Šta je novo?

Obilaznica oko Beograda - [ Autoput ]

b-obilaznica620x0.jpg


Obilaznica na tenderu

Početak radova na pojedinim deonicama na obilaznici čekaju izvođača. Petlje "Orlovača" i "Petlovo brdo" za 270 dana

NOVCA nikada dosta, ali putari na obilaznici oko Beograda, ipak nekako napreduju. Iako je početak radova na pojedinim deonicama uslovljen novim zaduživanjima i za sada neizvestan, za izgradnju dve nove petlje na Ibarskoj magistrali upravo se "veća" kome će biti poverena. Tender je u toku i uskoro bi trebalo da bude poznato kada će radovi početi. Ono što je izvesno je da bi neimari posao trebalo da završe za devet meseci.

U preduzeću "Putevi Srbije", koje je investitor, kažu da su javni poziv za izbor najboljeg ponuđača objavili u januaru.

- Procedura za izbor najboljeg ponuđača za izgradnju petlji "Petlovo brdo" i "Orlovača" je u toku - rekli su u "Putevima Srbije". - Radovi bi trebalo bi da budu završeni za 270 dana. U planu je da za to vreme bude izgrađena denivelisana raskrsnica tipa "poludetelina" na ukrštaju Ibarske magistrale i Kružnog puta, kod naselja Petlovo brdo, u neposrednoj blizini petlje "Orlovača".


I PUT DO AVALE ĆE POPLOČATI KREDIT

PUTARI će rukave tek da zasuku na delu od Avalskog puta do Bubanj potoka, kao i na deonici od Bubanj potoka do Pančeva (E-70). U "Putevima Srbije" objašnjavaju da se nastavak radova na ovim delovima obilaznice mogu očekivati kada sredstva budu obezbeđena.

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:436212-Obilaznica-na-tenderu
 
Jurilo se prošle godine da se pusti što pre. Zato će sad kad urade ovaj drugi nadvožnjak moći odmah ta pređu u sanaciju prvog.
Ograda je i dalje na nekim mestima loše pričvršćena a asfalt dobio kolotrage a možda je i oštećen negde.

Sve se bojim da stari nadvožnjak neće srušiti skroz. On ima kotra nagib na kraju koji je ka NS. Znam samo da su prvobtno rekli da će oslonac (poslednji stub na trom kraju) da ostave stari jer nema potrebe da prave novi kad mogu samo da zamene ležišta.
 
Dogovori, predugovori, memorandumi, najave...

Kineski CMEC blizu dobijanja posla na obilaznici oko Beograda
Utorak, 04. 06. 2013.|17:19 | Izvor: Tanjug
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić razgovarao je u utorak, 4. juna sa predstavnicima Kineske inženjerske mašinske korporacije (CMEC) o njihovom učešću u završetku obilaznice oko Beograda, a vrednost posla je oko 250 mil EUR.

Uspešno završen sastanak Mrkonjića i kineskih predstavnika predstavlja završetak druge faze pregovora i ulazak u konačno definisanje svih aspekata tog posla sa kineskim izvođačem, saopštilo je Ministarstvo saobraćaja.

Mrkonjić je u Vladi Srbije razgovarao sa generalnim direktorom CMEC-a Vej Hinjiem i šefom ekonomskog odeljenja ambasade Kine u Beogradu Ču Lijankijem o nastavku saradnje dve zemlje i konkretizaciji učešća jedne od najvećih svetskih kompanija u oblasti građevinarstva, na završetku preostalih deonica beogradske obilaznice na Koridoru 10.

Posle dobijanja velikog posla na izgradnji mosta na Dunavu između Zemuna i Borče i deonice jadranskog autoputa u dužini od 50 kilometara na tzv. Koridoru 11, u izgradnju putne infrastrukture u Srbiji uključiće se još jedna kompanija - CMEC iz jedne od najmoćnijih zemalja sveta.

