Novi Sad - Opšta tema (gradski život i vesti)
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
bigvlada
Advanced
Obezbedili novac za kapitalni projekat
Izgradnja Žeželjevog mosta počeće u maju
Autor: HANA DUNĐEROV | 08.10.2009. - 10:25
Novi Sad - Izgradnja Žeželjevog mosta, srušenog u bombradovanju 1999. godine, počeće u maju ili junu naredne godine, saznaje „Blic“ u kabinetu gradonačelnika. Evropska komisija, Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj pristale su da finansiraju projekat, čime je glavna prepreka za obnovu jedinog novosadskog železničkog mosta, teška više od 60 miliona evra, otklonjena.
- Komisija u kojoj su se našli predstavnici gradske, pokrajinske, republičke vlasti, „Železnica Srbije“ i projektantske kuće „Italfer“, što znači svih nadležnih u ovom projektu, utanačila je dogovor o izgradnji. Preostalo je da se dogovore poslednje izmene postojećeg projekta, da se imenuje zvanični investitor projekta i uskoro bi se moglo očekivati i raspisivanje tendera - najavljuje gradonačelnik Igor Pavličić.
Novi Žeželjev most, prema projektu koji je radila italijanska kuća „Italfer“, a finansirala Evropska agencija za obnovu, trebalo bi da bude dugačak 470, a širok gotovo 25 metara - širi od Mosta slobode. On će imati dva koloseka, dve trake za drumski saobraćaj, kao i po dve biciklističke i šetačke staze. Konstrukcija će mu najverovatnije biti čelična, a ne betonska, ali će izgledom podsećati na stari Žeželjev most.
Sistem finansiranja mosta poznat je odavno - 30 milina evra mora da obezbedi republika, 20 miliona pokrajina, a 10 miliona grad. Ipak, sav će novac, po svemu sudeći, pristići iz različitih evropskih fondova. Polovinu sume, 30 miliona, republika je obezbedila preko Evropske komisije u Beogradu, a pokrajina i grad upravo vode pregovore sa potencijalnim zajmodavcima.
- Pokrajina i grad pregovaraju sa Evropskom investicionom bankom i Evropskom bankom za obovu i razvoj da se obezbede preostala sredstva. Imamo uveravanja da će kreditni aranžmani biti odobreni, ali novac najverovatnije neće stići odjednom, već po fazama - kaže Pavličić.
Izgradnja mosta, predviđeno je, trajaće četiri godine, a svaki tender biće strogo kontrolisan od strane Evropske unije. Izvođač će biti izabran na međunarodnom tenderu, a tehničke poslove vodiće Evropska komisija u Beogradu koja će o raspisivanju tendera I dinamici radova u dogledno vreme obavestiti javnost.
Jedina železnička veza
Žeželjev most, jedini novosadski drumsko-železnički most izgrađen još 1961. godine, srušen je u bombardovanju 25. aprila 1999. godine. Od tada, jedina železnička veza Bačke i Srema je montažno-demontažni most čija je dozvola za upotrebu istekla još 2005. Godine i na čije se održavanje svake godine troše milioni jer je u prilično lošem stanju. Samo u protekle dve godine na sanaciju ovog mosta potrošeno je preko 100 miliona dinara.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/vojvodina.php?id=114529
Izgradnja Žeželjevog mosta počeće u maju
Autor: HANA DUNĐEROV | 08.10.2009. - 10:25
Novi Sad - Izgradnja Žeželjevog mosta, srušenog u bombradovanju 1999. godine, počeće u maju ili junu naredne godine, saznaje „Blic“ u kabinetu gradonačelnika. Evropska komisija, Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj pristale su da finansiraju projekat, čime je glavna prepreka za obnovu jedinog novosadskog železničkog mosta, teška više od 60 miliona evra, otklonjena.
- Komisija u kojoj su se našli predstavnici gradske, pokrajinske, republičke vlasti, „Železnica Srbije“ i projektantske kuće „Italfer“, što znači svih nadležnih u ovom projektu, utanačila je dogovor o izgradnji. Preostalo je da se dogovore poslednje izmene postojećeg projekta, da se imenuje zvanični investitor projekta i uskoro bi se moglo očekivati i raspisivanje tendera - najavljuje gradonačelnik Igor Pavličić.
Novi Žeželjev most, prema projektu koji je radila italijanska kuća „Italfer“, a finansirala Evropska agencija za obnovu, trebalo bi da bude dugačak 470, a širok gotovo 25 metara - širi od Mosta slobode. On će imati dva koloseka, dve trake za drumski saobraćaj, kao i po dve biciklističke i šetačke staze. Konstrukcija će mu najverovatnije biti čelična, a ne betonska, ali će izgledom podsećati na stari Žeželjev most.
