Šta je novo?

Objekti na vodi, splavovi, marine...

^^
Tacno, ali investitor je "ucenjen" dobrom lokacijom. U slucaju Marine Dorcol se radi o velikom projektu nekretnina, gde investitor ocekuje ogroman profit, pa se Grad samim time "ugradio" u kalkulaciju i uslovio ceo projekat obaloutvrdom.

Da je u pitanju sama obaloutvrda sa marinom, ne verujem da bi se trenutno ijedan investitor upustio u tako veliku investiciju.
 
25. 02. 2010.| 14:29
Dunav u službi "Marine OASA" – izgradnja ekskluzivnog turističko-nautičkog centra u Grockoj počinje 2011. godine

marinaoasa_1_250210.jpg


Posle skoro pola veka od poslednje velike investicije na gročanskoj adi - izgradnje odmarašta "Investbanke", na istom mestu "nićiće" moderan turističko-nautički kompleks, vredan između 8 i 10 mil EUR. Buduća "Marina OASA", udaljena svega trideset kliometara od Beograda i smeštena na, smatraju mnogi, najlepšem delu Dunava u Srbiji, biće jedinstveni centar u našoj zemlji koji će objediniti ponudu nautičkog, sportskog, hotelskog, kongresnog i gastronomskog turizma.

Pod obroncima brestovičkih brda, na oko 2 hekatra zemljišta, biće sagrađen hotel sa aprtmanskim delom, sportski tereni i dvorane, otvoreni i zatvoreni bazeni, marina sa 50 vezova, a realizacija projekta firme "DOR Studio" i arhitekte Duška Đorđevića, trebalo bi da počne već naredne godine. Trenutno su u toku izrada neophodne urbanističke dokumenatcije koju priprema Urbanistički zavod Beograda i pregovori sa potencijalnim partnerima, najavio je za "eKapiju" Dragan Jovanović, direktor beogradskog "Appraisal Associates“, koja je investitor projekta i vlasnik bivšeg bančinog odmarališta.

Jovanović je naglasio da su interesovanje za saradnju na izgradnji "Marine OASA" već pokazali potencijalni strateški partneri, a među stranim investitorima su kompanije iz Nemačke, Austrije, Mađarske i Velike Britanije.

dragan_jovanovic_marinaoasa_240210.jpg


- Raspoloženi smo za sve vidove partnerstva, dakle manjinsko i većinsko učešće u vlasništvu budućeg centra, kao i formiranje konzorcijuma. "Appraisal Associates" u projekat inicijalno unosi vlasništvo nad nekretninom i pravo svojine, projektnu dokumentaciju i dosadašnju realizaciju - kaže Jovanović.

Prema njegovim rečima, ideja izgradnje kompleksa na Dunavu nastala je iz procene da Beogradu, ali i Srbiji, nedostaje centar koji na jednom mestu može da zadovolji ovako raznolike potrebe gostiju.

Objašnjavajući koncpet "Marine OASA", Jovanović je kazao da naša prestonica ima nekoliko desetina hotela različitog kapaciteta, kvaliteta i kategorija, koji gostima nude više 6.500 ležaja.

- Ti hoteli su uglavnom namenjeni posetiocima Beograda, ali nedostaje jedinstven turistički kompleks koji može pružiti širok dijapazon novih turističkih usluga. Takvi centri se danas grade u prirodi, izvan gradskog jezgra, sa kvalitetnim wellness i sportsko-rekreativnim sadržajima - objašnjava sagovornik "eKapije".

marinaoasa_1_240210.jpg


Jovanović kaže da je za sada za "Marinu OASA" urađen idejni projekat, a pripremaju se urbanistički akti neophodni za buduće proejktovanje i izgradnju.

- Nadamo se da ćemo zahtev za lokacijsku dozvolu predati tokom proleća 2010,godine, kada ćemo i započeti izradu glavnog projekta. Tom dinamikom, početak izgradnje možemo da predvidimo za narednu građevinsku sezonu. Projekat će se odvijati kroz tri faze. Prva bi trebalo da obuhvati izgradnju nautičkog bloka, odnosno marine i celog sportskog kompleksa. Ova faza zauzima 70% površine i oko 10% investicije. Sledeća faza bi bila izgradnja apartmana, dok je u trećoj planirana izgradnja hotela sa svim pratećim sadržajima. Izgradnja hotela sa wellness centrom stajaće oko 6 mil EUR, dok će apartmanski blok koštati oko 1,5 mil EUR.

marinaoasa_savath_240210.jpg


Bojan Popivoda iz kompanije "Savath", koja je zadužena za kompletni konsalting na projektu, kaže da će "Marina OASA" biti konkurentna svim sličnim objektima na evropskom, pa i svetskom nivou.

- Multifunkcionalne sadržaje maksimalno smo prolagodili kako domaćem tržištu, tako i internacionalnim gostima. Osim ponude u samom kompleksu razmišljali smo i o organizovanim obilascima obližnjih kultuno-istorijskih lokaliteta i izleta Dunavom do Beograda, Vinče, Viminacijuma, Golubca i Srebrnog jezera.

marinaoasa_240210.jpg

(budući hotel)

Hotelski turizam

Za pružanje hotelskih usluga smeštaja gostiju u "Marina OASA" biće izgrađen moderan objekat kapaciteta 40 dvokrevetnih soba, površine 27 do 30 kvadrata, sa velikim terasama i pogledom na Dunav i sportske terene. Njega će karakterisati savremen dizajn, funkcionalni sadržaji i kvalitetni materijali. Postojeće odmaralište će biti srušeno jer, kako kaže Jovanović, ne može se prilagoditi zamišnjenim arhitektonskim rešenjima.

