Šta je novo?

Novi Sad - Opšta tema (gradski život i vesti)

Putnici iz prigradskih naselja odustaju od vožnje javnim prevozom
Jeftinije „golfom“ nego autobusima GSP
Autor: Hana Dunđerov | 22.01.2009. - 11:20

NOVI SAD - To što je u Novom Sadu gotovo nemoguće naći parkiralište postao je gotovo jedini razlog što se stanovnici prigradskih naselja još voze autobusima GSP. Jer, uz poslednje poskupljenje gradskog prevoza je, prema računici brojnih Novosađana, putovanje vozilima GSP učinilo skupljim od dolaska na posao automobilima.

gsp-x.jpg


Takvom „igrom cena“ je grad u kojem stručnjaci savetuju da se saobraćajni haos smanji korišćenjem javnog prevoza, dospeo u paradoksalnu situaciju: umesto da privlači putnike u autobuse GSP da bi smanjio gužve na ulicama i parkinzima, puni parkinzi i gužve zadržavaju putnike u vozilima GSP.
Zaposlenima iz prigradskih naselja ili susednih opština do kojih voze gradski, prigradski ili međugradski autobusi GSP, potvrdila je i računica „Blica“, postalo je potpuno svejedno da li će na putu do posla sesti u svoj automobil ili autobus. Čak i kada koriste najveće potrošače, „Zastavina“ vozila, novčanik će to osetiti u istoj meri ili će razlika biti zanemarljiva u odnosu na komfor koji, kažu, uopšte ne može da se meri. U slučaju da imaju prosečan gradski automobil, „golf dvojku“ koji po tvrdnjama mehaničara troši 6,5 litara dizela na 100 kilometara, oni će putovanjem kolima čak i uštedeti do 1.000 dinara mesečno. Ako u jednoj porodici više članova koristi pokazne karte za GSP, ova ušteda biće i značajnija.
Najočigledniji primer su stanovnici Veternika, koje je od centra grada udaljeno svega desetak kilometara, a koji na kupovini markice gube najmanje 500 dinara mesečno. Od ove računice odstupa svega nekoliko prigradskih naselja.
To što im mesečna markica omogućava beskonačan broj polazaka, što mogu da koriste i gradski prevoz, što mogu da se voze u druga naselja iz njihove zone bez doplate, većini putnika ne znači mnogo. Jer, kako kažu, osnovni razlog zbog kojeg se markice kupuju je odlazak na posao, školu, fakultet...
- Da nije problem naći parking u centru, a moja firma je baš tu smeštena, istog časa bih se opredelila za automobil. Pa, meni pokazna služi samo za dolazak na posao. Kada dolazim u posetu, šoping, pozorište, u šetnju, dolazi mi cela porodica, a tada mi se isplati čak i da platim taksi. Jedno dete kupuje pola karte, drugo celu, suprug nema markicu, što znači da nam u jednom pravcu treba 300 dinara,a u dva 600. Sa taksistom pogodim vožnju u oba pravca za 800 dinara, a ne zavisim ni od koga - kaže Smiljana Petrović iz Sremskih Karlovaca.
Čak ni oni kojima je markica jedini izbor, koji nemaju kola, ili ne mogu da se snađu za parkiranje, napominju da ih je poslednje poskupljenje užasnulo, jer im se po prvi put čini da mesečna pokazna nije bitnije jeftinija od kupovine karata u autobusu. Jedino za šta se odaje priznanje je subvencioniranje đačkih markica, koje i dalje predstavljaju spas za hiljade učenika koji se školuju u Novom Sadu.
U GSP-u skreću pažnju da čak ni ovakva cena karata nije ekonomska, jer u nju pored goriva moraju da uđu troškovi održavanja celog sistema, uključujući i Međumesnu autobusku stanicu. Uz to, preduzeće nije imalo izbora, osim da traži poskupljenje, nakon što je gradski budžet predvideo da ove godine smanji subvencije i ostavi GSP-u da se održava od cene karte.
- Niko od 2005. godine ne postavlja pitanje kako je GSP uopšte poslovao sa depresiranom cenom, zašto i pored nedavnog povećanja cena Novi Sad ima najnižu cenu prevoza u državi. Ko će i kako da nadoknadi samo za prošlu godinu izdatih 3.000 besplatnih karata? Očuvanje sistema javnog prevoza je u interesu Novsađana i nisam siguran da bi neko drugi ovako kvalitetno obavljao naš posao i da bi održavao ovu mrežu linija. Ako nam je samo cena goriva osnovni parametar za određivanje cena, u tom slučaju može se postaviti pitanje da li nam treba javni prevoz, ili samo autobusi na linijama - zaključio je Miodrag Vukašinović, portparol GSP-a.