Sistem finansiranja mosta poznat je odavno - 30 milina evra mora da obezbedi republika, 20 miliona pokrajina, a 10 miliona grad. Ipak, sav će novac, po svemu sudeći, pristići iz različitih evropskih fondova. Polovinu sume, 30 miliona, republika je obezbedila preko Evropske komisije u Beogradu, a pokrajina i grad upravo vode pregovore sa potencijalnim zajmodavcima.
- Pokrajina i grad pregovaraju sa Evropskom investicionom bankom i Evropskom bankom za obovu i razvoj da se obezbede preostala sredstva. Imamo uveravanja da će kreditni aranžmani biti odobreni, ali novac najverovatnije neće stići odjednom, već po fazama - kaže Pavličić.
Izgradnja mosta, predviđeno je, trajaće četiri godine, a svaki tender biće strogo kontrolisan od strane Evropske unije. Izvođač će biti izabran na međunarodnom tenderu, a tehničke poslove vodiće Evropska komisija u Beogradu koja će o raspisivanju tendera I dinamici radova u dogledno vreme obavestiti javnost.
Jedina železnička veza
Žeželjev most, jedini novosadski drumsko-železnički most izgrađen još 1961. godine, srušen je u bombardovanju 25. aprila 1999. godine. Od tada, jedina železnička veza Bačke i Srema je montažno-demontažni most čija je dozvola za upotrebu istekla još 2005. Godine i na čije se održavanje svake godine troše milioni jer je u prilično lošem stanju. Samo u protekle dve godine na sanaciju ovog mosta potrošeno je preko 100 miliona dinara.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/vojvodina.php?id=114529
bigvlada
Advanced
Projekat za prelaz na reci na doradi
Menjaju izgled mosta
Autor: Hana Dunđerov | 14.10.2009. - 09:46
Idejno rešenje mosta na stubovima "Franca Jozefa" slovenačkog "Pontinga" moraće da pretrpi ozbiljne izmene pre nego što grad dozvoli izradu glavnog projekta za ovaj prelaz na Dunavu. Osnovna zamerka iz Gradske kuće na budući izgled mosta je, saznaje "Blic", to što prilazi zahvataju dve velike građevinske parcele na kojima bi grad mogao da zaradi milione evra. Jedna od njih je u Radničkoj ulici, gde bi mogao biti izgrađen i prestižni hotel sa svetskom licencom.
- Idejni projekat mosta je završen, ali su još u toku pojedina usaglašavanja. Problem su prilazni putevi i to samo sa bačke strane, jer bi petlja kakvu je predvideo projektant zahvatila dve važne parcele: jednu koja pripada Kampusu i gradsku u prvoj zoni, a grad sebi to ne sme da dozvoli - potvrđuje gradonačelnik Igor Pavličić.
On dodaje da se zato upravo razrađuju mogućnosti za izmenu bačkog prilaza mostu, tako da prihvati dovoljno automobila a ne ugrozi parcele.
Direktor Zavoda za izgradnju grada Borislav Novaković najavljuje da će razgovori sa projektantima iz "Pontinga" biti obavljeni do kraja nedelje.
- Očekuju nas ove nedelje razgovori sa "Pontingom" u vezi sa pristupnim saobraćajnicama sa novosadske strane. Taj deo obale i priobalja jedan je od najlepših delova grada. Zato nam je izuzetno važno da usvojimo rešenje koje neće narušavati estetiku tog prostora. To znači da pristupne saobraćajnice moramo projektovati tako da zauzmu samo najnužniji, odnosno najmanji mogući prostor. Sa druge strane, to rešenje mora biti i funkcionalno, u smislu da omogući optimalan protok saobraćaja i njegovo neometano odvijanje. Verujem da je kompromis između lepog i funkcionalnog rešenja moguć - kaže Novaković.
Kada će glavni projekat biti rađen i kada će most, nekada prioritet grada, biti zidan, zasad nije poznato. Jer, kaže gradonačelnik, sa pet milijardi dinara kraćim budžetom, on neće insistirati na gradnji mosta po cenu nekih za grad trenutno možda i značajnih projekata.
- Ako nešto bude trpelo, neka trpi taj most. Da je situacija onakva kakva je bila prošle godine, grad bi mogao da sazida taj most iz sopstvenih sredstava, ali eto, budžet je znatno tanji. Ipak, to ne znači da smo od mosta digli ruke. Naprotiv, kontaktirali smo s inostranim preduzećima koja bi mogla biti finansijeri mosta da sa njima pokušamo da oformimo javno - privatno partnerstvo i ipak ga sazidamo - kaže Pavličić.
