Šta je novo?
Od:
Filteri

Obilaznica oko Beograda - [ Autoput ]

Vučić je rekao da smo prva zemlja u Evropi koja je uzela od Kine kredit u juanima i da je to dobro za Srbiju jer se na taj način neće povećati javni dug Srbije. E sada u čemu je fora, ne znam. Najbolje neka objasni neki ekonomista, ako imamo takvog člana ovde na forumu.
 
Ako pozajmis od nekoga 100 eura ili 12000 dinara koja je razlika?
 
Aj ja sam kao ekonomista, pa da iznesem svoje shvatanje, iako nisam radio ove poslove, tj u NBS, vladi I slicno da bi iz prvw ruke video.
Recimo uđe 1000 juana. Oni se ostave sa strane, a u toj vrednosti se odstampa npr 15000 dinara kojima se placaju izvođači obilaznice. Kad se Kinezima sutra vraća dug vraćaju se ti juani ostavljeni sa strane plus kamata. Ako neće inflaciju država mora tada obrnuto nego na početku - da povlači I poništava onih 15.000 din. Dakle nema problema sa vracanjem duga u juanima zar ne?
Kod kredita u dolarima I evrima je drukčije jer se oni koriste za druga međunarodna plaćanja uvoz, izvoz, nafta, gas... ne samo vracanje kredita u njima. Pa ako je uvoz veći od izvoza onda se te devize odlivaju. A kako da dođeš ponovo do njih da bi vratio kredit u njima? Prodajom svoje robe za te valute u inostranstvu, tj izvozom ili da MMF ti pozajmi te valute. Prirodni mehanizam je da ako je uvoz veci od izvoza onda traznja za stranim valutama kojima se placa uvoz, raste, pa raste njihova cena sto dovodi do pada traznje I uvoza, uvoz se smanjuje (a izvoz povecava jer roba izrazena u dinarima biva jeftinija u inostranstvu jer cena dinara u odnosu na tu valutu pada, npr bilo je 100din za 1 evro , a sad je 200 dinara za 1 evro pa je Milka pre u Srbiji kostala 100, a sada skupo 200 din, a Najlepse zelje u EU 1 evro a sad jeftino 0,5 evra) pa dolazi do ravnoteze u spoljnoj trgovini.
Poenta je razumeti razliku da kada se mi zaduzimo moramo nekako da nadjemo te pare da vratimo dug, dok za drzavu vaze druga pravila, ona prosto moze da nastampa pare I vrati dug. To placamo svi mi kroz rast cena svih proizvoda tj inflaciju.
 
Zanimljivo je to što ako se dobro sećam prošle godine je bila vest da se vrši pritisak na Kinu da se njihova valuta pozicionira sa pravom vrednošću na svetskoj berzi, jer svi pokazatelji su da Juan vredi više nego što je zvanično, naravno to Kinezima ne odgovara jer bi to značilo da im je radna snaga skuplja i da bi neke velike firme počele da odlaze iz Kine, jer im radna snaga više nije jeftina.
Nisam siguran ali mislim da su oni posle ili naštampali još para ili nešto drugo uradili pa se vrednost Juana nije nešto mnogo promenila.
E sad ako je na primer 1000 Juana = 10 evra a posle 1000 Juana vredi 50 Evra, mislim da bi nam izgradnja te obilaznice bila jakooo skupa.

Zaduženje je zaduženje ako ja 10 rici dugujem 1000 dinara ne mogu da kažem da 9 rici dugujem 800 din jer onom 10-tom dugujem 2 dolara ...

Sve se na kraju svodi na politiku, a ko će da plati to znamo i sami ...
 
Да, под условом да је америчка теорија о великој потцењености јуана тачна, државама које се задужују у кинеској валути могло би да се деси исто што и грађанима који су узели кредите у швајцарским францима.

Али... Кинези упорно тврде да та теорија - није тачна. Ево, из потпуно свежег личног искуства: велики кинески градови су изузетно скупи, a просечна плата у Пекингу превазилази 1.100 евра (упознат сам са случајем нашег човека који учи Кинезе енглески и који зарађује више од 4.000 евра месечно , а гарсоњеру на далекој периферији - сат вожње метроом - плаћа 450 евра), па сам и ја стекао утисак да је прича о потцењености јуана, заправо, исфорсирана.
 
