izvor NovostiS. B., 29.01.2008
SANITARNI inspektori za samo tri meseca tokom prošlog leta vlasnicima beogradskih splavova su izrekli čak 530 kazni. U istom periodu je uništeno 3.560 kilograma neispravne hrane otkrivene u tim lokalima, a proveru brisa ruku nije prošlo 16 odsto zaposlenih. Da i narednu sezonu beogradski rečni ugostitelji ne bi prošli sa tako poražavajućim rezulatima nevladina organizacija Ekološko sanitarno društvo započela je projekat edukacije zaposlenih, ali i vlasnika.
Polovinom juna, kada se ovaj program završi, 15 restorana na vodi će imati oznaku da su prošli obuku koja će garantovati da se na njima poštuje sanitarna, higijenska i ekološka procedura.
- Prolazak kroz obuku tim restoranima će omogućiti dobijanje sertifikata - objasnila je Mara Vlajković iz Ekološko sanitarnog društva. - Naš projekat finansira Sekretarijat za privredu i postoje nagoveštaji da će možda oni kasnije pomoći i pri dobijanju sertifikata. Kada se program završi imaćemo krug "zelenih restorana". Ispred njih će biti znak, a gosti će znati da zaposleni u tom objektu poštuju sve neophodne procedure. U tim lokalima će se voditi računa i o zaštiti životne sredine, vode i okoline.
Deo projekta je i pravljenje baze podataka. Društvo će prebrojati restorane na vodi i utvrditi kakva je usluga u njima, ali i kako se brinu o okolini. U akciju su uključene sanitarna, komunalna i ekološka inspekcija. Sprovodiće se na teritoriji šest opština - Čukarici, Paliluli, Savskom vencu, Starom gradu, Novom Beogradu i Zemunu. Ukupna vrednost projekta je 700.000 dinara. Sekretarijat za privredu finansira ovu ideju kako sa splavova, obeležja Beograda, više ne bi izlazili nezadovoljni gosti. Ni domaći, ali pre svega - strani.
UKLANJANJE OLUPINA
PREMA grubim procenama na beogradskim rekama sada je najmanje 50 napuštenih splavova. Komunalna inspkecija najavljuje da će na proleće početi njihovo uklanjanje. Akcija će moći da počne tek kada se rasipiše konkurs za postavljanje plovnih objekata. Grad je plan o postavljanju objekata na vodi doneo pre godinu dana, ali konkurs i pored više najava još nije raspisan.
извор ПолитикаКазна и од 500.000 динара. – Чишћење напуштених објеката на крају ће морати да финансира и обави град. – Криви су и неодговорни суграђани
Вода после повлачења оставља ђубре, али за прљаве обале криви су и неодговорни суграђани (Фото Д. Јевремовић)
Са првим лепим данима шеталишта поред река постају омиљена места за предах. Комуналци су се трдудили да и у току зимских дана редовно уређују прилично запуштено приобаље, али већ наредних дана требало би да почну и редовне пролећне контроле градских обала. Посао надлежних служби делимично компликује нејасна расподела одговорности. „Градска чистоћа” стално уклања ђубре са обала иако то није у њеној надлежности. Наслаге око напуштених објеката чекају градско водопривредно предузеће, које би требало да буде формирано у току године, док власници објеката на рекама, и поред упорних покушаја, не могу да открију ко је задужен за одношење тешких балвана који повремено угрожавају безбедност пловила.
Миодраг Јоксимовић, помоћник секретара за комунално-инспекцијске послове, зна да грађане не интересује ко издаје налог, већ да ли ће посао бити обављен. Да би њихова дужност била испуњена, инспектори излазе на терен два пута месечно, али то није довољно.
– Обале су толико прљаве да бисмо тек што завршимо контролу могли да се вратимо на почетак. Београђанима се, можда, чини да нисмо довољно строги, али инспектори се не устежу да пишу казне и пријаве, нити су казне толико ниске да би прекршиоци остали незабринути. Правним лицима упућеним на прекршајни поступак може бити изречена казна и од 500.000 динара, али немамо информације колико су судије оштре када предмет доспе пред њих – нагласио је Јоксимовић.
Наплата казне, како каже, понекад је немогућа зато што нису познати власници свих објеката на рекама. База података о пловилима на Сави завршена је крајем прошле године, али ништа се не зна о одавно напуштеним сплавовима, док су неки прелазили из руке у руку све док се њихов последњи титулар није загубио у несређеним папирима. Чишћење напуштених објеката, претпоставља Јоксимовић, на крају ће морати да финансира и обави град, вероватно преко будућег водопривредног предузећа.
Управо та служба, када буде основана, вероватно ће преузети чишћење Саве и Дунава, што сада пада на терет „Градске чистоће”.
– Вода после повлачења оставља ђубре, али за прљаве обале криви су и неодговорни суграђани. На речна шеталишта поставили смо контејнере и канте, али као да је некима лакше да бацају отпад у реке, па тако поред многих сплавова на Сави и Дунаву затекнемо гомилу флаша – рекао је Богољуб Радић, секретар за оперативне послове „Чистоће”.
Прљавштину коју доноси ток реке спомињу и радници на сплавовима, често оптуживани за сву нечистоћу приобаља. Један од њих, Милорад Иванковић, ангажован на одржавању савског сплава „Фанки Буда”, прича да се дебло, које сада напуњено водом, према његовој процени, тежи бар три тоне, својевремено насукало на њихово пловило. Он и тројица колега нису упели да помере балван и звали су речну полицију, ватрогасце и Лучку капетанију да им помогну.
– Све три службе су одбациле одговорност и нису умеле ни да нам кажу коме да се обратимо. Дебло је притиснуло сидро и угрожавало безбедност сплава – наводи Иванковић.
То није, каже, једини такав случај. Не знају ни шта да ураде са мртвим животињама и великим плочама животињског отпада, који у реку бацају са живинских фарми у Сурчину.