Da li će i kada ulaganja u ovaj most biti nastavljena, zavisi i od toga, dodaju u Gradskoj kući, kako će teći pregovori oko gradnje gradskog prečistača otpadnih voda, uređenja trgova i izgradnje podzemnih garaža, gradske ili regionalne deponije.
Kružna raskrsnica ili zabrana saobraćaja
Gradonačelnik Igor Pavličić kaže da su za prilaz sa bačke strane najverovatnija rešenja kružna raskrsnica ili delimična zabrana saobraćaja na ovoj deonici.
- Kružna raskrsnica, ako bude izvodljiva, bila bi najbolje rešenje, mada uvek ostaje mogućnost da se saobraćaj u ovom delu keja delimično zabrani, tako da ostane samo direktna komunikacija dve obale. Koje god rešenje da izaberemo, njega će firma koju na konkursu izaberemo za izradu glavnog projekta morati da se pridržava - kaže Pavličić.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/vojvodina.php?id=115522
Menjaju izgled mosta
Autor: Hana Dunđerov | 14.10.2009. - 09:46
Idejno rešenje mosta na stubovima "Franca Jozefa" slovenačkog "Pontinga" moraće da pretrpi ozbiljne izmene pre nego što grad dozvoli izradu glavnog projekta za ovaj prelaz na Dunavu. Osnovna zamerka iz Gradske kuće na budući izgled mosta je, saznaje "Blic", to što prilazi zahvataju dve velike građevinske parcele na kojima bi grad mogao da zaradi milione evra. Jedna od njih je u Radničkoj ulici, gde bi mogao biti izgrađen i prestižni hotel sa svetskom licencom.
- Idejni projekat mosta je završen, ali su još u toku pojedina usaglašavanja. Problem su prilazni putevi i to samo sa bačke strane, jer bi petlja kakvu je predvideo projektant zahvatila dve važne parcele: jednu koja pripada Kampusu i gradsku u prvoj zoni, a grad sebi to ne sme da dozvoli - potvrđuje gradonačelnik Igor Pavličić.
On dodaje da se zato upravo razrađuju mogućnosti za izmenu bačkog prilaza mostu, tako da prihvati dovoljno automobila a ne ugrozi parcele.
Direktor Zavoda za izgradnju grada Borislav Novaković najavljuje da će razgovori sa projektantima iz "Pontinga" biti obavljeni do kraja nedelje.
- Očekuju nas ove nedelje razgovori sa "Pontingom" u vezi sa pristupnim saobraćajnicama sa novosadske strane. Taj deo obale i priobalja jedan je od najlepših delova grada. Zato nam je izuzetno važno da usvojimo rešenje koje neće narušavati estetiku tog prostora. To znači da pristupne saobraćajnice moramo projektovati tako da zauzmu samo najnužniji, odnosno najmanji mogući prostor. Sa druge strane, to rešenje mora biti i funkcionalno, u smislu da omogući optimalan protok saobraćaja i njegovo neometano odvijanje. Verujem da je kompromis između lepog i funkcionalnog rešenja moguć - kaže Novaković.
Kada će glavni projekat biti rađen i kada će most, nekada prioritet grada, biti zidan, zasad nije poznato. Jer, kaže gradonačelnik, sa pet milijardi dinara kraćim budžetom, on neće insistirati na gradnji mosta po cenu nekih za grad trenutno možda i značajnih projekata.
- Ako nešto bude trpelo, neka trpi taj most. Da je situacija onakva kakva je bila prošle godine, grad bi mogao da sazida taj most iz sopstvenih sredstava, ali eto, budžet je znatno tanji. Ipak, to ne znači da smo od mosta digli ruke. Naprotiv, kontaktirali smo s inostranim preduzećima koja bi mogla biti finansijeri mosta da sa njima pokušamo da oformimo javno - privatno partnerstvo i ipak ga sazidamo - kaže Pavličić.
Da li će i kada ulaganja u ovaj most biti nastavljena, zavisi i od toga, dodaju u Gradskoj kući, kako će teći pregovori oko gradnje gradskog prečistača otpadnih voda, uređenja trgova i izgradnje podzemnih garaža, gradske ili regionalne deponije.
Kružna raskrsnica ili zabrana saobraćaja
Gradonačelnik Igor Pavličić kaže da su za prilaz sa bačke strane najverovatnija rešenja kružna raskrsnica ili delimična zabrana saobraćaja na ovoj deonici.
