Да се надовежем на претходни пост
Ево Месопотамијског ( националистичко-фашистичко-шовинистичког ) печата. Шалу на страну, лично не могу да гледам симболе кроз призму људских злодела, симболи су злоупотребљени али сами по себи нису ништа учинили. Хипотетички, Индијци би морали да презиру симбол са својих простора зато што га је много хиљада година касније неко додао маркетиншком оделењу злочиначке организације. Мене не нервира ни усташки симбол, колико ме нервирају људи који протерују своје комшије и то из чисте мржње.
Ако се под национализмом сматрају тестостероном набијене ратничке игре, идеологије, злочини и бусање, ја сам против.
Држава је вид организације. Сви би сваки дан требало да је чинимо јачом, гледамо као своје достигнуће и резултат изгарања многих генерација. Да живимо за њу и доносимо јој бољитак јер је то општа корист и држава је чврста, богата и вредна онолико колико су људи у њој такви. Ми смо се ту мало погубили!!! Државно функционисање подразумева и одређене размирице, ривалитет па и супротстављеност другима и њиховим противним интересним циљевима. Тако да морају да постоје и надметања која су некада културна, некада економска, образовна... то је тако и лицемерно је одустајати од борбе за своје интересе под неким утопијским чак и распаљеној машти далеким изговорима.