Још једна мука за градске службе је и одржавање зелених површина поред река. Драгана Туцовић-Баранац, представник за односе са јавношћу „Зеленила Београд”, каже да су Земунски и Новобеоградски кеј некада били ужасно запуштени, али се ситуација мало поправила после забране паркирања на том потесу. Постављање рампе и довођење чувара, ипак, нису били довољни да заштите зелене површине од четвороточкаша.
– Чувар није непрестано ту. Његово присуство помаже, али је неопходан видео-надзор за који немамо новца. Поднели смо захтев Скупштини града и надамо се да ће нам одобрити средства из овогодишњег буџета. Осим што нема камера, нема ни казни за возила која затекнемо на зеленим површинама. Не знам ко све крши забрану, али блиско је памети да су међу њима и возила за доставу намирница на сплавове – објаснила је Драгана Туцовић-Баранац.
В. Вукасовић
[објављено: 24.02.2008.]
ПолитикаРеализација плана за регулацију постављања пловних објеката на рекама неће почети пре септембра због лоше урађене геодетске подлоге, каже Ђорђе Бобић, градски архитекта
План постављањa пловних објеката на делу обале и воденог простора на територији Београда који су усвојили одборници Скупштине града још почетком прошле године, по свој прилици, неће бити реализован пре пролећа идуће године. Према речима Ђорђа Бобића, градског архитекте и председника комисије задужене за спровођење плана, реализација је одложена због тога што део плана везан за геодетску подлогу, односно за одређивање позиција пловних објеката на реци није урађен како ваља.
– Практично, проблем је што нису прецизиране тачке у односу на које би се ваљано позиционирали пловни објекти, што може да доведе до проблема када локације буду додељене власницима. Због тога конкурс за доделу локација неће бити расписан све док не буде израђен детаљни геодетски снимак, а то се највероватније неће десити пре септембра – објашњава Бобић.
Право учешћа на конкурсу имаће власници већ постојећих пловила и они који тек планирају постављање комерцијалног пловног објекта, а мораће да поседују пловидбену дозволу и осталу потребну документацију, која подразумева и регистрацију објекта за обављање одговарајуће делатности.
– Према подацима којимa располажем, тренутно занемарљив број комерцијалних објеката поседује пловну дозволу, а већина је на местима на којима не би смела да буде. У том смислу изаћи ћемо у сусрет власницима продужавајући рок за прикупљање документације. По завршетку конкурса стручна комисија ће прегледати пристигле пријаве на основу чега ће бити састављена коначна ранг-листа оних пловних објеката који ће се наћи на води. Пловни објекти који су изван употребе, или не испуњавају прописане услове биће уклоњени на места која су предвиђена планом – рекао је Бобић и нагласио да циљ овог пројекта није да се по сваку цену уклоне сплавови, по којима је иначе наш град надалеко познат, већ да се направи ред у овој области и повећа безбедност на води.
Планом је обухваћено уређење свих 255 километара обале Саве и Дунава од којих је за постављање пловних објеката предвиђено 75 километара. У изради плана, осим града, учествовале су и Војска, полиција, Републичка управа за воде, као и противпожарна служба.
Ј. В.
[објављено: 08/03/2008.]
ПолитикаСваке ноћи, када се затворе сплавови, низ Дунав плутају кесе пуне ђубрета, празних флаша и остатака хране
Десетине казни за разбацивање ђубрета по обалама наплаћене су у последње време махом од власника угоститељских објеката. Знатан број казни исход је сваке контроле, иако их инспектори спроводе на сваке две недеље, понекад и чешће, а аљкави власници локала могу да буду „олакшани” и за пола милиона динара.
– У десетак дана наплаћено је више од 30 мандатних казни, док је још толико пријава предато судији за прекршаје. Када на суд шаљемо правна лица која су власници сплавова или других угоститељских објеката, подносимо две пријаве, једну против одговорне особе, другу против фирме – рекао је Владан Луковић, градски секретар за инспекцијске послове.
Осим плаћања казни, од грађана се очекује да се сами постарају за смеће које су растурили, што они често пренебрегну.
– Власницима локала дат је рок од неколико дана да уклоне отпад. Уколико се ни после тога не побрину за неред, принуђени смо да позовемо екипе „Градске чистоће”. Немарни власник је дужан да надокнади трошкове чишћења – објаснио је Луковић.
„Градска чистоћа” мора да се упосли и у случајевима када није могуће пронаћи власника објекта око којег се налази ђубре. Најчешће су посреди пловила која су напуштена, или су продавана више пута, све док у мноштву папира није изгубљен траг садашњег поседника.
– Без обзира што стално излазимо на терен, сваки пут затекнемо нове гомиле ђубрета. Поједини грађани као да игноришу нове контејнере и канте које смо недавно поставили и упорно бацају отпатке на обале, или право у реку. Највише смећа, случајно или не, проналазимо у близини сплавова – каже Богољуб Радић, координатор оперативног одељења „Чистоће”.
Међу власницима сплавова није лако наћи неког ко би признао да му је икада наплаћена казна за загађивање околине. Признају да има неодговорних колега, али не у њиховој околини.
– Сваке ноћи низ Дунав доплута мноштво кеса са ђубретом. Пошто кесе увек пристигну у исто време, када се затварају ресторани, а унутра су остаци хране и флаше, могу да претпоставим ко баца то смеће – наводи Зоран Мартић, власник сплава „Акапулко”.
Особље ресторана „Кеј” у Земуну такође се жали да вода до њих доноси гомилу отпадака. Више него на колеге, они имају притужбе на понашање градских власти, јер директно у реку, сасвим близу њиховог локала, испуштају канализационе воде које лети изазивају несносан смрад. У разговору са власницима сплавова може се сазнати и да често уочавају измет, чак и лешеве животиња са живинских фарми у Сурчину. Такође, у трупове ресторана на води често се забијају балвани, за које је тешко наћи надлежног у градским службама, те их сплавари само откаче и пусте да плове даље низ реку, ка следећем пловилу.
Надлежност над рекама и обалама била је „разбијена” на неколико служби док пре десетак дана није основано јавно предузеће „Београд воде”.