Što je bitno kolko će vredeti juan za npr 10 godina kad budemo vraćali kredit? Mi dobijemo kredit npr 1 mlrd juana (npr = 15 mlrd dinara), ostavimo ih u trezor NBS (jer njima ništa ne plaćamo pa mogu da stoje tamo), i posle npr 10 godina vratimo tih uskladištenih prašnjavih 1 mlrd juana (nebitno dal je tad = 100 mlrd dinara). Trebamo samo po tadašnjem kursu da kupimo nove juane za plaćanje kamate (a država može čak i da odštampa dinare za tu svrhu jer ima svoju štampariju za razliku od nas običnih smrtnika i ovih zaduženih u švajcarcima). Jer ako je zakon da se u Srbiji mora plaćati dinarima onda mi izvođače ne plaćamo u dobijenim juanima nego u dinarima koje je NBS odštampala na osnovu i u protivvrednosti tih 1 mlrd juana.
Što se tiče "potcenjenosti juana" , ja mislim da su sve valute potcenjene jer su sve zemlje zadnjih decenija štampale više para nego što im privreda raste, pa im je u toj srazmeri padala vrednost valuta. Svi štampaju zavisi kolko ko, pa onaj što najmanje štampa ispada kao da mu valuta jača u odnosu na ove što više štampaju. Najviše para u zadnjih pola veka su naštampali upravo Amerikanci svojim dolarom kojim su preplavili ceo svet jer je to prihvatljivo sredstvo plaćanja po celom svetu uglavnom zbog toga što je potreban da bi se kupila nafta. Pa je vrlo "interesenatno" što oni to pričaju.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=461885#p461885:27x69mjo je napisao(la):
Earthmoving » 27 Jun 2017 02:41 pm[/url]":27x69mjo]Što je bitno kolko će vredeti juan za npr 10 godina kad budemo vraćali kredit? Mi dobijemo kredit npr 1 mlrd juana (npr = 15 mlrd dinara), ostavimo ih u trezor NBS (jer njima ništa ne plaćamo pa mogu da stoje tamo), i posle npr 10 godina vratimo tih uskladištenih prašnjavih 1 mlrd juana (nebitno dal je tad = 100 mlrd dinara). Trebamo samo po tadašnjem kursu da kupimo nove juane za plaćanje kamate (a država može čak i da odštampa dinare za tu svrhu jer ima svoju štampariju za razliku od nas običnih smrtnika i ovih zaduženih u švajcarcima). Jer ako je zakon da se u Srbiji mora plaćati dinarima onda mi izvođače ne plaćamo u dobijenim juanima nego u dinarima koje je NBS odštampala na osnovu i u protivvrednosti tih 1 mlrd juana.
Kliknite za proširenje...

Ала си ово срочио. :D Углавном не добијаш кредит у кешу. Једино да узмеш та одобрена средства па да за њих купиш јуане у кешу, да би се осигурао од валутног ризика а да других нпр. 100 милиона (одакле ти?) користиш за плаћање радова. :D А и да добијеш јуане у кешу морао би да урадиш тако нешто, тј. да нађеш додатних 100 милиона да би изводио радове. А и што би држао у цефу нешто што ти не доноси корист?

То се не ради тако него се државе/фирме/појединци штите на различите начине, праћењем кретања курса, операцијама на финансијским тржиштима (нпр. терминском куповином девиза), уравнотеженим девизним резервама у различитим валутама и слично. А сведоци смо да ни то не помаже када дође до огрномног раста/пада неке валуте.
 
Poenta je da mi (Srbija) dobijamo juane (na račun) a ne trošimo ih ni za šta. Ni za plaćanje izvođača na obilaznici jer se u Srbiji po zakonu svi pa i oni moraju isplaćivati u srpskoj valuti - dinarima. Ti juani će završiti na računu pasive u Narodnoj Banci Srbije na osnovu čega će NBS u aktivi emitovati dinare koji će na kraju završiti za plaćanje izvođača. Znači kada ulaze, juani završavaju u NBS, a dalje nastavljaju da cirkulišu novoemitovani dinari umesto njih. Ako se u međuvremenu ti juani ne budu trošili za druge stvari (kao što se dolari i evri troše za spoljnu trgovinu, uvoz energenata) oni mogu netaknuto stajati na računu pasive NBS sve do trenutka kada se kredit bude vraćao i tada će obrnuto nego na početku, da se isprazni juanski račun pasive NBS i da se na kraju oni vrate na računu kineske EXIM banke odakle su na početku i krenuli.
Dakle, nema potrebe ni da kupuješ juane (što bi kupovao nešto što si dobio), niti da se osiguravaš (jer juani ne mogu u odnosu sami na sebe da imaju valutni rizik, pa ako su sve vreme kod tebe nemaš valutni rizik). Terminska kupovina deviza bi se radila ako bi se sada potrošili juani, pa rezervišem da ih kupim sutra po nekoj ceni koju sam danas ugovorio. Ali sami juani se ovde ne troše pa nema potrebe ni da se rezerviše njihova kupovina u budućnosti.
Pitanje je šta će biti sa dinarima koji su zamenili u Srbiji juane na početku. Kada se budu vraćali juani, onda bi trebali i dinari da se povuku i ponište jer nema više juana-nema ni tih dinara. Ako se ne bi povukli u iznosu u kom su vraćeni juani, to bi imalo inflatorni efekat tj značilo bi da su naštampani bez ikakvog realnog pokrića, kao tolet papir. I u procentu kolko ima tog toalet papira bi pala vrednost dinara, tj porasle bi cene izražene u njemu.
 
