Pa, naravno....treba i mesto obezbediti.Milance":3ohar3ou je napisao(la):Znaci ako budem hteo da kupim sebi jedan
udoban splav u Beogradu da se tebi obratim
Nemojte da se nervirate, beogradske splavove ne treba dirati, ali ne treba ni dozvoliti da svaka kanta moze da se postavi i "glumi" splav! One slike koje Vlada postavio (gore) pokazuje sta mislim pod ovime, a losih primera ima na zalost previse
izvor BlicVećina splavova na beogradskim rekama postavljenio je mimo propisa
Bezbedno samo 20 splavova u gradu
Autor: Lana Gedošević | 04.01.2008 - 06:00
Od oko 180 splavova-restorana, koliko ih trenutno ima u glavnom gradu, tek njih dvadesetak je tehnički ispravno, odnosno, bezbedno za boravak posetilaca. Loše projektovani i izgrađeni splavovi, postavljeni mimo propisa, upotrebne i plovidbene dozvole, najčešći su razlog zbog koga ovi objekti tonu.
Nesavesnim vlasnicima splavova ide u prilog i to što, za sada, nema rigorozne kontrole i propisa koji bi ih obavezali da svoje splavove grade prema projektu, od propisanog materijala, za određeni broj ljudi...
Splavovi na burićima
Prema rečima Branislava Roksandića, brodograđevinskog tehničara u penziji koji je bio zaposlen u "Jugoregistru", najčešći razlog zbog koga splavovi tonu je neadekvatno izgrađen objekat, loši otvori na palubama i preopterećenost.
- Splavovi se grade tako što se postavi 10-20 buradi, nanižu daske, na to se postavi neka koliba, i splav počinje da radi. Na obalama Save i Dunava trenutno, samo deset odsto splavova, zadovoljava sve potrebne kriterijume - kaže Roksandić.
Prema njegovim rečima, plovni objekti (brodovi, splavovi...) moraju da imaju propisano korito, da su sposobni za plovidbu, prema propisima spojene elemente objekta, način na koji su privezani za obalu, kao i valjano obezbeđen prilaz od obale do objekta...
- Neophodno je da onaj ko gradi splav vodi računa o teretu, odnosno, broju ljudi koje planira da ugosti. Vlasnici uglavnom o tome ne razmišljaju, već im je najveća briga kako da što više zarade - kaže Roksandić.
Rade bez dozvole
Poslednji incident dogodio se u novogodišnjoj noći na splavu "Heven" koji je, prema nezvaničnim informacijama, počeo da tone zbog preopterećenosti. Na sreću, odmah je primećeno da voda prodire u objekat, pa su gosti napustili splav na vreme.
Kako "Blic" saznaje, Lučkoj kapetaniji problem sa "Hevenom" nije bio ni prijavljen, kao i da ovaj objekat nema plovidbenu dozvolu.
Sredinom novembra 2007. godine, splav na kome se igrao mali fudbal "Rojal sport klub", usidren uz obalu kod Bloka 45, potpuno je potonuo. Razlog je, navodno, bila težina snega. Srećom, incident se dogodio dva sata posle ponoći kada na "Rojalu" nije bilo nikoga.
Da bi Lučka kapetanija razmotrila zahtev za postavljanje splava, preduzeće mora biti registrovana i da je izmirilo sve poreske obaveze.
Da li će neki objekat dobiti ovaj papir ili ne odlučuje komisija u čijem sastavu rade predstavnici Kapetanije i "Jugoregistra". Kriterijumi za dobijanje dozvole su pooštreni u protekle dve-tri godine, a tehnički pregled, koji se radi svake godine, podrazumeva kontrolu stanja trupa , stabilnosti, opreme...
Upravo će plovidbena dozvola biti jedan od uslova učešća na gradskom konkursu za dodelu mesta za splavove koji bi trebalo da bude raspisan na proleće. Bez ove dozvole zahtevi neće biti ni razmatrani, poručuju gradske vlasti.