Bubnjević: Gorivo će poskupeti, a karte neće
Član Gradskog veća zadužen za saobraćaj Siniša Bubnjević ne negira da poskupljenje opterećuje građane, ali podseća da je ono jedino koje će biti realizovano tokom godine.
- Možda u ovom trenutku izgleda kao da je ovo poskupljenje bilo nefer, ali očekujem da već kroz nekoliko nedelja slika bude drugačija. Da li će računica biti i takva nakon poskupljenja goriva od 11 dinara? Trendovi govore da će cena nafte i goriva skakati, a ovo poskupljenje važi do kraja godine. Morate imati u vidu situaciju u preduzeću, mogućnosti građana, ali i širu sliku. S jedne strane država ograničava poskupljenja, a troškovi rastu, sa jedne strane treba da izađete u susret građanima, sa druge da obezbedite funkcionisanje preduzeća. Nigde u svetu gradski prevoz nije ekonomska kategorija, pa neće biti ni ovde i radićemo na pojeftinjenju uvođenjem autobusa na gas – kaže Bubnjević. On podseća i da GSP ipak ima najbolji vozni park u Srbiji i najbolju organizaciju gradskog saobraćaja, pa čak i u poređenju sa Beogradom.

Plate manje i ne kasne
- Stanujem u Futogu i godinama koristim gradski prevoz, ali sam rešila da od 1. februara pređem na kola. Kada sam shvatila koliko je poskupeo prevoz i da moja karta košta gotovo 4.000 dinara, videla sam da mi je povoljnije da koristim kola, jer kada natočim plin za 500 dinara ja sam nedelju dana obezbeđena. Parking me ne brine, jer ako mi firma i ne obezbedi mesto, uvek mogu da se parkiram kod poznanika u dvorištu. O udobnosti neću ni da govorim: nema kašnjenja, ne strepim da će autobus ostati u defektu, ne guram se sa ljudima, niti moram da usklađujem svoje vreme sa redom vožnje. Čak se komšinica i ja dogovaramo da počnemo zajedno da putujemo kolima na posao, jer će tako troškovi biti još manji – priča Dejana Marjanski iz Futoga.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/vojvodina.php?id=75411

Ali će Novi Sad imati svoj aerodrom, i Novosađani neće morati da dolaze u dekadentni Beograd. :rolleyes:
 
@bigvlada

:kk:

"Lokalpatriotska" megalomanija je jedna od stvari koje mogu skupo kostati Srbiju (a i kosta je).

Odlican projekat Banatsko-sremskog poluautoputa (cetiri trake), koji predvidja tunel ispod Fruske Gore, svesce rastojanje od Novog Sada do Aerodroma Nikola Tesla na 47 km. Toliko je, recimo, udaljeno Oslo od svog aerodroma.

Isto tako, udaljenost Kragujevca od aerodroma Ladjevci je oko 40 km. Na ovaj aerodrom su tokom ratova sletali JAT-ov Boing 727, kao i famozni "Kikas" iz Ugande koji je sa tovarom naoruzanja za "zenge" vojska zaplenila na Plesu 1991. godine.

