Šta je novo?

Obilaznica oko Beograda - [ Autoput ]

А конкретно за шта сам, то је да се физички и законски омогући слободно европско тржиште железничког превоза, за почетак макар кроз двостране дозволе, какве су постојале по ФИАТА споразуму о међународном друмском саобраћају још од средине 20.века.
Сад заиста јеси много јаснији. Дакле, железнички транспорт није инхерентно инфериоран спрам друмског, већ је жртва административних препрека које важе за прекогранични промет.

Да ли онда можемо да се сложимо и око овога - уместо да проширује аутопутеве да би прихватила повећани обим транзитних камиона, Србија може да направи железнички систем који би у Димитровграду трпао камионе на шине и скидао их пред Хоргошем. Са становишта шпедитера, роба и даље иде камионом, само се камион вози возом. За то време, возач се окупа, одспава, укњижи обавезан одмор и седне ујутру у Хоргошу у камион свеж и може да вози до Беча. Дневно кроз Србију прође бар сто само турских камиона, па би овакав воз могао да иде на сваких пар сати, а не да се чека и планира два дана. Све ово без разматрања прекограничног промета и односа Србије и ЕУ.

Ја ову идеју имам на уму кад тврдим да је инвестирање у ширење аутопута (и обилазнице) кратковидо и штетно, економски и еколошки, а за развој алтернативног транзита имамо модел, “само” га треба спровести у дело.
 
Јако је ретко случај да је обим транспорта камионима критична тачка по питању капацитета саобраћајнице, али много критичније у државним стратегијама је питање безбедности на путевима и одржавања путева. Зато што су шлепери највећа и најтежа друмска возила.

За транспортне компаније путовања са камионима на трајектима/возовима су нешто што у пракси логистичари избегавају, и на такве транспорте се саглашавају тек ако знају да ће више платити. Важан разлог је прилагођавање редовима вожње. Са све изграђеним аутопутевима, за теретни саобраћај Србија је земља за избегавање. Сам мој директор ми тражи да превоз шлепером из Грчке за Немачку пројектујем преко Румуније и Бугарске где је дуже и путеви гори. На самим утоварима и царинама се често стварају довољно дуга чекања да пропустиш трајект или воз за који си купио карту.

Са камионима на возовима имамо и друге проблеме:
- Штрчање горњих углова шлепера, због којих се на неким пругама не уклапа у слободан профил.
- Нископодност заснована на малом полупречнику точкова, што значи већа цена вагона у набавци, већа вероватноћа испадања из колосека на скретницама, већи трошкови одржавања и краћи животни век шинског возила. Укратко КАФ Београд ефекат. Док код нископодних трамаваја можеш да се помириш са високим седиштима у зони точкова како би добио економичније и безбедније транспортно средство, код РО-ЛА возова ти треба раван под целом дужином. Нешто боље карактеристике има воз висине пода 700 милиметара над шинама, али стандардна висина шлепера је 4000 милиметара, а стандардног товарног профила 4650 милиметара. Ту нам проблем нису само тунели већ и надвожњаци. На неким местима имамо минималну висину контактне мреже испод надвожњака. Наравно, није немогуће, али јесте инвестиција све или ништа.
- Монополи националних железница. Опет се враћамо на почетак. Ево, на пример, имам клијента који тражи транспорт свежег воћа са неколико локација у Грчкој на неколико локација у Немачкој. Сада мени треба да се претоварам са македонског на српски, са српског на мађарски, са мађарског на аустријски воз? Много компликација, много бабица, килава беба.

Односно, ако би имао РО-ЛА воз Солун-Минхен, и ако би 1600 километара прошли са навигационом пломбом без отварања шлепера и царине, прешао то растојање за 48 сати, дакле средња брзина само 33км/с, али да за тај транспорт одговара једна компанија, одлично! Чак и ако цена није много мања од оперативних трошкова, ја могу добро искористити дводневни одмор мог возача, и имати високу продуктивност свог шлепера. Али... немам у понуди могућност да имам тачно једну фирму са која ће да се уговара транспорт мог камиона. За то није довољно само и просто проширивање слободног профила (углавном тунели, мостови и надвожњаци), односно инфраструктурни радови.