Zapravo ovako (ne računajući kamatu zbog pojednostavljenja, na primeru kad je 1 juan=15 din)
 
Što kaže Panta, juan je žestoko potcenjen, Kina ima ogroman suficit platnog bilansa pa njene devizne rezerve strahovito rastu, i sa raznim infrastrukturnim projektima u zemljama trećeg sveta po africi i balkanu raste upotreba juana za međunarodna plaćanja. Kad Kinezi počnu da ulažu više u finansijski sektor izvan Kine njegova vrednost će se udvostručiti.

Pva država se od valutnih rizika može zaštititi samo zaduživanjem u valutama zemalja iz kojih dolazi najviše deviznog priliva.
 
Земљани, ти си у почетку писао о прашњавим јуанима зато сам ја причао о куповини неке друге валуте. Свеједно, исто је и са јуанима у кешу и на рачуну. Ово твоје важи за случај да ми заиста добијемо кредит у јуанима на рачун. Питање је да ли ће у стварности бити тако или ће кредит бити у противвредности у доларима/еврима. Не знам кинеску праксу а ни нашу јер ми се чини да смо већ добијали неке кредите од њих.

Додатно питање је да ли се НБС исплати да цео тај период држи јуане на рачуну уместо да их претвори у евре/доларе и користи за нека друга плаћања до тренутка почетка враћања кредита а да се обезбеди терминским уговарањем куповине јуана. Валутни ризик увек постоји како год окренеш. Не знам каква је наша пракса, можда и буде како ти кажеш.
 
@Earthmoving

Pa kad Azerbejdzanskog ili Kineskog izvodjaca platis u tim "nastampanim dinarima", on ih trosi u Srbiji????
Ili uzme efektivu i nosi u Baku da uplati na racun???

je*******__ li ga, meni ova tvoja ekonomska racunica, ne pije vodu. :)

Izvodjac oce da kupi masinu iz uvoza, treba mu gvozđe - iz uvoza, doveo je stotine kineza, koji salju doznake svojim porodicama.
Azeri isto tako.
Kompanija koja je nosilac posla to radi za profit.
Taj profit svakako nece ostati u dinarima, (iako dinar jeste (na papiru) zvanicno sredstvo placanja.
Ne, pretvorice ga u neku "cvrstu valutu", bio to dolar, euro, svajcarac, ili potencijalno kineski juan.

Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Svi oni znaju šta rade , samo naše izbacuju sa tendera.
Koliko se samo para slije od suludih akciza i od tih para ne može niti jedan ivičnak da se kupi.
 
Ja se nadam da će ovaj kredit biti samo odnos juan-dinar bez nepotrebnih trećih posrednika poput indeksiranja u dolarima ili evrima jer bi oni samo bili paraziti koji bi nas koštali a nemaju nikakvu ulogu u celom poslu.
I mislim da je bolji sistem ako NBS samo vladi zameni juane u dinare, sačuva ih i posle obratno, nego sistem gde vlada i NBS prvo prodaju a posle kupuju juane na tržitu i izlažu valutnom riziku, jer ako danas prodam juane ko zna kolko ću sutra morati da ih platim da ih kupim nazad kako bi vratio kredit u njima. Po meni je ok samo kupovina juana za vraćanje kamate. Znači u ovom sistemu koji ja preferiram valutni rizik ne postoji na glavnicu duga već samo na kamatu.
Laki, ja mislim da po zakonu svi u Srbiji moraju da se plaćaju dinarima (ne evrima, dolarima, juanima...) pa i strani izvođači (i oni registruju preduzeće u Srb čime postaju "domaće preduzeće" i otvaraju račun u Srb). Onda oni tim dinarima plaćaju materijal radnike ali i uvoznu robu poput mašina i nafte. Onda prodavci mašina i nafte za te dinare dobijene od izvođača kupuje evre i dolare i tako plaćaju svoje dobavljače u inostranstvu. Onda u zavisnosti da li je veći uvoz ili izvoz i kolko koja zemlja štampa para, fluktuira kurs dinara vs evro i dolar. I taj deo priče je ok, ali ništa se ne plaća u juanima pa oni mogu ostati u trezoru NBS.
 