Dakle, bez obzira sto na pola sata od ovih gradova postoje gotove vazdusne luke, usijane glave zagovaraju tracenje velikih para, samo zato sto se one ne nalaze u njihovom ataru. :rant:
 
Pošto Novosađani i Novosađanke planiraju da izgrade most korišćenjem stubova pokojnog mosta pokojnog Franca Jozefa (btw. jel' ima neko sliku tog mosta?) evo jednog predloga:

Rumunija, most preko Mureša u Aradu, razglednica je stara jedno 40 godina
aradmuresf.jpg


U svakom slučaju, voleo bih da vidim retro dizajn kod tog mosta, možda u stilu budimpeštanskih mostova.
 
Bigvlada, evo slike starog mosta Franca Jozefa
f44kls.jpg

23j4ohv.jpg

qq8k1x.jpg

Izvor: http://www.railserbia.net/forum/viewtopic.php?f=18&t=2367
Slike je postavio član foruma vlada
uspomene836lx.jpg

uspomene842te.jpg

Izvor: http://www.railserbia.net/forum/viewtopic.php?f=18&t=206
Slike je postavio član foruma voz

Na žalost, u planu je da budući most na ostalim stubovima bude samo za drumski saobraćaj, ništa od ideje da se njima izgradi tramvajski most :(
[video]http://www.youtube.com/watch?v=TZVaXTu-Rk0[/video]
Animacija mosta
[video]http://www.youtube.com/watch?v=IgqPpDs6L90[/video]
 
Dobro, original je bio mnogo ružan, zato ga valjda i ne spominju :)

Ovo je bio primer kako se može napraviti lep most relativno jeftino, ukrasi nose pola šmeka mosta. Iskreno, nisam ni primetio da je tramvaj dok danas nisam ponovo pogledao sliku, konstatovao sam samo da nešto prelazi preko.
 
Kad sam dotako tramvaj, 'ajd' da nešto kažem o njemu. Urađena je još davne 1983. studija koja je predviđala 6 tramvajskih i 11 bus linija u gradu. Linije su trebale biti sledeće:
1. Novo naselje-Petrovaradin
2. Novo naselje-Mišeluk
3. Centar-Novo naselje
4. Centar-Mišeluk
5. Železnička st.-Petrovaradin
6. Sremska Kamenica-Petrovaradin.
Kartu, nažalost, nisam video, ove informacije sam pročitao u članku. Pretpostavljam da su prve četri linije nešto na foru da na jednom potezu imamo više linija, slično Sarajevu. Potez Novo naselje-Petrovaradin bi išao ulicama Futoškom, Jevrejskom, centar,bulevar M. Pupina, Varadinski most do podgrađa petrovaradinske tvrđave. Potez sever-jug od Žel. stanice, bulevarom Oslobođenja, mostom Slobode ka Sremkoj Kamenici.
Mimo ovog plana neko je predlagao da se na stubovima mosta Franje Josipa podigne tramvajski most koji bi postojećim tunelom povezao centar i Petrovaradin.
S druge strane, novi vlasnik cementare u Beočinu je zainteresovan da postojeću prugu remontuje i elektrifikuje, a gradske vlasti su nešto razmišljale da se uključe u taj posao gde bi one organizovale prigradsku liniju od Bočina do Novog Sada.
 
Završetak obnove prelaza preko reke tek 2013. godine
Za Žeželjev most novac daju EU, pokrajina i grad
Autor: Žarko Bogosavljević | 24.03.2009. - 11:11

NOVI SAD - Gradnja novog Žeželjevog mosta počeće u narednih godinu dana, najavljuju gradski čelnici, a 60 miliona evra potrebnih za izgradnju već je obezbeđeno i to iz budžeta Evropske komisije, AP Vojvodine i Novog Sada. Javni tender za izbor izvođača radova biće obavljen u narednih mesec dana, a izgradnjom stalnog drumsko-železničkog mosta biće završena obnova tri gradska prelaza preko Dunava srušena u bombardovanju pre 10 godina.