I stručnjaci smatraju da će "u životu" ostati mali broj splavova, odnosno, samo oni koji su redovne platiše i koji su veliki novac uložili kako bi za svoje objekte obezbedili neophodnu dokumentaciju i sagradili ih po propisanim kriterijumima.
Zone zabranjene za splavove
Prema planu za postavljanje plovnih objekata u Beogradu, koji je Skupština grada usvojila pre nešto manje od godinu dana, zone gde će biti zabranjeno postavljanje splavova su: Staro sajmište (između dva mosta), obala Dorćola (kod SC "Milan Gale Muškatirović), Dunavski kej (od "Jugoslavije" do "Venecije") i Belo brdo (arheološki lokalitet Vinča).
"Groblje" splavova
Plan za postavljanje plovnih objekata u gradu predviđa i mesta na koja će se odlagati neregistrovani, neispravni i bespravno postavljeni plovni objekti. Lokacije za to su desna obala Save (od 18 do 20 kilometra) i Dunav, rukavac Tospašin kanal (od 1.153 do 1.161 kilometra).
izvor Glas javnosti
izvor BlicNa obalama se nalazi na desetine „ničijih“ plovnih objekata
O napuštenim splavovima niko ne vodi računa
Autor: Lana Gedošević | 15.01.2008 - 06:00
O napuštenim splavovima niko ne vodi računa
Duž beogradskih obala postoji na desetine napuštenih splavova o kojima godinama niko ne vodi računa. Tako će biti sve do okončanja konkursa za dodelu mesta za postavljanje plovnih objekata na teritoriji grada, koji bi trebalo da bude raspisan na proleće ove godine.
Prema poslednjim zvaničnim podacima na beogradskim obalama ima ukupno 1.590 plovnih objekata od čega je njih 64 napušteno. Među njima je najviše restorana i pristana, a njihova sudbina će biti „zapečaćena“ tek kad se konkurs raspiše, naročito ako zauzimaju lokacije koje će biti dodeljivane.
- Postojeća gradska odluka o korišćenju mesta za postavljenje plovnih objekata odnosi se na ugostiteljske objekte, a stari, napušeni splavovi i olupine nisu u nadležnosti gradske komunalne inspekcije. Tek po raspisivanju konkursa imaćemo „čistu“ situaciju, jer dok se ne dodele lokacije ne možemo da reagujemo - kaže Miodrag Joksimović, pomoćnik gradskog sekretara za inspekcijske poslove.
Na raspisivanje konkursa čeka i Vodoprivredna inspekcija.
- Mi ćemo imati svoj deo posla u realizaciji plana koji reguliše postavljanje plovnih objekata. Davaćemo saglasnost za mesta gde mogu da se prikače plovni objekti. One koji su oštećeni i napušteni, koji bi trebalo da budu uklanjani, „otpratićemo“ do lokacija za uklanjanje - kaže Sonja Simić, načelnik Vodoprivredne inspekcije.
Za uklanjanje starih i dotrajalih plovila nije nadležna ni Lučka kapetanija, koja se brine o plovnom putu i reaguje ukoliko dođe do otkačinjanja nekog splava ili plovila.
Poslednji ovakav slučaj dogodio se pre dva dana, kad je oronuli ponton, napravljen od dasaka i burića, primećen kako pluta na vodi u blizini Kalemegdana. Ponton je uklonjen sa plovnog puta i sklonjen kod Nebojšine kule, ali Lučku kapetaniju niko nije obavestio o ovom slučaju.
Kad počne sprovođenje plana o postavljanju plovnih objekata, nadležnosti ove institucije biće i premeštanje splvova sa jednog na drugo mesto. To se ne odnosi na sve objekte koji će biti odvoženi, jer neki od njih moraju da se seku na licu mesta.
Plan o postavljanju plovnih objekata na beogradskim obalama predvideo je i dve lokacije koje se mogu koristiti za odlaganje neregistrovanih, neispravnih i bespravno postavljenih plovnih objekata. To su desna obala Save (od 18 do 20 kilometra) i Dunav (rukavac Tospašin kanal).