Земљани,

Прво сам мислио да се зезаш, али ти изгледа заиста мислиш да ће Кинези нама дати огромну врећу пуну јуана коју ћемо моћи да похранимо у трезор НБС, а да ћемо им ми заузврат одштампати динаре којима ће они куповати материјал, гориво, пројекте и машине, затим плаћати своје раднике и подизвођаче итд. Па кад кредит стигне на наплату, пут већ готов, цементаре исплаћене, такоће и каменоломи и подизвођачи, а ми само отворимо пуну врећу и враћамао кредит.

Фантастично! О, зашто се тога нико сем тебе није сетио? О, зашто нисмо способни да валоризујемо такву генијалну замисао? Зар комитет за доделу Нобелове награде за економију не чита ове стране? Зар нико не препознаје да је свет са ових простора добио новог финансијског генија, првог после Милана Стојадиновића? (Оно, ови простори су били премали за Теслу и Пупина, па како неће за тебе?)

Нажалост, стварност је другачија. Овим кредитом су се Кинези обезбедили од очекиваног скока курса јуана у односу на долар, а ми ћемо се тек чешати када сума доспе на наплату. Остаје нам само да се надамо да тај скок неће бити драстичан као скок швајцарског франка у протеклој деценији. Што неко рече, најповољније је задуживање у валути за коју ти је везано текуће пословање, а то је код нас евро.
 
Ako nam daju kredit npr. 1 mlrd juana šta nas briga kolki je kurs dolar vs juan ako im mi vraćamo 1 mlrd juana + kamata npr 200 mil juana? Misliš da će nam dati 1 mlrd juana a ako juan ojača u odnosu na dolar da ćemo morati da vraćamo npr 2 mlrd juana + kamata? Ne znam kakvi su uslovi ugovora ali priča je ovde i počela oko toga šta znači Vučićeva izjava da će kredit biti u juanima i da nam neće povećati javni dug. Kada toj izjavi dodamo i prirodnu težnju Kine koja sad kao velika ekonomska sila sigurno tezi da isto tako postane i monetarna sila, kao i da se naredne 2,3 godine se očekuje bum na tržištu novih, jeftinijih i sa višestruko dužim trajanjem baterija za elektrovozila i time početak zamene vozila sa unutrašnjim sagorevanjem sa elektrovozilima (u prevodu struja zamenjuje naftu i gubi se petrodolarska šema i time uticaj dolara kao svetske valute) ja se nadam da Kinezi razvijaju strategiju da izbace dolare i evro kao svoje posrednike i da trgovinu sa inostranstvom rade direktno svojom valutom, pa mi se učinilo da bi ovo mogao biti početak te njihove strategije u Evropi, što bi bilo vrlo zanimljivo za pratiti i videti šta će se dešavati. Ali opet kažem ne znam kakvi su uslovi ugovora, i za to ne treba Nobelova nagrada nego oslobođenje od imperijalističkog ropstva dolara i evra u zemljama čija to nije valuta, tj koje nisu EU i SAD. (zamisli dobijem nagradu koju je dobio Obama, Ahtisari i slični ološi, pu pu pu dalkeo bilo nemoj baksuziraš, ja sam inače tolerantan ali ovo baš boli ;) )
Iako ovo nekom deluje nebitno ili dosadno, mislim da je ovo najvažnija stvar oko izgradnje obilaznice od Ostružničkog mosta do Bubanj potoka, jer mašine, ljudstvo i ostalo nisu problem u izgradnju autoputa, one su lako dostupne, najveći problem su finansije tj. odakle pare.
 
Ајмо овако. По правилу се задужујеш у валути за коју продајеш своје производе на светском тржишту. Ми у Кину не извозимо ништа, односно понешто на нивоу статистичке грешке. Једноставно, наша привреда и курс наше националне валуте су понајвише везани за евро. Ако за довршетак обилазнице потрошимо суму јуана која вреди 300 милиона евра или долара и ако су камате, рецимо, додатних 50 милиона, укупна сума биће 350 милиона евра или долара.