Nakon prve posete i memoranduma o saradnji potpisanog 11. marta 2013. godine, Mrkonjić i članovi kineske delegacije su u drugoj rundi pregovora usaglasili sadržaj narednih koraka koji se tiču zatvaranja finansijske konstrukcije odnosno definisanja načina kreditiranja tog važnog projekta. Mrkonjić je tom prilikom insistirao na brzini rešavanja ovog pitanja.

Na osnovu međudržavnog ugovora kompletna procedura bi se znatno ubrzala, ali nije odbačena ni mogućnost povlačenja sredstava od Eksim banke Kine pod povoljnim uslovima, sa čime su se kineski predstavnici u potpunosti saglasili.

Sa završetkom obilaznice saobraćaj u Beogradu će se izmestiti iz užeg gradskog jezgra i u velikoj meri rasteretiti.

Prema oceni stručnjaka radovi bi mogli biti završeni za 17 meseci.

Izvor: eKapija
 
Ako se malo obrati pažnja u vezi izgradnje tunela Lipak i Železnik može da se primeti da su to iskopani useci pa napravljeni tuneli pa potom prekriveni zemljom. Zato i imaju četvrtast oblik. Moguće je da su temeljeni površinsiki u dubinu i poklapani pa onda iskopavani ali to opet se svodi na isto. Kad ti jednom imaš nebo iznad budućeg puta zašto ga zaklanjaš? Meni samo nije jasno zašto se tu nisu radili useci koji bi imali zaštitu od erozije umesto tunela.

Prostor i zemljište iznad tih tunela i onako nije pogodno za gradnju jer tobože temelji bi stajali na ploči tunela a i zbog buke.
Zar ne bi bilo jeftinije napraviti jedan drumski nadvožnjak za put ka Sremčici umesto tunela Železnik i jedan železnički nadvožnjak sa 3 koloseka na mestu tunela Lipak ili mnogo kraći tunel-podvožnjak u kombinaciji sa usekom. Ovako se spucava ogromna količina novca da bi se ti tuneli opremili a za te novce su mogli da se naprave dupli nadvožnjaci koji se nalaze iza tih tunela.

Opravdana dužina tunela Lipak je nekih 200-250m ostalo je mogao biti čist usek.
A tunel Železnik tek - po meni nije trbao ni da postoji a sada je i duži od tunela Lipak.

Ukupno ~1300m bespotrebnog i skupog mraka.
http://www.ctta.org/FileUpload/ita/2007/Pdf/CH-168.pdf
Sunce svetli u tunelima Lipak i Železnik. :bash:

Eto ko ne veruje nek vrati malo Google Earth unazad i pogleda kako se gradilo a imate i na sajtu beobuilda slike.

Sve je naopako. Pa Hrvati kopaju u golom kamenu i dublje useke od ovih čak i tamo gde bi trebali biti tuneli.
Mnogi kažu da je to ludost ali održavanje tunela košta mnogo više od održavanja useka i to onog stabilisanog armiranim betonom npr. (u našem slučaju) a ne mrežom od odrona kao što je slučaj u HR.
 
Ne znam edge zašto tako nisu uradili, ali nogao bi da nam ti kažeš po tvom mišljenju zašto nisu?

Послато са GT-N7100 користећи Тапаток 2
 
Prevrteh ovaj tread malo od početka da vidim zašto i kako. Problem je klizište konkretno na mestu tunela Lipak a za Železnik i zbog bezbednosti. Dubina useka ne bi bila velika bar ne bi bila kao useci koji su radjeni posle petlje Orlovača ka Bubanj potoku izmedju ona 2-3 vijadukta.

Opet mislim da je to moglo drugačije. Praktično raskopaš malo jače nego što može da se svali na put. Postoje metode koje su mogle da stabilizuju tlo. Isto je neko već postovao ovako kao ja i imao drugačije mišljenje i čudio se praktično zatrpavanju obilaznice.
 