Н. Белић - В. Вукасовић
[објављено: 08/03/2008.]
извор ПолитикаГужве на обалама Саве и Дунава ни ове сезоне неће бити рашчишћене, а многи чамци остаће неудомљени
Недовољно места за чамце (Фото Б. Педовић)
Љубитељима наутике највеће невоље поново причињавају недостатак везова за чамце и јахте у препуним маринама и тренутни положај угоститељских објеката на води. План о распореду пловила у граду, усвојен још пре годину дана, неће проћи ни овог лета, а многе чамџије и даље ће се мучити да пронађу место.
– У нашој марини везове користи 275 власника чамаца и сва места су попуњена. Овај број може да се мења у зависности од величине пловила. Цене појединачног веза крећу се од 10.000 до 30.000 динара по сезони – каже Предраг Милосављевић, председник клуба „4. јул”, марине на Дунавском кеју и додаје да су и остале попуњене.
Цене везова у преосталих двадесетак марина, колико их је регистровано у београдском приобаљу, крећу се од 1.350 до неколико стотина хиљада динара, а део прихода убирају и „Србија воде”, коме припадају акваторијуми наутичких удружења, где су чамци смештени.
Најјевтинији привези налазе се на Ади Циганлији, али из Управе „београдског мора” поручују да је код њих такође попуњено свих 400 места у Чукаричком рукавцу. Најскупље су надокнаде за коришћење простора марине „Наутик”, у близини хотела „Југославија”, која је и једна од најбоље уређених, а по својој опремљености личи на западноевропске, јер сваки вез поседује прикључак за воду и струју, пловила су заштићена од удара ветра, а власници могу да користе и услуге Интернета, продавнице чамаца и наутичке опреме и ресторана.
Већина београдских наутичара сматра да је додатну гужву на обалама изазвало затварање марине „Дорћол” која би после преуређења требало да постане најелитнији паркинг за бродове у граду. Многе чамџије кажу да се сналазе тако што своје „љубимце” везују за сплавове и друге објекте на води који припадају њиховим пријатељима, а често им за то послуже и стабла, стубови неке грађевине поред воде и други погодни предмети на обалама.
– Изван Београда многи људи се сналазе на овај начин, па смо и ми принуђени да то чинимо. Чуо сам да неки власници чамаца користе и дивље марине које су сами на брзину склепали, незадовољни што у регистрованим наутичким клубовима не могу да пронађу место – жали се власник једног од, како каже, неколико хиљада пловила у Београду,
За технички преглед престоничких марина задужена је Лучка капетанија Београд, а локације на којима су смештене од прошле године одређују Градска управа и Управа за воде из које поручују да ће услови бити побољшани када почне спровођење Плана о распореду пловних објеката. Према овом нацрту који су градске власти обелоданиле и изгласале још пре годину дана предвиђено је да се у српској престоници нађе 39 марина на 46 могућних локација. Осим тога, прописан је број ресторана на води који не може бити већи од 180, а пристани би са садашњих 70 требало да буду сведени на свега 13.
Забрањено је и да два пловна објекта буду на растојању мањем од 10 до 15 метара, а у неким зонама уопште не би требало да буде пловила.
Н. Белић
[објављено: 30/03/2008]
izvor Studio B26. April 2008 | 17: 20
Izvor : Studio B
Iz bloka 44 na novom Beogradu, 3. i 9.maja, krenuće prva krstarenja Savom i Donjim Sremom u organizaciji opštine Surčin.
Četiri broda, prevoziće putnike duž 50 kilometara obale, do plaža u Surčinu, Jakovu, Boljevcima i Progaru. Po ceni od 400 do 800 dinara, u zavisnosti od relacije, građani će moći da se upoznaju sa prirodnim lepotama ovog kraja, ali i da vide prvo nautičko selo u Boljevcima.
Vojislav Janošević, predsednik opštine Surčin kaže da opština poseduje fllotu od 7 vozila i da namerava da u što kraćem roku sva četiri pristana opreme kućama na vodi, kako bi turisti iz inostranstva i domaći posetioci, mogli da uživaju na Savi.
Pored vremena provedenog na reci, putnici će obići neke od 20 kopnenih turističkih destinacija. Minibusom, takozvanim konjobusom i fijakerom, domaćini će ih odvesti do manastira Fenek, zlatnog krsta ili nekog od sremskih salaša.
Nezaobilazna je i poseta Bojčinskoj šumi, koja predstavlja pravu vazdušnu banju. Na prostoru od 700 hektara nalaze se stabla hrasta u čijoj hladovini je Opština izgradila trim stazu dugačku 1 800 metara.
Jovan Milivojević, šumar kaže da je u planu izrada letnje pozornice i propratnih sportskih sadržaja, što će ovo mesto učiniti najlepšim izletištem u gradu.
Posle šetnje šumom, vožnje fijakerom ili jahanja na poniju, možete svratiti u Bojčinsku kolebu i probati čuvene sremačke specijalitete uz zvuke tamburaša.
izvor PolitikaScena koja je dočekala turiste (Foto D. Jevremović) Dok je uže jezgro grada temeljno počišćeno u iščekivanju stranih gostiju prispelih zbog „Evrosonga”, reke i priobalje, koje turistički poslenici uvek ističu kao adute beogradske turističke ponude, samo su polovično dovedeni u pristojno izdanje. „Gradska čistoća” je pokupila zatečeno đubre sa obala, ali niko nije okvasio ruke i uklonio smeće iz vodenih tokova. Stranci su tako mogli da se dive pogledu na široki Dunav niz koji plutaju kese pune otpadaka sa splavova i rečnih restorana, ako ne i po koji životinjski leš sa živinskih farmi. Nedaleko od splavova na kojima se skupljaju gradske lepotice gledali su napuštene barže oko čijih se korita godinama gomila đubre.
– Inspektori su obavili svoj posao na obalama. U kontrole idemo na svakih deset dana, ali pred Evrosong smo obale obilazili i češće. Smeće oko objekata koji su prepušteni sami sebi nismo mogli da odnesemo jer to zahteva pristup sa vode, za šta nemamo potrebnu opremu – kaže Vladan Luković, sekretar za komunalno-inspekcijske poslove.