- Kružna raskrsnica, ako bude izvodljiva, bila bi najbolje rešenje, mada uvek ostaje mogućnost da se saobraćaj u ovom delu keja delimično zabrani, tako da ostane samo direktna komunikacija dve obale. Koje god rešenje da izaberemo, njega će firma koju na konkursu izaberemo za izradu glavnog projekta morati da se pridržava - kaže Pavličić.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/vojvodina.php?id=115522
BOKI SMOKI
Advanced
A sto ne naprave stari i nazovu ga starim imenom.U Italiji stoje spomenici koje je Musolini izgradio.Kada je neko pitao jednog italaijana zasto ne sruse, ovaj mu je odgovorio, kada bi se tako rusili, ljudi(turisti) ne bi imali sta da vide.Mi smo izgleda stalno podlozni promenama sto se tice gradjevina.To me jako nervira. :rant:
Шопинг-паркови крећу из Новог Сада
Највећи шопинг центар у Србији биће ускоро изграђен у Новом Саду. Тог посла латила се израелска група „Биг ЦЕЕ“
(Big Central European Estates Group), која започиње изградњу шопинг-парка укупне површине 32.000 квадрата. Ова компанија, иначе, у Србију доноси нов концепт малопродајних шопинг-паркова, а у Новом Саду ће изградити први, на локацији од 90.000 квадратних метара. Ово је први комплекс од планираних десет, у који ће компанија уложити око 60 милиона евра, док се целокупна инвестиција у Србији процењује на око 500 милиона евра.
Компанија „Биг ЦЕЕ“ је ангажовала ексклузивног лизинг агента „Кинг Сторџ“ за 32.000 квадрата мешовитог продајног простора који би требало да буде завршен у четвртом кварталу 2010. Градови на које ће се „Биг ЦЕЕ“ у будућности фокусирати су: Београд, Ниш, Суботица, Јагодина, Шабац, Крагујевац, Зрењанин, Крушевац и Чачак, при чему је ова компанија у неким од набројаних градова већ купила грађевинско земљиште.
– Верујемо да смо на крају економске кризе и да је сада право време за инвестиције. Циљ нам је да понудимо грађанима Србије опуштено и пријатно искуство куповине, пружајући купцима све, од најосновнијих намирница до ексклузивних брендова и аутлета, по најповољнијим ценама – истакао је директор „Биг ЦЕЕ“ групе у Србији Роберт Јахав.
– Малопродајни паркови су нови концепт на српском тржишту, а даља имплементација и изградња пионирског пројекта у Новом Саду ће структурно изменити комплетну потрошачку сцену у земљи. Сматрамо да ће ови паркови бити још дуго једна од највећих атракција на тржишту – додао је партнер у „Кинг Сторџу“ Марк Барнс.
“Биг” је, иначе, највећи градитељ тржних центара на отвореном у Израелу. У овом тренутку у тој земљи послује 11 центара, с више од 160.000 квадратних метара продајног простора, а градња је у току на још десет локација. Посао у Новом Саду најављен је прошле године, а ако све буде како је планирано, шопинг-парк би требало да буде завршен до краја 2010. године. Уговор о продаји грађевинског земљишта потписали су лане представник те компаније Роберт Јахав и градоначелник Новог Сада Игор Павличић, а тада је потписан и уговор с главним извођачем радова, грађевинским предузећем “Неимар” из Новог Сада.
Највећи шопинг центар у Србији биће ускоро изграђен у Новом Саду. Тог посла латила се израелска група „Биг ЦЕЕ“
(Big Central European Estates Group), која започиње изградњу шопинг-парка укупне површине 32.000 квадрата. Ова компанија, иначе, у Србију доноси нов концепт малопродајних шопинг-паркова, а у Новом Саду ће изградити први, на локацији од 90.000 квадратних метара. Ово је први комплекс од планираних десет, у који ће компанија уложити око 60 милиона евра, док се целокупна инвестиција у Србији процењује на око 500 милиона евра.
Компанија „Биг ЦЕЕ“ је ангажовала ексклузивног лизинг агента „Кинг Сторџ“ за 32.000 квадрата мешовитог продајног простора који би требало да буде завршен у четвртом кварталу 2010. Градови на које ће се „Биг ЦЕЕ“ у будућности фокусирати су: Београд, Ниш, Суботица, Јагодина, Шабац, Крагујевац, Зрењанин, Крушевац и Чачак, при чему је ова компанија у неким од набројаних градова већ купила грађевинско земљиште.