Постоји и други модел, а то је превоз полуприколица вагонима са спуштеним подом између постоља, у неким случајевима целих шлепера. Али, ту можемо имати проблеме са доњим делом товарног профила (што је нешто лакше него први случај са нископодним вагонима са подужним утоваром). Очекивао бих да наши велики превозници типа НЕЛТ и Милшпед направе конзорцијум, и неколико логистичких центара по Европи, полуприколице утоварају у Србији, а да их по логистичким центрима чекају тегљачи за дистрибуцију. Наравно воз конзорцијума НЕЛТ-Милшпед. Ово је пример.

Али чак и ако се уклоне све те препреке тржишног развоја железничког превоза, то се неће брзо развијати. За један не мали део превоза ће камион остати најбољи избор за клијента, чак и када се побољша ситуација на железници.

У случају саме обилазнице, у нашем случају она није "раскошна инфраструктура за што више аутомобила и камиона" већ друмски инфраструктурни минимум. Али источно од Бубањ Потока критично оптерећење имамо још само до Болеча и Винче. Винча-Панчево се ту промовише као "једино исправно и крајње неопходно", а мени није јасно како нико није ни разматрао брзи пут Винча-Ада Хуја. Тај пут би био:
- без великих мостова, евентуално са краћим тунелима,
- Имао осим транзитне и градску функцију. Самим тим више корисника и већу економску оправданост.
- Везивао би се за планирани мост Крњача-Ада Хуја.
- Везао би се за локацију Аде Хује где је финансијски, технички и економски "лако" довести и трамвај и БГ:ВОЗ за приградски аутобуски терминал и "Парк енд рајд".
- Повезао на главну уличну мрежу за економски разумно друштво најперспективнију зону оперативне обале на целом балканском копну, конкретно обала од Дорћола до Аде Хује. (за ово последње ће се већина која је хтела да лајкује предомислити, али када дискутујемо, да дискутујемо поштено, а не за лајкове).
 
Јако је ретко случај да је обим транспорта камионима критична тачка по питању капацитета саобраћајнице, али много критичније у државним стратегијама је питање безбедности на путевима и одржавања путева. Зато што су шлепери највећа и најтежа друмска возила.

За транспортне компаније путовања са камионима на трајектима/возовима су нешто што у пракси логистичари избегавају, и на такве транспорте се саглашавају тек ако знају да ће више платити. Важан разлог је прилагођавање редовима вожње. Са све изграђеним аутопутевима, за теретни саобраћај Србија је земља за избегавање. Сам мој директор ми тражи да превоз шлепером из Грчке за Немачку пројектујем преко Румуније и Бугарске где је дуже и путеви гори. На самим утоварима и царинама се често стварају довољно дуга чекања да пропустиш трајект или воз за који си купио карту.

Са камионима на возовима имамо и друге проблеме:
- Штрчање горњих углова шлепера, због којих се на неким пругама не уклапа у слободан профил.
- Нископодност заснована на малом полупречнику точкова, што значи већа цена вагона у набавци, већа вероватноћа испадања из колосека на скретницама, већи трошкови одржавања и краћи животни век шинског возила. Укратко КАФ Београд ефекат. Док код нископодних трамаваја можеш да се помириш са високим седиштима у зони точкова како би добио економичније и безбедније транспортно средство, код РО-ЛА возова ти треба раван под целом дужином. Нешто боље карактеристике има воз висине пода 700 милиметара над шинама, али стандардна висина шлепера је 4000 милиметара, а стандардног товарног профила 4650 милиметара. Ту нам проблем нису само тунели већ и надвожњаци. На неким местима имамо минималну висину контактне мреже испод надвожњака. Наравно, није немогуће, али јесте инвестиција све или ништа.
- Монополи националних железница. Опет се враћамо на почетак. Ево, на пример, имам клијента који тражи транспорт свежег воћа са неколико локација у Грчкој на неколико локација у Немачкој. Сада мени треба да се претоварам са македонског на српски, са српског на мађарски, са мађарског на аустријски воз? Много компликација, много бабица, килава беба.