Izvor: Beobuild.rs

Obilaznica napreduje sitnim koracima

130615-BGOB-01.jpg


Projekat obilaznice oko Beograda je i dalje aktivan, a gradnja nije zaustavljana ni nakon izbora kada su novi segmenti pušteni u saobraćaj. Nažalost dinamika radova je dramatično usporena, a grubi radovi se izvode na samo jednoj lokaciji – gradilištu nove Batajničke petlje. Pored radova u Batajnici, nedavno je počela rekonstrukcija i instalacija nove signalizacije i osvetljenja u tunelima Lipak i Železnik, kao delu sektora B4.

Celu vest kao i veliku foto reportazu pogledajte u vesti na prvoj strani sajta ili na linku http://www.beobuild.rs/read.php/605.html
 
edgeman":fcdrtlnf je napisao(la):
Prevrteh ovaj tread malo od početka da vidim zašto i kako. Problem je klizište konkretno na mestu tunela Lipak a za Železnik i zbog bezbednosti. Dubina useka ne bi bila velika bar ne bi bila kao useci koji su radjeni posle petlje Orlovača ka Bubanj potoku izmedju ona 2-3 vijadukta.

Opet mislim da je to moglo drugačije. Praktično raskopaš malo jače nego što može da se svali na put. Postoje metode koje su mogle da stabilizuju tlo. Isto je neko već postovao ovako kao ja i imao drugačije mišljenje i čudio se praktično zatrpavanju obilaznice.


Ne treba zaboraviti da je projekat sektora B radjen u sretnim vremenima, kad finansije nisu baš uvek bile na prvom mestu. Mene najviše zanimaju izmene na B6, jer tamo ako ne bude tunela (Beli potok) useci će biti baš veliki.
 
Ma nije samo što će da raskopaju brdo nego što u onom šumarku izvire taj beli potok i teče na dole pa bi i njegovo korito morali da pomeraju na nekim mestima ako ne i skroz. Verovatno će tako biti jer ne verujem da će da ide magistrala iznad avalskog puta u brdo. Mada bi mogli malo da krajcuju brdo i ispeglaju i avalski put i tako dobiju više prostora za obilaznicu.

sektor6.png


Tunel Beli Potok po nekom planu ima dužinu od 370-410m kako koja cev i to bi trebalo raditi kao Straževicu mada ništa ne isključuje ukopavajući metod mada malo verovatno jer bi to napravilo klizište i bilo bi rizik za okolne kuće.

Što se tiče spoja kod Bubanj Potoka u osnovnoj varijanti za spoj sektora 6 potrebno je sa uraditi isto što i u prvoj fazi Dobanovačke petlje.

sektor6prioritet.png


Pravce obeležene žutim linijama ne treba odmah raditi bar dok se ne probije tunel kroz Bubanj Potok.
Naravno ako bude ovakvog rešenja. Stara petlja se iskorišćava za povratni pravac od obilaznice ka BG da se ne bi kopalo brdo kod tunela za tu rampu bespotrebno.
 
Zar bas niko nije primetio i procitao vest http://www.beobuild.rs/read.php/605.html i video da nam putari nisu placeni za radove na obilaznici i da nije zavrsena eksproprijacija na delu petlje? Ili smo mozda navikli na takve gluposti u planiranju finansiranju da nam i ne skrece paznju.

Preduzece Planum je povuklo deo svoje mehanizacije sa terena dok drugi izvodjac radi maksimalno koliko se moze.

I posle kazu da naslovi tabloidni nemaju efekta za razliku od normalnih kakve praktikujemo :)
 
Preduzeće Planum može tu istu mehanizaciju jako brzo i da vrati jer imaju bazu u Dobanovcima. Pokrenuće se oni kad dodje vreme i kad i njima kapne neka kinta pošto im sad svima daju na kašičicu. Kako ih plaćaju takav je i put. Talasast. Kad dodje do pred presecanje vrpce isl. eto njih.

Samo neka se baci pogled na vrednosti akcija tog preduzeća od 2008 pa na ovamo i jasno je sve. Ne znam baš koliki uticaj je kriza imala na sve to ali mislim da direktno dugovi koju su napravljeni upravo neplaćanjem dovelo do ovoga a samim tim su firme upropaštavane i direknto oštećeni ljudi koji su možda radili ceo svoj vek u toj firmi (mali akcionari). Možda pogrešno mislim i možda postoje i drugi razlozi. Zašto uopšte može lepo oni da rade u Maroku isl. a ovde ne?