– Верујемо да смо на крају економске кризе и да је сада право време за инвестиције. Циљ нам је да понудимо грађанима Србије опуштено и пријатно искуство куповине, пружајући купцима све, од најосновнијих намирница до ексклузивних брендова и аутлета, по најповољнијим ценама – истакао је директор „Биг ЦЕЕ“ групе у Србији Роберт Јахав.
– Малопродајни паркови су нови концепт на српском тржишту, а даља имплементација и изградња пионирског пројекта у Новом Саду ће структурно изменити комплетну потрошачку сцену у земљи. Сматрамо да ће ови паркови бити још дуго једна од највећих атракција на тржишту – додао је партнер у „Кинг Сторџу“ Марк Барнс.
“Биг” је, иначе, највећи градитељ тржних центара на отвореном у Израелу. У овом тренутку у тој земљи послује 11 центара, с више од 160.000 квадратних метара продајног простора, а градња је у току на још десет локација. Посао у Новом Саду најављен је прошле године, а ако све буде како је планирано, шопинг-парк би требало да буде завршен до краја 2010. године. Уговор о продаји грађевинског земљишта потписали су лане представник те компаније Роберт Јахав и градоначелник Новог Сада Игор Павличић, а тада је потписан и уговор с главним извођачем радова, грађевинским предузећем “Неимар” из Новог Сада.
U evropskoj klasifikaciji se takva vrsta objekata zove retail park, a kad ga prevedeš na srpski dobiješ šoping park. U američkoj klasifikaciji se pak takva vrsta objekta zove power center pa ti sad biraj koji ti je termin lakše da prevedeš.
Kole, ako umeš bolje da prevedeš ti slobodno napiši. Nije ni meni drag takav preovd, ali je teško pogoditi pravu suštinu takvog objekta nekim standardnim izrazom iz srpskog jezika. Možeš ti da kažeš i komercijalni park i maloprodajni park, ali to jednostavno nije to, a tek da ne pričam što bi odeljenju za marketing bio mnogo otežan posao. Ovako kad smisle šoping park to stvara bolji efekat kod potencijalnog kupca.
Nemoj me pogresno shvatiti. Potpuno mi je problematika jasna, samo sto ipak ne podrzavam bas toliko otudjivanje od srpskog jezika. E sad sto mi nemamo adekvatan izraz za tako nesto, sigurno nije tvoja ili moja krivica. Ali mozda ne bi bilo lose smisliti neki.
"Trzni centar" se malko izlizao. Ne prodaje se vise tako dobro u "trznim centrima", ali MPP "maloprodajni potrosacki park" bi sigurno imao veci promet!
Kad smo vec kod potrosackog parka.
http://www.youtube.com/watch?v=dvhsJyecpLc
"Trzni centar" se malko izlizao. Ne prodaje se vise tako dobro u "trznim centrima", ali MPP "maloprodajni potrosacki park" bi sigurno imao veci promet!
Kad smo vec kod potrosackog parka.
http://www.youtube.com/watch?v=dvhsJyecpLc
Kole, vrlo je teško smisliti izraz za raznorazne tipove takvih objekata. U evropskoj klasifikaciji još i nekako da se snađeš, ali u američkoj ti ponestaje termina već posle tri objekta. I ovde govorim o ICSC zvaničnoj klasifikaciji, ali postoje raznorazni autori gde ti treba glavu da lupaš šta im znači "shopping mall", a šta "shopping center" i kako to smisleno da prevedeš na srpski jezik.
Evo originalnih naziva evropske klasifikacije:
1. Traditional
1.1. Very large
1.2. Large
1.3. Medium
1.4. Small
1.4.1. Comparison based
1.4.2. Convenience based
2. Specialized
2.1. Retail park
2.1.1. Large
2.1.2. Medium
2.1.3. Small
2.2. Factory outlet center
2.3. Theme-oriented center
2.3.1. Leisure based
2.3.2. Non-leisure based
Evropska ti deluje normalno kad pogledaš sledeću klasifikaciju tj. američku klasifikaciju
1. Malls
1.1. Super regional
1.2. Regional
2. Open-air centers
2.1. Strip/convenience center
2.2. Neighborhood
2.3. Community
2.4. Lifestyle
2.5. Power center
2.6. Theme/festival
2.7. Outlet
3. Special purpose (airport retail)
Ko uspe sve ovo zdravorazumski da prevede na srpski častim ga
jer je meni teške muke napravilo oko diplomskog
Evo originalnih naziva evropske klasifikacije:
1. Traditional
1.1. Very large
1.2. Large
1.3. Medium
1.4. Small
1.4.1. Comparison based
1.4.2. Convenience based
2. Specialized
2.1. Retail park
2.1.1. Large
2.1.2. Medium
2.1.3. Small
2.2. Factory outlet center
2.3. Theme-oriented center
2.3.1. Leisure based
2.3.2. Non-leisure based
Evropska ti deluje normalno kad pogledaš sledeću klasifikaciju tj. američku klasifikaciju
1. Malls
1.1. Super regional
1.2. Regional
2. Open-air centers
2.1. Strip/convenience center
2.2. Neighborhood
2.3. Community
2.4. Lifestyle
2.5. Power center
2.6. Theme/festival
2.7. Outlet
3. Special purpose (airport retail)
Ko uspe sve ovo zdravorazumski da prevede na srpski častim ga
jer je meni teške muke napravilo oko diplomskogAU...!?! :shok:
A sta mu dodje "Strip/convenience center"?! Ili. Sta mu dodje bilo sta od toga, a narocito u Americi?!