- Sobe će biti na prvom i drugom spratu, dok će se u prizemlju nalaziti hotelski lobi sa recepcijom, restoranom i velikom terasom sa divnim pogledom na reku. Ispod lobija, u nivou sportskih terena, biće izgrađen wellness centar ukupne površine 1.300 m2, sa zatvorenim bazenom i đakuzi kadama, fitnes salom, saunom, tepidarijumom, salama za masaže i tretmane za relaksaciju i salonom lepote.

Osim u glavnom objektu hotela "Marina OASA", gosti će moći da prespavaju i u apartmanskom bloku koji će imati 20 dvosobnih apartmana, sa dve dvokrevetne sobe, jednom dnevnom i malom kuhinjom.

marinaoasa_3_250210.jpg

(apartmani)

- Aprtmani će biti prilagođeni dužem boravak, a razmišljamo i o prodaji tih jedinica na tržištu, po sistemu time share-a. Ta mogućnost biće posebno interesantna nautičarima čija bi plovila bila u marini. Potencijalni vlasnici bi na na raspolaganju imali sve sadržaje u hotelu, naravno po povlašćenim uslovima - objašnjava sagovornik "eKapije".

Kompanija "Appraisal Assciates" je odmaralište Investbanke preuzela kupovinom iz stečaja, februara 2009. godine. Odmaralište je, prema rečima Jovanovića, bilo u funkcionalno dobrom stanju, ali nije bilo u upotrebi.

- Banka je odmaralište poslednje tri godine pred prodaju davala u zakup AMSS-u. U kompleksu koji se prostire na 2 hektara trenutno se nalazi glavna zgrada odmarališta koja ima osam soba, restoran, tehničke prostorije i administrativni deo. Centar ima i 12 dvokrevetnih apartmana, a sve sobe su sa kupatilom. U okviru kompeksa je i sportski deo. Kompleks je sagrađen1964. godine, a jedinu rekonstrukciju posle toga imao je 90-ih godina.

marinaoasa_2_250210.jpg


Sportski turizam

"Marina OASA" imaće zatvorenu sportsku halu sa dva terena za male sportove, u okviru koje će biti dve fitnes sale i igraonica za decu. Na obali Dunava nalaziće se 4 otvorena terena za male sportove sa različitim sportskim podlogama, atletska staza sa tartan podlogom, zatim otvoreni bazen na za odrasle i dečji bazen. Bazen će se prostorati na 250 m2, a od vodenih atrakcija imaće toboganima. Zatvoreni bazen površine 180 m2 planiran je u okviru hotela, sa savremenom fitnes salom.

- Usluge sportskog turizma predviđene su za pripreme domaćih i stranih sportista i sportskih ekipa, ali i za rekreativne sportiste, sportske škole, letnje sportske kampove ili organizaciju sportskih dana za preduzeća i druge institucije. Moram da naglasim da je u blizini Grocke i veliki i kvalitetan fudbalski teren kluba "Dunavac". Jedan od aranžmana bio bi da se u kompleksu "Marina OASA" obavlja ishrana i smeštaj sportista, dok bi trenge i utakmice imali na pomentuom, ili stadionu u Smedereva .

marinaoasa_4_250210.jpg

(marina)

Nautički turizam

Za nautičke turiste biće izgrađena savremena marina na obali Dunava, sa više od 50 vezova za rečna plovila različitih veličina, od malih skutera, glisera i jahti pa sve do velikih turističkih rečnih kruzera.

"Marina OASA" će pružati nautičarima sve usluge prihvata i servisa rečnih plovila, organizaciju jesenjeg konzerviranja plovila, zimovnika i prolećne pripreme.

- Želimo smo da napravimo centar za beogradske nautičare kojih, prema procenama, ima nekoliko hiljada. Međutim, oni se vrte u uskom krugu u Beogradu - između splavova i Zemuna, jer retka su mesta van Beograda gde mogu da se usidre i imaju neki dodatni sadržaj. Dolaskom u "Marinu OASA" oni će zapravo izaći iz Beograda, a opet biti u Beogradu. Osim vezova, marina će nuditi i prateće usluge- prihvat i servisiranje plovila, zimovnik, prolećno spremanje- objašnjava Jovanović, naglašavajući da nema bojazni od izlivanja Dunava na lokaciji marine.

Zaštita od plavljenja

Stogodišnja kota Dunava je dostignuta 2006. godine i tada je sadašnji plato bio popljavljen, a 50 metara prostora najbližeg vodi se nalazio u vodi.

- Zato smo, radi predostrožnosti, planirali plato viši za dodatnih 90 santimetara, tako da će to biti kvota koja nikada više neće biti ugrožena.