Drugo, tuneli Lipak i Železnik nisu imali upotrebnu dozvolu a kad su napravljeni bilo je važno da se što pre puste.
Možda je neko i narediio da sve skida iz tunela kad ne daju pare isl. a posle ispadne oprema pokradena i kablovi prodati u sekondarne sirovine. Rom job varijanta na koju se pravdaju. A možda je i kombinacija.

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... da-ceo-dan

Ovi sad što rade bi trebalo da su iz MBA i to u mnogo manjem broju nego na prvom nadvožnjaku.
Džabe i da ih bude više kad ima problema sa eksproprijacijom.
Pa oni će još i da naprave drugi nadvožnak ali sa prvog neće moći ni da se siđe ni da se popne preko rampi.
Sad će to još morati da čeka da vlasnik obere i rod iz zasejane njive ili će i to morati da mu plate.

Jel se zna ko će biti zadužen za rušenje starog nadvožnjaka koje kreće u julu, ako krene?
Svi ćemo morati onda na bat. drum pa kroz Batajnicu ili preko Obilaznice sem ako ne smisle nešto pametnije a možda bi i mogli jer će u Batajnici da bude haos.

Bilo je najavljeno još i za maj 2012 ali se poremetilo to izborima.
 
MBA radi prakticno celu petlju tek po neki detalj radi Planum :)

Steta je velika za nase izvodjace da prakticno kreditiraju drzavu svojim sredstvima ili jos gore svojim zaduzivanjem.

Kada smo kod rusenja njega ce raditi takodje MBA stim sto saobracaj iz pravca zemuna i lakat krivine nece biti moguc ka NS sadasnjom trasom vec preko Batajnice
 
Prema podacima sa koridora srbije
ЛОТ А1 петља Батајница - ОД 184+738,24 ДО КМ 188+680,00

ИНВЕСТИТОР: ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ''ПУТЕВИ СРБИЈЕ''

ИЗВОЂАЧ: ЈВ ГП ''ПЛАНУМ'', ''РАТКО МИТРОВИЋ - НИСКОГРАДЊА'' Д.О.О. - БЕОГРАД

ПРОЈЕКТАНТ: ЈВ ''ПАНПРО ТЕАМ БЕОГРАД'' & ''ШИДПРОЈЕКТ'' & ''МБА МИЉКОВИЋ''

СТРУЧНИ НАДЗОР: JV EPTISA - SAFEGE - IRD Engineering

Финансиран од: ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

ПОЧЕТАК РАДОВА: 29. ДЕЦЕМБАР 2010.

ДАТУМ ЗАВРШЕТКА РАДОВА: 29. ДЕЦЕМБАР 2012.

finansiranje nije iz budžeta, sledi da kad nešto urade i naprave situaciju, to nadzori odobre ide isplata.
Koliko je meni poznato Planum sada radi C platformu na Tesli, tako da je mehanizacija tamo verovatno, jer je ista gradnja zadužena i za Batajnicu i za Teslu.

Problem Planuma je tromost, i što je većina vrhunskih inženjera napustilo dotičnu firmu.

Za edgemona, vrednost akcija firme, ima veze sa otkupom istih od radnika. Jer menadžment firme i ljudi oko njih ne želi da plati realnu vrednost firme svojim radnicima, već se masa poslova u inostranstvu završava preko Planuma Kipar. Tako da Maroko nije zvanično radio Planum Srbija, već Planum Cyprus limited, tako da našim radnicima i nisu uplaćivani doprinosi ovde, a o isplatama zarada u Maroku koje su kasnile i nekima su isplaćene 2011. a oni su otišli iz Maroka 2008., drugom prilikom.
 
ево сликовитог приказа стања на лицу места, о коме сам много пута причао да је најбољи начин да се сагледа напредак овако великог градилишта.