Radnici „Gradske čistoće” nisu nadležni za održavanje priobalja, ali su, kao i ko zna koliko puta do sada, morali da pomognu u sređivanju okoline reka i glancanju Beograda pred važnu turističku manifestaciju.
– Pojačali smo ekipe još nedeljama pre „Evrosonga”. Pospremili smo na obalskim stazama i prilazima rekama, koliko se moglo s obzirom da je vodostaj visok. Kada se voda povuče, moraćemo još jače da zapnemo – rekao je Bogoljub Radić, šef operativne službe „Gradske čistoće”.
Od februara je odgovornost prešla na „Beograd-vode”, posle više godina očekivanja konačno transformisane u javno preduzeće.
– Obišli smo i jednu i drugu obalu, uočili lokacije koje iziskuju čišćenje i podneli plan Upravi za vode. U aprilu je održan sastanak radne grupe službi koje su spremale grad za „Evroviziju” i obećali su nam da ćemo dobiti potrebna sredstva. Predračun troškova nije bio viši od osam miliona dinara, ali novac nije prebačen na naš račun – izjavio je Aleksandar Paunović, pomoćnik generalnog direktora „Beograd-voda”.
Premda su reke ostale štrokave, strani turisti su, prema prvim ocenama rečnih ugostitelja, bili zadovoljni krajolikom, ambijentom i atmosferom na splavovima.
V. Vukasović
[objavljeno: 26/05/2008.]
извор БлицAutor: L.Gedošević | 10.06.2008 - 10:34
Konkurs za dodelu mesta za splavove na beogradskim obalama trebao bi da bude raspisan na jesen. Na njemu će morati da učestvuju svi vlasnici plovnih objekata koji žele i ubuduće da ostanu na reci, dok će oni napušteni, čijim vlasnicima ne može da se uđe u trag, biti odvoženi na „groblje za olupine“. Prema poslednjim, zvaničnim, podacima na beogradskim obalama ima ukupno 1.590 plovnih objekata.
Plan mesta za postavljanje plovnih objekata na beogradskim obalama usvojen je u Skupštini grada još u februaru 2007. godine, ali do danas se nije krenulo u njegovu realizaciju. Prema rečima gradskog arhitekte Đorđa Bobića, otklonjeni su i neki tehnički problemi, tako da je sada sve spremno za konkurs.
- Procenili smo da ne bi sada trebalo kretati u ovaj posao jer je letnja sezona već počela, a splavovi su sve posećeniji. Ovo će biti posao novog saziva gradske vlasti, a njegova realizacija mogla bi da počne već krajem septembra. I pred vlasnicima splavova je veliki posao, s obzirom da će morati da pribave obimnu dokumentaciju - kaže Bobić, naglašavajući da cilj gradske vlasti nije da splavovi nestanu, već uvođenje reda u ovu oblast.
Ključni dokument koji će svaki vlasnik splava morati da ima, jer će u suprotnom biti diskvalifikovan sa konkursa, jeste ploviodbena dozvola, odnosno dokaz da splav ispunjava bezbednosne uslove. Da li će neki objekat dobiti ovaj papir ili ne odlučuje komisija u čijem sastavu rade predstavnici Kapetanije i „Jugoregistra“. Kriterijumi za dobijanje dozvole su pooštreni u protekle tri-četiri godine, a tehnički pregled, koji se radi svake godine, podrazumeva kontrolu stanja trupa, stabilnosti, opreme.
Plan za postavljanje plovnih objekata predvideo je 243 mesta za splavove-restorane i 45 mesta za marine i sportske objekte. Predviđene su i lokacije za pristane na obalama Save i Dunava, kao i prostor na kome će biti dozvoljeno postavljanje rekreativnih splavova-kućica.
Svi objekti koji budu konkurisali za mesto na beogradskim obalama moraće da budu ravnih linija, a od materijala zabranjeno je korišćenje opeke, crepa i stolarije. Oni će morati da budu izgrađeni od „providnih“ materijala, kako ništa ne bi ometalo pogled na reku.
Propisana je i veličina restorana na vodi koji mogu da zauzmu maksimalno 450 kvadrata, a zatvoreni deo sme da ima do 250 kvadrata. Ovi objekti moćiće da idu najviše šest metara u visinu.
Ukoliko se dogodi da nekoliko vlasnika splavova konkuriše za istu lokaciju, a svi ispunjavaju propisane uslove, prednost će imati onaj koji se na datoj lokaciji već nalazi.
„Groblje“ splavova
Plan za postavljanje plovnih objekata u gradu predviđa i mesta na koja će se odlagati neregistrovani, neispravni i bespravno postavljeni plovni objekti. Lokacije za to su desna obala Save (od 18 do 20 kilometra) i Dunav, rukavac Tospašin kanal (od 1.153 do 1.161 kilometra).
Zone zabranjene za splavove
Staro sajmište, između dva mosta
Obala Dorćola, kod Sportskog centra
Dunavski kej, od „Jugoslavije“ do „Venecije“
Belo brdo, arheološki lokalitet Vinča
Zabranjene lokacije prema planu za postavljanje plovnih objekata
^^ Znajuci nase poimanje "providnih materijala", osecam da je ovo strasno losa ideja.Svi objekti koji budu konkurisali za mesto na beogradskim obalama moraće da budu ravnih linija, a od materijala zabranjeno je korišćenje opeke, crepa i stolarije. Oni će morati da budu izgrađeni od „providnih“ materijala, kako ništa ne bi ometalo pogled na reku.
^^Ovo je kul...Propisana je i veličina restorana na vodi koji mogu da zauzmu maksimalno 450 kvadrata, a zatvoreni deo sme da ima do 250 kvadrata. Ovi objekti moćiće da idu najviše šest metara u visinu.