Kongresni turizam

Kompleks na gročanskoj adi imaće kongresni centar u prizemlju i na prvom spratu hotela, ukupne površine 800 m2. Centar će biti funkcionalno namešten i opremljen svom potrebnom tehnikom i rekvizitima neophodnim za udoban boravak i miran rad učesnika.

- Usluge kongresnog turizma moći će da kosrite preduzeća, banke, razna poslovna i privredna udruženja. On će biti odlično mesto za simpozijume, sastanke i seminare

Gastronomija

Gastronomski blok turističko-nautičkog centra "Marina OASA" činiće dva restorana i to - glavni hotelski restoran kapaciteta 170 mesta, koji se nalazi pored lobija u prizemlju hotela i sezonski restoran na obali Dunava pored otvorenog bazena.

Restorani će biti savremeno opremljeni i izvedeni u skladu sa HACCP standardima.

Osim za nautičke, sportske, kongresne i druge turiste i goste "Marina OASA", restorani će biti pogodni za organizaciju poslovnih i porodičnih ručkova, koktela i drugih manifestacija.

Alternativni izvori energije

"Marina OASA" ima potencijal za iskorišćavanje obnovljivih izvora energije i to solarne i geotermalne.

- Solarnu energiju dobijali bismo iz ćelija na krovu sportske hale ukupne površine oko 1.500 m2. To bi obezbedilo podno grejanje u hali i wellness centru hotela Takođe, imamo dozvolu Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja za istraživanje geotermalne bušotine na dubini od 410 m. Ta bušotina bi, prema sadašnjoj projekciji, trebalo da daje vodu temperature 32 stepena i 6 litara u sekundi. Ta količina bi bilo dovoljno za rad toplotnih pumpi i zagrevanje celog kompleksa.

marinaoasa_postojeca_250210.jpg

(stanje, 2010)

Malo geografije i istorije

Buduća "Marina OASA" je od centra Beograda do isključenja za Vrčin udaljena 20 kilometara, odakle do Grocke ima još 7 kilometara, a do same Ade tri.

- U toku je izrada projekta za proširenje i rekonstrukciju puta Vrčin- Grocka. Zemljani radovi su završeni, a prema planiovima Grada biće urađena kvalitetna saobraćajnica. Za sada je do Ade potrebno 30 minuta vožje, a posle najavljenih radova to vreme će biti smanjeno na 20.

Područjem opštine Grocka, osim Dunava kao najveće i najvažnije evropske rečne saobraćajnice, prolaze dve važne putne arterije: autoput Beograd-Niš i magistralni put koji povezuje Beograd sa Smederevom i drugim gradovima istočne Srbije.

Najstarije jezgro Grocke danas je deo nekadašnjeg Carigradskog druma, uz koji se i formiralo prvo naselje. U Grockoj danas živi oko 10.000 stanovnika, dok opšinu Grocka, koju sačinjava 15 mesta, naseljava više od 75.000 žitelja.

Prostor teritorije Grocke oduvek je bio izuzetno pogodan za naseljavanje. Pored najveće evropske reke, sa plodnom ravnicom i bogatim zaleđem, formirana su prva neolitska naselja, koja danas čine jedno od najznačajnijih arheoloških nalazišta u Evropi. Kultura praistorijskog čoveka, koja je nastala na ovom prostoru u doba srednjeg i poznog neolita dobila je naziv "Vinčanska kultura".

Pejzaž Grocke čini spoj Panonske nizije, velike reke i šumadijskih brda. Uz pomoć povoljnih vetrova i plodnog zemljišta, lokacija teritorije Grocke omogućava idealne uslove za voćarstvo i vinogradarstvo. Zbog nepregledenih plantaža voća i vinograda na blago talasastom zemljištu, Grocku su mnogi nazivali "malom Kalifornijom".

T.S.
Izvor: E Kapija
 
Плутајући хаос сели се из приобаља

Идуће године требало би да буде реализован план о уређењу престоничких обала, на шта се чекало пет година, а власници пловила моћи ће да добију нове локације на конкурсу који ће расписати Градска управа

bgd08dzabran.jpg


Плутајући хаос и неред који на рекама већ годинама стварају низови начичканих, често зарђалих, пловила без икаквих дозвола и потврда о техничкој исправности требало би да буде рашчишћен коначно у току 2011. Како за „Политику” каже Жељко Ожеговић, председник комисије за доношење одлуке о постављању пловних објеката, до следећег пролећа сви они чија се имовина налази на води моћи ће да конкуришу за доделу локација у приобаљу Саве и Дунава, када оно буде преуређено. Места за пристане и сидрење биће распоређена према плану који је усвојен још 2005, али се на реализацију чекало до овог лета.

– Одлуку о постављању Скупштина града требало би да усвоји у септембру, после чега ћемо одмах расписати конкурс. За доделу нових сидришта биће формирана посебна комисија коју ће именовати градоначелник Драган Ђилас. У међувремену, инспекција ће наложити власницима бродова, сплавова, марина и других објеката на рекама да уклањају своја пловила, као што се то већ ради на Савском пристаништу – објашњава Ожеговић.

Нова места за везове у идућој сезони моћи ће да добију искључиво они који буду приложили сву неопходну документацију. Посебно ће бити вреднована техничка исправност, како се не би догађало да неки сплав под теретом гостију потоне у воду, откачи се и удари у неко друго пловило, или постане напуштена олупина која само заузима простор, што сада није редак призор. Трошкове уклањања сносиће сами власници, а у случају да не ангажују фирму која ће преселити њихове лађе, то ће учинити град који ће им накнадно доставити рачун.