Jel ovaj "Open-air center" neki ekvivalent nasem Bukiju?
Ok povlacim sve sto sam napisao.
P.S.
Sad mi je jos jasnija problematika....
A sta mu dodje "Strip/convenience center"?! Ili. Sta mu dodje bilo sta od toga, a narocito u Americi?!
Jel ovaj "Open-air center" neki ekvivalent nasem Bukiju?
Ok povlacim sve sto sam napisao.
P.S.
Sad mi je jos jasnija problematika....
jovanovm
Advanced
@kole
Strip-convenience center ti je grupa prodavnica u jednoj zgradi U oblika, u čijoj sredini je parking, a izlozi svih zgrada gledaju na taj parking, pa ti je zgodno da se dovezeš i kupiš šta hoćeš. Npr:
Strip-convenience center ti je grupa prodavnica u jednoj zgradi U oblika, u čijoj sredini je parking, a izlozi svih zgrada gledaju na taj parking, pa ti je zgodno da se dovezeš i kupiš šta hoćeš. Npr:
da dopunim
strip/convenince ti je najmanji oblik bilo kog tržnog centra, ukupne površine za izdavanje oko 2.000 kvadratnih metara. Taj tip tržnih centara ti je tipičan za Ameriku i čini oko 17% prodajne površine tamo što ga stavlja na treće mesto. Ovaj tip ti je prepoznatljiv za tamošnju urbanističku matricu dok je u Evropi ređi.
strip/convenince ti je najmanji oblik bilo kog tržnog centra, ukupne površine za izdavanje oko 2.000 kvadratnih metara. Taj tip tržnih centara ti je tipičan za Ameriku i čini oko 17% prodajne površine tamo što ga stavlja na treće mesto. Ovaj tip ti je prepoznatljiv za tamošnju urbanističku matricu dok je u Evropi ređi.
jovanovm
Advanced
Hm, možda nam treba nova tema - tipovi građevinskih objekata? Ne zvuči mi loše, a moglo bi biti obrazovno-korisno.
BOKI SMOKI
Advanced
Sta je sa Zonedom?Ima li neko nove slike tog cuda?
BOKI SMOKI
Advanced
Tamo nema i tamo sam postavio isto pitanje.
Sada sam video ali samo opisno su mi rekli.
Sada sam video ali samo opisno su mi rekli.
Robert Yahav, direktor "Big CEE Beograd" – Šoping park u Beogradu do sredine 2011. godine
Detalji
Izvor eKapija, 15. 12. 2009.
Izraelska grupa "BIG CEE", koja je nedavno u Novom Sadu počela pripreme za izgradnju prvog maloprodajnog parka u Srbiji, planira da za 15 meseci otvori i objekat u Beogradu, a pregovori za kupovinu lokacije su u toku. Kako je za "eKapiju" najavio Robert Yahav, direktor "BIG CEE Group Beograd", za budući kompleks u prestonici toj kompaniji je potrebno oko 5 hektara zemljišta na kom bi bilo sagrađeno od 10.000 do 15.000 m2.
"BIG CEE" namerava da u narednih pet godina u našoj zemlji otvori do 15 centara u koje će uložiti oko 500 mil EUR, a na investicionoj mapi grupe nalaze se svi veći gradovi. Prema rečima Yahava, ta kompanija otvorena je za partnerstvo sa vlasnicima atraktivnih lokacija, a među opcijama za saradnju je i otkup postojećih centara.
