БЕОГРАД
Стадион Ташмајдан у белом бетону уместо у брачком камену
Надлежни не обзнањују због чега је дошло до великог заокрета приликом избора материјала којим ће бити обложен заштићени споменик културе
Садашњи изглед градилишта у Улици Илије Гарашанина, отвореног у септембру 2011. (Фото З. Кршљанин)
Стадион Ташмајдан, заштићени споменик културе у оквиру целине Стари Београд, који је пре шест деценија обложен брачким каменом дефинитивно неће бити „опточен” чувеним кречњаком из Хрватске, како је замишљено пројектом обнове. Трибине ће, како сазнајемо, бити од белог бетона домаћег порекла, док ће плато прекривати бетонске плоче. Надлежни не обзнањују због чега је дошло до великог заокрета приликом избора камена, о којем је претходне зиме „Политика” опширно писала, након што је пре две године отпочела реконструкција комплекса у срцу града.
За сада је сигурно да фирма „Спрега ДОО” из Сплита, као испоручилац брачког камена врсте „аворио”, разматра могућност да покрене судску спор против „МБА Миљковић”, извођача радова на градилишту у Илије Гарашанина. Разлог – непоштовање уговора. Сигурно је и то да је из званичне приче око избора материјала у међувремену иступио и Градски завод за заштиту споменика културе, јер нису поштовани издати услови његових стручњака.
У Заводу истичу да није проблем то што трибине неће бити обложене
брачким каменом, већ што камен неће уопште бити кречњачког порекла, чиме се излази ван оквира заштите овог добра.
– Одлука да се све промени у корист белог бетона потпуно ме је изненадила, посебно због тога што је познато да је бетон најобичнији млевени камен, а бео је само зато што се сједињује са белим цементом. Свако ко га буде уграђивао моћи ће да гарантује постојаност највише две године, јер сви знају да бетон лоше реагује на со и мраз који га разграђују, па зато долази до његовог брзог пуцања – открива геолог Зоран Ђајић, некадашњи члан комисије која је донела одлуку да се кречњак са Брача примени на стадиону, који је уједно и председник Удружења „Камен Србије”. Он се пита ко ће да контролише набавку таквог млевеног камена, будући да је инвеститор Агенција за инвестиције и становање пре неколико месеци распустила стручни надзор при избору камена на ташмајданском градилишту.
Још нису познати конкретни разлози због којих је инвеститор одустао од брачког кречњака. Један од разлога могао би да буде новац, то јест да за набавку камена из Хрватске нема довољно средстава. Има и оних који мисле да је победило мишљење грађевинских стручњака који су све време упозоравали да је избор брачког кречњака лоша замисао јер се показало да није толико квалитетан и да ће га кише, влага, снег, ветрови брзо окрунити са трибина. Није мали број ни оних који верују да је инвеститор одустао због притиска јавности да се на стадиону искористи искључиво камен домаћег порекла.
Инвеститору на руку ипак не иде постојећи уговор између извођача радова „МБА Миљковић” и „Спреге” који је потписан у септембру прошле године. У њему између осталог пише да је рок за испоруку кречњака врсте „аворио”, који се експлоатише на Брачу, 60 дана, што фактички значи да је целокупан камен требало да буде испоручен још крајем 2012. и да је вредност радова 259.951 евро.
– Први камион са 187,82 квадрата плоча (86 пута 40, дебљине 4 центиметра) и 96 квадрата плоча (40 пута 40 дебљине 2 центиметра) испоручили смо 12. октобра 2012, одмах по добијању аванса у износу од 25.995 евра. Тачно је да смо у потпуности изрезали комплетну количину камених плоча за трибинестадиона, али је проблем гаранција банке за комплетно уговорен посао коју још нисмо добили. Наручиоца посла на то обавезује уговор – подсећа Нивес Марендић, комерцијалиста „Спреге”, додајући да од „МБА Миљковић” до сада није стигао никакав одговор, иако су представници хрватске фирме били у посети извођачу у Београду.
– И до нас је незваничним каналима стигла вест да је планирано да се стадион поплоча неким вештачким каменом, па сада озбиљно разматрамо могућност покретања судског спора – открива Нивес Марендић, подсећајући да је у погонима „Пекстон” и „Кавадур” на Брачу крајем прошле године све било подређено резању камена за ташмајданско градилиште и да је за остале наручиоце била обустављена производња.
------------------------------------------------------------
Отварање догодине
Адаптација стадиона Ташмајдан биће завршена у току наредне године, наводе у Агенцији за инвестиције. Уговорена вредност радова је 646.867.307 динара. Од архитектонских и грађевинских радова остали су – ледена плоча, санација потпорног зида према Петој гимназији са оградом, довршетак фасада (рустични и вештачки камен), алуминарија и столарија, завршна обрада зидова, подова и плафона, завршне облоге пешачких прилаза, платоа и трибина са припадајућим степеништима и седиштима, инсталатерски радови...
Реконструкција је почела септембра 2011. године и према првобитним плановима требало је да буде завршена за 15 месеци, па је чак најављивано да ће се Београђани крајем 2012. као некад уживати на легендарном клизалишту. На радове су утицале разноразне потешкоће које су почеле већ од старта, када је шест месеци требало само да се рашчисти стадион. Онда је утврђено да пројекат мора да се преправи, јер није баш у потпуности одговарао новом стању на терену, што је уочено тек после уклањања дискотека, кафића, шута...
------------------------------------------------------------
Гранити из Бразила, Индије и Италије
Пре одлуке чиме ће се трибине облагати у игри су се нашли и гранити из Бразила, Индије и Италије, али су понуде одмах одбијене јер су биле прескупе. Цене квадрата ових плоча кретале су се од 100 до чак 250 евра. Комисија за избор камена и инвеститор разматрали су и предлоге да седишта буду пресвучена мермерима и гранитима домаћег порекла, али је одлучено да они нису довољно слични оригиналном камену нити их је могуће експлоатисати.
------------------------------------------------------------
Од хокеја на леду до шпанске кориде
У зимским месецима од 1953. до 1977. године стадион се највише користио за хокеј и клизање на леду. Ту је одржано Европско првенство за кошаркашице 1954. године и Прво светско првенство у рукомету за жене 1957. године, када је Југославија освојила бронзану медаљу.
И домаћа тениска репрезентација играла је на овом стадиону мечеве Дејвис купа 1956. године. У богатој историји, ташмајданска арена је била поприште егзотичних приредби попут шпанске кориде и аутомобилске фудбалске утакмице популарним „фићама”.
Наравно, немогуће је побројати све концерте домаћих и страних извођача који су постали део овдашње музичке историје...
Марија Бракочевић
објављено: 03.11.2013.
-ци сте!