Према подацима ЈВП „Београдводе” из маја ове године, на рекама у ужем делу престонице – не рачунајући мање чамце и јахте – сплавови, марине, кућице, привредна пловила и пристани заузимају укупно 304 локације, од чега је 110 намењено угоститељству. Највећи број заузетих места, чак 151, налази се на левој обали Саве од ушћа до насеља „Др Иван Рибар”. На десној страни ове реке до моста на Ади Циганлији запоседнута су 44 „плаца на води”, а на десној обали Дунава од клуба „Радецки” у Земуну до Аде Хује 109.

– Према плану о постављању пловних објеката на београдским рекама из 2005. године, неки од ових потеза биће потпуно забрањени за сидрење и пристајање. Због безбедности, 100 метара узводно и 50 метара низводно од мостова на обалама неће бити дозвољено постављање пловила. Слично је и у близини других инфраструктурних објеката – подсећају у „Београдводама”.

Није тајна да још веће безвлашће у приобаљу влада на периферији, где се и налазе „гробља” бродова и већина напуштених олупина. Према плану, једна од локација за одлагање „посмртних остатака” лађа, чамаца и сплавова је и приобаље Саве у близини Умке. Ово место већ је делимично покривено кородиралим труповима шлепова. Слично је и код насеља Говеђи брод узводно од Земуна. Број одбачених „кршева” на води немогуће је утврдити.

За сада, од свих угоститељских објеката на престоничким обалама уредно је регистровано свега 16. Без обзира што остали немају сву документацију, у градски буџет уредно уплаћују комуналну таксу за коришћење акваторија. За разлику од колега чија су пловила легална, нико их, међутим, не пита да ли обављају техничке прегледе у Лучкој капетанији и Југословенском регистру бродова.

Дискутабилно је и да ли власници који немају све папире редовно измирују обавезе за порез. Уколико би све дажбине регулисали по закону, за просечан сплав од 200 квадрата годишње би требало да издвоје око 15.000 евра. Велико је питање и да ли би сви ови објекти могли да прођу контроле исправности, а према незваничним информацијама, на овом тесту могло би да падне између 20 и 40 одсто плутајућих ресторана и диско клубова.

Дуго најављивана реализација плана из 2005. године кренула је од Савског пристаништа одакле је већ исељено неколико бродова, сплавова и марина. Јавност је усталасало премештање пристана туристичке лађе „Сирона” чији власници тврде да редовно плаћају трошкове за коришћење овог простора и да им није остављен довољан временски рок да се иселе. Представници града узвраћају аргументом да предузећу „Редвуд”, у чијем је поседу ово пловило, никада нису издали документ којим се потврђује право на постављање било каквог пловног објекта поред Бранковог моста. Која год од ове две стране да је у праву, питање је како ће остали угоститељи реаговати када на њихову адресу стигне налог да се евакуишу и да ли ће град до наредне сезоне најзад успети у својим намерама да обале Саве и Дунава доведе у ред.

Никола Белић

-----------------------------------------------------------

Паркинг на крову „Бетон хале”

Равни кров „Бетон хале” на Савском пристаништу биће до краја године претворен у јавно паркиралиште које ће угоститељској области донети 250 нових паркинг места. У ЈКП „Паркинг сервис” наводе да ће изградња кровног паркинга пресудно утицати на растерећење саобраћаја уз обалу Саве, као и да је овај пројекат наставак отварања престонице ка рекама.

– Раван кров „Бетон хале” не само да ничему не служи, већ се и закупци доњих магацина буне да им стално прокишњава. Адаптацијом конструкције и изградњом паркиралишта спојићемо лепо и корисно. Паркинг је само део онога што се у граду планира за Савско пристаниште, а разговора се и о увођењу пешачких зона – кажу у „Паркинг сервису”.

Идејно решење је завршено, а пројектни биро овог предузећа увелико ради на детаљима главног извођачког пројекта. Према првобитном инжењерском плану, било је неопходно ојачати кровну конструкцију хале, али је већ на провери носивости установљено да плоча задовољава све услове оптерећења. У „Паркинг сервису” додају да је у међувремену урађена и комплетна техничка документација за отварање нових саобраћајних токова.

– У паркиралиште ће се улазити из Карађорђеве улице, а излаз ће бити у Доњоградском булевару – кажу у овом предузећу и додају да ће извођач радова бити одабран по завршетку конкурсног поступка, а рок за изградњу је децембар.
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Plutajuci-haos-seli-se-iz-priobalja.sr.html

konačno da će se nešto uraditi po ovom planu, jedino mi je iskreno malo žao što će oko brankovog mosta biti zabranjeno postavljanje splavova, pošto se odatle pruža ubedljivo najlepši pogled sa reka na tvrđavu, sabornu crkvu i ostalo
 
zaffa":xd26mmd2 je napisao(la):
konačno da će se nešto uraditi po ovom planu, jedino mi je iskreno malo žao što će oko brankovog mosta biti zabranjeno postavljanje splavova, pošto se odatle pruža ubedljivo najlepši pogled sa reka na tvrđavu, sabornu crkvu i ostalo
Vidim ovu kartu, ali mislim da sam pre neki dan u štampi video sličnu mapu i po njoj je na novobeogradkoj obali od Brankovog mosta do Ušća dozvoljeno postavljanje splavova, da je to kao neka ekskluzivna zona.