(Izgled budućeg maloprodajnog parka u Novom Sadu)
- Iako smo počeli sa greenfield investicijom, to ne mora biti jedini način našeg ulaganja u Srbiji. Centar u Novom Sadu, u koji ćemo investirati između 40 i 50 mil EUR, biće završen do kraja 2010. godine, a već smo kupili i zemljište u Jagodini i Šapcu. Uglavnom ćemo se fokusirati na gradove od 80.000 do 120.000 stanovnika, a među njima su Kragujevac, Kruševac, Niš... - rekao je Yahav.
Maloprodajni park u Novom Sadu nalaziće se na 4 km od centra, odnosno 5 od autoputa E-75 Horgoš-Novi Sad-Beograd. Odličnu vezu sa gradom centar će imati preko velikih saobraćajnica- Santandrejskog, Kisačkog i Rumenačkog puta.
Glavni izvođač radova maloprodajnog parka u Novom Sadu je preduzeće "Neimar", dok nadzor i projektovanje rade stručnjaci iz "BIG CEE" grupacije.
- Kompleks će se prostirati na 9 hektara, s tim što mi uvek iskoristimo 33% zemljišta, tako da ćemo zakupcima ponuditi 30.000 m2, odnosno 55 jedinica. Jedna od specifičnosti naših centara je prostrani parking, a u vojvođanskoj prestonici on će imati 1.500 mesta. "King Sturge", generalni zastupnik za iznajmljivanje prostora, već je potpisao i prve ugovore sa međunarodnim, ali i lokalnim kompanijama. Jedan od izraelskih brendova koji će ući na srpsko tržište je "Fox Fashion", a njihov ekskluzivni distributer je kompanija "Tref". Takođe, doći će i izraelska kozmetička kompanija "Lalin", kao i slovenački "Big Bang". Poznati zakupci su i "ToysRUs", "Super Pharm", "McDonald`s", "Zara", "adidas" i mnogi drugi - rekao je sagovornik "eKapije".
Maloprodajni park u Novom Sadu imaće supermarket na oko 4.000 m2, "food court" gde će biti "Amati", deo za decu, menjačnice, knižare, prodavnice nakita, donjeg veša, cipela, itd.
- Pregovaramo i sa lancem bioskopskih sala "Kolosej", ali još nismo sigurni da li će biti jedan od zakupaca. U slučaju da ostvarimo saradnju, oni će biti na drugom nivou objekta.
Yahav kaže da je razvoj industrije trgovinskih centara u našoj zemlji tek u začetku i da je Beogradu potrebno najmanje deset objekata.
- "BIG CEE" je u Izraelu nedavno otvorio 15. trgovinski park, a u toku je gradnja još šest kompleksa. Vlasnici smo svih objekata, ni jedan nismo prodali, a takvu strategiju imamo i za Srbiju. Mi nismo došli da sagradimo jedan centar.
"BIG CEE" nedavno je ušao na tržište Indije, a u planu je i širenje poslovanja na Sjedinjene Američke Države, dok je kompanija kratko bila prisutna i u Španiji.
- Od svih zemalja Jugoistočne Evrope, Srbija je najinteresantnija i zato smo se odlučili da ovde uložimo dosta novca. Bugarsko tržište ima dosta igrača, Rumunija takođe. Hrvatska nam nije interesantna jer u njoj ima mesta za svega nekoliko centara. Bosna i Hercegovina deluje zanimljivo, ali ne želimo da preuzmemo rizik od prevelike prisutnosti, zbog blizine Srbije, tako da bismo tamo mogli da sagradimo maksimalno 5 parkova. Makedonsko tržište može sebi trenutno da dozvoli tri centra, a Crna Gora samo dva- jedan u Podgorici i jedan na obali mora - zaključuje Yahav.
Detalji
Izvor eKapija, 15. 12. 2009.
Izraelska grupa "BIG CEE", koja je nedavno u Novom Sadu počela pripreme za izgradnju prvog maloprodajnog parka u Srbiji, planira da za 15 meseci otvori i objekat u Beogradu, a pregovori za kupovinu lokacije su u toku. Kako je za "eKapiju" najavio Robert Yahav, direktor "BIG CEE Group Beograd", za budući kompleks u prestonici toj kompaniji je potrebno oko 5 hektara zemljišta na kom bi bilo sagrađeno od 10.000 do 15.000 m2.
"BIG CEE" namerava da u narednih pet godina u našoj zemlji otvori do 15 centara u koje će uložiti oko 500 mil EUR, a na investicionoj mapi grupe nalaze se svi veći gradovi. Prema rečima Yahava, ta kompanija otvorena je za partnerstvo sa vlasnicima atraktivnih lokacija, a među opcijama za saradnju je i otkup postojećih centara.
