uvukli su ivičnjak samo u desnoj traci (iz Užičke ka Drajzerovoj) kako bi se lakše skrenulo ka Topčideru. Ali su zato izgradili veliko "ostrvo" na sred raskrsnice gde je bio asfalt. Sada je smanjena propusna moć ka i iz Bul.K.A.Karađorđevića prema Drajzerovoj.
Moglo je to bolje da se reši.
Inače, obratite pažnju na, slobodno mogu da kažem, nenormalan ugao skretanja kada se iz Bulevara Vojvode Mišića (u delu kod Topčiderskog parka) ulazi na pristup mostu na Adi u pravcu NBG, kod nove perionice "Car Bridge", u trenutku kad se pređu šine: to racionalan um nije mogao tako da konstruiše. Ista stvar je kada se sa petlje Autokomanda ulazi u Južni bulevar: izbačeni visoki ivičnjak deluje kao protivautomobilska prepreka, na mestu gde bi morao da bude sniženi zaobljeni kako ne bi došlo do oštećenja automobila, ukoliko je vozač samo malo nepripremljen na tako naglo i opasno skretanje. O tome da nisu istaknuti nekom posebnom upozoravajućom bojom, ne treba ni trošiti reči.
Dakle, iako kolege ironično smatraju da "sve treba podrediti" automobilima, lično ne mogu da se otrgnem utisku da se na beogradskim ulicama i dalje primenjuju anahrona i diletantska rešenja iz nekih vremena kada je, izgleda, trebalo regulisati kočijaški a ne automobilski saobraćaj. Ništa od novih rešenja ne bi smelo da bude na uštrb pešačkog saobraćaja, već isključivo u cilju poboljšanja protoka i bezbednosti motornog saobraćaja. Sa manje zastoja i bržim protokom, manje je i zagađenje vazduha pešacima koji se kreću uz ulice...
Moglo je to bolje da se reši.
Inače, obratite pažnju na, slobodno mogu da kažem, nenormalan ugao skretanja kada se iz Bulevara Vojvode Mišića (u delu kod Topčiderskog parka) ulazi na pristup mostu na Adi u pravcu NBG, kod nove perionice "Car Bridge", u trenutku kad se pređu šine: to racionalan um nije mogao tako da konstruiše. Ista stvar je kada se sa petlje Autokomanda ulazi u Južni bulevar: izbačeni visoki ivičnjak deluje kao protivautomobilska prepreka, na mestu gde bi morao da bude sniženi zaobljeni kako ne bi došlo do oštećenja automobila, ukoliko je vozač samo malo nepripremljen na tako naglo i opasno skretanje. O tome da nisu istaknuti nekom posebnom upozoravajućom bojom, ne treba ni trošiti reči.
Dakle, iako kolege ironično smatraju da "sve treba podrediti" automobilima, lično ne mogu da se otrgnem utisku da se na beogradskim ulicama i dalje primenjuju anahrona i diletantska rešenja iz nekih vremena kada je, izgleda, trebalo regulisati kočijaški a ne automobilski saobraćaj. Ništa od novih rešenja ne bi smelo da bude na uštrb pešačkog saobraćaja, već isključivo u cilju poboljšanja protoka i bezbednosti motornog saobraćaja. Sa manje zastoja i bržim protokom, manje je i zagađenje vazduha pešacima koji se kreću uz ulice...