Pred zimsku sezonu na rekama, u marinama i dalje nema dovoljno ni mesta ni bezbednosti za čamce. – Združena snaga vetra i visokog vodostaja najgora je za nautičare
Zasad sve mirno (Foto L. Vuletić)
Beograd je ove nedelje prodrmala blaga košava, siguran znak da će se alasi, lađari i splavari uskoro suočiti sa zimskom sezonom na rekama. Kao i prethodnih godina, na raspolaganju neće imati dovoljno savremenih marina gde bi mogli da sklone plovila odnepredvidivog Dunava, posebno ćudljivog u ovo doba godine. Nemirna voda biće još opasnija jer će nositi razno krupno đubre, za koje je isuviše kasno da bude uklonjeno dok ne svanu lepši dani, pod uslovom da i do tada bude nabavljena oprema potrebna za te zahvate. Jedini koji mogu da budu mirni jesu ljubitelji noćnog života jer će njihovi omiljeni klubovi na vodi, kako se za sada čini, dočekati proleće bez bojazni od konkursa za razmeštaj splavova.
Posle bezbrojnih najava da će se grad poduhvatiti te muke, odluka da se najzad propišu mesta na kojima će smeti da ostanu splavovi, sada „razbacani” bez ikakve urbanističke i komunalne logike, donesena je 2005. godine. Raspored mesta je utvrđen godinu dana kasnije, ali konkurs na kojem bi ona bila podeljena do danas nije raspisan. Kada se već doguralo do gradskih izbora, Đorđe Bobić, predsednik konkursne komisije, objasnio je za „Politiku” da će posao morati da sačeka novu vlast. Nju smo dobili, konkurs još nismo.
Jovo Pilipović, novi direktor Uprave za vode, kaže da je sada neophodno revidirati dokumentaciju koju je ostavila komisija i tek tada će grad biti spreman da pozove splavare da se prijave za mesto na reci.
Uklanjanje pojedinih splavova bilo je najavljeno radioslobađanja pristaništa za javni rečni saobraćaj ali, s obzirom na mršave rezultate tog vida prevoza, neizvesno je da li će ubrzanje hidrobusa i dalje biti podsticaj za sređivanje priobalja. Pripreme za gradnju mosta preko Ade Ciganlije možda će ipak doprineti da okolni delovi Save budu raščišćeni.
– Razgovarali smo sa vlasnicima splavova na tom potesu i oni se neće protiviti da uklone svoje plovne objekte. Očigledno shvataju da taj prostor neće biti pogodan za njih. U toku je izmeštanje tih objekata iz zone gradilišta mosta – kaže Pilipović.
Većinu splavova za sada niko neće istrgnuti iz „sigurne luke”, dok čamce ne očekuje spokojan zimski san. Beogradske marine su, sem nekoliko izuzetaka, pristani bez vode i struje, sa nesigurnim privezima koji ne mogu uvek da odole jakim naletima vetra i talasa, bez čuvara koji bi barem spazili kada nešto krene po zlu i sprečili da brod bude teško oštećen ili da odluta van kontrole i vidika. Bez obzira na to, za mesta u marinama sejagmi. Negde treba usidriti plovila, svih 20.000 koliko se pretpostavlja da ih ima u glavnom gradu, mada je na raspolaganju svega 48 pristana.
– Gotovo nijedan pristan nema propisanu dokumentaciju. Teško je nazivati ih marinama u pravom smislu te reči, a većina njih su obični pontoni na kojima je nanizano desetak splavova. Konkurs za izgradnju marina jeste najavljivan, uslovi su utvrđeni, ali ništa nije urađeno. Kako sam odnedavno na ovoj dužnosti, ne mogu da pružim detaljne informacije o tome – rekao je direktor Uprave za vode.
Nema ni nezvaničnih procena koliko bi moglo biti zainteresovanih na konkursu, kad god da bude objavljen, ali zna se da ulaganje u modernu marinu mnogo košta. Taj novac ne može brzo da bude nadoknađen, ali zato posle nekoliko godina investitor može da se nada lepom profitu. Samo, održavanje košta i ulaganja su neophodna jer svetski standardi ne prestaju da se unapređuju.
– Kada smo gradili marinu, sve je bilo na svetskom nivou. Valjda je tako i danas, iako se standardi dopunjuju i usavršavaju – kaže
Slobodan Jošić iz marine „Hrabro srce”, jedne od nekoliko za koje važi da pružaju klijentima solidnu uslugu.
– Za pravu, veliku marinu kakva Beogradu nedostaje ne mogu ni da pretpostavim koliko je novca potrebno, ali teško da je svota manja od nekoliko miliona evra. Ne znam ima li ovde ljudi koji mogu da ulože toliki novac. Nisam siguran ni da svi pristani mogu da opstanu kada strogi uslovi rada stupe na snagu. Sada se dešava da otkačeni brodovi „prolete” pokraj nas, pa ih privežemo i zovemo njihove marine da ih odvuku natrag – navodi
Predrag Milosavljević, predsednik marine „4. jul”.
Pošto kod nas postoji svega nekoliko pravih zimovnika na kopnu u kojima brodovi mogu da prezime, marine dobijaju delove obližnjih travnjaka od „Gradskog zelenila” da na njima razmeste brodove. Oni koji ne nađu mesta u marinama ostaju u vodi, pod udarom vetra i talasa, i u obruču leda.
– Združena snaga vetra i visokog vodostaja najgora je za nautičare. U kasnu jesen dodatan rizik su i magle, dok zimi led okiva Dunav. Incidenti leti su opasniji zato što je tada više ljudi na rekama, ali u ovom periodu godine redovno se trpe veće materijalne štete. Lučka kapetanija upućuje nautičarima preporuke u naročito nepovoljnim uslovima. Neophodno je osnivanje operativnog centra koji bi neprekidno nadzirao stanje na rekama – istakao je
Ivan Jovanović, šef kapetanije.
Još jedna služba od koje se očekuje da, u izvesnom smislu, kontroliše reke jesu
„Beograd vode”, transformisane iz društvenog u javno preduzeće i prenesene u nadležnost grada krajem februara. Direktor je izabran pre nekoliko dana. Još nije spreman da daje izjave medijima, pa „Politika” nije mogla da proveri da li im je prebačen novac iz gradskog budžeta, nužan za redovne poslove i nabavku opreme koja im odavno nedostaje. Pre nekoliko meseci, iz „Beograd voda” su rekli da će novac verovatno stići tek na jesen, kada će ih ružni dani naterati da sačekaju lepše vreme kako bi mogli da čiste vodotok od plutajućih klada, životinjskih leševa, delova razlupanih automobila, pokvarenih televizora i frižidera. Čim se reke, na proleće, oslobode ledenog pokrova, svi ti nanosi će pokuljati niz vodotokove i ka obalama. Ta ružna slika žiteljima prestonice odavno je poznata, a sada je jedino važno da u međuvremenu „Beograd vode” ne moraju da brane glavni grad od poplava.
Vladimir Vukasović
[objavljeno: 02/11/2008]