Voleo bih da vidim kako i će da uklone "Kolos", "Mali zmaj" i onaj treći splav ispred Starog sajmišta. I sada je na snazi propis po kojem na tom delu obale ne sme da bude splavova, pa - ništa.

Bilo bi bolje da umeto groblja brodova organizuju rezalište kako bi se čelik ponovo iskoristio i reke oslobodile od zarđalih olupina, ali to mnogo više košta od prostog gomilanja na deponiji.
 
Ne slažem se, mislim da bi bilo najlepše da se ti brodovi obnove i iskoriste, ako ne za plovidbu, onda bar za umetničke prostore, instalacije, izložbe. Od njih se može napraviti vrlo interesantan kulturni prostor, uz vrlo malo truda!
 
Sta ce se promeniti, ako se uklone jedni i postave drugi splavovi, mozda veci i lepsi, da zaklone i ono malo pogleda na reke.

Milose, brodova je daleko manje od splavova koji tesko da zavredjuju da budu umetnicki prostori, njihov doprinos kulturi gledamo vec 10 godina, samo je pitanje kada ce biti dodela odlikovanja zasluznima.
 
@metropolitan
Ja uopšte nisam govorio o splavovima, već samo o brodovima kojih ima poprilično, a nastavljao sam se na poslednju reljinu rečenicu u kojoj on predlaže da se brodovi iseku.

Splavove i ja nešto posebno ne volim, mislim da im je mesto u perifernijim delovima obale...
 
Zabranio bih splavove u centru,stvarno je idiotski da ima ijedan splav od gazele do usca save u dunav.Evo danasnjeg clanka...

Kabina jedini dom
M. POPOVIĆ | 15. avgust 2010. 21:30 | Komentara: 0
Beograđanin Željko Babić već deset godina živi u napuštenom brodu na Savi. Napravio i bašticu na palubi. Najveći problem poplave



SRODNE VESTI

Groblje olupina pod prozorom
Šle pe ri sa mo auto pu tem
Rampa robi iz Srbije
BRDO napuštenih brodova, đubre i sivi zidovi obližnje fabrike koje pluta rekom uobičajena je slika na pristaništu između "Gazele" i Železničkog mosta. Željko Babić, kome je dom kabina jednog od "penzionisanih" šlepova pobrinuo se da taj prizor izgleda makar malo lepše.

Među gomilom "gvožđurije" nazire se mala "kao za izložbu" doterana terasa sa šarenim suncobranom i bašta na palubi jednog od brodova, sa tek procvetalim muškatlama.
DOBAR KOMŠIJA
PREMA priči radnika sa pristaništa, Željko je omiljeni "komšija".
- Dobar je to čovek, rad je da pomogne - priča nam jedan od njih. - Svi ga ovde poznaju, a uvek je vedar i nasmejan, bez obzira na teške uslove u kojima živi. Nikada se ne žali, a za šalu je vazda spreman.

- Ovde, u svojih par kvadrata imam sve što mi je za život dovoljno - objašnjava ovaj Željko. - Imam vodu, struju, malu kuhinju, dušek za spavanje, čak sam i kuhinju napravio.

Ovaj pedestogodišnjak svoju kućicu na vodi dobio je od preduzeća "PIM" pre deset godina. Nije uspeo da obezbedi stambeno pitanje. Živeo je kao podstanar, po tuđim stanovima.

- Imam svoj krov nad glavom, ne moram stalno da se seljakam i to mi je bitno - objašnjava Željko. - Znam da ovde nisu savršeni uslovi, ali sasvim mi je dovoljno za normalan život. Udesio sam ovu starudiju "po svojoj meri" i stvorio dom.

Najvećih problema Željko ima kada je kišan period, pa se Sava podigne.

- Nezgodno mi je jedino kada krenu poplave, kao što je to bio slučaj ove godine - objašnjava Željko. - Voda je toliko nadošla, da je moja "kućica" plutala po keju. Jedva sam prelazio na obalu. Najteže je, ipak, bilo pre četiri godine, kada je malo falilo da šlep potone u reku.

Osim poplava, ovaj vedri čovek ima problema i sa đubretom koje voda svakodnevno donosi. Gomila kesa, plastičnih flaša, pa čak i bačen kućni nameštaj koji pluta vodom uobičajena je slika oko Željkovog broda.

- Potrudio sam se da lepo sredim svoj dom, međutim, ono što kvari sliku je gomila smeća oko šlepa koga svakog dana, čini mi se ima sve više - žali se Željko. - Zajedno sa radnicima brodogradilišta svakodnevno čistim otpatke, ali voda stalno donosi još. Osim neprijatnog mirisa i ružnog izgleda, bojim se da ne navučem i neku zarazu. Nikako ne mogu da shvatim kako su ljudi tako nemarni prema prirodi od koje žive.

Željko je bivši metalostrugar, a sada zarađuje za život radeći kao čuvar na gradilištima.