Izvor: DanasIdeja da Beograd siđe na svoje dve reke odavno je cilj gradskih vlasti. Međutim, da bi priobalje bilo i privlačno, kako za privredu tako i za građane, ono prvo mora biti uređeno. Sigurno najveće ruglo je desna obala Save, na delu od Gazele do Starog savskog mosta, gde decenijama trune nekolicina olupina brodova. Kako za Danas kaže glavni gradski arhitekta Đorđe Bobić taj ambijent će od jeseni biti promenjen, kada je predviđeno da se nekadašnji "ponos reka" odveze na za to predviđeno mesto.
- Uklanjanje olupina brodova koje ruže obalu Save čeka da prođe letnja sezona, budući da istovrenemo moraju da se urede i splavovi na drugim lokacijama, a njihova sezona je u punom jeku. Ti brodovi, ali i splavovi koji ostanu bez dozvola, biće odvučeni na "groblje brodova" koje će se nalaziti i na Savi i na Dunavu. Jedna lokacija je kod Umke, a druga na Dunavu, takođe uzvodno od Beograda, kod Goveđeg broda. Razlog zbog kojeg smo čekali ovoliko dugo je činjenica da taj deo reke, oko 150 metara obale kod Bara Venecije, nije bio u našoj nadležnosti već je pripadao Republici. Kako je u međuvremenu usvojen Zakon o glavnom gradu na upravljanje smo dobili i priobalje koje sad možemo da uredimo prema svom nahođenju i potrebama grada - objašnjava Bobić.
Sagovornik Danasa dodaje da će određene standarde morati da zadovolje i splavovi koji ostanu na postojećim ili budu premešteni na neku novu lokaciju. Pre svega, na osnovu odluke o postavljanju plovnih objekata, koju je donela posebna gradska komisija, splavovi će imati tačno propisane gabarite, izgled, a po prvi put će dobiti legalne i na pravilan način povezane priključke za vodu i struju. Osim toga, propisani su i ekološki uslovi koji predviđaju da se fekalne vode ne izbacuju direktno u reke.
- Dosad je svaki splav otpadne vode ispuštao u reku, a sada će biti u obavezi da imaju posebne kontejnere. Njih će na određeni period prazniti Gradska čistoća. Da je to dobra ideja već su prepoznali pojedini vlasnici splavova oko čijih je restorana reka već čistija i bez neprijatnog mirisa. Vlasnici splavova zaduženi su i da čiste oko svojih restorana na vodi, bez obzira da li je smeće iz njihovog splava ili ga je tok vode samo nataložio uz splav. U slučaju da to ne budu radili inspekcije će naplaćivati ne tako male kazne - napominje glavni gradski arhitekta. R. V. Bibić
izvor BlicAutor: Petar Blečić | 06.07.2008 - 00:04
Ako ste planirali da se ovog leta počastite solidnim splavom, budite spremni da izdvojite od 15 do 20 hiljada evra, pri čemu ćete, u najboljem slučaju, morati da se zadovoljite nekom praznom lokacijom između Ade ciganlije i Ostružničkog mosta.
Tim pre što u zoni Ade ciganlije gotovo da nema splavova za prodaju. Kako kažu vlasnici, „ko tu zapljune mesto, taj ga drži i ne pušta“. Samo cena mesta, sa ruiniranim splavom „zrelim“ za rušenje, ovde se kreće od 2.000, pa čak do 10.000 evra, što zavisi od uređenosti lokacije. Većina splavova ima struju, snabdeveni su tehničkom vodom, a nisu retki ni oni s kablovskom televizijom. Otuda ne čudi što se na ovoj lokaciji nalaze splavovi mnogih poznatih ličnosti, među kojima i Vuka Draškovića, Radmile Hrustanović, Bojana Stanojevića, Gordane Suše, Nenada Manojlovića...
- U suštini, cena lokacije i splava onolika je za koliko se pogodite. Ovde, na Adi, retko ko prodaje, ali se sporadično pojavi splav na prodaju, bilo zato što je vlasnik umro, ili ljudi upadnu u dugove ili je nešto drugo u pitanju. Struju dobijamo sa reni bunara. Recimo, na jedan bunar priključeno je oko 12 splavova sa posebnim brojačima, pri čemu postoji i glavni brojač za reni bunar. Na kraju svakog meseca, iz Vodovoda dobijamo račun za struju koji mi, vlasnici, izmirujemo prema međusobnom dogovoru - rekao nam je Marko Jovanović, vlasnik splava na Adi ciganliji.
Što se više ide ka Ostružničkom mostu, cene mesta za splav su niže, između ostalog i zato što nemaju rešeno pitanje snabdevanja strujom i vodom. Pošto je u ovoj zoni prostor između splavova širi nego na Adi, moguće je i da se dvojica vlasnika dogovore da razmaknu splavove, kako bi se između njih „uglavio“ neki novajlija. Naravno, sve to uz adekvatnu novčanu nadoknadu, koja obično ide od po hiljadu, dve, pa i do po tri hiljade evra.
- Struja diže cenu za dve hiljade, a voda za hiljadu evra. Ne računajući cenu lokacije, izgradnja splava dimenzija deset sa devet metara kod mene košta od 15 do 20 hiljada evra. Opet, cena splava solidne veličine, osam puta sedam metara, ide do 15.000 evra. Prošle godine napravio sam 11 splavova, a pre pet godina, pravio sam dva, najviše tri po sezoni. Očekujem još više posla, jer je sada pomodno imati splav. Ranije, kada su uglavnom služili za pecanje, pravili su se mali splavovi, a sada imate i takve splavove koji koštaju i do 40.000 evra - kaže za „Blic nedelje“ jedan od naših sagovornika, koji se bavi izgradnjom splavova, i dodaje da je najsmešnije to što mnogi od onih koji potroše 15, 20 hiljada evra za splav, ne siđu na reku ni desetak puta u toku sezone.
Sa druge strane, na levoj obali Save od Ostružničkog mosta, do pre par godina još se moglo naći mesta. Jedan od glavnih uzroka slabije „kolonizacije“ ovog dela obale svakako je bila činjenica da je ona češće plavljena, zbog čega se, tokom visokog vodostaja, splavovima može prići samo čamcima. Međutim, danas je uglavnom sve popunjeno, odnosno zakupljeno na period od 99 godina.
