БЕОГРАД
Брачки камен спотицања у обнови стадиона Ташмајдан
Дилеме и несугласице око тога чиме обложити трибине објекта пресекао Завод за заштиту споменика културе, који је „стао на страну” решења из оригиналног пројекта – На одлагање завршетка реконструкције за најмање шест месеци утицало и лоше време, нужност да се санира стена ташмајданског масива и откривање подземног коридора склоништа немачког генерала Александра Лера
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Градилиште је отворено још у октобру 2011. године (Фото Д. Ћирков)
Стадион Ташмајдан, култно окупљалиште Београђана које је отворено пре скоро шест деценија, место које већ 15 месеци не напуштају градитељи, неће засијати у пуном сјају ове зиме, како је раније планирано. Ни клизалиште којем су се највише радовали најмлађи неће бити враћено у срце Ташмајдана. Цео посао ће ипак, најављују у Агенцији за инвестиције и становање, бити завршен у другој половини 2013. године и да је захтев извођача радова за продужење рока размотрен и делимично прихваћен.
– На терену смо уочили и да је неопходно санирати стену ташмајданског масива у залеђу стадиона – откривају у агенцији за инвестиције.
Велико ташмајданско градилиште отворено је још у октобру 2011. године. У мору прашине, месец дана касније, блистале су једино трибине спремне за гланцање. Оне ће бити пресвучене брачким каменом, чим зима попусти, одлучили су надлежни из Градског завода за заштиту споменика културе.
– Дискусија о томе чиме ће бити обложене трибине окончана је у корист брачког камена. Представници завода су инсистирали на томе, будући да је тако било и када је стадион подигнут. Из искуства знам да он није најбољи за наше поднебље, али су у заводу обећали да ће га додатно заштити како би остао постојан. Његова дебљина на трибинама биће четири центиметра, док ће на платформи стадиона бити постављен камен из Љига – открива Драгиша Давинић, руководилац градње у име извођача „МБА Миљковић”, подсећајући да пре целог посла треба да се уради хидроизолација.
Конструкција комплекса је мање-више формирана, а остали су још занатско-завршни послови. Обављено је унутрашње малтерисање, саниране су трибине и платои, провучена канализациона мрежа.
– У завршној фази је и израда цементне кошуљице за подну конструкцију. Завршили смо и све ограде, грејање и вентилацију и више од пола електроинсталација – додаје руководилац градње.
Терен за постављање фиксне ледене површине одавно је припремљен, али су битку против багера добили снег и мраз.
– Док је напољу хладно не можемо да наставимо да градимо, иако је пројектом било предвиђено да комплекс буде завршен до краја 2012. У међувремену од инвеститора смо затражили одлагање рока, јер је приликом рушења откривен и затрпан подземни коридор испод објекта. Реч је о пролазу за склониште које је 1941. направљено за немачког генерала Александра Лера, који је командовао југоисточним фронтом – открива Давинић.
Лети терени за спорт, зими клизалиште
Здање оивичено Ташмајданским парком и купалиштем изгледаће као и објекат пројектован педесетих година минулог века. Предвиђено је да капацитет стадиона буде 10.500 гледалаца, од чега је 7.500 места на трибинама. Зими ће се постављати клизалиште, а кад сунце гране на том подијуму налазиће се терени за кошарку, рукомет, тенис, мали фудбал и писта за ролере. Вредност радова је око 700 милиона динара.
Од хокеја на леду до шпанске кориде
У зимским месецима од 1953. до 1977. године стадион се највише користио за хокеј. Овај спортски објекат угостио је 1954. учеснице Европског првенства за кошаркашице. Ту је одржано и прво Светско првенство у рукомету за жене 1957. године, када је Југославија освојила бронзану медаљу. Тениска репрезентација је на Ташмајдану играла је мечеве Дејвис купа 1956. године. У богатој историји, остали су упамћени и неки веома занимљиви догађаји, попут шпанске корида и аутомобилске фудбалске утакмице популарним „фићама”, као и на десетине незаборавних концерата.
„Брачанин” лош за спољну употребу
Ненад Билбија, пензионисани доктор геологије, који је више од двадесет година радио у Институту за испитивање материјала, као начелник одељења за испитивање камена, сматра да је избор материјала којим ће се трибине Ташмајданског стадиона обложити погрешан.
– Својства брачког камена не обезбеђују временску трајност. Поново употребити такав материјал који је доказано непостојан је права бесмислица. На Брачу се иначе експлоатише десетак варијетета овог камена, али највећи део није за спољну употребу – истиче Билбија.
И додатно заштићен, трајао би десетак година
У Градском заводу за заштиту споменика културе истичу да су поставили конзерваторске услове којима је предвиђено да стадион буде обложен каменом кречњачког порекла, као и да су чланови комисије (професори Рударско-геолошког факултета, представници Завода за заштиту споменика културе, Агенције за инвестиције и извођач радова) одлучили да је најбоље решење да то управо буде брачки камен.
Према физичко-механичким својствима, брачки камен је погодан за облагање трибина на стадиону Ташмајдан, уверава Драгутин Јевремовић, професор Рударско-геолошког факултета, један од чланова комисије која је донела одлуку о поновној „имплементацији” камена са чувеног јадранског острва, који ће коштати 61 евро по квадратном метру.
