Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.769
- Pohvaljen
- 25.895
Meni izgleda da nam je u čitavoj ovoj obnovljivoj energetskoj priči izgradnja Đerdapa 3 daleko najveći prioritet. To je takođe obnovljiva energija, na jednoj od najvećih reka u Evropi, okolni brdoviti teren je idealan za predviđenu kombinovanu klasičnu i revezibilnu akomulaciju. Zašto trošiti pare na još uvek donekle skupe i neusavršene solarne i vetroelektrane ( i zato plaćati stimulacije) sve dok nismo iskoristili ni ovako neverovatno dobru priliku? Sve veće Evropske zemlje su davno iskoristile ovakve potencijale pa ZATO sada moraju da idu na Sunce i vetar. Onda možemo još i okolnim zemljama prodavati uslugu akumulacije njihove solarne i vetroenergije. Usput obezbeđujemo temelje za KASNIJI razvoj naše solarne i vetroenergije (jer ćemo već imati rešenu akomulaciju takve energije, a solarne ćelije i vetrogeneratori će kasnije postati efikasniji, jeftiniji i bolje tehnički rešeni), zatim smanjujemo potrošnju uglja u termoelektranama i njihova zagađenja, a i menjamo i neefikasnu, vandrednu proizvodnju nedostajuće energije po posebnim zahtevima u trenucima velike potražnje. Sve same prednosti. Zašto se decenijama čeka na tu elektranu? Zašto plaćati stimulaciju na uvođenje nama još nepotrebnog (ako je to i dalje skuplje od klasične proizvodnje hidroelektrana) ako nismo iskoristili ni hidroenergiju velikih reka?
REVERZIBILNA HIDROELEKTRANA (RHE) ĐERDAP 3
Izgradnjom đerdapskih elektrana hidropoptencijal Dunava nije iscrpljen već postoji plan da se izgradi hidroelektrana „Đerdap 3“. Elektrana je reverzibilno pumpno-akumulaciono postrojenje, koje bi se gradilo na 1007. kilometru Dunava. Koncepcija rešenja sastoji se u tome da se voda zahvata iz Đerdapskog jezera sa kote 68 m, pumpa u gornje predviđene bazene „Pesača" i „Brodica" , i to kada elektroenergetski sistem Srbije raspolaže viškom električne energije. U vrhovima opterećenja radi kao akumulaciona elektrana koja obezbeđuje neophodnu snagu i potrebne količine energije.
Predviđeno je da se reverzibilna hidroelektrana „Đerdap 3“ gradi u tri etape.
Ukupna količina vode u akumulacionim jezerima Pesača i Brodica 578 miliona m3 što pruža mogućnost da se ostvaruje i rezerva energije za krizne periode u EES. Energetski ekvivalent obe akumulacije, u toj poslednjoj fazi razvoja bio bi oko 484 GWh.
Ukupna snaga za sve tri etape je 2.400 MW.
http://www.eps.rs/lat/djerdap/Stranice/razvoj.aspx
Srbija: Stručnjaci procenjuju da bi projekat HE Đerdap 3 bio veoma isplativ
– Reč je o vrsti elektrane koja i proizvodi i troši energiju, pa tako kada, na primer, Elektromreža Srbije (EMS) nema potrebu za energijom, višak struje bi mogla da koristi sama reverzibilna elektrana koja bi pumpala vodu do prve visinske zone. Zatim bi se ponovo pretvarala u akumulaciju i sakupljena voda bi se koristila za novu proizvodnju struje kada je opterećenje u mreži najveće – ističe Dušan Todorović.
On kaže da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se u potpunosti procenila geologija, zemljište i vodopropusnost tla na ovom području. Ipak, stručnjaci su se prilikom ranijih ispitivanja saglasili da neograničene količine vode za ispumpavanje i povoljni uslovi gradnje svrstavaju elektranu Đerdap 3 u najrentabilnije objekte te vrste u Evropi.
https://www.esiasee.eu/sr/srbija-strucn ... -isplativ/
Analize pokazuju da postoji jak ekonomski razlog za gradnju pumpnoakumulacionih postrojenja pogotovo u nedostatku vršnih elektrana i drugih hidroakumulacija. Neizvesnost u vezi sa tržišnim pravilima su jedan od razloga zbog nedostatka investicija. Međutim, mnoge zemlje (uključujući Švajcarsku, Nemačku, Austriju i Kinu) su već investirali u reverzibilne hidroelektrane zbog ostvarivanja predvidivih koristi. Ključni faktori koji utiču na ekonomiju su smanjenje troškova, pravna ograničenja, i efikasnost. Analiza zasnovana na podacima tržišnih cena u SAD (Slika 7) pokazuje da bi pumpnoakumulaciona hidroelektrana sa visokim padom i podzemnom mašinskom halom se isplatila u 7 do 10 godina, sa prosečnim prihodima ($ 300.000/MWgod) ili čak za 5 godina ako je prihod ($ 600.000/MWgod). Na povoljnim lokacijama povraćaj sredstava se može očekivati čak za četiri do šest godina [4].
https://www.researchgate.net/publicatio ... ra_i_sunca