zezeljev-v.jpg


Novi Sad je aprila 1999. godine za samo tri nedelje ostao bez tri stalna mosta - Mosta slobode, Varadinskog i Žeželjevog mosta. Novi Sad 10 godina kasnije ima dva obnovljena mosta, a sve je izvesnije da će napokon početi i obnova Žeželjevog mosta i to prvenstveno zahvaljujući pomoći Evropske unije. Obnova trećeg mosta bila je usporena zbog toga što nije bio postignut dogovor vlasti i Železnice Srbije o tome kako bi most izgledao, čemu bi služio, ali ni ko bi trebalo da plati njegovu izgradnju. Kako je Evropska komisija prvo finansirala izradu idejnog projekta, a zatim odlučila i da obezbedi polovinu potrebnog novca, izvesno je da će Žeželjev most biti sagrađen.
Izgradnja mosta koštaće oko 60 miliona evra. Polovinu potrebnog novca obezbediće EU, dok će pokrajina dati 20, a grad 10 miliona.
U kancelariji Evropske komisije u Beogradu kažu da je novac za novi most već opredeljen u okviru IPA (Instrumenta za predpristupnu pomoć do 2011). Kako je objašnjeno, gradnja „novog Žeželja” je deo sume od milijardu evra koja će narednih godina biti uložena u okviru podrške obnove i gradnje transportnih koridora u Srbiji i okolnim zemljama.
- Idejni projekat mosta je završen, a uskoro će biti raspisan tender za generalni projekat i izvođača radova. U narednim mesecima očekujemo i početak radova - kažu u kancelariji.
Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić objašnjava da je najava Evropske komisije da će radovi početi već na jesen optimistična pošto još nije raspisan ni tender.
- Mislim da će radovi početi tek narednog proleća, pošto ima još posla oko dokumentacije i tendera. Ipak, razlika od tih nekoliko meseci nije velika, pa je sigurno da će most biti završen za tri godine, do 2013. godine. Najvažnije je da je konačno postignut dogovor o finansiranju izgradnje i da je odlučeno kako će izgledati most, što je i grad potvrdio nedavnim izmenama urbanističkog plana, pa je omogućeno da radovi počnu - kaže Pavličić.
Novi železnički most, prema idejnom projektu, koji je napravilo preduzeće za inženjering Italijanske železnice „Italferr”, predviđa da most ima dva železnička koloseka, dve drumske trake i dve pešačke staze. Most će biti dugačak oko 470 i širok oko 25 metara, a izgledom će podsećati na stari Žeželjev most, ali će lukovi biti čelični, a ne betonski i biće nakošeni ka unutra.

Srušen u aprilu 1999. godine
Rušenje tri mosta 1999. godine imalo je ogromne posledice po život Novosađana pošto su stanovnici sremske strane grada ostali bez vode za piće. Odmah po završetku rata najavljena je obnova mostova, pa je pontonski most na baržama sagrađen je u septembru 1999. godine, nedaleko od nekadašnjeg Varadinskog mosta, a nešto kasnije je izgrađen i privremeni Montažno-demontažni drumsko-železnički most na pedesetak metara od srušenog Žeželjevog mosta. Do oktobra 2000. godine na mestu Varadinskog mosta sagrađen je most „Varadinska duga”. EU je iz projekta Kards izdvojila 40 miliona evra za popravku Most slobode i on je završen u oktobru 2007. godine posle čega je razmontiran deo mosta na baržama. Dok se čekalo na obnovu poslednjeg srušenog prelaza - Žeželjevog mosta - grad i republika su platili popravku privremenog drumsko-železničkog kako bi izdržao do 2013. godine.

Četvrti prelaz
Do završetka obnove Žeželjevog mosta Novi Sad će dobiti još jedan most. Gradski čelnici su započeli i projekat gradnje mosta na stubovima nekadašnjeg mosta Franca Jozefa, a kako je najavljeno, on će biti građen skoro istovremeno sa „novim Žeželjem”.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/vojvodina.php?id=85002
 
Gradske vlasti odlažu gradnju prelaza na Dunavu
Nemaju novca za drugi most
Autor: H. Dunđerov, Ž. Bogosavljević | Foto:S.Vojnović | 06.05.2009. - 09:04

drugi-most-v.jpg


NOVI SAD - Cena budućeg Žeželjevog mosta povećana je za dodatnih 15 miliona evra, a priliv novca u gradsku kasu je sve manji, zbog čega gradnja drugog prelaza, na stubovima nekadašnjeg „Franca Jozefa”, neće početi krajem 2009. godine, kako je planirano. Odlaganje radova potvrdio je i gradonačelnik Igor Pavličić, navodeći da je gradnja novog železničkog mosta ipak veći prioritet.