– У градској средини ниједан камен, па тако ни брачки, није сто посто постојан. Да би му се век трајања продужио, комисија је заузела став да буде примењена додатна заштита. Биће премазан средствима која ће онемогућити да упија превише атмосферских падавина. Тако заштићен моћи ће да потраје најмање десетак година – назначава проф. Јевремовић, подсећајући да је чврстоћа брачког камена 120 мегапаскала, док се за зидање углавном користи камен чврстине 80 мегапаскала.
– Њиме ће бити обложено око 8.000 квадрата стадиона, док ће централни подијум бити пресвучен каменом дацитом из каменолома у Славковици – прецизира професор Јевремовић.
Марија Бракочевић
објављено: 09.01.2013.
Homer Jay":31glk6x6 je napisao(la):Projekat Nacionalnog teniskog centra
"Tašmajdan" gotov tek 2014?
S. J. MATIĆ | 06. maj 2013. 22:00 | Komentara: 0
Odužili se radovi na rekonstrukciji prestižnog stadiona, otvaranje najranije na jesen. Sve je trebalo da bude gotovo još u januaru, problemi sa skloništima i stenama
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
RADOVI na rekonstrukciji stadiona "Tašmajdan" započeli su 28. septembra 2011. godine i prema prvobitnim planovima trebalo je da budu završeni za 15 meseci, dakle prvih dana 2013. kako bi Beograđani ponovo mogli da uživaju u najvećem klizalištu na otvorenom.
Međutim, već u jesen 2012. bilo je jasno da će ugovoreni rokovi biti debelo probijeni, te da kompletna rekonstrukcija neće biti gotova početkom 2013, a kako je krenulo, pitanje je da li će "Tašmajdan" ponovo zasijati uopšte ove godine?!
Prvo se kao problem pojavilo sklonište koje je napravljeno još 1941. godine, tokom Drugog svetskog rata, a za koje niko nije znao da postoji. Kada je to sređeno i kada je veći deo radova na obnovi završen, majstorima su glavobolje počele da zadaju stene koje izbijaju iznad tribina. One treba da se vide zbog autentičnosti, ali zbog bezbednosti i sprečavanja njihovog obrušavanja moraće biti učvršćene, što je prema rečima stručnjaka - ozbiljan posao.
- Ceo posao oko stene, počevši od izrade projekta njenog učvršćivanja, jedan je od glavnih razloga zašto rekonstrukcija stadiona neće biti završena 1. jula, kako je planirano, već najverovatnije na jesen - objašnjava Aleksandra Radosavljević, pomoćnik direktora Agencije za investicije i stanovanje Grada koja je finansijer radova.
Sve rastinje, šiblje i zemlju iznad stene treba očistiti, a zatim stenu premazati, kako se ne bi krunila i na kraju učvrstiti specijalnim sidrima. Ispred stena će biti betonski zid sa posađenim zelenilom.
Majstori su ovih dana najviše radili na platoima gde se planiraju parkinzi. U sklopu stadiona ukupno će biti 50 parking mesta.
- Sada se radi i ispod tribina na podovima, sanitarijama, postavljanju keramike - navodi Aleksandra Radosavljević. - Tu će biti lokali u kojima će se prodavati sportska oprema ili neka roba vezana za sport, vežbaonice i svlačionice. Tribine su skoro gotove, ostalo je samo da se uradi završni sloj. Biće u bež boji. (a kamo taj famozni kamen?, prim. HJ)
Nedavno su završeni radovi na kanalima, kroz koje su sprovedene sve instalacije struje, vode, grejanja.
- Postaviće se i 20 kilometara cevi za stvaranje leda, pošto će zimi biti fiksno klizalište. Leti će se postaviti sportski pod za, pre svega, tenis i odbojku - pojašnjava Aleksandra Radosavljević. - Vidim da u SRC "Tašmajdan" računaju i na veliki broj koncerata, a verovatno i pozorišnih predstava, jer je, kako kažu, akustika odlična.
OTVARANjE U MAGLI
U SRC "Tašmajdan" su nam rekli da planiraju svečano otvaranje stadiona, ali je kažu još rano da odluče na koji način će to biti. Sve će zavisiti od godišnjeg doba i vremenskih uslova koji budu u periodu završetka radova.
RAŠČIŠĆAVALI ČAK ŠEST MESECI
ŠEST meseci potrošeno je na raščišćavanje stadiona, kako bi radovi na obnovi uopšte mogli da počnu. - Sav prostor je bio zauzet diskotekama, kafićima, jedan je bio čak i na stepeništu. Zatim čovek koji je pravio klompe nije hteo da se iseli. Ispod tribina nataložile su se ogromne količine šuta, bačenog nameštaja i raznih starudija. Tek kada je to uklonjeno moglo se sagledati realno stanje i da se rade dodatni projekti za sanaciju - navodi Radosavljevićeva.
VREDNOST OKO 6.000.000 EVRA
UKUPNA vrednost investicije projekta sanacije i adaptacije stadiona "Tašmajdan", prema prvobitnom proračunu, bila je 647 miliona dinara, a izvođač radova je grupa ponuđača "MBA Miljković" d.o.o. Beograd.
Projektant je Saobraćajni institut CIP.