Slična situacija je i na Adi međici. Slobodnih mesta, u principu, nema, a celo ostrvo je pod upravom „Udruženja ljubitelja Save i Dunava“, čiji su mnogi članovi šezdesetih i sedamdesetih godina učestvovali na radnima akcijama isušenja močvara na Međici. Iako nemaju struju i vodu, cene splavova, kada se prodaju, malo su niže ili iste kao na Adi ciganliji, jer su uslovi „alternativnog“ načina života na Međici kudikamo povoljniji u odnosu na konkurenciju u okruženju. O tome dovoljno govori podatak da na ostrvu postoji prodavnica, restoran, teniski tereni...
- Mada je sada nemoguće pecati, sa svim tim skuterima i gliserima koji zuje okolo, mnogi od starijih „splavara“, da moraju, pre bi prodali stan, nego splav. Vidite, praktično smo u centru grada, a ovde je raj na zemlji: uvek se skupi neko društvo, raspalimo roštilj, rashladimo pivo i uživamo. Za godišnji zakup od oko 5.000 dinara, svejedno da li se plaća upravi JP „Ada ciganlija“, opštini Surčin ili preduzeću „Srbija vode“, i te kako se isplati - rekao nam je jedan od starijih „splavara“ sa Čukarice.
Gliser kao pola splava
I kod kupovine čamaca ili glisera cena varira u zavisnosti od mnogih parametara kao što su veličina plovila, jačina motora i slično. Tako, recimo, gliser dužine 6,2 metra iz 1998, sa kabinom, dva ležaja, tušem sa tankom od 150 litara, električnom pumpom i sidrom, ciradom, CD plejerom marke „Kenwood“ i četiri zvučnika, prikolicom i motorom od 175 KS, može se naći za 9.000 evra. Za one sa manje novca, u ponudi je solidan „Elan T 400“ čamac, sa „Tomosovim“ motorom od 4,5 KS i prikolicom, po ceni od 1.200 evra. S druge strane, za lađu dimenzija osam sa dva i po metara, sa kuhinjom, dva ležaja i prikolicom, moraćete da izdvojite oko 7.500 evra.
Novih kućica ni od korova
Na Adi ciganliji trenutno ima oko 400 splavova-kućica i nema mesta ni za jedan više. Naime, prema rečima Nebojše Markovića, samostalnog stručnog saradnika za priobalje i marinu, već dugi niz godina je ovakva situacija i novi ljubitelji reke u skorije vreme neće moći da obezbede sebi kućicu na vodi. Propisani razmak između ovih kućica treba da bude 1,5 metara, ali se to, naravno ne primenjuje u praksi. Niti se poštuje odredba da kućica ne sme da bude duža od devet metara. Ipak, još nema nadležnosti ko i kako nesavesne može da kažnjava.
- Ovaj razmak između kućicama se godinama ne poštuje. Nadam se da će, kad se donese zvaničan propis, on početi i da se primenjuje i da će se sankcionisati oni koji odluku ne poštuju - kaže Marković za „Blic nedelje“.
Marković je još dodao da ne zna kako se kreću cene kućica na vodi i da to nema nikakve veze sa Adom ciganlijom. Uprava i Kapetanija jedino odlučuju i regulišu propisano postavljanje ovih splavova-kućica.
B. G.
Izvor: BlicAutor: Lana Gedošević | 12.07.2008 - 06:06
Da od splava može da bude napravljen veliki bazen, prostor za sunčanje, ili čak bioskop na otvorenom pokazale su mlade arhitekte koje su, u okviru manifestacije Nedelja arhitekture, učestvovale na konkursu za idejno rešenje novobeogradskog splava. Opština Novi Beograd je izabrana zbog toga što se na njenim obalama nalazi najviše ovakvih objekata.
Ideja o održavanju ovakvog konkursa potekla je od organizatora Nedelje arhitekture čija je ovogodišnja tema bila „Grad na vodi-voda u gradu“.
- Radovi daju veoma zanimljive predloge koji mogu da iniciraju jedan otvoreniji i savremeniji pristup temi splavova. Rad koji je dobio prvu nagradu izbegava uniformisanost i daje brojne varijacije događaja na splavovima - kaže docent mr Milorad Mladenović, predsednik žirija.
Prema njegovim rečima, izgled svih nagrađenih radova orijentisan je prema postojećoj zakonskoj regulativi, odnosno, splavovi ne zaklanjaju pogled na reku i drugu stranu obale. Takođe, prvonagrađeno rešenje čak i ne predviđa da splavovi imaju zidove, osim jednog, čiji su zidovi providni, što se potpuno uklapa sa propisima koje je predvideo gradski Plan za postavljanjepolovnih objekata. Za sada, u Beogradu ne postoji ni jedan objekat poput prvonagrađenog rešenja čiji je autor arhitekta Ana Čarapić.
- Danas je u arhitekturi veoma teško napraviti nešto potpuno autentično i novo. Ipak, mislim da je prvonagradeni rad veoma autentičan, čak i lokalan, a u isto vreme savremen i novobeogradski. On čini jedan značajan otklon od konvencionalne arhitekture u Beogradu. Glavni grad se, u pozitivnom smislu, prepoznaje prevashodno kao grad dobre zabave, gostoprimstva, pa i splavova - kaže Mladenović.
On objašnjava da se žiri nije bavio time da li bi ovakvi splavovi mogli da se postave i na nekom drugom delu rečne obale Beograda, koji pripada i nekoj drugoj opštini.
- Skoncentrisali smo se prevashodno na radove koji potvrduju duh i mesto Novog Beograda. Mislim da Novobeogradski splav ne treba da bude nužno i starobeogradski splav. O tome bi trebalo da razmišljaju oni koji se bave urbanizmom u Gradu, a mi možemo da predložimo još jedan konkurs - objašnjava Mladenović.
