Od leta uvode zone usporenog saobraćaja
Dozvoljena brzina deset kilometara na sat
GORAN SVILAR | 19. 05. 2010. - 00:02h | Foto: J. Vučetić | Komentara: 24
Nekoliko ulica u starom delu Beograda uskoro će promeniti izgled uvođenjem zona usporenog saobraćaja. U ovim ulicama vozila će smeti da se kreću malom brzinom, oko 10 kilometara na sat, tako da će pešaci moći slobodno da koračaju bez bojazni da će im se nešto desiti.
Mišarska ulica prva će biti pretvorena u zonu usporenog saobraćaja
Mišarska i Ulica Koče kapetana u julu i avgustu trebalo bi da budu uređene kao zone usporenog saobraćaja, gde će Beograđanima biti demonstrirano šta znači takva organizacija. Promeniće izgled u tom pogledu što će biti zamenjen gornji sloj asfalta (postavljeni usporivači saobraćaja), površine za parkiranje biće obeležene plavom bojom, dok će ostali delovi biti obojeni jarkom nijansom (trula višnja ili oker žuta boja). U ulicama će biti postavljeni češljevi za bicikle, klupe, žardinjere, česme i fontane. Suština je da će pešaci i automobili koristiti istu površinu za kretanje, a da će prednost imati oni koji šetaju.
- Negde se ove ulice zovu „living streets“ ili „home zone“ što govori da ljudi u njima treba da se osećaju kao kod kuće. Tu deca treba da uče da voze bicikl, skejt ili rolere. Ove zone su prvenstveno namenjene pešacima i biciklistima, one koji idu u kupovinu itd. Vozači će morati da se kreću brzinom pešaka, dakle šest do deset kilometara na sat. Takve ulice obično koriste oni koji u njima žive i rade - kaže Dragoljub Đakonović, sekretar za saobraćaj.
Iako se čini da je ovakvo preuređenje teško ostvarivo zbog navika pojedinih vozača, Đakonović navodi da takve ulice već postoje u gradu. Primera radi, u Neimaru se vozila kreću usporeno zbog pešaka koji šetaju kolovozom jer nemaju drugi izbor, dok su sa leve i desne strane parkirani automobili.
- To su uske ulice drugog reda, gde nije izražena protočnost saobraćaja, gde vozači inače ne jure, ulice koje nisu toliko značajne za saobraćajnu komunikaciju. Idealni delovi grada za ovakvo uređenje su i Hadžipopovac, Profesorska kolonija, Vračar, Stari grad i Palilula - objašnjava Đakonović.
Prednosti ovakvog uređenja saobraćajnica i gradskih ulica mogu biti višestruke, a sve zavisi od navika ljudi koji učestvuju u saobraćaju.
- Treba menjati navike, uticati na svest vozača. Uvođenjem zona usporenog saobraćaja višestruko će biti smanjen broj saobraćajnih nezgoda. Psihološki, čovek kada vozi i gleda u mnoštvo saobraćajnih znakova ne obraća pažnju na okruženje. Ovde se stepen budnosti podiže i vozači postaju svesni onoga što ih okružuje - ističe Đakonović.
Novi znak
Uvođenje zona usporenog saobraćaja predviđa i postavljanje novog saobraćajnog znaka, koji inače ne postoji u Beogradu. Znak je identičan onom koji se koristi u Nemačkoj. To je znak obaveštenja, na njemu su u prvom planu pešaci i deca koja se igraju što treaba da simbolizuje prednost šetačima, deci, kupoholičarima, posetiocima restorana, poslastičarnica i slično.
Uobičajeno u Evropi
Ovakvo uređenje centralnih gradskih ulica odavno je zaživelo u evropskim gradovima. U gradovima Zapadne i Sverne Evrope ove zone su uvedene još devedesetih godina dok je u toku trend preuređenja ulica u Istočnoj i Centralnoj Evrope. Ovakve ulice dominiraju u Engleskoj (London) i Holandiji (Amsterdam), Danskoj i Nemačkoj, a odnedavno se uvode u Rusiji i Poljskoj.