- Nemam stalno zaposlenje, već radim sezonske poslove - nastavlja priču Željko. - Porodicu nemam, živim sam, pa mi je ovoliko koliko zaradim dovoljno. Osim toga, ja sam skroman čovek i ne treba mi puno. Nije sve u novcu, velikim kućama i komforu. Radujem se malim stvarima. Zdravlje me odlično služi, a to mi je najbitnije. Za ostalo ću lako.

http://novosti.rs/vesti/beograd.74.html:296398-Kabina-jedini-dom

Nemam nista protiv coveka i njegovog brodica,ali ne sme mu se nalaziti tu brodic,nadam se da se nece buniti kada mu budu pomerali brodic,izgleda kao dobar covek.
 
jovanovm":2qs8qqvc je napisao(la):
@metropolitan
Ja uopšte nisam govorio o splavovima, već samo o brodovima kojih ima poprilično, a nastavljao sam se na poslednju reljinu rečenicu u kojoj on predlaže da se brodovi iseku.
Da objasnim - postoji jedan prilično dugačak spisak rečnih brodova koji su pod zaštitom države (da, da, znam, nemoj samo država Srbija da nešto štiti...) i ti brodovi će, nadam se zaista bisi sačuvani i možda jedog dana biti rekonstruisani. barem za izlaganje.
Onako iz glave, na tom spisku su
- "Župa" - parobrod koji rđa između Brankovog i Tramvajskog mosta pored MUP ovog pristana, brod duge i burne istorije, promenio mnogo vlasnika i namena - čake je i bombardovao Beograd 1914 i 1915.
- "Krajina" (pre rata "Dragor"), jahta Karađorđevića, rekonstruisana a onda se jedne noći zapalila...sad pluta kod Gazele
- monitor "Sava", ili bolje reći ono što je ostalo od njega, burna istorija, 4-5 mornarica ga je koristilo u 2 svetska rata, danas rđa u Novom Sadu
itd, itd...ja znam za ova tri onako napamet.


Duž obala Save i Dunava ima gomila drugih napuštenih brodova koji nemaju ama nikakvu vrednost sem kao izvor sirovine (dobro, osim za konstruktore i za brodare koji su plovili njima). Toga ima mnogo i stvarno ne vidim šta može sa tom nini flotom da se uradi, sem da se iseče i pretopi za nešto korisno.
 
Obično podržavam svaki vid reciklaže, ali par stvari mi pada na pamet:
- ako se krene u takvu akciju, može se desiti da neki brodovi naprasno izgube zaštitu države ili tako slučajno da završe u peći (i neko za to da uzme proviziju)
- generalno smatram da su plovila jedno kulturno bogatstvo, te da postoji način da se ona osposobe/rekonstruišu i iskoriste za ono što sam gore napomenuo. Samo šetajući se Savom od Pristaništa do Ade, čovek može da nađe desetine velikih brodova koji su u očajnom stanju, vlasništvo JRB, a mogli bi da se iskoriste za mnogo šta. Moguće je čak i prodati ih vlasnicima ukoliko predstave projekat i obavežu se da će renovirati brod i održavati putničke/turističke linije ili ih koristiti za druge svrhe. Mogu se pokloniti organizacijama kao što je Aqua et Archaeologia koje se bave očuvanjem naše podvodne kulturne baštine ....

Ima svakakvih varijanti pre pretapanja, samo to. Čak i za male čamčiće - ja bih se prvi prijavio da renoviram jedan, jer je to mnogo jeftinije nego kupiti novi čamac.
 
Па не можемо због претпоставке да би "неко" могао "избрисати заштиту државе" трпети стотине хиљада тона отпада који полако труне на београдским обалама. Реља је лепо рекао предложио да се одвуче и претопи оно што реално представља отпад. А ако има заинтересованих за реконструкцију, они и сада могу да се понуде. Нико их не спречава.
 
Što se starih brodova tiče ja mislim veća opasnost preti od propadanja nego od rezanja. Svi oni još uvek imaju vlasnike, ali - nema se para.

Ja bih voleo da se na samom Ušću, na samom kraju donjeg šetališta na NBG obali ukloni svo ono divlje drveće izniklo iz nanosa.

rtgrrttr.jpg


Najlepši pogled na tvrđavu više ne postoji zbog nemara i zapuštenosti obale.
Kakvi "skajlajnovi" Beograda, ovo je idealni pogled za slikare i studente, vrhunska pozadina za turiste i za skolske ekskurzije da se slikaju, za zaljubljene parove....To je pogled na jedini pravi SIMBOL koji imamo - Pobednika, to je u stvari i pogled od kojeg je nastao i grb Beograda.

I sakriven je zato što je dozvoljeno da divlje drveće decenijama džiklja iz Save!!!! A one platane su ekspresno posekli!!!!
 
Mnogo vise od drveca pogled je ometan necim drugim, a na jednom od najlepsih vidikovaca prema uscu nalazi se , parking. Inace izmedju pomenutog sumarka na obali nalazi se razmak od desetak metara odakle je zaista prelep pogled na tvrdjavu, ali ipak mislim da gledajuci i sa tvrdjave ta stabla vise obogacuju nego sto ruze Usce, jer drvo cini plemenitijim svako mesto gde se nadje, a van ovog ima puno mesta sa lepim pogledom, ali gde pogled narusavaju neki proizvodi ljudskih ruku.