При томе, јасно ти је да ми не добијамо јуане на руке, већ их Кинеска народна банка, или која већ институција одобрава кредит, уплаћује директно кинеском извођачу.

Међутим, ако након почека од три или пет година, вредност јуана скочи у односу на долар и евро за 20 посто, за толико ће скочити и наш дуг у еврима или доларима - валутама за које ми продајемо 99,99% наших производа. Јер, ми јуане не можемо стећи на други начин него куповином за доларе или евре.
 
Ako je u vesti rečeno da kredit dobijamo u juanima, ne razumem zašto spominješ dolare ili evre? Niti Kina daje ovaj kredit u dolarima ili evrima (daje u juanima) niti je u Srbiji platežno sredstvo dolar ili evro (već dinari). U tome i jeste različitost i zanimljivost u odnosu na prethodne kredite jer je rečeno da je ovaj u JUANIMA.
Drugo, ako je rečeno da ovakav kredit NE UVEĆAVA JAVNI DUG Srbije, kako to drugačije objašnjavaš nego mojim gornjim objašnjenjem? Ovo što si ti objasnio zapravo je suprotno tome - rast našeg duga i zbog kredita i zbog valutnih rizika. Jedini način koji vidim da dug ne raste je ako se juani ostave Narodnoj Banci Srbije na čuvanje dok se ne vrate, a ona između toga emituje dinare u toj protivvrednosti i na kraju poništi te dinare (nakon što joj ih vlada uplati iz budžeta kad dođe vreme za vraćanje rata).
Treće, mislim da je investitor Vlada Srbije, što znači da ona plaća, što znači da kineska EXIM banka mora njoj na račun uplatiti kredit koji je dobila, a ne da ide direktno izvođačima (Abrines je na prethodnoj strani rekao da su ranije uplate za kineski projekat išle preko Poštanske Štedionice, a pošto je ona naša pretpostavljam da Vlada Srbije u njoj ima račun na koji prima kredit). Mislim da je realno da Vlada uplaćuje izvođačima prema stepenu završenosti, tj kako koju poziciju završe. Kako bi drugačije Srbija mogla da komntroliše trošenje kredita koji je posle dužna da plati.
 
Не знам како иде технички реализација кинеских кредита, али сам чуо да, у случају азербејџанског, никакав новац није прошао кроз наш сеф: паре отишле директно "Азвирту", они плаћали подизвођаче.
У сваком случају, динар у крајњој инстанци не занима кинеског извођача, па, ако му и буде плаћено у динарима, он ће то на крају променити у чврсту валуту и изнети из земље. Тако да, свакако, не остаје читав износ кредита у Народној банци, али остаје дуг индексиран у јуанима, што јесте ризик: сваки пут када порасте курс долара, наш дуг у еврима порасте, што је лоша вест за Србију - исти утицај имаће и промене курса јуана.
Е, сад, ја већ написах да немам утисак како је кинеска валута потцењена, као што каже нпр. форумаш Трагач, чак 100% - да је тако, реална просечна плата у Пекингу би била 2.200 евра, точени "Цингтао" од пола литра у шангајском пабу 14, а кафа у "Старбаксу" 7 евра. Мислим да то није реално, а показатељ да је курс ближе логичним вредостима видим и у чињеници да се производња најјефтиније робе доста брзо измешта из Кине (међу нама, мислим и да им индустријска зона у Србији такође треба због наше јефтине радне снаге, уз добар положај у односу на тржиште ЕУ).
 
Evo 9 godina prodje a nista od obilaznice sem mosta sta rade. Koja je to tuga i laz politicara. Jedan bager i kamion da su radili vec bi napravili.
 
U poslednjih mesec dana dosta koristim obilaznicu na potezu od Obrenovačkog do Bubanj potoka, i već mi je muka od semafora na odvajanju za Resnik. Koliko je skupo/komplikovano proširiti raskrsnicu, a koliko bi se smanjila gužva?

Inače ostaje problem sporih kamiona na jačim usponima od Bubnja ka Resniku, ali šta ćeš---
 
Био је донет план (на иницијативу општине Раковица) којим треба уредити три раскрснице Кружног пута и то укрштање Јосипа Теларевића код тунела стара Стражевица и насеља Сунчани брег (урађено прошле године), онда тај фамозни семафор код улаза у Ресник: била је предвиђена велика кружна раскрсница али се од тога одустало због оживљавања изградње обилазнице.И на крају, петља код 1000 ружа је такође реновирана. На обе урађене расксрснице је доста подигнута безбедност.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh