 година. Из ранијег периода су лоше уличне мреже и оне натрћене зграде по двориштима.

 

[jovanovm]

Interesantna diskusija, i mislim da Kailen dobro zbori kad pokazuje da je Beograd u 19. veku, zbog ekonomskog i društvenog položaja Osmanlija, bio u zapećku. No pak, čak i u to vreme, Osmanlije su imale velike gradove (Konstantinopolj sa 1 milion, Kairo sa 450 000, Bukurešt sa 150 000). Beograd je krajem 17. veka bio razvijen grad, koji je potom propao zbog austrijsko-turskih ratova 18. veka. Tu je nestala stara urbana matrica, te imamo situaciju brisanog prostora između monumentalnih zgrada. Jednostavno, stanovništvo se iselilo negde drugde, i dugo vremena je trebalo da se broj stanovnika vrati na nivo iz 1688.

Dodao bih samo da je mit da su Turci porušili barokni Beograd. Veliki deo vojnih struktura su morali da poruše po mirovnom sporazumu, ali dosta toga je i ostalo. Čak su uložili i u rekonstrukciju grada 1741., kada je dograđena Stambol kapija, kad je sagrađen Mali amam, rekonstruisan vodovod, sagrađeni verski objekti i narodne kuhinje (imareti). Nažalost, to je bio period ekonomskog propadanja imperije i slabljenja centralne moći, koji su i rezultirali zulumom dahija i Prvim srpskim ustankom. Srbija je autonomiju, pa i nezavisnost dobila pre većih osmanskih reformi, pa zato nemamo tu infrastrukturu urbanizma iz perioda barona Osmana, tj. francuskog drugog carstva, koju su Osmanlije razvijale na drugim mestima. Osmanlije su bili ozbiljna, moderna država - ali tek posle 1839. ili čak 1856.

U prevodu - za sve postoji istorijski razlog. Rana moderna nam je uništena ratovima, a modernu smo sami gradili u nezavidnom položaju, na periferiji velikih carstava. Po meni to nije nužno haos koji treba uništiti, nego jedna prostorna arhiva naše istorije. Ima tu mnogo toga ružnog, ali i mnogo toga lepog. Nažalost, malo toga čuvamo - ali tako je i u Los Anđelesu.

Kad govorimo o Beograđanci, taj deo grada je značaj dobio tek posle otimanja i paljenja kuća Savamalaca, te razvoja ovog dela grada pod direkcijom kneza Miloša, uz planiranje Franca Jankea. U tom smislu, on je generalno u sklopu logike urbanizma sredine 19. veka. Pošto je za vreme SFRJ naša arhitektura i urbanizam generalno pratila svetske trendove, zgrada najviše podseća na radove Misa van der Roea na Menhetnu, npr Sigramovu zgradu iz 1958. Prepoznaćete sličnost u fasadi, a stručniji će verovatno naći i bolje primere.

Šta mislite, hoće li u rekonstrukciji menjati fasadu? To me najviše brine - mnogima je "ružna", ali meni je ne samo obeležje grada nego i jedinstven primer ovakve arhitekture kod nas.

 

[Dzigi Bau]

Из Музеја Београда:

План Београда настао 1735 - 1739 oвај план и панорамски поглед успешна је комбинација гравера и издавача Матиаса Сеутера који је био активан у Аугсбургу.

План Београда, са пропратним текстом који даје приказ историје, положаја и опсаде града, налази се у горњем, већем и обојеном делу.

Доњи, мањи део садржи слику града са неколико воденица у реци испред града.

Дело, које је могло бити део атласа или независног листа, велике је величине, високо технички завршено и пуно информативних детаља.

 

[Duleja]

 

[mihajloboric87]

Kako je lepo šetalište bez splavova...

 

[Прле]

Dzigi Bau » Пет Мај 07, 2021 9:09 pm[/url]":5c0eetvq]

Овде утврде више не постоје или су биле привремене има ли темеља? Једна је на ВРО, друга отпилике где је старо сајмиште? И још једна у Крњачи, рецимо...

 

[Igor]

Izvor: Beobuild.rs

Rekonstrukcija čuvene Beograđanke

Krajem prošle godine kompanija Marera Properties započela je rekonstrukciju Palate Beograd, čuvene Beograđanke, jednog od prepoznatljivih simbola Beograda i zaštićenog spomenika kulture. Planirani radovi odnose se na uređenje prostora od 5. do 23. sprata zgrade koju je kompanija nedavno kupila od grada Beograda, u postupku javnog nadmetanja. “Palata Beograd” građena je između 1969. i 1974. godine po projektu arhitekte Branka Pešića, a danas je jedan od najznačajnijih predstavnika beogradske arhitekture 60-ih godina prošlog veka. Sa visinom od 101 metar bila je najviša zgrada u zemlji i regionu, a svojevremeno je predstavljala i prvu “pametnu zgradu” sa nizom tehnoloških inovacija za to doba.

Radovi na rekonstrukciji su počeli jako brzo po po potpisivanju ugovora, a planirano je da traju do kraja ove godine. Od početka radova veći deo objekta je ispražnjen, pa su i počeli su radovi na izvođenju novih komunalnih instalacija, nove ventilacije i klimatizacije, kao i protivpožarnih sistema. Paralelno traju i radovi na čišćenju delova fasade od tamno eloksiranog aluminijuma, a kako se radi o zaštićenom objektu, rekonstrukcija mora da u potpunosti očuva originalni izgled fasade. Naravno, fasada će samo izgledom biti ista, ali će podrazumevati zamenu zamenu prozorskih panela novim troslojnim staklom, čime će značajno biti poboljšan energetski bilans objekta. Najavljena je i ugradnja fotonaponskih ćelija na delu staklene ventilirane fasade, što će biti još jedan doprinos održivosti i efikasnosti rekonstruisanog objekta. Ukupna površina konstrukcije aluminijumsko-staklene fasade iznosi 11.500 m2.

Vise informacija i fotografija u vesti na prvoj strani sajta ili na linku https://beobuild.rs/rekonstrukcija-%C4% ... p3000.html

Vise informacija i fotografija u vesti na prvoj strani sajta ili na linku https://beobuild.rs/rekonstrukcija-%C4% ... p3000.html

 

[Nick Slaughter]

Надам се да ће алуминијумски делови фасаде бити замењени новим, а не само оћишћени како пише у тексту :kafa:

 

[neven_k]

Naravno, zamenicemo je plastikom u skladu sa trendovima.

 

[Runner]

Išao sam danas do jedne državne institucije i parkirah u Masarikovoj.

Kada sam završio posao vratio sam se do garaže i primetih ovo

Plus je na fasadi zgrade bio okačen onaj lift sa radnicima.

Ušao sam u garažu, platio, izašao sa kolima i imam šta da vidim, u Masarikovoj radnici metlama čiste sitnu srču. Već je bilo poprilično očišćeno pa sam polako kolima prešao ulicu. Nisam mogao da vidim da li je stradao neki prozor za fasade.

 

[Igor]

Stigla su i stakla koja se uveliko ugrađuju.

 

[Дошљак]

Студио Б је изгледа пресељен у Земун.

 

[DzonTravolta]

Taman je...

Studio Z...

 

[solecar]

Дошљак » 05 Jul 2021 20:21[/url]":3kv2z8kd]Студио Б је изгледа пресељен у Земун.

Znaš za "javnu" raspravu o metrou i gradskom prevozu, a ne znaš da je pre par meseci preseljen Studio B u Zemun. Još se i zamenik zamenika hvalio na sva zvona oko toga. :wink:

 

[Дошљак]

Слабо палим ТВ