Ovaj konkurs nije imao veze sa Optinom Novi Beograd jer, da bi Opština mogla da utiče na izgled splavova, oni bi morali da budu u njenom vlasništvu, što inače nije slučaj.
- Za izgled novobeogradskih kioska, koji su u vlasništvu opštine, raspisali smo konkurs i tako izabrali njegov izgled. Da bismo isto to uradili sa splavovima, morali bi i oni da budu opštinski. Ne sumnjam da su ideje dobre, naročito ako su ih radile arhitekte - kaže Ivana Milenković, arhitekta opštine Novi Beograd.
Nagrađeni autori
Nagrađeni autori na konkursu za novobeogradski splav su arhitekte Ana Čarapić, Davor Ereš, Jelena Mitrović i Todorović Marko. Oni su za svoje ideje dobili novčane nagrade u vrednosti od 20.000 do 100.000 dinara.
izvor BlicAutor: J. Š., M. N., S.T. | Foto: D. Goll | 29.07.2008 - 10:17
Prizor na rekama neverovatan! Prazne flaše, zgužvane limenke, papiri i plastične kese više ne plivaju rekom. A nema ih ni na obali. Čak su i napušteni splavovi prava retkost. Na sve strane se nešto sređuje, farba, doteruje. Redovni posetioci keja , dorćolskog, zemunskog i novobeogradskog su se proteklih godina toliko navikli da je reka prljava, da čak i ne primećuju da đubreta više nema.
Kad su reporteri „Blica“ krenuli u patrolu beogradskog priobalja, očekivali su da će u vodi uz splavove naći gomile đubreta, prizor koji je uobičajen za ovo doba godine. Međutim, zatekli su sasvim drugačiju situaciju i ostali zaprepašćeni činjenicom da građani koji šetaju, džogiraju ili piju piće na nekom od splavova, ove godine zaista mogu da uživaju u pogledu na čistu vodu. Ipak, svi sa kojima su usput razgovarali uporno su tvrdili da je voda prljava.
- Rekama treba više brige i pažnje. Flaše i kese koje plutaju po površini vode su jako ružan prizor, a kod teniskih terena je do pre neki dan bilo odvratno - kaže Sofija (17), koja se svakodnevno šeta po dorćolskom keju.
Od zemunske Marine „4. jul“ pa sve duž keja ka Savi splavovi su lepo uređeni, a neki čak i okićeni cvećem. Dok jedni zrače starinom, drugi odaju utisak modernog i brzog života. Manje gomilice smeća mogu se videti samo uz splavove koji se renoviraju, ali će i one uskoro nestati. Načičkani jedan do drugog splavovi sada ne ruže izgled keja jer napuštenih i zapostavljenih kućica na vodi više nema. A tako je i sa novobeogradske i dorćolske strane.
- Bilo je nekoliko akcija čišćenja priobalja u kojima su učestvovali i mnogi volonteri. Evo, proteklog vikenda smo imali akciju čišćenja Ade, a što se ostalog priobalja tiče, počelo je za Dane Dunava - priča Slobodan Stanojević, rukovodilac sektora Priobalje i zaštićena prirodna dobra „Zelenila Beograd“.
U održavanju priobalja nadležnosti se prepliću. Za jedan deo odgovaraju „Srbijavode“, drugi je vojni, treći opštinski... Travnjaci i druge uređene zelene površine, kao na dorćolskom keju, su u opisu posla „Zelenila Beograd“. Pošto su za održavanje Ratnog ostrva i zavlačenje u kanal Galijaš nabavili jedan čamac zgodan za održavanje reda na vodi, pre nekoliko meseci su našli način da svoje usluge ponude i vlasnicima splavova. Iako je cena bila simbolična, odziv je, kako kaže Stanojević, bio katastrofalan. Potražili su ih samo oni vlasnici koji i inače brinu o okruženju svog splava, dok se oni najaljkaviji nisu oglasili.
- Gde ste bili prošle godine! Da vidite na šta je obala ličila tada -uzvikuje konobar sa jednog od savskih splavova koji se predstavio kao „Džoni“
- Od kad je ovog splava, otpatke iz vode skupljamo sami. Ali to ne rade svi tako da je proteklih godina uz obalu bilo pravo smetište. Ove sezone je sve mnogo lepše. Đubreta nema pa je sve urednije i čistije, a ni kej više nije zapušten kao što je bio, dodaje on i kaže da ovakav prizor oduševljava i bilo bi dobro da, u gradu koji leži na dve reke, tako i ostane.
Keju nedostaju samo česme
Jedino što novobeogradskom, dorćolskom i zemunskom keju nedostaje su česme da Beograđani, kad upekne zvezda, mogu na brzinu da se osveže. Negde na sredini zemunskog keja, nadomak najpopularnijih splavova, stoji urušeno postolje bez slavina koje podseća da je tu nekad bila česma. Kako nezvanično saznajemo napravljena je bespravno, u sklopu objekta koji je zbog nedostatka papira uklonjen pre nekoliko godina, ali nije ni srušena do kraja, niti je neko održava.
извор Политика
„Kolos” i „Mali zmaj”
Sugrađani su, kažu, u neverici gledali napušteni savski splav „Mali zmaj” koji se u toku prošlonedeljnog nevremena otkačio od obale i počeo da udara u veliku sportsku halu na vodi „Kolos”. Na sreću, sajle popularnog plovila bile su dovoljno jake da izdrže udare nasukanog komšijskog splava, ne otkače se i puste „Kolos” ka Brankovom mostu. Beograđanima koji su to gledali bilo je još neverovatnije što se sve događalo preko puta Lučke kapetanije, a da niko nije reagovao, pa se pitaju da li iko u gradu brine o bezbednosti na rekama u ovakvim situacijama.
Preduzeće „Beogradvode”, osnovano početkom godine da brine o priobalju, još čeka rebalans budžeta kako bi dobilo novac za rad iz gradske kase. Kako je juče objasnio Vladan Luković, sekretar za inspekcijske poslove, stanje na obalama beogradskih reka biće uskoro poboljšano jer su gradske vlasti napravile plan postavljanja splavova i uslove kako oni treba da izgledaju.