Односно, ако би имао РО-ЛА воз Солун-Минхен, и ако би 1600 километара прошли са навигационом пломбом без отварања шлепера и царине, прешао то растојање за 48 сати, дакле средња брзина само 33км/с, али да за тај транспорт одговара једна компанија, одлично! Чак и ако цена није много мања од оперативних трошкова, ја могу добро искористити дводневни одмор мог возача, и имати високу продуктивност свог шлепера. Али... немам у понуди могућност да имам тачно једну фирму са која ће да се уговара транспорт мог камиона. За то није довољно само и просто проширивање слободног профила (углавном тунели, мостови и надвожњаци), односно инфраструктурни радови.

Постоји и други модел, а то је превоз полуприколица вагонима са спуштеним подом између постоља, у неким случајевима целих шлепера. Али, ту можемо имати проблеме са доњим делом товарног профила (што је нешто лакше него први случај са нископодним вагонима са подужним утоваром). Очекивао бих да наши велики превозници типа НЕЛТ и Милшпед направе конзорцијум, и неколико логистичких центара по Европи, полуприколице утоварају у Србији, а да их по логистичким центрима чекају тегљачи за дистрибуцију. Наравно воз конзорцијума НЕЛТ-Милшпед. Ово је пример.

Али чак и ако се уклоне све те препреке тржишног развоја железничког превоза, то се неће брзо развијати. За један не мали део превоза ће камион остати најбољи избор за клијента, чак и када се побољша ситуација на железници.
Хвала, ово је било баш поучно! Управо решавање ових проблема треба да спречи да нам и град и аутопутеви не постану загушени камионима.
 
Pre par dana

e5ff33e955202743e22a530aacf4e0d1.jpg


Sent from my SM-S908B using Tapatalk
 
Projektanti puteva kao da žive u paralelnoj državi u kojoj samo oni postoje. Od Jajinaca do Belog Potoka (i Vrčina) imamo prugu projektovanu sa 300m poluprečnicima, za brzinu 80km/h. U nekoj perspektivi tu će se u zoni pruge i puta razvijati naselja i privredni sadržaji, a jednog dana, ko zna kada, produženje pruge od Belog Potoka do Vinče i Pančeva. Ako tada ostane jedan kolosek Jajince-Beli Potok tada ili imamo usko grlo, ili prugu rezervišemo samo za teretni saobraćaj. Ako ne izgradimo sada, ako ne izgradimo za 10 godina, makar u prostornom planu bi se očekivala "ispeglana" trasa za dva koloseka Jajinci-Beli Potok-Vrčin. Manji poluprečnici krivina su loši i zbog otpora krivina i održavanja, osim zbog manje brzine. Do izgradnje autoputa smo imali šansu da to trasiramo po umerenoj ceni. Tunel Beli Potok je u pravcu, ali je u njega jedva "nagurana" elektrifikacija, i problematičan je za vangabaritni transport. Novi paralelni tunel za dupli kolosek bi rešio taj problem jednog dana.

Sada možemo da razmatramo samo dupli kolosek, ali ne i retrasiranje.
 
Mislim da će uskoro početi sa popravljanjem stare deonice od ostružničkog mosta do petlje orlovača, ova pretpostavka mi pada ba pamet jer su pred uključenje na ostružničku petlju postavili table koje upućuju kako doći do smera za niš drugim smerom(tj da se ide ka smeru za ns) i takođe pred samo račvanje puteva na petlji ka ns i ni ispred skretanja za ns stoji polu prekrivena tabla OBILAZAK i Luka Beograd. Kada će početi ne znam ali smatram da je ova informacija bitna pa je zato delim sa Vama.
 