Gradske vlasti su, godinu dana nakon obećanja da će do 2012. sagraditi novi prelaz na stubovima bivšeg mosta „Franca Jozefa”, prinuđene da odlože početak radova zbog manjka novca. Iako slovenačka firma „Ponting” već uveliko projektuje most, čija je vrednost procenjena na oko 40 do 50 miliona evra, grad je odlučio da odloži raspisivanje tendera za izvođača radova i izradu glavni projekat planirano za septembar. Prelomna odluka da se prolongira gradnja, navode u Gradskoj kući, doneta je nakon saznanja da će grad ostati bez 800 miliona dinara od transfernih sredstava iz republičke kase, kao i smanjenje ostalih prihoda u gradskom budžetu. Sa tolikom rupom u kasi grad sada ne može istovremeno finansira nekoliko kapitalnih projekata, vrednih više desetina miliona evra. Među njima su gradnja dva mosta preko Dunava, dva bulevara, centralni prečistač otpadnih voda i nadvišenje keja.

Pavličić potvrđuje da će kriza i smanjenje prihoda u budžetu uticati na kapitalne projekte. Projekti će za sve radove biti pripremljeni, navodi gradonačelnik, ali će neki od njih morati da budu realizovani po fazama. Gradnja mosta na stubovima „Franca Jozefa” direktno će zavisiti od načina finansiranja radova za Žeželjev most. Tender za izbor graditelja na mostu na stubovima će, kako se sada planira, biti raspisan tek 2010. godine.
- Projekat za Žeželjev most je pretrpeo delimičnu izmenu, biće širi za gotovo trećinu i troškovi gradnje, prema prvim saznanjima, više neće iznositi 60, već najmanje 75 miliona evra. Pošto ga zajednički finansiraju Novi Sad, pokrajina i republika, da će grad morati da izdvoji i više novca. Ako povećanje izdataka bude znatno, to će morati da utiče na gradnju drugog mosta - objašnjava Pavličić.
Za gradnju železničkog mosta, prema ranije dogovoru, grad je trebalo da obezbedi 10, pokrajina 20 miliona evra, a još toliko novca Evropska komisija. Rešeni da ne posežu za kreditima kako bi zatvorili finansijsku konstrukciju za most na stubovima, gradski čelnici nameravaju da novac preusmere na preko potrebni prečistač otpadnih voda i razvoj vodovodne mreže.

Radovi na bulevarima nisu dovedeni u pitanje
- Zaista nismo očekivali ovakvu situaciju i ovakve promene u samo godinu dana. Nažalost, svi kapitalni projekti uticaće jedan na drugi. Izvesno je da ćemo za sve završiti projektovanje, a potom ćemo ih izvoditi u skladu sa prilivom novca - kaže Pavličić. Gradonačelnik ističe da je izvesno da neće biti odlaganja radova na Somborskom i Subotičkom bulevaru i da će oni biti izvedeni čak i pre nego što je planirano, a grad će započeti i nadvišenje i parterno uređenje keja.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/vojvodina.php?id=91231
 
Ima li neko render novog izgleda juzne tribine stadiona Karadjordje? Milsim da je zbog Univerzijade renoviraju. I da, da li ce uskoro i jos neki deo stadiona da rade?

Ajmo Novosadjani...:)
 
Ma nema na čemu, tu sam ja, povremeno, ako nešto treba :kafa:...

Hahahaah, windows XP
Da, testiranje je bilo u toku popodneva pa je svašta moglo da se vidi na ekranu:cool: , inače ako sam ja dobro shvatio dovoljno je samo prikačiti laptop na kabel (na zapadnoj tribini) i bioskop može da počne.
Verovatno će sada da krenu obuke za stručnjake iz fudbalskog i atletskog kluba, da ne bi bilo windows-a na zvaničnim manifestacijama.
 