– Čeka se raspisivanje konkursa za mesta na kojima će biti dozvoljeno postavljanje splavova. U delu od Železničkog mosta ka Ušću, znači i u okolini Brankovog mosta, neće biti dozvoljeno držanje splavova. Takođe, u okviru izgradnje pristana za rečni saobraćaj planirano je uklanjanje splavova sa pojedinih lokacija, a među prvima biće sklonjeni oni sa Save kod Bloka 70, gde se najpre očekuje izgradnja pristaništa za brodiće. Što se tiče splava „Mali zmaj”, koji se otkačio trebalo je da reaguje Lučka kapetanija, koja brine o bezbednosti saobraćaja na reci – naglasio je Luković.
Međutim, nadležni u Lučkoj kapetaniji ističu da bi oni bili dužni da zaustave splav da je zaplovio niz Savu, a da je do tog trenutka o njemu trebalo da brine vlasnik.
– „Kolosom” i „Malim zmajem” upravlja isti gazda. Mi brinemo o bezbednosti saobraćaja na rekama a ne na priobalju, to je posao gradskih vlasti, kojima vlasnici splavova plaćaju takse. I neka već jednom razdvoje te stvari. Oni treba da imaju brod za hitne intervencije. Mogao bi neko iz gradske vlasti da dođe kod nas, pa da porazgovaramo o stanju na rekama. Inače, naš brod je bio u pripravnosti i spremno čekao da zaustavi „Mali zmaj” ukoliko zaplovi – istakli su u Lučkoj kapetaniji.
Prema mišljenju nadležnih u ovom preduzeću potrebno je hitno, u skladu sa međunarodnim standardima, urediti situaciju na rekama koje protiču kroz glavni grad, drugačije urediti saobraćaj na njima i izmeniti domaće zakone. Bolje je, kažu, da to sami učinimo nego da nam kasnije stranci kroje zakone, jer su Dunav i Sava međunarodne reke.
Neophodno je, ističu, kao u svetu formirati lučku saobraćajnu upravu, a „Beogradvode” kada počnu da vode računa o priobalju treba da imaju odgovarajuću opremu za lepo vreme i za slučaj nepogoda.
– To gradsko preduzeće treba da brine o splavovima jer im njihovi vlasnici plaćaju takse. Pored čamaca sa velikom vučom, koji bi poslužili kada se splavovi otkače, rečnih „boksera” za vanredne situacije, potrebno je tokom zime da imaju ledolomca. Novosadska vodoprivreda zimi iznajmljuje ledolomca, a kod nas kada reka na Ušću zaledi počnu da kukaju. Problem je što i Kapetanija kuburi sa nedostatkom plovila. Imamo samo dva čamca, pa kad su nepogode zovu nas na sve strane, a mi ne znamo gde ćemo pre – ističu nadležni u Kapetaniji.
Kako su i ranije objašnjavali, sidrišta na pojedinim mestima nisu obeležena, nedostaju im „bokseri”, remorkeri koji obezbeđuju plovila u vreme nepogode, a neophodno je postavljanje kamera i radara koji bi snimali reke.
D. Jokić
[objavljeno: 15/08/2008]
Izvor: DanasKonkurs za dodelu mesta za splavove na beogradskim obalama trebao bi da bude raspisan ove jeseni. Na njemu će morati da učestvuju svi vlasnici plovnih objekata koji žele i ubuduće da ostanu na reci, dok će oni napušteni, čijim vlasnicima ne može da se uđe u trag, biti odvoženi na "groblje za olupine". Prema poslednjim, zvaničnim, podacima na beogradskim obalama ima ukupno 1.590 plovnih objekata.
Plan mesta za postavljanje plovnih objekata na beogradskim obalama usvojen je u Skupštini grada još u februaru 2007. godine, ali ni do danas se nije krenulo u njegovu realizaciju. Prema rečima gradskog arhitekte Đorđa Bobića, otklonjeni su i neki tehnički problemi, tako da je sada sve spremno za konkurs.
- Ovo će biti posao novog saziva gradske vlasti, a njegova realizacija mogla bi da počne već krajem septembra. I pred vlasnicima splavova je veliki posao, s obzirom na to da će morati da pribave obimnu dokumentaciju - kaže Bobić, naglašavajući da cilj gradske vlasti nije da splavovi nestanu, već da se uvede više reda u ovu oblast.
Ključni "papir" koji će svaki vlasnik splava morati da ima, jer će u suprotnom biti diskvalifikovan sa konkursa, jeste plovidbena dozvola, odnosno dokaz da splav ispunjava bezbednosne uslove. Da li će neki objekat dobiti ovaj dokument ili ne, odlučuje komisija u čijem sastavu rade predstavnici Kapetanije i "Jugoregistra". Kriterijumi za dobijanje dozvole su pooštreni u protekle tri-četiri godine, a tehnički pregled, koji se radi svake godine, podrazumeva kontrolu stanja trupa, stabilnosti, opreme.
Svi objekti koji budu konkurisali za mesto na beogradskim obalama moraće da budu ravnih linija, a od materijala zabranjeno je korišćenje opeke, crepa i stolarije. Splavovi će morati da budu izgrađeni od "providnih" materijala kako ništa ne bi ometalo pogled na reku. Propisana je i veličina restorana na vodi koji mogu da zauzmu maksimalno 450 kvadrata, a zatvoreni deo sme da ima do 250 kvadrata. Ovi objekti moći će da idu najviše šest metara u visinu. Ukoliko se dogodi da nekoliko vlasnika splavova konkuriše za istu lokaciju, a svi ispunjavaju propisane uslove, prednost će imati onaj koji se na datoj lokaciji već nalazi.
Zabranjene lokacije prema planu za postavljanje plovnih objekata odnose se na Staro sajmište, prostor između dva mosta, Obala Dorćola, kod Sportskog centra,
Dunavski kej, od "Jugoslavije" do "Venecije", Belo brdo, arheološki lokalitet Vinča. B. R.