IMG_20220914_143427.jpg


Nasip na Rakovičkom vijaduktu raste,dalje po deonici ka Bubanj potoku vidljiv i Unipromet sa ogradama i zvučnim barijerama,stubovi rasvete,ivičnjaci radi se onako solidno.
Isključenje iz pravca BGD koje smo diskutovali pre nekoliko dana je proradilo,stara traka za buvljak je već raskopana,dalje ka Nišu su izbetonirali 2 betonske devijacije da popnu saobraćaj na novi vijadukt i tako...
 
Projektanti puteva kao da žive u paralelnoj državi u kojoj samo oni postoje.
Пројектант ауто-пута је радио поштујући, између осталих, техничке услове (тада) Железница Србија. Нема он шта ту да се прави паметан. Притом, пре техничке документације (пројекта) ауто-пута долази планска документација.
Боље је питање зашто железница није имала никакав приговор? А услови железнице су прилично детаљни тако да је тешко да су заборавили тако крупну ствар као што је утицај трасе ауто-пута на будуће проширење пруге. Очигледно нису ни планирали проширење пруге.
 
Пројектант ауто-пута је радио поштујући, између осталих, техничке услове (тада) Железница Србија. Нема он шта ту да се прави паметан. Притом, пре техничке документације (пројекта) ауто-пута долази планска документација.
Боље је питање зашто железница није имала никакав приговор? А услови железнице су прилично детаљни тако да је тешко да су заборавили тако крупну ствар као што је утицај трасе ауто-пута на будуће проширење пруге. Очигледно нису ни планирали проширење пруге.
Ne pratim temu železnice i nisam analizirao trasu ali sam podvožnjak za prugu ispod trase obilaznice čini mi se ima dovoljnu širinu za dvokolosečnu prugu.
 
Ne pratim temu železnice i nisam analizirao trasu ali sam podvožnjak za prugu ispod trase obilaznice čini mi se ima dovoljnu širinu za dvokolosečnu prugu.
Pretpostavljam da se govori o nadvožnjaku između Jajinaca i Belog Potoka. Mesta ima za 4 koloseka a ne dva. Ali ispod kružnog puta je mesta samo za sadašnji jedan.
 
Pretpostavljam da se govori o nadvožnjaku između Jajinaca i Belog Potoka. Mesta ima za 4 koloseka a ne dva. Ali ispod kružnog puta je mesta samo za sadašnji jedan.
Ako misliš na sadašnju trasu kružnog puta(crvena strelica) taj most je u nekoj kontroli pre dve tri godine već otpisan i verovatno se čeka puštanje obilaznice da bi bio srušen.E sad šta je plan za dalje ,videćemo.


IMG_20220915_121623.jpg
 
Kako bre otpisan? Planiraju novi na tom istom mestu?
Da ,inspekcija je podnela izvestaj da je po svim tackama doziveo degradaciju.Ni sam nisam siguran gde sam video taj papir,možda i ovde na forumu.

P.S Tekst je deo tendera za izgradnju novog nadvožnjaka.

Screenshot_2022-09-15-12-42-01-30_40deb401b9ffe8e1df2f1cc5ba480b12.jpg
 
Poslednja izmena:
Пројектант ауто-пута је радио поштујући, између осталих, техничке услове (тада) Железница Србија. Нема он шта ту да се прави паметан. Притом, пре техничке документације (пројекта) ауто-пута долази планска документација.
Боље је питање зашто железница није имала никакав приговор? А услови железнице су прилично детаљни тако да је тешко да су заборавили тако крупну ствар као што је утицај трасе ауто-пута на будуће проширење пруге. Очигледно нису ни планирали проширење пруге.
Ili ih niko nije ni pitao, ili je ignorisao primedbe. Prilikom gradnje mosta preko Topčiderske doline na obilaznici na pruzi Resnik-Rasputnica K (veza Resnika sa obilaznom prugom) podkopan je nasip, a da za to niko nije odgovarao. A to je bilo još u prednapredno doba. Počev od kradljivaca metala, preko divljih deponija u kanalicama (zbog kojih se podlokava pruga) do Puteva Srbije, železnice u Srbiji se tretiraju kao tuđe i ničije, sa vrlo blagim kaznama ili čak nekažnjavanjem za nešto za što se u državama u stvarnom smislu te reči brzo i žestoko sudi.
 