@Jovanovm , skoro ceo tekst je govorio o splavovima, a tvoje prve dve reci su bile, Ne slazem se, otud ova zabuna, ali slazem se da brodove treba korisno iskoristiti i upotrebiti za muzejsku zbirku postavljenu u nekom rukavcu nasih reka.
 
meni je na tom delu usca, od drveca, mnogo veci problem (koji sam samo tu primetio, ili je tu najjachi) - veoma cest neopisivi smrad kanalizacije. Pretpostavljam da se radi o ispustima lokalnih splavova. U svakom slucaju cesto mi boravak tamo presedne zbog smrada
 
Do 2021. novo ostrvo na Dunavu



Početkom izgradnje mosta Zemun - Borča, zemljište na levoj obali Dunava postaće veoma atraktivno i lako dostupno. U Urbanističkom zavodu već postoji studija „Čaplja“, koja predviđa formiranje nove ekološko rekreativne zone, veličine oko 580 hektara (kao dve Ade Ciganlije) koja bi se nalazila između Pančevačkog i novog, „kineskog“, mosta, tačno preko puta Velikog ratnog ostrva.



Ova Studija, koju je radio Univerzitet u Firenci, samo je uvod u planski dokument sa čijom izradom se, prema rečima stručnjaka, mora krenuti što pre. U protivnom, može se desiti da izgradnjom mosta nastane pritisak da se područje zelene površine promeni u stambeno poslovnu zonu.

Ideja je da se tu uredi ekološka oaza, da se napravi neka vrsta zdravog turizma. Od betona se ne bi gradilo ništa, sve bi bilo od prirodnih materijala, u samom centru grada i bili bismo jedinstveni u svetu. Izuzetno je važno da se sa izradom plana krene što pre. Postoji osnov i treba iskoristiti potencijal za izgradnju nove Ade Ciganlije. Na ovom terenu su evidentirane mnoge vrsta ptica i izuzetno retke ribe koje se mreste u ovom području.

Generalnim planom Beograda 2021, previđeno je novo ostrvo na Dunavu, koje bi se dobilo izgradnjom velikog kanala između Pančevačkog mosta i novog mosta Zemun - Borča. Na prostoru od 582 hektara, uz maksimalnu zaštitu svih prirodnih dragocenosti, pažljivo je osmišljena buduća gradnja turističko-sportskih objekata.

Svaki deo prirode treba maksimalno sačuvati, bez gradnje tržnih centara, hala ili nekih velikih stambenih kompleksa. Pre svega, ovo treba da bude rekreaciona zona, u kojoj ćemo pokrenuti ekološki turizam - smatraju arhitekti koji radili na izradi Studije.

Ovde će biti formirano rečno ostrvo sa mešovitim predelima šume, malim kanalima, jezercima, barama i rukavcima. Na ostrvo će pristup imati pešaci, biciklisti, specijalna vozila za interni grupni prevoz, kao i plovila na vesla i jedra. Čamci sa motorom i druga motorna vozila moćiće da pristupaju samo u određeno vreme, pod određenim uslovima.

Takođe, planirana je i izgradnja saobraćajnice koja bi obezbedila vezu sa Zrenjaninskim putem i budućim „kineskim mostom“, a na tom području predviđeno je i pristanište za putničke brodove, jahte i čamce.

Bogati sadržaji

Na novo ostrvo stizaće se sa vode i sa kopna. Tu će se nalaziti „turistička sela“ sa malim lukama, zabavni i sportski punktovi sa smeštajnim jedinicama, sale za fitnes i treninge, veliki broj otvorenih terena, trgovi, marine, sale za kulturne priredbe i drugi aktivni, edukativni i zabavni sadržaji. „Čaplja“ će imati i dva unutrašnja jezera za aktivnosti nalik onima na Adi Ciganliji. Uz obalu Dunava će, na povišenim kotama, biti formirani na stotine metara dugački uređeni bazeni, plaže za veliki broj kupača.

Samo da se sale za treninge ne pretvore u balone,trgovi u parkinge,marine u plutajuci otpad a za sale za kulturne priredbe da na kraju ne bude para i na konju smo.
 
Beograd je slučajno na rekama

Da ga se neko izistinski osvestio da imamo dve tekuće lepote-grad bi nam drugačije izgledao jer bi namerno "zadržali" reke u svojoj blizini.
Ovako, beogradske reke su veliki problem jer grad i većina stanovništva malo čine da voda i obala budu mesto za relaksaciju.

Ovih dana se očekuje peticija kojom bi se zapravo Dunav i Sava izmestili iz Beograda.

Koji će nam đavo?!
One su tu slučajno, ne zbog nas.

Sada su nam problematične reke i trošak : valja odžavati Gazelu, Brankov most, čak se i zida jedan novi ili su izvor problema jer se uz obale uvek spontano stvori „nehigijensko naselje“ ili deponija koje valja s mukom rasturiti. Zar nam ne bi bilo lakše bez njih, doduše, imaju li one i svoju pravu „namenu“?!