Međutim, kako „Blic“ nezvanično saznaje, ove lokacije još uvek nisu uređene, odnosno, nisu obezbeđena mesta za vezivanje objekata koji budu doveženi ovde.
„Inventar“ na obalama
Ugostiteljski objekti 126
Marine 35
Splavovi-kućice 1.150
Pristani 190
Havarisani objekti 64
Objekti u izgradnji 23
Novo preduzeće za kontrolu
Prema nedavno usvojenom Zakonu o glavnom gradu moguće da gradske vlasti formiraju vodoprivredno preduzeće. U nadležnosti ovog preduzeća trebalo bi da budu reke i obale, tako da bi se, prema nekim najavama, izdavanjm dozvola za postavljanje splavova, kao i kontrolom bavilo ovo preduzeće. Ono bi takođe bilo zaduženo i da se napušteni splavovi uklone sa obala reka.
Zone zabranjene za splavove
- Staro sajmište, između dva mosta
- Obala Dorćola, kod Sportskog centra
- Dunavski kej, od „Jugoslavije“ do „Venecije“
- Belo brdo, arheološki lokalitet, Vinča
Zabranjene lokacije prema planu za postavljanje plovnih objekata
izvor BlicNa beogradskom priobalju nagomilalo se đubre
Smeće bode oči šetačima
Autor: Lana Gedošević | 16.01.2008 - 06:00
Gomile snega, pocrnelog od prljavštine, "začinjene" kesama i papririma na vrhu prizor su koji Beograđani mogu zateći šetajući ovih dana obalama Save i Dunava. Zimsku "idilu" dodatno kvare i plastične flaše, granje, mulj i nanosi koji su se sakupili oko nasipa i splavova, a koje danima niko ne čisti.
Iako imaju obavezu da to čine, pojedini vlasnici splavova ni ovih dana, ali ni inače, ne vode preterano računa o izgledu obala i čistoći vode oko svojih objekata. Gomile plastičnih flaša skoro da su uobičajeni prizor, a jedan od krivaca za takvu situaciju je i sneg koji, topeći se, "donosi" prljavštinu.
- Sneg se otopio, pa sada lepo možemo da vidimo koliko smo prljali obale, šetališta i samu reku. Dosta đubreta voda je sa sobom donela kako se sneg topio. Veliko čišćenje priobalja imamo svake godine na proleće kad se voda povuče, a tri puta nedeljno radimo na uklanjanju đubreta sa zelenih površina - kaže Vladimir Bogićević, tehnički direktor u JKP "Gradsko zelenilo" koje je zaduženo za čišćenje i uređenje priobalja.
Čišćenje đubreta oko objekata na vodi, pa i dela vodene površine, obaveza je njihovih vlasnika. To propisuje i gradska odluka o korišćenju mesta za postavljanje plovnih objekata po kojoj je vasnik dužan da uklanja otpatke oko objekta i nanos reke.
Iz "Zelenila Beograd" kažu da su, kad je doneta ova odluka, vlasnicima splavova ponudili da angažuju ovo preduzeće na čišćenju priobalja i akvatorije, po ceni od 10 dinara po kvadratu, ali da je bilo vrlo malo zainteresovanih.
Lepša strana šetnje pored reke je što je od početka ove godine, na Savskom i Dunavskom keju, na potezu od mosta "Gazela" do Hotela "Jugoslavija", zabranjen prilaz motornim vozilima. Međutim, bez obzira zabranu, pojedini nesavesni i bahati vozači i dalje pokušavaju da svojim četvorotočkašima dođu do same obale, a posledica toga su i razorovane zelene površine.