Петља Бубањ Поток, искључење из правца Београда је ископано а пуштено је преко новог искључења. Укључивање на аутопут је остало на старој петљи. Не стварају се гужве из правца Лештана, доста се растеретио тај део. Биће опет гужве када се затвори скроз стара петља. Новом петљом се опет даје предност кружном путу у односу на аутопут, као што је било некада, пре последње реконструкције, једино што би ваљало да из правца Лештана буду две траке за право и лево, јер ће овако сви морати да чекају у истој траци, биће опет гужве.
IMG_20220911_070146.jpg
IMG_20220911_070210.jpg
IMG_20220911_070544.jpg
IMG_20220911_070423.jpg
IMG_20220911_070444.jpg
IMG_20220911_070617.jpg
IMG_20220915_154350.jpg
 
Zaista neverovatno koliko je ova raskrsnica loše rešenje, na projektu ove veličine. Kao da nas namerno neko zeza.
Večeras sam se iz pravca grada isključio na novom isključenju,Udaljenost u metrima do isključenja nisu umanjili,uleteo sam namerno sa 40-45km/h u skretanje desno i tu je neki maksimum a dole na isključenju je jako nepregledan pravac iz Leštana a vozila se stvore za čas...Lični utisak da bi kružni bio mnogo kulturnije i bezbednije rešenje.
 
Ako misliš na sadašnju trasu kružnog puta(crvena strelica) taj most je u nekoj kontroli pre dve tri godine već otpisan i verovatno se čeka puštanje obilaznice da bi bio srušen.E sad šta je plan za dalje ,videćemo.


Pogledajte prilog 144867
E pa sjajno, kada napokon sledece godine i zavrse taj deo Obilaznice i ponovo uspostave vezu Rakovice sa KP, onda ce opet zatvoriti taj prilaz jer ce uci u izgradnju novog nadvoznjaka. A posto ce to verovatnije raditi neke domace firme, ti radovi mogu ozbiljno da potraju. Po slobodnoj proceni, lagano tamo negde 2024. ce se Rakovica spojiti sa Obilaznicom...
 
@karim Ne treba klonuti duhom .Ako pogledas izgled nove devijacije primetićeš da je vraćena na staru trasu nekako neprirodno Možda su zamislili da novi nadvožnjak bude pored starog pa da se gradi paralelno bez prekida saobraćaja.A mozda i ja previše maštam.
IMG_20220916_101124.jpg
 
Poslednja izmena:
Mogli bi oni da puste saobraćaj na auto put ka Nišu obliznicom da im ne treba rampa, privremeno. Potrebna je jedna mala devijacija na obilaznicimalo ispod železničke stanice Beli potok. Tu već ima mala rampica za radove. Samo se proširi i svi kamioni i auta koji idu kružnim putem od Orlovače samo se desno supste na AP ka Nišu. I to mogu da urade samo za taj pravac. Ne bi bilo gužve dole kod petlje onda jer ko hoće za Niš a ide od Resnika odmah bi skrenuo tu a onu dole rampu bi koristili ovi iz Leštana. Tako da bi se dole smanjila gužva na onoj T raskrsnici. Jer ovako im se ukrštaju putevi ovi što silaze na kružni sa ap-a i ovi što izlaze na ap. Možda zato nisu ni zatvorili staru ulaznu rampu na ap ka Nišu
 

Prilozi

  • ringroadbg.png
    ringroadbg.png
    1,1 MB · Pregleda: 254
Vrh