Reka nam služi da se u nju baci đubre, otvori kanalizacioni ispust, da se oko nje množe komarci, smrdljivi rukavci da nas pošteno okade tako da za sva vremena zapamtimo taj „miris“ (da nam posle ne bude žao kad ih izmestimo), zapuštene obale-pogotovu kad da se uz nju prikači olupina prastarog broda.

Skoro svaka gradska vlada ima jedan impozantan projekat koji „će iskoristiti reke“ i nijedna nije odmakla dalje od pompezne najave. Znači, od svega najavljivanog nema ništa, još jedan dokaz da ih se treba rešti. Nek’ one drugima teku, dosta kuburimo sa njima.

Rečne obale u Beogradu samo manjem broju stanovnika služe za autentično uživanje. Najiskorišćeniji deo obale je poslednjih pola godine zamro : radi se o uskom pojasu obale Save uz nekadašnje divlje naselje ispod Gazele (tamo su se ljudi kupali, uživali, prali veš, đubre nisu bacali jer su ga držali ispod prozora „svojih kuća“) koji je sada nenaseljen.
Nekima je to i posao (svaka čast alasima, ali ne pišem o njima) jer se u luci po 4-5 godina renovira po jedan kljakavi brodić.
Ponosno se hvalimo Sironom koja tu i tamo isplovljava ko da je prekookeanski kruzer. Ima nekoliko novih kafića (i još po nešto uz samu luku), ali tamo nije mesto običnom čoveku jer je praskupo.

Obale su verne šetačima, rekretativcima, biciklistima i pecarošima-one ih zahvalno prime i udahnu im snagu.
Oni bi mogli da prekinu zdrav život i udahnu život bolnicama.

Napolje, reke napolje...
http://vukajlija.com/beograd-je-slucajno-na-rekama/200716
 
UVOĐENJE REDA NA OBALAMA BEOGRADSKIH REKA PRIORITET
NOV PLAN ZA UREĐENJE PRIOBALJA ZA TRI MESECA


Ponedeljak, 27. Septembar, 2010.| Autor: Agencija TANJUG


BEOGRAD - U Odluci o postavljanju plovnih objekata na delu obale i vodenog prostora na teritoriji Beograda, koja je usvojena na sednici Gradske skupštine, prvi put se pojavljuju ekološki i bezbednosni standardi, insistira se na projektima plovnih objekata, saglasnostima javnih preduzeća i registraciji.

"Pošto je priobalje zaštitni znak Beograda i bezmalo centar zabavnih i kulturnih sadržaja, cilj je da se uredi sa svih aspekata. U roku od tri meseca očekuje nas nov plan u skladu sa ovom odlukom, na osnovu kojih će se potom raspisati javni konkurs za dobijanje lokacija", istakao je gradski arhitekta Dejan Vasović, objavio je Beoinfo.

On je naglasio da odlučnost vlasti da se uredi priobalje Save i Dunava, kako konkretnim akcijama tako i novim planskim dokumentima i odlukama, nikad nije bila veća. Vasović je ukazao da je uvođenje reda na obalama beogradskih reka prioritetan, ali i nužan zadatak, jer je ovo veliko bogatstvo glavnog grada dugo bilo zapostavljeno, nadležnosti su se preplitale, što su nesavesni građani često koristili za lični interes, a rezultat je bezmalo haos na gradskim obalama, pa je prirodni, kulturni i turistički potencijal znatno umanjen.

Prelaskom "Beton hale" u nadležnost grada dobijen je značajan prostor obale koji je vapio za sređivanjem. Od oko 500 metara, koliko iznosi deo obale od bedema do Brankovog mosta, "Beton hala" se prostire na 300 metara. S obzirom na to da ona ima ravan krov, kao odlično rešenje pokazala se izgradnja posebnog parkirališta na njemu. Projektom "Parking servisa" predviđeno je da se na parkiralište ulazi iz Karađorđeve ulice, a da izlaz bude na Donjogradski bulevar. Kapacitet parkirališta bi bio oko 250 mesta sa kontrolisanim ulaskom i izlaskom vozila. Uporedo sa realizacijom tog projekta, sređivaće se ostali delovi "Beton hale", najpre osvetljenje, a za sledeću godinu planirana je revitalizacija fasade, najavio je Vasović.

http://www.kurir-info.rs/beograd/nov-plan-za-uredjenje-priobalja-za-tri-meseca-51873.php
omg
:bash:
 
Da,240 mesta ako sam dobro razumeo...I pominju donjogradski bulevar da bude izlaz a ulaz iz karadjordjeve.Donjogradski je verovatno ono cudo izmedju hale i save gde svi parkiraju kola na stazi za bickle
 
parking na krovu beton hale => odlichan prvi utisak o Beogradu za svakog ko dodje brodom ovde

Zar nije bio plan da se u Beton hali stavi neki Muzej Sporta? i malo se ta odluka kosi sa skupocom i fazonom onih lokala u beton hali. Ne placa mi se kafa 250 dinara dok iznad mene bruji neki dizelash :)
 
Ako sam dobro razumeo, do beton hale će ići neka vrsta pasarele - pešačkog mosta od Kališa. U tom kontekstu, možda ovo i nije loše rešenje - parkiraš se tamo i pešaka po gradu.
 
Ово је привремено решење. Зашто би расписали онда међународни конкурс?
 
Vrh