Krajem 2007. godine na delu obale od Ušća do "Jugoslavije" postavljena je metalna ograda dužine 1,7 kilometara i drvena u dužini od oko 500 metara. Pored ograda, na ovom potezu postavljene su i žardinjere i dve "kontrolne" rampe. Jedna se nalazi nalazi se kod Vojne ustanove u Zemunu, a druga je ispod Brankovog mosta.
- Svi vlasnici splavova dobili su informaciju o režimu ulaska još pre Nove godine. U međuvremenu su izdate i nalepnice kako bi vozila za dostavu, u propisanim terminima, mogla slobodno da ulaze. Vlasnici su se sami javljali i uzimali propusnice i do sada nismo imali većih problema - kaže Bogićević.
Prema njegovim rečima, Beograđani uglavnom ne uništavaju postavljeni inventar, ali se događaju i takvi incidenti.
- Na delu šetališta, u blizini splava "Dijalog" i "Koliba", neko svakodnevno pomera žardinjeru tešku više od tone po pet metara levo i desno. Mi je non-stop vraćamo na mesto ali ujutru, kad ekipe izađu na teren, žardinjera uvek bude pomerena. Pretpostavljam da to neko radi noću - objašnjava Bogićević.
U kućicama na "kontrolnim punktovima" već petnaestak dana radi obezbeđenje, ali ni oni nisu imali većih problema sa Beograđanima.
- Malo se bune, ali na kraju svi ipak ispoštuju propis. Za sada je sve dobro, mada, postoji mogućnost da sa lepim vremenom bude i više problema. Tada će biti daleko više ljudi koji će dolaziti u šetnju ili na neki od splavova. Verovatno će biti potrebno obezbediti i veći parking - ispričao je jedan od radnika na kontrolnoj rampi.
Prema njegovim rečima, vozila za snabdevanje dolaze u propisanim terminima, radnim danima od 9 do 13 a vikendom od 8 do 10 sati.
Izvor: Studio B
Izvor: Politika
Прошлогодишњи распоред биће измењен (Фото Д. Jевремовић)
Део сплавова, ресторана, кућица на води, марина и напуштених олупина на Сави и Дунаву требало би да буде уклоњен са приобаља у току ове године. Како би био регулисан распоред, Градска управа је донела план о местима на којима ће моћи да се поставе пловни угоститељски објекти и које ће зоне убудуће бити забрањене. У надлежности Републике остаће старање о безбедности и техничкој исправности пловила на овим рекама.
Планом је предвиђено да локације код Старог сајмишта, хотела „Југославија” и Земунског кеја, као и приобаље преко пута Савског пристаништа и Спортског центра „Милан Гале Мушкатировић” (бивши „25. мај”) буду забрањени за постављање било каквих објеката на води. Они се не смеју наћи ни 100 метара узводно и 50 метара низводно од мостова, као ни на удаљености мањој од 120 метара од рени бунара, 50 метара од цевастих бунара и 50 метара од обалних рампа. Уз то, растојање између два пловна објекта не може бити мање од 10 метара. За сва остала места расписан је конкурс, а одлуке о дозволама доноси комисија на челу са Ђорђем Бобићем, главним градским архитектом.
Према одредбама плана за постављање објеката обезбеђено је 246 потенцијалних локација. Тренутно се на рекама налази око 160 оваквих угоститељских објеката, а само 20 има уредно прибављене дозволе које се односе на техничку исправност и безбедност. Планом је предвиђено и да се обезбеди место за 39 марина на 46 потенцијалних локација, а број пристана биће сведен са 70 на 13.
Кућице на води, којих на обалама Београда има око 1.200, нису обухваћене планом. Град намерава да се изведе и чишћење обала од олупина и напуштених пловних објеката. План о уређењу приобаља требало би, према предвиђањима надлежних за воде из Градске управе, да се израђује на сваке четири године, а на конкурсу ће предност имати власници чији се сплавови дуже време налазе на одређеним локацијама.
H. Б.
[објављено: 21/01/2008.]
:kafa: Naravno, to je sad posh.. And posh sucks in Serbia..Lucifer":c9yw3nfp je napisao(la):