нисам успео да препознам где је све сликано (у ББ репортажи), јер тамо нисам био, то би урадио много боље Игор или Јанауксас, тј неко ко зна стање на терену.

kpua.jpg


Мапа није комплетна, јер нисам препознао где су сликане ове слике:

http://www.beobuild.rs/visuals/data/med ... GOB-52.jpg
http://www.beobuild.rs/visuals/data/med ... GOB-53.jpg
http://www.beobuild.rs/visuals/data/med ... GOB-18.jpg
http://www.beobuild.rs/visuals/data/med ... GOB-19.jpg
http://www.beobuild.rs/visuals/data/med ... GOB-37.jpg
http://www.beobuild.rs/visuals/data/med ... GOB-39.jpg
http://www.beobuild.rs/visuals/data/med ... GOB-40.jpg
http://www.beobuild.rs/visuals/data/med ... GOB-41.jpg

Стварно ми се чини да би ово требало да постане пракса јер траје буквално 5 мин за неког ко је био тамо а знатно олакшава нама осталима да сагледамо ситуацију на терену.
 
To je manje vise to. Inace ove fotke sto si postavio iz vesti su sa ove rampe sto se spusta sa pravca ka ns. Takodje treba obeleziti i most preko batajnickog bulevara to je ovaj desno prelaz
 
Ето видиш нисам ни знао да је направљен тај мост преко булевара...нити знам докле је направљен....
Игоре, замолио бих те да ти уцрташ, како бисмо имали тачну слику напретка радова. Хвала! :)
 
Pa nije zavrsen stubovi su uradjeni i trasiran je put do njega. Mislio sam da hoces da obelezis gde se izvode radovi

crvenim sam obelezio deo na kome se radi pre svega na mostovskog konstrukciji
kpua.jpg
 
Još uvek nema mosta preko budućeg batajničkog bulevara. Stubovi su gotovi ali grede koje se izlivaju pored nisu još, a treba njih dosta.
Ako idu 5 po rasponu onda za jednu stranu samo treba 25 prednapregnutih greda od toga su 15 dužine oko 20-22m a onih 10 je oko 15-17m ako nisam omanuo. A još plus drugi pravac 25 komada. Ponekad se zapitam što to nisu radili skelom kao i velike nadvožnjake, kad već ispod nema puta. Možda se desi da će biti dovoljne 4 grede po rasponu ali ne verujem.

S druge strane opet mi se čini da je moglo to da se premosti sa jednim rasponom od 20-22m manje po Google Eartu ali bi verovatno nasip bio previše dugačak i visok tj. teren nije dozvoljavao isl. Valjda je s razlogom.

Preko tih nadvožnjaka će praktično biti širokih 1+1 odvojenih sa ogradom. Praktično preslikana Ostružnička petlja.
 
Ал чек ради се дакле насип за прикључење са "моста" на булевар ка бг и укључење са булевара из батајнице на "мост". ваљда сам добро протумачио

http://www.beobuild.rs/visuals/data/med ... GOB-19.jpg

Игоре хвала, мада сам хтео да обележим део који је изведен....стубови би били тачкасти нпр.
 
Pa da mislim da smo se sada bolje razumeli :)

Sustina je da ce sadasnji glavni pravac doduse i nije vise toliko glavni od kada je uradjen deo do dobanovacke petlje od lakat krivine do batajnice postati samo lokalna saobracajnica a ne deo nekog autoputa kao dosada.

110811-PETBAT-04.jpg
 
Evo dela novog batajničkog bulevara koji treba da se odradi kroz stambeni deo Batajnice.
Ako ovo ne odrade ovako kao na slici, tj. spoj sa postojećim delom bulevara, već samo do prve raskrsnice to bi bio veliki hendikep za taj bulevar. To je nekih ~350m spoja ali mislim da mora eksproprijacija da bude i eventulano ako se ne varam 1 ili 2 rušenja.

novibatajnickibulevardeo.png
 
Vrh