Pripadnik":1pezdlk1 je napisao(la):
Ma nema na čemu, tu sam ja, povremeno, ako nešto treba :kafa:...
Verovatno će sada da krenu obuke za stručnjake iz fudbalskog i atletskog kluba, da ne bi bilo windows-a na zvaničnim manifestacijama.
A verovatno će ipak i biti.
Tipa, NOD32 koji izbacuje da nije uspeo da se apdejtuje je tako tipično. :D
 
Pa sta? Koga to zanima Boki? Ne moras sve sto ti u sekundi padne na pamet odmah da delis sa nama. Covek je postavio fotku jednog od najvecih objekata koji se gradi u Novom Sadu, a zapazanja tipa "ova Alfa ispred je iste boje ko Dacija mog tece" ili "Bilo bi lepse da je stub semafora na ovoj raskrsnici cetvrtast" stvarno su bespredmetna.

Inace, Aleksandar Bulevar Centar je jedna od zgrada koje unose promaju u pomalo ustajalu urbanu sliku Novog Sada. Svezeg vazduha nikad dosta.
 
Navodno će zgrada, baš čudno, imati velikih problema sa parkingom, jer nisu izgradili garažu. ili je to za neku drugu isto veliku koja se gradi u NS.
 
Ocean Atlantic Properties (drag nam zbog Galerija apartmana u Francuskoj ulici u Beogradu), debitovaće uskoro i jednim projektom u Novom Sadu.

U Novom Sadu se gradi najveći tržni centar u Vojvodini

Ocean Atlantic International investira 80 miliona evra u objekat koji će biti izgrađen po najvišim svetskim standardima

Odbornici Skupštine grada Novog Sada, danas su na sednici usvojili i omogućili brži razvoj grada, a građanima zdraviju i čistiju životnu sredinu. Naime, promenom Detaljnog urbanističkog plana, u doskorašnjoj industrijskoj zoni, na samo 2 kilometra od centra grada, omogućena je izgradnja savremenog tržnog centra.

Novi tržni centar, sa prodajnom površinom od 39.000 kvadratnih metara, biće prvi i daleko najveći u pokrajini.

Investiciju je obezbedila međunarodna kompanija Ocean Atlantic International koja pored ulaganja od 80 miliona evra i otvaranja oko 1.500 novih radnih mesta, u našu zemlju donosi iskustvo i praksu sa najrazvijenijih svetskih tržišta.

“Srećni smo što možemo da saopštimo dobre vesti građanima Novog Sada, Vojvodine i Srbije. Odluka kompanije Ocean Atlantic International da investira u Novi Sad je konačna. Odbornici Skupštine grada Novog Sada, gradonačelnik i sve gradske službe su prepoznale važnost ove investicije i time doprinele da se ovaj deo posla završi u kratkom roku, tako da je početak gradnje tržnog centra sada tehničko pitanje koje zavisi od dinamike izdavanja neophodnih dozvola za početak radova. Očekujemo da ćemo sa izgradnjom tržnog centra započeti do kraja ove godine“, izjavio je Aleksandar Zavišić, generalni direktor kompanije Ocean Atlantic International.

„Iako se već mesecima govori o svetskoj ekonomskoj krizi i njenim posledicama uspeli smo da dokažemo da je i u teškim okolnostima moguće odgovorno raditi na razvoju grada i unapređenju života građana.

Naši prioriteti su stvaranje povoljne klime za investiranje, kreiranje mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta i smanjenje zagađenja u našem gradu.

Najavljena investicija kompanije Ocean Atlantic International jasan je signal svim investitorima da u Vladi grada Novog Sada imaju pouzdane i odgovorne partnere“, izjavio je Igor Pavličić, gradonačelnik Novog Sada.
Izvor: http://www.oainternational.com/aktuelno.php

Homer Jay uspeo je da iskopa rendere ovog trznog centra i mogu reci da sam prijatno iznenadjen.

Izvor: AVCI architects

I PDF Brosura sa vise detalja: http://serbia.eastreal.net/Portals/26/Novi Sad shopping center-draft brochure.pdf
 
Vrh