(Izgled budućeg maloprodajnog parka u Novom Sadu)
- Iako smo počeli sa greenfield investicijom, to ne mora biti jedini način našeg ulaganja u Srbiji. Centar u Novom Sadu, u koji ćemo investirati između 40 i 50 mil EUR, biće završen do kraja 2010. godine, a već smo kupili i zemljište u Jagodini i Šapcu. Uglavnom ćemo se fokusirati na gradove od 80.000 do 120.000 stanovnika, a među njima su Kragujevac, Kruševac, Niš... - rekao je Yahav.
Maloprodajni park u Novom Sadu nalaziće se na 4 km od centra, odnosno 5 od autoputa E-75 Horgoš-Novi Sad-Beograd. Odličnu vezu sa gradom centar će imati preko velikih saobraćajnica- Santandrejskog, Kisačkog i Rumenačkog puta.
Glavni izvođač radova maloprodajnog parka u Novom Sadu je preduzeće "Neimar", dok nadzor i projektovanje rade stručnjaci iz "BIG CEE" grupacije.
- Kompleks će se prostirati na 9 hektara, s tim što mi uvek iskoristimo 33% zemljišta, tako da ćemo zakupcima ponuditi 30.000 m2, odnosno 55 jedinica. Jedna od specifičnosti naših centara je prostrani parking, a u vojvođanskoj prestonici on će imati 1.500 mesta. "King Sturge", generalni zastupnik za iznajmljivanje prostora, već je potpisao i prve ugovore sa međunarodnim, ali i lokalnim kompanijama. Jedan od izraelskih brendova koji će ući na srpsko tržište je "Fox Fashion", a njihov ekskluzivni distributer je kompanija "Tref". Takođe, doći će i izraelska kozmetička kompanija "Lalin", kao i slovenački "Big Bang". Poznati zakupci su i "ToysRUs", "Super Pharm", "McDonald`s", "Zara", "adidas" i mnogi drugi - rekao je sagovornik "eKapije".
Maloprodajni park u Novom Sadu imaće supermarket na oko 4.000 m2, "food court" gde će biti "Amati", deo za decu, menjačnice, knižare, prodavnice nakita, donjeg veša, cipela, itd.
- Pregovaramo i sa lancem bioskopskih sala "Kolosej", ali još nismo sigurni da li će biti jedan od zakupaca. U slučaju da ostvarimo saradnju, oni će biti na drugom nivou objekta.
Yahav kaže da je razvoj industrije trgovinskih centara u našoj zemlji tek u začetku i da je Beogradu potrebno najmanje deset objekata.
- "BIG CEE" je u Izraelu nedavno otvorio 15. trgovinski park, a u toku je gradnja još šest kompleksa. Vlasnici smo svih objekata, ni jedan nismo prodali, a takvu strategiju imamo i za Srbiju. Mi nismo došli da sagradimo jedan centar.
"BIG CEE" nedavno je ušao na tržište Indije, a u planu je i širenje poslovanja na Sjedinjene Američke Države, dok je kompanija kratko bila prisutna i u Španiji.
- Od svih zemalja Jugoistočne Evrope, Srbija je najinteresantnija i zato smo se odlučili da ovde uložimo dosta novca. Bugarsko tržište ima dosta igrača, Rumunija takođe. Hrvatska nam nije interesantna jer u njoj ima mesta za svega nekoliko centara. Bosna i Hercegovina deluje zanimljivo, ali ne želimo da preuzmemo rizik od prevelike prisutnosti, zbog blizine Srbije, tako da bismo tamo mogli da sagradimo maksimalno 5 parkova. Makedonsko tržište može sebi trenutno da dozvoli tri centra, a Crna Gora samo dva- jedan u Podgorici i jedan na obali mora - zaključuje Yahav.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.251
Ne samo o tramvajima nego i o drugim temama , NS ima svoj build www.nsbuild.rs ,
jako liče na naš BB , ponekad pogledam po koju inormaciju na njihovom forumu preko linka
http://www.nsbuild.rs/forum/index
Sobzirom da nisu direktna kokurencija BB vec korisna dopuna kao što su informacije za koridor 10
nadam se zbog postavljanja linka da nece niko negodovati.
jako liče na naš BB , ponekad pogledam po koju inormaciju na njihovom forumu preko linka
http://www.nsbuild.rs/forum/index
Sobzirom da nisu direktna kokurencija BB vec korisna dopuna kao što su informacije za koridor 10
nadam se zbog postavljanja linka da nece niko negodovati.
